| Note |
OCR Text: U"j. e(Jj,fel_i.l, _jjfc. д
СТГАНА 4 Једна срамна издаја
ШТРАЈКОЛОМАЧКИ ЗАКОН ПРОТИВ ЖЕЉЕЗНИЧАРА ПРЕДСТАВЉА 0ПАСН0СТ ЗА СВЕ
Носле девст дана прскинутог је штрајка 125 хиља- -
да каиадскнх желсзничара. прскннут по на
рфњу канадско владо i:oja je усвојнла спецпјолио за-конодав- ство
с којим се присиљава радннштво да при-- ш
иостављснс условс.
У историји ово земљс нкје још Сило сличиог прн-i- ei
да је јсдна влада тако отворсно стала иа страну
нослодаваца и употреинла такав метод за разбијаљс
шт1јка, односио приснљавања радиика законом да жрт- -
иују своје тешко извоЈеваио право колектнвиог ПЈктова-раш- а.
Са ович новнм закоиодавством учињено је иешто
ште he да се одјизи поразно на буду1ш развитак канад-ски- х
уиија. ако оргаиизовано радииштно но примора
днверилну владу да укиие то иово законодажггео. Онде
мнје у иитан.у само раабијап.е једног штрвјка ниско
ммкммх железничарских радника. Питање јр јрдног
иринцнна. оснонног нран радничке клаее да може сло-бед- ио
и нрсметано пррговарати и закл.учнвати уговорр
. еа жм-лотанцим-
а. Ми данас много слушамо и читачо о
днктатури и нолицмјекој владавини у другнм земљама.
Мв&утнч. са усвајањеч овог антадничког законодав-ств- а.
канадски иарлачрнат је стмрио могућносг и иро-крчи- о
иут једној такној нлатанини у овој змли.
Ilajwha трагедија у сиему овоме јв чни.еница да
су таквзваии радинчки вф и такоавани радпички за-стунн- нци
у парлачоиту мирис душе нрихватилн оиај
днктитореки акт лиГичмлнр владр. Иа жалост и велику
сммвту оргашшваних радпика, у каиадском нарла- -
еиту се ннје нашао нк јодан засгупиик да би
устао у одоЈншу основних iiikiiw канадског радшпптна.
Иронично али нстшшто. јодиии човсв који јр доирклр
umbo куЈМЖИ и довол.но чојства да осуди овај срлчии
днстаторски акт либрралнр владс, бно јс лмбсрални по-слаи- ик
пз Тороита, бшшш градоначслнш: Ииндсорл Да-пи- д
Крол. Иас ис заиимају мотшш који су њсга руково-дил- п
да со суиростави званичиом стапу н.огопр партнјо
н н.рног шсфа. пажно jo у опом случају то да je он био
јоднни који ]о имао смрлостн да отворсио осудн тај акт
п да Hem прпкажо оиакап какап јссто н шта ои значп.
Такозпанн униски пођс на чслу са Мошером ji Ха-ло- м
ио само да су издали интсрссс свог чланстиа по пи-та- ну
мииичалпих захтспа због којих јо и дошло до
штрајка желсаничара, нсго су оин стпарио н утрли иут
за доиашаи.с опакпог аитпрадничког закоиодавстпа ко-ј- с,
ако остапс на снази, означава почстак краја слобод-по- г
и независног синдикалног покрста у Канади. Н Мо-ш- ср
п Хал су још много про успајлил оиог злогласиог
законодавства нагопсстили да ho они прихватитн одлуку
либсралис владо бсз протсста. Хал јо иа нрнчср јодан дан
iipo зассдан.а парламрпта, боз да јо знао садржај naiip-т- а
законодапстиа, (а можда јо и знао) дао изјаву да lio
со IMTOBO уиијс покорити иаро1сну нладс. У друпш рс-чим- а,
он jo дао миг Ссинт Лорану да идо иаирсд са од-лук- ом.
Жрлсшшчари су со ирдтилн на иосао добппшп само
1олпко колико им јо камианпја иудила још прс штрајка.
Иро 1'влико октобарскр
соцпјалистичкс роволуциЈе
Curtnp je био забачсн, ско-р- о
11оистк1Жрц it слабо иа- -
солон KjHij Русије, када јо
царскп влада слала у про-гоист- но
com крнминалппх
мочииаца и ])оволуционаро
п уопшто гво опо "који ми-сл- о
друкчијо". У Нсточии
Сибпр бпли су проторапп и
декабристи, npwi волу-цненар- н.
пломићи који су
се дигли нк)тии uajm у if
цемвру 1825 годино. Тамо
су у нрФгонстпу живсли и тмгт мц свјетсквг иа-]к- оа
Плајммиј) ILmli Леплш
и Јммф I)NCiweHeBtih Ста-љт- и
Снир овухмта ого
маи теритернј од 9.400.000
кмд1)тиих киломота1в, по-рмм- иу
која }е скеро једиа-к- а
Кирвии. а која je xaiu
од Камад само аа 100.000
KM. Cn6p П1вСТ11)С од Уала па ааиаду, до Сајлн-еки- х,
Ја&лоиовских и Hop-xojancK- ttx
планина иа ис-твк- у,
од Кааахаана u Мвн-гме- не
11ак)днс Ронубливе
иа југу. дв Лодсног Океана
па совсру.
Снб+ip се дели иа Запад-п-п
и Псточнп Сибир. За-пад- ни
Сннир ј bcIiiim долом
раван. само сс иа југоисто-к- у
j-ади-
жу Алтајске планн-и- с
Источни Сибир јс горо-ihi- t.
Сибпр има контипон-талп- у
к.шму сд жарким лс-т- вч
и сурввом зимом. У Нс--
точпом Сивпру, код града
IlopxojaiifKa налазп сс пол
знмсб студснп н ту мра-зев- и
дстижу 70 Ц. испод
нуле.
Штрајк јс
ртдпичкп
Сибир јс зом.га исисцри-ии- х
богатстава.
To jo про свега шумовит
крај. Густо, долимично то-ш- ко
проходно прашумо по-крио- ају
миого cTOTiuia ш-лпо- на
хсктара иовршино.
Јела, бор, бсла јола, цодар,
храст, броаа, орах, лппа и
много друго драгоцоно др-eh- e
фантастичио со исиро-ti.iu- ho
на иопреглсдиом иро-стК!Нст- пу
сибнрскс тпјге.
У Нднадном Спбиру иа-ла- зи
се уг.геном најбогати-- ј
Кузњсцки каченоугл.о-м- и
6aci4i. IIieroBc пспитанс
рвмрво bcIic су од рОЗ€рВИ
чмтаво Нслпкс Гфитанијс.
Дснлииа ЈТЛ.ОИИХ слојсва
у liyaibeuKOM wacciiy дости-ж- е
местимччио 10 и miiup
MeTnjva, а угал. лежи илиау
е.члишр поврвлнпр. Квали--
тет угљеиа је внсок, ои дајс
квкс, ТРЧИО гојжво и XPMllj- -
ске швиаводо.
Нсдалско од liyan.euKor
басна, у Горовитој Шори-ј- и
налаас сс волпко рссрпс
жв.гоане рудс. А плапииа-м- а
Пападпог Сибира пма
мпого бак-ЈМ- , олова, злата,
молибдсна, рстких метала.
У Нсточном Сибиру по-ст- оје
огрочнс роаррве камс-нв- г
уг.га, uiaMiinx п плс-мрпнт- пх
метала и всома
много номсталиих руда —
лискуиа, графита, соли п
друшх.
У чнтавомс свсту п&вна-т- а
су налазишта злата у
Источмом Снбнру.
Огромно ровервс водомо
сноршјс всјикпх сибирских
рока — Оба, Јслпсоја, Au-ra
рс и Лснс, довол11с за
Сама ова чињеннца ствара код обичног радника иеиове--
Илпл II нчпинпп IMIItV V ППЛШПРТ Ч1ТП1 Ifnni TVl ТОГП.
1;о дајс могућност дисвној штамин да поткропи својо ар-гумсн- то
да су штрајкови увск иа штоту самих раднпка.
А што Је још горс, жслозннчари су приморани да и даљс
радо за ужасно ннску надницу боз икаквог нзглода на
побољшање. У читавој бучној пропаганди од страно вла-д- с,
компанија па и унија, врло јс мало или нимало го-вор- оно
о надницама којс примају жслезничарски рд-ниц- и.
Нокада јс то у Канади била најбол,о плаћриа ин-дустр- ија.
У последно врсмс, mpIjjtiim, желозничари су
најслабије плаћсии. Онн са платама далко заостају од
Јмдннка у другим иидустЈжјама. Ikhiuia жиа у текстил-н- ој
индустрији у Тороиту прнма why плату исго стано-иит- н
)мдиицм иа железничкој прузм па и нсни део чи-повм- нка
код сипиарв и сирмара.
irilDt II IIOUOIIUU tunui J
Франк Хал. вођа већег
ничаЈ у 1'анади чуввн ј због свог аитикомунистичког
става у унијама. Ои је био на чвлу камиан канадеких
богаташа за 1збијие fiop&w уније канадске трговач-к- р
мормарице и за чишНрњо "црвених" т радничких
унија. Иаравно, ИгРга су хвалили богатанж и и.ихока
штамна. Сличио је било и са Мошрјкш, воЦм једиог дру-г- ог
дрла оргаиизоваимх железиичара. Met;yiHX. кад су
ова двојица под притиском члаиства морали стати на
челу штрајка, h.iixowi им господарн нису уаели уобаир
laiinjp заслуго. Особито коизорватпвиа. a у врликој мр-р- и
U либорална штампа била јо спремна да мх ocvih на
нешала. Становитр наивчино су 6илр мишљрња да Iip
господа за услугу Халу и Мошсру поирнмити н.иховр
захтево. Мпслило сс да iicho разАијати штјмјјк ако нсти
инјо проднођсн од страно комуниста, а гло шта сс дого-днл- о.
Жслозиичарн су стопроцснтно органиаопанн у ан-тикамуиисти- чким
упијама. Као награду зл то примају
ипјнижу надннцу н. кад су со усуднли да затралср пншс.
јрр јо данас тсшко живрти на тој платн. долази либорал-и- а
Јиада п нарсђујо им да сс пратс иа иосао п то бсл
икакпих цсрсмонија.
Лко до сада још иијо бпло јасио нскпма куда подп
кампања црпсиог страшила и шта доносп радницпма
борба протнп комуинста у својнм уинјама, случај ка-надск- их
:колозш1чара би трсбао да им будо иајбоља лск-циј- а.
Кад јо Хал повсо борбу за 4iniihcii,c уиија од ко-муин- ста,
ои iuijc нмао у виду иитсрссс свог чланства но-г- о
оннх који су му давали нарсдбс. II сада, кад јо било
најбољо ирнликс да то чланство нзвојујо бол,с нлато и
бол,о услово рада, Хал јс опст одиграо своју улогу у ко-ри- ст
оинх који дају нарсђсњс.
Днспна штампа јо донсла слику како Мошор пгра
од радости посло доиашам.а владиног napcf;ciba за прс-кнда- њо
штрајка. Играо јо сигурно u Хал а псссло со та-ко- !;с
комнаније. Иитаљо јо како сс могу псселити жслоз-иичар- и
рпдннци који су добнли 4 цента иовмшнцо на
опу ужасиу cicynohy. 11птаи,с со такођс поставл,а да ли
могу да со всссло остали радимци Канадо уочн ово оиас-iioc- Tii
за ibiixonnx организација.
СОВЈЕТСКИ СИБИР
много десстина хидрослои
трпчинх цонтрала слпчких
Ди.снрогосу.
У Снбиру иостојс огром
110 HOIipilIlllIO одлпчпо зом
л.с крницо и оогато ливадо
U пашн.аци — одлпчна ба-з- л
за раавитак зом.горад- -
њо, млекарског сточарства
U масларства.
Погат jo и жипотиљски
свет Сибпрп. Па крајњом
ссвору ловачко-нриврод- пи
зиачпј и.ма боли модвод, се-вер- на
лисица u соб; у тајш
живс: лос, јолон, .мрки мод-1Н5- Д,
росомаха (врста пан-то- ј),
вопорица, хермолип-ск- а
воверица, собол; у шу-момш- 1ч
стопама и степа-м- а
живе — иук, лисица.
зец и пух.
Свс оно огромно Дегат-ств- о
готово да се м није ис- -
кориштапало за вјкзмс ца-риа- ма.
Јодпна грона намд- -
iio-- r господарстна која јс до-иек- лс
постпгла извсспи раз-в- ој
прс роволуцијс Рило I?
млокарско сточарство. Ла-пад- нп
Спбпр одавпо јс 6in
познат као крај одаклс сс
113ВОЗИ0 .часлац.
Каппталистн су п.гач-каш- кн
искоришталали сачо
оно што јс ложало на повр-ши- ии
30.ЧЛ.С. У КуаиоцБоч
}тлсном бассну угал. сс до-бнј- ао
у огранпчсним коли-чина- ча
у цилу задово.га-вањ- а
потроба околиих мсс-т- а
уз сибирску жслоаничку
пругу, подишуту у Јужном
овроћску Pycujy са тпхо-окранск- ом
обалом. Нлач-кашк- и
сс добијало злато у
Нсточном Сибпру. Иљачка- -
ЈЕДИНСТВО
Гуду1шост
ui'iaiivvt mii'u iiivuu, л. ""
дела о]ганнзованих желеа -
Гшки со обавл.ао и лол па
крзно. Нису на иародну ио- -
трсоу мислили тадашљи
упраолачн Русијс, нсго на
сопствсну u лаку добит, на
богаћсњс.
He чожс со ппсиознати
Сибир посло рсволуцијс.
Ста.гпнско ното.гетко про-буди- ло
су тај, као у бајци
богат крај и иротворнло га
у 1Лјважнију баау индус-тријск- ог
it по.гопривродиог
1звнтка СССР.
IiyaiboiKii басш постао јо
друга угљона баа Совјот-ско- га
Савоаа. Па врсмо lie-лик- ог
отаџбииског рата, ка-д- а
су Номци иривромоно
окупнралн Донски басои,
hyaibouuii сс оасен нарочн-т- о бо раз1шјао п постао
главиа оноргстичка бааа
Совјотскога Савеаа. 0 трм-п- у
нораста дебити упгсиа
мвж се судкти но точс што
ј К}зн.ецки багон 1943
дао 4,000.000 тоиа угла
ижо него ли 1!)42. Ро ила-м- у
песлоЈттис петољсткс у
1'узн,ецком басеиу пјкјјжди-h- e
иовпх 30 рудппка који
he годпшнд дават 18,000.-00- 0
тона угљсна.
Око JiyaiLonKor бассна
уадигао сс шгаитски инду-стријс- ки
крај. Нодпгнут је
вслики металуршки комбн-на- т
који у знатној мсри ис-квЈН1ш- тава
лекалпу жслез--5
Р)'ДУ која јс овдс пропа- -
Сибппу, пруп-- која во8тк!мо 19.43 ппп У 1,УНЧ- -
хвчнЈска нндустриЈа, дон- -
јл сс цинк, саграђона је
фабрнка алуминиума и фа
брнка желеаннх лсгура. Са- -
чл iraiuiij lljUJIVliu J )
рад 305 нових нндустриј- -
свих njHHyaeha.
(Наставит he се)
Џ- - ЦШ " ЈШШт-тти- т "ии а тттиттбШ
Титов скутоноша
Нсдавно je у беоргадској
Layopnoj цркви извршсно
свечано устоличсњо натри-јарх- а
српскс православио
Hjikbc епискона Нмкситнја
Проданова. На овој ц(Јромо- -
јиј присуствовали су:
..4ермч1;и OTiiivauiiiiK иосло-i.- a
1'обсрт Римс, снглески
.убасадор Чарлс Ник, ти-овс- ки
"мниистрп" Tiypnh,
jCIIHOWlh. i5c4PBlll II
P.wm Maiwia ранга миии-стр- м. liaiui ово господо
НЈНЈма чисто црквсном дога-ђа- ју
ииј пука случајност,
као што ннјо случајиост
изоор ЗА иатрИЈарха ма- -
. ло познатог у цркненим
Јсругови.ча адмпнистратора
Сјнмско еиархије енискона
Викентнја. Снештенстпо и
вернмцн о том ркнскон
лнали су само то да је мир-н- о
живо за НЈемо ]та са
хитл1И)скич иорбл,иа-чмм- а,
да је нише светоннп
човек, иего свештоно лицс
н да се ио одликјјс дуооком
вером inmi со озбил.по од-iio- cii
прома судбшш цркве.
Пзглода да јо зато баш био
ио 1вфу Титу и љоговнм
прскоокеанским гаадама,
који су својим присуством
удостојилн акт мироиомаза-tb- a
lliiKcimija за патрпјар-ха- .
To jo била по то.шко
свсчаност српско ираио
славно црквс, колико прзн- -
но коло полстритских оо-со- ва
н ibiixonnx лакоја на
гробу поглавара сриско нра-нослов- но
цркво иатрпјарха
Гавркла, којп јо изнснада
y.Mjto у мају ово годннс.
Титу и ibcroniiM господа-рнм- а
iiujo бпо no 150.ЂП ис-запн- сан
стап патрпјарха
Гаврила, који јо храбро од-биј- ао
н.ихоио покушајо да
приграбо у својо руко срн-ск- у
иравославиу цркву и да
јо ставо у службу "долар-ск- о
домократијо". Он со до
нослодЦСГ часа свога живо- -
та храбро борио за мир, за
iipiijuicbtiuu нириди iit-.ш- -
ког Совјогског Савеза и ју
гословснског иарода, иороо-лсн- ог
од страно титоваца.
Иатријарх Гаврило иијс со
дао уловити па стално ма-хинац- ијо
снглсског амбаса-дор- а
Ника, који јо отворно
настојао од 1940 годпно ири
сусротима са патријархач
да со раскипу поао намсђу
рускс п српскс православне
црквс.
Уиркос Tpa;Kfiiy Титовог
onyifOMoIiciitiica Xypiiha, ко- -
jii jo nponio патрнјарху
Гаврнлу у јуну 1948 годи- -
нс, прс иого што је овај од-лот- со
па челу цркволЈо до-легац- ијс
у Москву, одузи-маље- м
rpafyaiicTiia, својодио
патријарх Гаврнло учеси)-ва- о
jo у прослаж! 500-год- и-
пш.ице аЈтокофалности ру-с- к€
православне цркво и у
слвото1К1љу шофова аутоко--
фалпих иравославипх пр-кав- а.
Патријарх Гаврило
активпо је учептто у са-ветока- шу
и иотписао тл
xpiiuihaiuiMa чктавог свота
да сс боро ла мир ијкиив
нотпал.ивоча повог јччтп.
Умлуд су покушавал
титовци затвараи.ом и тора-ibC- 4
ua робију иа столше
своштсппка, ернпх патрп-јарх- у
Гаврилу, да слочс
патријарха п да добију од
ibora прпзпањс фашпстич-ко- г
режима, који јс успо-стави- ла
Тптева клнка. Нат--
mix п дача!1их ипкпивитора,
on јс са гиушањем одбио
пјт којич су пошли роак- -
ЦИвИЗрНИ IlpRBOHIl фунЕН- -
онсрн, који су сс продали
ачеричкич пмнеријалнстп-м- а.
У 1949 годпни патри-јар- х
Гаврило ппеао јс мес--
ђена за врсмо совјетскр i ријарх Гаврило храбро је
оластп. Створона јс полика'из1ржао иришсак инострд- -
ковском иатријарху Алрк- -
ccjy:
'Ми са uyiiuu повсрсљрм
морамо ИЗИ0Т11 наш очаЈии
положај, јор смо но тради-цпјама.на- ше
прошлости иа-внк- лк,
да, као од вслмког
Свотноника, у тешкпм да-ии- ма
нашог живота тражи-м- о
иомоћ и заштнту од Гу-снј- о".
До краја свога живота
on jo остао ворни прнста-лиц- а
пријатсљства мсђу иа-роди.- ма
Југослаинје п Сов-јетск- ог
Санеза.
Cmit пат1ијарха ГавЈЖ-л- а
омогуИила jti госноди
Римсу и Иику да сс конач-н- о
разбашкаре. Ио н.ихо-н- ој
зановести титовекн ја-мнча- рм
појачали су терор
к)тнв мпослушног свв-штенст- на,
одложили су из-б- о]
патрнјарха који ј био
одрс1ен за 10 јула, ухапсм-л- и
су неколико своштоппка
н исфабриковали нови "нз- -
оор , који jo круиисаи
naCojioM ltiiKOHiiija, сирач-но- г
да служп Титу.
Одмах иосло сиога "ру--
коположсн.а" Нпкоптпјо јо
iiajaniio иротстаВпицима тп-товс- кс
тслсграфскс агонци-ј- о,
да 11о "црква са спојч
страио урадити сво да би
iboiiii одиоси са државом
(читај: са Титово.ч кликом.
И. А.), иомогли зајсднички
рад". Јсдан од првих кора-к- а
на том иоирпшту бпла јо
плјава HiiKciiTiija о намсрн
"свотог архнјорсјског снио-д-а
да постигно споразум са
"Савозом правослашшх свс-штсннк- а",
ради чога су ncli
датс одговарају10 ииформа-циј- о
н упутства".
МсђЈтим, патријарх Гап-рн- ло
вишо ИЈта јо говорио
да јо "савоз православпих
свсштсника" у суштнни
"одсл.он.0 УДГ-- о у оквиру
православно цркво". Нра- -
вилност такво карактсрис
пко нотврђона јс, њу јо
прнзнао протстаинш; тога
"савоза" поп Смил.аниН,
Из народних
СЛОВАЧКА ЖИВИ
Из .чессца у мссси расте!
у Словачкој MoryhnocT
мослои.а одраслс омладпно
it rpal;aiiii, који су ранпјо
за нрвс реиублпко билн упу--
hciiu па емиграцију и.ш
просјачку торбу, могу даиас
прло лако uahii посла на
свпм сскторпма рада. С
порастом нидустрнјализа-цпј- о
Словачкс расто п жи-вот- ин
ггандард иарода. To
доказују цпфрс, пз којих
јасно Ш1ДИМ0 да чнтав иа-р- од
жшш много бол.с. !1а са-д- а
пмачо на јкјсиоложрн.у
цифкз пз ирошле годпнс,
али п тс су врло јкјчитс.
1949 годнпо проссчиа по--
T]eiiiM меса ма ј-едн- вг ста- -
Народна просвета
у Албанији
Народма пресвета у Ал-бапи- ји
је зд иет поме1т-ни- х
годпна учинила 1+олики
иапЈнцак. У слдашс вјкј-м- о
у албппскмм школача
учс 197 хпљада учснпка.
ГЈој школа у iU)hoj годшш,
у поЈКЈсњу са бројем шко-л- а
у прошлој годнни, повс-hah- c
се за два пута, број
ученика за 3 u no пута, a
број наставника за 1.000
лпцч!. (ЗСЈ)
Одмор Румунских
трудбеника
1948 ~.„...л ). сапатори-1!- 4, 2
ly.vn.4a и одмаралпштича
Народнс Републнкс Руму-ни- јс
одмарало сс сачо не-сол- пко
деестнпа хтгадл
трудбсника. У 1949 годи-н- и
овај flpoj сс повоћао иа
Чствртак, 7 ссптсмбра 1950
Викентије
нзјавнвши да је "]к?золуци-ј- а
коју јо ирнхватио Савез,
а која осуђује одлуку Ии-форби-
роа,
била наннсана у
Удби".
Новн патријарх Никеити-ј- о
у својој првој најавн по-жур- ио
со да увсрн својс го-сиод- арс
да сс п iuiiaibc о
давању аЈтоксфалности ма-кедоис- кој
православиој цр-к- ии
"ирнближава уснешном
рошељу". Он јс У1Н1ДИ0 то
што јо одлучно одбио да
уради патријарх Гав]ло,
ма да су "мииистар ијкјт-соднн- к"
Македоиијо Лазар
10лншеискч1 и генејмлни
секртр Титоне владе Ху-m- h
одавио то од ига тра-жнл- и.
Никентмјс јв клка@
на кодена ијнуд америчкнм
и енглески.ч дннломатима.
аак.1оо се да he битн узврна
мариоиота, да ]е нвгаттн
ТЈмднцнј, одлучно и]еки-иут- и
везу са руском И]тво-славно- м
цјжвоч м стунити
у ма коју црквену органи-заци- ју
поввзаиу са Иол-стц+ito- m, см до "Светског
савота хрипПтиских ирка-ва- "
— чода поанатог иог-иалли- лча
jKira Џона Фос-Tcj- Ki
Далоса.
Ио.ма сумн.о да зајодпич-i;- ii
папорн црквоног кпис-линг- а,
титопских гостппово-ц- а
п англо-аморичк- нх дип-лома- та
iicho угушитн ири-јатсљс- ка
ocohaiba народа
Југославчјо прс.ма табору
мира и дочократијо ua че-л- у
са Соојотскнм Савовом.
Комсдпјл "избора" пат-ријар- ха
српскс православис
цриво још јсдарод иоказујс
трулост тнтовског режима,
кога су омрзло народно Ma-ce
Југослапијс. '
"Ма колпио сс цонопац
завијао, крај ho бнти", —
гласи мудра послоиица п
тај ho со коионац затсгну-т- и
на врату издајника.
В. АЛОВ.
(Из листа "ЛитературнаЈа
газета", бр. 69).
демократија
МНОГО БОЉЕ
новиика је бпла за 24.4
нсго iipo рата. Ового -
дшин.а плаппрапа потрош-и.- а
меса нротставл.а uchy
потрошн.у за 93% прома
1930 годинп. Нотроши.а
Ж11вот1111скнх масти јо 1949
годино била зл 90,8% noha
исго 193G годиие. Нрогечиа
потрошња шисипчпог ојнч-ш- на
јс пропмо годнм била
за 53,5% тл него 1930
годинс. Нарочи1о рочмта ј
noTpoiiiiba inchoj). Просеч-ti- a
noTpoiiiiba iiioIiojki па
главу стоновиика je 193П
годинс иапоспла 15,2 иг.,
док је 1949 годнне иојсм
па 24.05 кг., мш т чи- -
тавд 02.2 мрвцонта. (IIII)
210 хнлада, а у от} гвднмн
у мереким ц и.мннским
одчаЈмлиштма Нквш1н?
свј одчор oh 300 хилада
трудбсиика. (ЗСЈ)
Овогодишња жетва у Кини
је знатно seha од лањске
V Кппи су овс године по-стиги- јти
наван1ед1о певол.-ii- it
успсси у ЖС1М1 пшешшс.
Укупнк принос пшсницс за
ову годнну јс блиау 20 ми-лно- на
тона нлп 3,000.000
тона вишс од лрешлс годн-н- с.
— Овако успешиа et
na постигиута јс стога што
јс овс годпнс било пессјаио
.чилнвна хектара пшонн
пишс iwro прошле годи- -
ис. кав п &г свсст]а11с ио-Me- hu
соју јс народиа iuaa
иружила глацима у цплу oeelcliba дојм; жчггвс
. (НБ)
-- 1 4№Ш,
|
