| Note |
OCR Text: .
r Posljedni dani Jugoslavenske monarhije
NTRIGE 0K0 ABDIEACIIE
Ministar Г: - ..
on nije тоцач .&
boriti Beogradsk.
f. ;! .- -] g . .'a
'.at. ki.zu la'e 1 --
sporazum.
komitet osJobodjenja Jugoslavije trazio
je od vlade Ivaaa £ubaeica, da se Beo-grads- ki sporazum prizna bez rezerve i
odbace svi kraljevi zahtjevi. Vlada je
Mia priailjena da prihvati zahtjev NKOJ.
pa je 17 januara 1935. izdala saopcenje.
u kojera se medju ostalim kaze: Kra-Ijevsk- a vlada. poslije juderasnjih pojedi-nacni- h audijencija svih dlanova vlade
kod kralja Petra II., odrzala je danaa
sjednicu ministarekog savjeta. Xa ovoj
sjednici konstatirano je jednodu&no gle-dan- je tlanova vlade na razvoj dogadja-j- a. Vlada je uvjerena. da de se pitanje
sporazuma Tito-SubaS- id rijeiiti na puno
zadovoljstvo svih mjerodavnih faktora i
na dobro drzave i naroda."
Subacid se istoga dana sastao s mini- -
strom vanjskih poslova Velikc Britanije
Anthony Edenom. koji "je vrlo ljut na
kralja i trnzi da se kralj odmah izjasni
o sporazumu." Eden je potvrdto, da ce
Velika Britnnija snradjivati samo s onom
jugoslavenskom vladom, koja "tezl da o-stv- ari
i provede odluke Moskovske de-klarac- ije (odnosi se na deklaraciju mini-star- a vanjskih poslova SSSR, SAD i Veli-k- e Britanije od 1. XI. 1913. godine —
D.P.) i koja suradjuje sa snagama Xa-rodnooslobodila-dkc
borbe u zemlji." Po-slije
raspada detnidkih snaga Draze Mi-hajlovi- ca, koje su zapadni savcznici go-dina- ma pomagali, Velika Britanijn se na-dnl- a. da ce se kapitalistidki poredak u
Jugoslaviji modi spasiti preko liberalno
burioazije, koja je imala svoje uporiste
u vladi Ivana SubnSida. Britanska vlada
je zagovarala politiku kompromisa sa
XOP, jer je ocekivnla, da de se preko 5u-ba§ic- "a
kao "trojanskog konjn" u pogod-no- m momentu moci restaurirati staro
drustvo i predratno uredjenje u Jugosla-via.
Protest iz Beograda
Xacionalni komitet oslobodjenja Juo
slavije u nekoliko navrata zatrazio je od
vlade Ivana Subasica da udini kraj bes-konndno- m pogadjanju s kraljem i da
striktno ispuni svoje obaveze preuzetc
Beogradskim sporazumom. Pod priti-sko- m
tih zahtjeva Suba§ic jo 19. januara
posjetio kralia. Prenoseci zahtjev NKOJ,
SubaSic jo zatraiio, "da kralj jasno
odgovori, da li prihvaca regentstvo ili
no." Kralj je tada kao uvjete abdikacijc
zatrazio, da sam izabere i imenuje nn-mjesni- ke
i da predstavnici gradjanskih
partija u Londonu snmi odabcru svoje
predstavnike u privremcnu nnrodnu
skupstinu, koja ce se formirati neposro-dn- o
poslije osnivanja jedinstvene vlade.
XKOJ osudio je ove novo mahinacijo
kralja i reakcije okupljene oko dvora.
pa jo 21. januara postavio energidan za-htjev
vladi. da prekine svako nagadjanje
oko sporazuma Tito-3uba3- id i odmah do-dj- e
u zcmlju. Energican zahtjev XKOJ
prisilio je kolebljivog Subasidn, da 21.
januara navede uputi pismeni zahtjev
kralju. u kojem se medju ostalim kaze : "U narcdnih nekoliko dana vlada de na
zahtjev mariala Tita otputovati u Beo-gra- d. jer smatra. da je Vase velidanstvo
odobrilo sporazum. IT interosu monarhi-je,
da se VI prod svjetskom javnolcu it-jasn- ite
u korist Beogradskog sporazuma.
kako se jodnog dana ne hi nasli u toSkom
KATOLIcKI VJERONAUK SREOSTVO ZA
GERMANIZACIJU SLOVENSKE DJEGE U
KORUsKOJ
Bed. — Xedjeljni list ka-tolid- ke orgamzacije Xarod-no- g savjeta korukih Slove-nac- a "Xaii tjednik-kronika- " koji izlazi u Celovcu.
no protestira
m'a katolidkog
driavnim osno-ni- m skolama
nizovanje slovenske djece
List izvjeStava da su nro--
koje sloveaska jeca rao- -
u kolama sa
slovenadkom jeziku
Xacionaini
лмлитш.ч"тунлтџмж hhwhawh х тцлтч mmixmmwmimw ji WW! и. jihhhuij ""Г!1
4,1
STRANA 3
L .♦ -- k'j ,tt.. . ] 1 naatiju kralj je
odluc o ia zatiaz. pumoc zapadni!
saezmka. Sutradan. 22. januara, pnmio
je u pojedinacni posjet ambasadore SAD
Richarda Petersona i Velike Britanije
Haifa Stevensona. Od ambasadora kralj
je molio. da prenesu njegov zahtjev vla-da-ma SAD i Velike Britanije, da obje
vlade utjecu kod Xacionalnog komiteta
oslobodjenja Jujslavije, kako bi se od-ffodi- le urgencije za postavljanje regen-stv- a. Peterson je obecao kralju. da ce
njegov zahtjev proslijediti svojoj vladi
u Vasington, a Stevenson je upozorio
kralja, da je britanska vlada odlucila —
u slucaju da kralj odbaci Beogrsdski
sporazum —- da prizna jedinstvenu via-d- u, koju ce formirati marsal Tito u duhu
sporazuma Tito-dubas- id Xeposredno po-slije
pnjema kod kralja Stivenson je o-bavij- estio Subasica i Vladimira Vclebita,
da je Vlada elike Britanije odlucila. da
se sporazum Tito-SubaS- id provede u zi
vot mimo kraljevu volju i da je o svojem
stavu obavijestila vladu SAD i Sovjet-sko- g
Saveza.
Vlada Ivana Subasica u demisiji
Princeza Anastazija svijesno je pod-grijava- H ambicije kralja i njegovu ne-odolji- vu zelju. da saduva prijestolje. Xe-posredno
posto je kralj zavrSio razgovo-r- e
s ambasadorima Velike Britanije i
SAD, Anastazija je pozvala kraljn, da se
izvezu kolima u Hajd park. Princeza A-nasta-zija
iskoristila je izlet kao osvjeie-nje- ,
koje je trebalo da povrati kralju
hrabrost i samopouzdanje. Po povratku
iz Hajd parka kralj se svojim kolima od-vez- ao do ulice Kvins Gejta 195, gdje se
nalazilo predsjedniStvo juposlavcnske
vlade. Tu je kralj oko 20 sati primio Iva-na
Subasica, Savu Kosanovica i Jurja
Suteja. Tom prilikom kralj je proditao
izjavu, kojom se oduzima povjerenje
vladi i proglasava, da je SubaSicev kabi-n- et
u ostavci. X"n inicijativu Save Kosa-novica
predstavnici vlade odbili su da
podnesu ostavku, smatrajuci da je za
demisiju vlade potrebna suglasnost
X'KOJ, & obzirom to, Sto jo vlada Iva-na
£ubaica formirana na temelju ViS-ko- g
sporazuma. Tako se potpuno nena-dan- o kralj naSao u jo5 teioj situaciji, jer
nije imno zakonskc snage da natjera
vladu, da podnese ostavku.
PokuSaj kralja da prisili vladu Ivana
SubaSica, da podnese ostavku. izazvao
je jos voce neraspoloienje saveznickih
vlada prema dinnstiji Karadjordjevida.
Winston Churchill je 23. januara pozvao
juKoslavcnsku vladu, da prekine svako
nagadjanje s kraljem i otputuje u zem-lj- u. Sutradan, 21. januara 1915, Velika
Britanijn izdala je sluzbeno saopcenje.
u kojem se medju ostalim kaze: "Vlada
X'jegovn velicanstva kraljn Velike Brita-nije
cini sve. 5to je u njezinoj moci. da se
sporazum Tito-SubaSi- c" provede u djelo
U tu svrhu vlada Xjegova velicanstva je
spremna da transportira u Beograd dra.
SubaJica s njogovom vladom i svo jugo-slavcns-ke
politidare, koji 2ele tamo da
podju."
Kraljev polozaj postao je ixvanpedi;
tciak i se svakog tttsn, (la c
povudi svoju odluku o demisiji vlade
prihvattti regenstvo. Medjutim n pomoc kralju pohitali su najzagrizeniji reakcio-- narni elementi.
(Xastavit de se)
molitve isto tako na njema-dko- m jeziku.
nepLriastvekdonnastoadtilruakada bjieskun- -
zbjoe.roniacuokSa?1u!5cuкrkkоev"enOau"rudeienanataJrVuijoakmtaricautnosslkuiepdrokntae-- --
glavnije
na
odekivalo
Nova Midjcnja u Grckoj
Atena. Ovdje je podelo sdulaanjoevnaje Keoemtrudneissetitdke dvpaorjtii-cj-ie djeGlartdnkoes.t jXe jihporvoaglpaoelnitaidka "Spijunaiu". Tuiilac je za-traz- io smrtnu kaznu peto-ric- u vrSi porpetduivenojinhi.m Ssuuddojemn.je se
Kennedy kaze da ncki
uticajni clanovi amerlrkn materinsk TlVnUlJA _i_ _. . u juinoj Koruskoj za germa- - i da ona predstavUa ЈоПе.' ™ гагогигапЈс
dan dokaz o neravnoprav- - Ameridkj demokratski se-no- m ,PoIo2aju Slovenaca u nator ckoji namjerava kan- -
tV-1i- T „i„{™. .- - ' r;. ;?; . ,Г""Г.,М M",,ue . """ ia. preasjeaniKaj
S--: "iki t-,n- jai. i5iK:e nsi. сак ne sma-- 1 ditelji Slovenci uputili pro-itr- a za potrebno n; da odeo-- dizlajnaolvoi ajme odnal--noeki vluntJicajnnoi
1959.
i.. ... .. I emtio Aa l-pii-.ti
—
i
~~
"'
raju oa uejeezivkeuniiaak ™",- - hHow"en dparendeuskjSelAdeanDrinkneaaesktsapev-lii-tim Jkolama. a — onda niko ntnia nm-- a rimente Takva odluka
ia ude
od
za
za
":
dai- - rttVti naredbuza %&
dJecu-- Pa bu katolidk? za nukleanrLnuo razoruianje.
M
ti
I
i
:!
тттштттвттшштшштшшшшмттш
5TA KA2E HRUSCOV
— Iz govora 6ovjetkos preznijera na sastanku a lacmillanom i Dc Gaulcom
U gooru koji je odrzao 1G. maja u Parizu. pretsed-ni- k Vrhovnog Sovjeta i odja sovjetske delegacije na kon-ferenc- iji vehkih sila X. S. Hrusdov izneo je stav SSSR u
odnosu na to konferenciju i razloge zasto sovjetska vlada
smatra da nema izgleda uspeh iste u danasnjim prili-каш-а.
Iznosedi najnovije dogadjaje u pogoriavanju odnosa
izmedju i SAD, sludaj ameridkog aiona nad ao%jet-sko-m teritorijom, X. S. Hrusdov je izmedju oetalog re kao :
"Xaravno sovjetska vlada je bila primorana da po-klo- ni ozbiljnu paznju torn dogadjaju i da ukaie na nje-govu
provokativnu prirodu. sto svakako ne odgovara naj-osnoniji- m potrebama za odriavanje normalnih odnosa
izmedju drzava u mirno doba da i ne govorimo da to sa-dinja- va
ogromnu protivrednost cilju za popustanja mc-djunarod- nih zategnutosti i stvaran ju najosnovnijih uslo-v- a
za plodonosni rad konferencije na vrhu . .
Isprvn je State Department izneo emeSnu verziju ka-ko
je toboz taj avion sludajno zalutao preko teritorije
SSSFt-- a i da nije imao spijunskc i saboterske zadatke. Kad
su nepobitne dinjenice poTgle tu verziju, State Depart-ment
je 7. maja a drzavni sekretar 9. maja u ime amen-dk- e
vlade izjavio da je pomenuti avion presao sovjetska
tcritoriju u cilju da provodi spijunazu saglasno program a
vlade SAD, koji je lidno odobrio protsednik.
Dva dana kasnije prctsednik Eisenhower je potvrdio
da je narusavanje sovjetske teritorije od strane amerid-dki- h
aviona bila i da ostaje proradunata politika SAD.
Isto je bilo izjavljeno u noti vlade SAD vladi SSSR od 12.
maja. Prema tome, vlada SAD sasvim grubo izrugava
priznati standard zakona i principe Cat-te- ra Ujedinjenih nacija, koji su potpisale i SAD.
Sovjetska vlada kao i ditavi sovjetski nnrod primili
su te izjave vodedih drzavnika SAD sa gnusenjem, kao
sto su to primili i svi destiti ljudi i zene sveta koji za-brin- uti
za mir.
I sada, kad predstavnici vlada detiri sila stizu u Pa-ri- z da uzmu ude£ca na konferenciji, pitanje se postavlja
da li je moguce voditi pregovore i uzeti u obzir pitanjn s
kojima je suodena ova konferencija kada vlada SAD i
pretsednik lidno ne samo da nisu osudili taj provokativni
akt. . . nego su, naprotiv, dali izjave da dc nastaviti sa ak-cija- ma
koje su stvarno sastavni deo driavne politike SAD
u odnosu na Sovjetski Savoz.
Kako je mogude onda odekivati sporazum po raznim
pitanjima koja zahtevaju гебепје sa ciljem da se ublazi
zategnutost i otklom sumnja i nepoverenje izmedju drza-va,
kad vlada jedne od tih velikih sila otvoreno izjavlju-j- e
da je njena politika narusavanje teritorije druge veli-ke
sile sa ciljem da provodi gpijunaiu i sabotazu. . Sasvim je jasno da dcklarisanjc tnkve politike, koja
se provodi samo u vremenu rata, osudjuje vrhunsku kon-ferenciju
na neuspch jos pre nego je podela.
Mi, naravno, uzimamo ozbiljno u obzir tu deklaraci-ju
vlade SAD i izjavljujemo da demo u sludaju dadljcg
uzlctanje nmeridkih aviona nal Sovjetskim Savezom pu-ca- ti
na tc avionc.
Sovjetska vlada u svim tim sludajevima rezen'io se-- bi
prnvo da poduzme potrebno odbranbene mere protiv
onih koji narusavaju suverenitet SSSII i koji se have tak-vo- m 5pijuna2om i sabotazom protiv Sovjetskog Saveza.
Vlada SSSII takodje izjavljuje da do poduzeti potrebno
mere i protiv onih koji sa davanjem svoje teritorije za a-meri- dke vojne baze postaju saudesnici u torn ngresivnom
aktu protiv SSSU, Sto ne iskljuduje i udnrac protiv tih ba-za.
U vezi s tim, nemoguce je ignorisati izjavu protsed-nik- a
EUenhowera da pod pretnjom mirovnog ugovora sa
Xjemndkom Demokratskom Hepublikom, on tie mozc u
destvovati na konferenciji, dok je ono Sto on naziva pret-njom
samo izjava eovjetske vlade o njenoj dvrstoj volji
i gotovosti da udini kraj ratnim ostacima u Evropi i da za-klju- di
mir i tako stvori situaciju —, osobito pitanje Berlin.
— i u sklad ±ivotne potrebe i inters ГОга i sigur-nos-ti
oTOpskih zcmalja.
Kako onda mo2c vlada Sovjetskog Saveza da uzme
udcida u prcgovorima pod uslovima otvorene pretnje od
strane vlade SAD koja izjavljuje da de nastavi sa na-- i
uiavanjem gramce SSSR i d& su amcridki avioni uzletalt
da ce nastaviti da lete nad teritorijom Sovjetskog Save-za
?
Vlada SAD prema tome deklaraciju da na-mera- va da i dalje nastavi sa dosada nepoznatom akcljom
protiv suvereniteta sovjetske dr2ave, to narusava- nje principa odnosa.
Iz toga proizlazi da je za uspeh ove konferencije nu-in- o jedndua sve vladpeoslivtiikhudriiadvaaozzbaisltjunpoljieznjiahvenadanjnoejcperopovdue-zidma-eti nikakve akcije jedna protiv druge sto bi narusa-val- o driavni suverenitet tih drzava.
JEDNA ZANINLJIVA MOSRVI
Г parku "Gorki- - u Mo
skvi odriava se t!o mtere-santn- a izlozba. Xa hiljade
gradjana Moskve kao i stra-n- i
novinari i turisti dolaze u
Avion obcleien
aviona.
Avion
ie9iaa pisma oisKupskom i ;" uwj.:iumjna ptsma . zeie razoruianje. To iele. "J "" osiai- - ijada kilograma goriva, Sto Ordinarijatu u Celovcu. a J1 0Pravane ialbe slovenskih prema Kenned ijeim rijedi-- ke razbijenog ameridkog a-!j- e. prema тШјеши ovlet-kojim- a izraiavaju jledam тЈеТДпнЈ!" J!j,,,0ill!'l,e?tl U H1?1 XiOIm "U"2" koji Wh Mmcnjaka. bilo dovolj-x-anj- e zbog Ordina-- I TiVni Zr£ , AaSSST £31 лЕгпХ"? sovjetskih tmpa ,,. Iet dMii e.eoo
sve
ova
da
ona
sepiemora mo btskupskj Ordinarija. ,hWJI Je pwiao ceaiar paznje
na osnovnji dalje podriava protivzako-- т:и naredba. Ako Xiiemac ""SeUnadttoHr KNepnnnwednyiamdaeoci saј--вreMooksrktvi i povod za nagii m mlim vHkil. Talitiot--s ' C%T4A1% lrf I7... I " " ------ --- aaj,ku'Mllku '
njemadkom upreosta-skomje2ikS!-TaSul- ut dvojezidnim list re--
ГГогаЈи da 1£££%£%? 4,°venk? Driave ziinteresirVno
pski Ordinarijat
Eicnhoverom,
za
SSSH
medjunarodnog
su
daje
znadi
medjunarodnih
iskrenu
sila na svetskoj pozorntci.
mje
znakovima, kao sto
je to pravtlo kod svih
je ukupno nosio ohi--
ne raieuaju
negodo-- ' JJ naredbe za
godine.
dovedu
da
ni
.?
raetara.
Xa izkibi se nalazi i me--
;hamzam za izazlvaaje eks--I
Iz izloienog materijala jpaloozjiejedaanviionpao kuilkooginraemievisso-tmao-- l-e ruadtaroilbasoerueznalkelrjuaukdseiUttroamndua.kjoeXjaaapiazj--e-- Ikktooojrianzpirjieelodtunpnooigjtereenbkplsooptlronezibiviooat.rovkanaloji Ioibi je i l:cna pilotova opre--, injekciju.
To znadi da. ako su SAD za:sta iskreno voljne da sa-radju- ju sa drugim vladama u interesu oduvanja mira i u-dT§de- nju osuditi ovapj opvroevroeknatjia%-ni-zimeadkjut oddrisatvraan. eonaemebriidmkoeraalveijpacrvijoc,
protiv Sovjetskog Saveza i drugo, odostati od daljeg po-navlja- nja tih akata protiv SSSR u buduee.
Xije potrebno ni napotninjati da je vlada SAD du-in- a da pozove na strogu odgovornoet eve one koji su od-govor- ni za otvoreno i namerno narusavanje sovjetske gra-nic- e od strane ameridkih aviona.
Dok to ne bude udinjeno od strane vlade SAD sov- jetska vlada ne idi nikakve mogudnosti za plodouusne
pregovore sa vladom SAD na ovoj konferenciji. Ona ne
moze biti medju udesnicama u pregovorima kad je jedna
od njih uzela kao bazu za svoju politiku prevaru i nopri-jateljstv- o protiv Sovjetskog Saveza.
Ako bi pod postojecim uslovima vlada Sojotskog
Saveza udestvovala u pregovorima koji su osudjeni na
propast, ona bi isto bila saudesnik u zavaravanju naroda,
sto ona nema namere da postane.
Xaravno, ako je vlada SAD spremna da izjavi da ii
budude SAD nede viSe naruiavati granice SSSR sa sojim
avionima, da osudi provokativne akcije iz proslosti i la
de kazniti one koji su direktno odgovorni za te postupke,
koje bi osiguralo-Sovjetsko- m Savezu ista prava sa osta-lim
zemljama, ja, kao pretstavnik sovjetske vlade. bio bi
spreman da udestvujem na konferenciji i da udinim sve
napore u doprinosu za njen uspeh.
Kao rezultat tih provokativnih letova ameridkih avi-ona
i, povrh svega, kao rezultat deklaracije da su te pro- vokativne akcije kao sastavni tco nacionalnc politike Sje-dinjen- ih Ameridkih Drzava u odnosu na socijalistidke zc-ml- je, nnstalo je novo stanje u medjunnrodnim odnosimn.
X'aravno, pod ovakvim uslovima mi ne mo2emo radi-t- i
na konferenciji. Xe moiemo jer vidimo sa kakvih pozi-cij- a
se namerava govoriti s nama. Pod pretnjom agresiv-ni- h izvidnidkih letova. Poznato je da se izvidnice alju sa
svrhom fepijuniranja u pripremi za rat Mi prema tome od
bijamo te uslovc koje nam postavljaju SAD. Mi ne mo2e-m- o udestvovati u bilo kojim pregovorima niti u reSnvanju
dak ni onih pitanja koja su ved sazrela. Xe moiemo zbog
toga jer vidimo da SAD nemaju nnmeru da se postigne
sporazum.
One (SAD) se smatraju vodjom zapadnih zemalja.
Iz tih razloga bi nastavak ove konferencije bilo uzaludno
trosenje vremena i obmanjivanj jaxnog mnjenja sveta. Ja ponavljam, mi nemoiemo pod ovim uslovima uzeti u-de- §ca u prcgovorima.
Mi hoccmo da udestvujemo u pregovorima kao ravni
ravnima.
Mi smatramo kao vaino da nas narodi svih zemalja
pravilno shvate. Sovjetski Savcz so ne odridc napora du
se postigne sporazum. Mi smo sigurni da jo moguce postid.
prilidan sporazum nli, kako izglcda, to nije mogude sada.
Mora se ostnviti za drugi put.
Vlada Sovjetskog Saveza-j- e dvrsto uverena da i ako ne
sadasnja vlada SAD a ono ce druga ako ne druga a ono
treda shvatiti da nema drugog izlazn nego mirna koegz-stenci- ja dvaju sistema, knpitalistidkog i socijalistidkog;
ili mirna koegzistencijn ili rat, rezultat kojeg bi bila
propast onih koji provodc ngresivnu politiku.
Iz tih razloga mi smatramo da treba dati malo vre-mena,
neka to malo prodje i neka se stalozc ncsporazumi
koji su iskrsli i neka oni koji su odgovorni za odredjivanjo
politike zemlje razmislc kaku su odgovornost primili na
sebe zauzimanjem agresivnog piavca u odnosu sa Soj t-s- kim Savezom i drugim socijalistidkim zemljama.
Zbog toga mi mislimo da bi bilo najbolje, da je j-- d -- ni izlaz da se odgodi konferencija za G-- 8 meseci
Sovjetski Savez od svoje strane nede umanjitf napor
d se postigne sporazum. Ja mislim da de javno mnjm.
pravilno razumeti nas polozaj, da de razumeti da su tim.
uskradene mogucnosti da udestvujemo u pregovorima.
Medjutim, mi dvrsto vjerujemo u nuznost mirn k -- egzUtencije jer, izgubiti nadu u mirnu snradniu znaril
jzpbosilmaanotoesutdida.jeitjiodeaoravbteiarnaaentlsztbdvoooSneltvoi,a pararotp,poadst dsavniamSbnnijiamerloodleiitsmiloaavinmsaaa ido. ~
SADJaJiassaabmsita2odeIuisboaomdkoasseuevsaoerbelrjnautdidmiamanamairzeordsidvukihiSAdnDraur.oitdJvaennseiahmteklrbiuigoor-avat-u.
Izu.-.et-ak sadinjava jedna mala desperatna grupa u Pcnta-gon- u a potpomazu je militaristicki krugovi koji iraaju ko-ris- ti od naoruiavanja, nagomlavajuci ogromne profite i ne uzMimi aijzurdaizauvoabmzior iznatehrveaslenoasmt eprridetksoegdnniakruoddae. . G.aulle-- u znaahvuaklanzoasntovmladgioVstoelpirkiemsBtvruit.an.ij, eMi iptraekmoidjejeru Mizaracmzaivllaamnuo
lidno za njihovo zalaganjc i napore.
IZLOZBA U
ma, teiine oko 20 kilograma Pdot Powers je na osnovu
kakvim
zA&Cllv
n-Jfotogr- afija, visok krupan.
crn davjek. grubog lica. Iz
zaptsnika o saslusanju moie
se proditati ovo:
— Priznajete da ste kri-vi- ?
— Priznajera da sam kriv
zato ito sam lete© nad sov-jeteko- ffi teritorijom i ad
predeliraa koji su mi odre-dje-ni
po planu leta.
Xa pitanje za sta je sluii-- o odeljenje "10 10". Po-wers
od go vara :
— Ono je bilo stvoreno
kao odjeljenje koje se bavij
! OdRodJcno "osIolKMljcnjc'1
treCcianpgutKzaaj£epkreidzsajberdannikjae
dnaa jTeajgveanneura.lisiPmouznatsovakjee,
godine dotad najavljivao
"oilobodjenje" kopnene
Kine bai u toku lte godi- ne. Sada je ponesto odgo-di- o svoju namjeru.
"Kinu ce oruzane snage
s Tajvana ottoboditi u ro-k- u od slijedecih est go-dina.- .." izjavio je potkraj
protlog mjeseca.
izecavanjem
prilika.
— A
bavili ?
vreraensk h
a stvari dime ste ss
— Sakupljanjem vojnih
informacija.
|
