000420

OCR Text: 1 ч
СТРАПА 4
Српска господа и Тито
У рсдовнха српске поли пх одржм он мора у титовце,
тлчке емиграцпЈе завладало
јс ohci комешаас. Јазде из
Нашпнгтона све више при- -
тискују разне "дехократ-ске- "
главсшине српскнх (као
и хрватскпх) пропалпх по-ллтиче- их
партпја да прпхпа
тс сарадњу с Титох. Једнс
гоне а други се сахи iiaxchy.
Дозпаје се да јс већ отпочс-л- о
врбован--е лнчностн из no
јединих група у Америци и
Европи.
Како изглсда, Ахериканци
су за то всћ добили нрисга
нак Тита, споразумелл су сг
с Титом које би личиосги од- -
Говарале и еху н н.пха и
iroxohy којих бп се могло ти-тоск- ох
режпму прикачити
©бележје "демократије". До-зна- јс
сс да су Анериканци
мћ нридобили Др. Мнлаћа
Гавриловића и да јс он пред
странциха пзјавио ceoiv io-тово- ст
да сарађује с Титом
иако је то демантовао пред
сјжском јавнотћу. Зна сс та-ке- је
нозитивно да су титов
цн ирилазили п другпм срп-ск- н
нолитнчариха, no смјј
нрмлнци само онпха на чију
су нхадресу унутнли газд
из Иажингтона.
Нсдаиио су у Иарнзу о'иш
тнтоски емпсари Брапко
Чубрилоанћ и 1'одач.уб Чо
л1№ић. II какч) се чуЈе одр-жал- и
су састанак са Стева-но- м
Тривунцсм. У всзи с
нрсговорнма о сарадњи с Тн-то- у,
НОМИН.С се и Живко То-иа.ки- ћ.
На састанку у На-рив- у
јс сигурио бнло норед
Трнвунца н других срнскнх
"дехократа" из редова иои-тичк- е
ехиграције.
Пнтсрссантпо јс да сс у
јсдпох од прошлих бројева
"Гласа канадских Cpoa по-јав- но
члаиак у кох се брани
Тривунца од нанада неиав-ви- х
прнсташа српске селлчкг
страпке. Иознато је да се у
"Гласу" проводи став Адаха
Ирибићсвића н Исрс Будата
и нпје исклучено да су коп-ц- и
тнтовскс мрсжс прско Ha
шиигтона, Париза илн ножда
директно из Бсограда допрли
чак п овдс. Лха и другнх
знакова који показују да сс
и "наши" овдаипш "дехо-крате- "
лагамо али сигурно
нрпблпжују Титу. Дознаје се
да јс у последие реме, тј. од
како је Тнто отворсио njw-ша- о
у службу истих госпо-дар- а,
одхекло и родпге.гско
срце Нсре Булата. lie сихо
гато сс вишс ис одричс својс
дсце, сго је он довсо своју
кћср код и.сга у госте. Рд
3VM.1.IIBO ј то што јс ОДМСк.ЧО
ltcpiiiio мД11те.1-ск- о срце алп
је чудно како је Тпто nycuto
нз Jyrociaeiije kbep свог no-литпчк- ог
лротнвннка. Зиа се
иа принср да нс могу да сс
вратс из Југослаинјс чак ни
омп ноји су овдс рођсчн. 3а сс уакођ дасу канидг"
Вчсти далс знати да нсће ну-стнт- и
инкога пз Југославнје
w-о-ји би агитомо против гн-TfMCv- or
ргжнма. Како нзглс-да- ,
IIcw јс обновио својс
родбинскс везе и ако he да
Свирпи и помахинталн Раноикви јаиичари виде
да ннкаквнм тем)рои не мо-г-у
да угуше лубв наммних
меа нрсма Сојетском Саве
мпти да ауставе
бујицу.
Да би пронашли тсгалце,
удбвви у cciy Нрбици, иа
челу са канеганом Удбе Лзу
бем са револ
ером у руцп се
лаке да сијеку шуме, јер, ка
ко овл пптковп у свом бнјс-с- у
сикћу, мту се крију н
бандпти и
штамвају летцп. Селацп to
пијесу послушали и ворсх
саих пријетии титоваца и
бег т&га je ухапшено из то-г-а сеа оео 20 ccvaca. Град
У KPATKQ ИЗ
У Хрватској октобра ме еа 14.500 радлика n ceva-н- а
вмбмло је да лде на .счу
мум з ивм, дес je у ра
ни[им месецлма нросечпо
W.000 лудн радлл " He-ra
апе ј #лдв вредиемо
7 BWBtMflf у 12 чвсова Тл-то- м бм }е амдаива
шжрнт кјми м
уђт V tfnmmw. Brrnsia
1ла ла anf су
пер му je родопна, син гаде
па и кпи Koja je дошла у то
сте, чврсто повсзаиа п одана
tiitobckou рсжпму. Али ле
само родбпнске, има и дру-ги- х
веза које силе Булата да
се прнближава Титу. По свој
прнлици, ове cv всзе и збш-жнл- е
Неру с иеговок децои.
Иознате су иа пример чврсте
везе Псре Булата са стаио- -
внтим круговима у овој зен
ли. Он јс баш био тај којн је
за време рата, у тасозвапои
периоду класне сарадас, бко
добио задатак да створи спо-разу-и
с коиуиистима на сск-тор- у
Кана- -
ђана за што успешнпје nio-ва!аи- .е
паштике тадане ди-бера.т- ие
владе. Није Булат
ннкако прекндао својс везе с
тим каиадскпм круговима. A
шго је прекинуо срадњу с
комуиистпма, то је било у
складу с пронсном по.штнч- -
ке линијс тих кругова. сада
је у интересу канадскнх вла-стодржа- ца
веза с Тнтом н не
ма никаквог равлога зашто
Булат опст пе би иослулио,
особито кад у о#ом сдучају
н ои лично има много внше
интереса.
Heh дуже времена онажвју
се трвснл нзмеђу Булатове
грунс и груие такозваммх
српских efc-стрсмис-
та. Са-1рал- о
сс чссто пута да су то
у главнои личие трмвице
6о]ба за нрсвласт, за част и
господство. Иије нскл-учеч- о
да п тај хоменат нгрд врлл
важну улогу у рсдовима тик
л.удн, то јс бпо С1учај код
н.их од како их nojnajevo.
Мсђутпи, гкиовпи су ВЈЛОЈН
данас много дуб.1,11. Булат је
чврсто повсзаи на двс стране
с оном струјои која ноди у
сарадњу с Гнтом. Јсдна је
страна аегопа повсзаиост с
владајућим круговима овде
а друга је с онни дсшм по-литич- ке
смшрацнје која је
склона на сарадау с Титох.
Концн из Нашиигтопа ирско
u другс стране везуј) и
Јулата.
Иећн су луди on II који he
одлучити како ће сс опрсдс-ливат- и
овм "наши" овде.
Нма нх у Иаризу, Лоидону,
н другде којн he
одиграти главиу улогу. У
становитим је круговииа иа
стала чнтава трса оних v"mi
се иуде за caiKijity, Им? .с- -
ђу аима који lie поседују
мотрсбпс јз
ову игру и због тога је на
ста.1о Јкиочарси-- е и спађа uj-мс- ћу
поједннпх група. Тнто
на пример зна да је он сво-]н- м
газдама сада много wo
рнсннји од свих тнх iij)ona-ли- х
иолитнчких лндсК1 н ja
то 011 може да бира. He ша
се још тачио кога je on све
изабрао, хш сви знацн покл-уј- у
да је унао прст у иед
оној rpvHii за коју повезан
Прји) Булат.
Н имје иск-гучсн- о да he
једног лспог дана за новог
титовског лндера у Канадн
бнти поставл-е-н Неро Булат.
А ако до тога доће, нека ик
свима буде на здјавлс.
Нодгорица се' често иута за-бије- ли
од летака п матери-јал- а
иако титовци нредузи-мај- у
све мјере да ауставе
акцмју наших бораца, која
иостзјс сае јача и масовнија.
Да бп засташил11 масе,
титовци су поханспли 15 се-лл- ва
из села Голубова и под
аком стражом поставпли их
да 24 сата стоје па кишп и
хладноћи, дерући се иа анх
бијеено да he пх све нобиш
ако читају детке.
Оваква xanraetva су честа,
али упркос томе летци и ли-стов- м
no
лптемиграната и да.ке се ши
ре.
Допасник М. П.
("Нова Борба")
ЈУГОСЛАВИЈЕ
Због сабогаже радписа у
руднику Крска, па 30 радн
лишта обустаа.еа је нроаз
одња уг.м, а услсд сабетажа
у Тренчи, титоква ратн
нривреда ирегеа јс гу.и
тас у внспни сц 36 милвнта
Жнвфгпл услл jytecjo
еквлх 1}ул6ткв ее се
гврв— ввју. У тчку
сссца
УПРКОС ТЕРОРУ У РОЈ ГОРИ И ДАЉЕ СЕ
ШИРЕ ЛСТЦН II ИЛЕГАЛНА ШТАМПА
зу револу-циенарн- у
Нетровићем,
нрпморавају
фврмбипатсп
4ч1стич1)
југословенскпх
Башиигтону
cue
кв&.11фик-ациј-с
је
револуциопарних
6јн шрсОгли у Jyrociaaiijjr ФГ вш 6аџлтп ')&
ИЗ СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА
НА ГРАДИЛИШТУ КАХОВСКЕ ХНДРО-ЕЛЕКТРИЧН- Е
ЦЕНТРАЛЕ И ГЛАВНОГ ТУРКМЕНСКОГ КАНАЛА
Лист м социЈа.1истичку
Југославију" доносн:
Отвочели су припреинн
радови за нзградиу Каховссе
хидЈЈоелектричне централе.
Кијевске есспедицнје хндро
лога и гсолога, које рад: иа
домем току pete Даепра сећ
су нзвршиле испнтнваае
землишта где' ће се изгради-т- и
траса, на којој he се ии-сталира- ти
машине. На месту
где he бити подпгиута браиа
већ су предузетн радови иа
бушс!ву землишта.
Вмнка група специјалиста
Дњепростроја всћ планира
мзградњу тереиа. У Дмнјк)-строј- у
су припремлени мо-тор- нп
чамцн, каватор н
другн механизми, који he 611-т- и
упућенн у Каховку.
Нз Запорожја отпутоЧлле
су бригаде радника снеци- -
РАДНА ОФАНЗИВА НА
На огромној површинн
Hj)ocTiipe се нустнња Кара-11у- и. 1о је огн1ан ијосто
нешчаних днна, које су пре
много стотнна година затрна-л- е
под собом најплодиије до-ли- не
са гадовииа и сслина.
]Iaj-6o.t- a зсм.гитта прстворе-н- а
су у безводну иустнн.у,
где ие само што ие може да
живи човск, мего ии звср lie
може да иађе склоиншта.
Бсковнна је нзглсдало ч
нсма прсграде овој стнхнјн,
убиственим сухнм ветровг-ка- ,
да neua таквс силс којн
би их могла зауставитн и ч
ротнтн, која би могла нзба-вит- и
човека од сушс н нсро- -
дице. Али таквасила се иаш-ла- !
To су совјстскн луди, којл
no геннјалном плаиу иелниог
вође друга Стхшна, носора
вају природне силе.
Главнк Туркмснскн канат
претвориће у дисне naiuiwa
се око 7 милнона хектара пу
CTiiibe Кара-Ку- м. Нрокопава-il- c
канала ovoryhn he да сс
одгаје заштитни шумскн no-јасев- и
на новршиин од 500
хиллда хсктара,
На Главиом Тупкменском
каналг нзгпадиће се тпн хн
д1Келекхичне центраае са
општим капацитетом од 100
Корејска делегација
свет.ском конгресу мира
ДЕН
"Корсјски народ дао јс na-na
делсгатнма у налог да пре
дамо Другом Свстском кон
гресу присталнца мирч1 нај
топлији, најсЈчтачнији по-здм- в.
Корсјски иарод био јс увск
иарод нспуњсн всликом ми-paiy6iiBO- ihy,
народ којн во
ли мирни стваралачкн рад.
Много годнна наш је на-ро- д
патио но, тсшким нно-ст]ани- и
јармом. Ллн је ом
увек живео са вером у своје
снаге. Он је знао да ће доћи
дан када he ти окови насти и
ла he он иостати слоЛодан
Тај даи је дошао и зојл
слободе осветлила јс ивмуче-н- у
вмс)ку емлу.
Н[нммло је саио нег годи-н- а
од оиог ремена када је
Совјстскн Сааеа домсо слоЛ-д- у
Кореји и за тих net годи-н- а
наша се земл-- а нсмроат
но изменнла. Самоирегорпи
рад адника, селака н ннтс-лигснц- иј
нреобразпп је и
довсчј н.у до немнамћеиог
нроцвата . Да.ге Пак Деи Ај оввнир
но гоорп о злочшшма аис
ричких нотиал.ивача рата.
гоје су онн посредством со
је марионете — клпке Ли
Сии Мана рвмлп против
корејског народа joei ире ио
четка отворене агреслје. мВи
ше од 150 хлллда маше бра
he н сестара, иаставпла је го-ворлпц-а,
уморллл су
— те слугетлле аме-рпчк- лх
окунатора, a око 500
хплада бацилп су у заио--
Ре_- - „ _ .. 3atAM Has Ај ивносл
зверстм амерчалх лудв--
ждсра у КореЈи. Сахв у Су-- ву у врежу од т јуна д.1
4 в. г. отп су etfe-Mit- K wattiHota и млрмих ста- -
i и y оепЈим мстлвл Ko- -
I
к MOfMoe су вд 50 н tfl
днпвум no Knjtmfmvy, жупугу
— At 40 иа в& дллам, цмнм
луау — вд К вт 130 длмара.
ЈЕДИНСТВО
јалиста за аринран.е бетона,
копача итд. Ове бригаде
нмају велико вскуство у хи-дро-техпич- кој
изградњн.
Трудбеннци Запорожја нз
размлк су топле жсге да уче-ству- ју
у нзградњи Каховске
хидро-електрнч- не цснтра.пе.
Радннци, колхозпици. пил.п-ii.ep- n
и техннчари ша.гу у ге- -
лнком броју изјаве у којииа
уоле да их упуте на градн-лишт- е.
У индустрпјскнм пре
дузсћнма, колхозима н сов-хози- ма
Запорошске области
одржанк су састанцн, посвс-ћеи- н
изградп.11 Каховске хп-дро-стекри- чне
цеитрале. На
тнм састанцима трудбеницн
су пзразнли дубоку благо
дарност партији, влади n ве-лнк- ои
Сталнну за неуморпу
бригу о благостању народа, о
процвату волене Отлџбпис.
ПУСТШБУ КАРА-КУ- М
хилда хиловата! Једна he
бнти шграђена код бране иа
рсци Аму-Дар- ј" коД nace.va
Тахнја-Таш- а, а друге две код
6jana на самох канату.
Захвал.ујућн овим гигеш-скн- м
г]адима у пусгннлма
н нснасс1.сннм крајсвима но-јави- ће
сс градовн и ceia,
CTBupahe се најбогатије тан-таж- е
памука, пшенична го-л-а,
вртови засађсни лимуно-ви- н
дрвстом, шуас, вмиогра-дн- .
CiBOpiihe се огроиие ли-ва- дс
н паши-ац- н за онце, ко-з- е,
кравс, каииле и кон.е.
"Нустпњскн бродови" ,— ка-к- о
назнвају камиле, које сс
полако Kpehy од оазе до оазе,
уступнће wecio itcTiuiCkiiu
бродовима, којн he пловнти
по Главнои Туркмеиском кд-иа- лу
н разгранатој мрежн
канала за наводњавашс кроз
nycTiiiby Kapa-Ky- w. Онн he
превозитн памук, пнринач,
Bohe, грожђе, сточарске про
дукте и индустрмјске артик
ле. 1'асцветали крај бнће прс-k-рив- си
мрежои жскзиичких
пруга.
Свуда у овим npenopobe
iiim областима увешће се
електрнчио освстлеас и блп
Јстава скктрична светлост
над пустиилм свсдочиће ој
ceeno6cbyjyhoj сиазн плано
ва всликог Ста.гина.
Пхентску амсрички ннтеј)-веит- н
и лисиимановцн су
CTpc.ta.in 600 лица, у Ансо
ну 500, Пују 200, Чочхјуну
158, Теџону H.W4, Чхонку
2.000, Чшкжу 4.000, Анјаау
400, у срсау Чунжу 2.010 ли-ц- а.
Говорећи о данаоии}ј вој-н- ој
снтуацији у ICopejii Иак
Ден Ај је реклада he сви но-k-уша- ји
америчких нмперија-лнст- а
н нихових catciura да
заузму Iiopcjy и да је нретво
јнј у имнерн)а.1истич1су мои-ниј- у
битн ралудни. Чига
корегскн народ иодржаа вла- -
ду Корвјсвж liajnnvs""
кпатскс Рснублике и еног
руко#оД1ица 1Сим 1(р Сена.
Кап ивиуи) нштпиотизма го--
ворница нзноси случај са
на
ИЗ ГОВОРА ПАК АЈ-- е
лпслн-манов- п
Ден
јул
1.146
а
и и
Иак Ден авмнила е . свој говор С1сдећпм речпма
"Копекги народ wehe до
да буде нретвореи у
Јооле.
Корејскл народ извојеваће
једпнство, слободу п неза
влсност.
Светски табор млра неће
допустити да се остваре кр-вав- л
пмнермја.1пста.
Гарапцлја а је ватрена
тежма простпх у чита-о- %
свету се одбрали
п бебедист евпх намиа.
he одржтти нд
рвго. Жпвео Другл Свгтскп
комгрес Пм1ста.ица млра! Жлво млру светт1'
ПРРТП Л AT НИ 4 F
ABIIAflll 9Ч0ШШ I
UbflUOn UDUJJ
Из историје нашег покрета
ч У БОРБИ ПРОТНВ РАТА II ФАШИЗМА
У перподу пред Другп свјетскп рат напреднп југо-славенс- кп
доселенпци у Канадп, окупленс у својпм рад-нпчкп- м
организацијама п око своје раднпчке штампе, од-луч- но
су пступалп иротив ондашипх потпалввача рата,
иеначках, талнјанских и јапансхпх фашпствчхпх осва
јача. Да бн потсјетплп на ту борбу прештампаваио овђе
чланак М. Кружића, објавлен у "Хрватском Радкпчком
Калгндарум за 1938 годнну.
Сложити ћете се са тиме,
да је рат у стварн отпочео;
два краја зеиа.гске кугле, Ис-то- к
и Запад, Кпна п Шнани-ја- ,
захваћеие су ратнии пла-иено- и,
којн немилосрдио гу-т- а
огрокне лудске жртве, ру-ш- и
нспроцјсанве вријсд-ност- н
лудске културе. Par још службено нпје ој-јавлс- н,
али то ништа не сие-т- а
данашмен ратовању. Ciy-жбен- а
објава рата нијс више
потребна. Људн се убијају,
отим.ге се зем.а, nojo6.fcyjy
се читави народн, руше се
' градовн и села — см беЈ об- -
јаве рата. Иебројна села
градови, представ.%ају данас
само остатке остатака, нзбри-сан- а
су са лица зсмл.с. 1'ачу-н- а
се, да је до данас само у
Шпанији пало преко једаи
милијуи жсна н дјеце.
Мало мањн број у Абесииији
н ICniin. Творницс, у КОЛПкО
иису 1азру1нене, претворене
су у индустрију рата. Пол-- а и
ливаде, на којнма јс се.ик
стнцао корицу круха а с- -н
своју обитм., претвфена
су у шанчеве или разроваи?
од jvaTinix скснлозна.
Знати све ово, читати о
свему томе у дисвној штампи.
слушати о токе на свако
дпевним скулштииама и пре-давапнм- а,
имати пред очниа
страшну слику ратних стра
хота, uopauo се закисшти и
пптатн : — Јашто све то? Тко
је за то лудск-- о крпопролиће
одговоран ?
Одговор на то није теилк.
Коваче данаиших ратоаа.
рата у Абссшшји, Шпанији
и Кшш, позпамо. To су та
лијански, аемачкн н jaiuu-Ck- ii
фапшстнчкн завојева
чц, . .
Фашпзаи значн рат. . .
Талпјанскн фашизам па-вал- ио
је иа недужни иарод
у Абесинпјп и подјармио га.
У Шпанпји су мрачне [аши-стичк- е
силе органнзнрале по
буну н подупрте по талнјан-скп- м
н п.емачкпм фашистн
wa, већ преко годину дана
мрцваре иедужин шпаплски
иарод. У Азпјп је изазвала
рат гранз.т.ивост јапанскпх
фашнстпчких кругова, којн
ма је всћ постала премалена,
педавно освојена Мапџурија.
Ilcto тако како Јапан привла
чи нензмјерЛо богаство кп
покрајпиа, јефтииоћа
кинеске иародне спаге п про
страност кинеског тржншта,
тако нсмачкн и та.1ијанскм
фашизаи прпвлачи природ
ио богаство Шпанпје.
Радн таквнх разлога на-ста- ју Јтови. Наравно, када
фашистички осмјач у
рат нротпв неког народа, пс
he реии: "чпнимо то да вро-ширн- но
своје фатистнчке
ннтересе нллчке и нрооол-вањ- а
другпх народа". Они са
рмним обканама, ккј
мгамну, рвдпо, летаке, кн.и- -
re, кроа тколе и крке, при
ују par. као нвЈнадиу ио
нин,и И)M," Рта
На другу страну, vn зиа
vo, да радпи Mapo,t сваке
?счл,е. news нлкагвпх осм
јачслх мамјера, да ис тслп за
3CMVOM другпч нагчца. д% пе
впдп раалога за )-биј-
але нрл
иаднпка другнх зсхал.з. ко-јп-х
мокда ппкада ип впђгли
нису, а камо п, да су јед-- н
и другпиа нетто на жао
учиннли. Па затто оида рлт? Зчго tliveiHj убјач.е?
Да ли ихад" иччина да te то кае. да се г ЛеаЛл%лук
зауттави? — илгају ее иаро-дп- ?
0е ввмне страхот мећ
"Ги,п" ни Hew WCTpwwg
r '"! " сџ'
at a if тлтл. м ml Ir!7" - Wa Am 4tiWBWB, nVRl. VHII1
пгтаацлче can т едтм
Фоиту, . нет да fce вЛ.чиа
тити чнгавл emfrr. У
будуКк вмгу rW судјело- -
иатриогском омладлнои гра- - треоу. као нотреоу аамти-д- а
Aimo, који се налааи на ! ту твбоже новријећених
jyry Кореје. Нреко 2ЛХ) ои части смје нацпје; рат тооо-ладпна- ца
п охладпнкп преш Јжс цпвиливованих емала
ли су впше од 1.000 кпл-зме--1 ротив нецивилпвованнх итд.
тарт ii.icra.iHo, нреко нлани- - To су старе и ирокуманс
ма нола КоЈеј дочли иетоде оевајача.
као доброхкци у ире лнми ]
Све п овима сличне ла
јс фроита. жи .аицпрају у нанм да
А
зваштп
плановл
то
лудл
да нпр
Млр обеду
чнтавом
луди.
исских
стуна
собии за itouieifcc оружја, п;-г- о
сви слојеви пучаистга,
xTJe.ni ои iua не хтјели, бп
ли блнзу фронте или далеко
у позадпни.
Радп тога, није доеогио
тек згражатн се над ратон н
ратннм страхотама. Iliije до-вољ- но
жалити нсвине људе н
дјецу, којц постају жртве фа-шистмчк- их
освајања. Иротив
ратова н фашнзна, norpcino
je водитп одлучну и нено-мир.ги- ву
борбу на сваком
ко]аку и на свим фронтови-ха- .
Ми лссгеници требаио
ствари отворено погледати у
очи. Тре-баи- о спознатп праву
it највсћу онасност за нас н
наш народ у Југославији. Ми
требамо стати па страну де--
У знак солидарности са
борбом нашег народа
Југословснска дслсгацпјп
иа II Свстскоу копгресу no
бормика мп]а, како међу де-легатп- ма
конгрсса тако и ме--ђ
трудбеннцнма братске
Ilo.tcke наилазпла је на era
ком кораку па жпво маткЈс-стоваа- е
симпатпја према
борби југословепских паро
да. Наша делегација прнни
ла је веома велики број пн
сама у којина пајразлпчнти
ји луди ноздрав.1ЛЈу борбу
иаших иарода. Тако су, па
пример, рударп једног од
најпознатијих рудиика Нол
скс, којн носи нне по.гског
стахановца Ннцеитнја Це-тровск- рг пнсаш: "Ии једног
часа ннсмо nocyiua.m у то
Корејска
Титовој
Слободо.1.уб11ви корејски
парод, којп се херојскп борн
против амсрлчких агресора
за своју слободу м псзавпс
iioct, живо се пнтсресује за
судбпну Mitoroitaiiahcitor ју
гословсиског парода, којл се
бори лротпв к.1пке Ткта—
PaiiKOBiiha, за иободу и пе-завнсио- ст
своје отаубипе.
Током 1950 годипе орган
ЦК Радне партије Корејс
лист "Нодоп Снимун" н дру-г- п
листови ону6ликоа.1л су
нпз чланака познатих nam-тпчен- х
адника н новпнара
Кореје у којнма се аскрн-кав- а
алочпначка антинаро,-н- а
нолнтика клнкс Тита—
Раиковнћа. Тако, на нрихер,
у чланку нод насловом "Ти-т- о
у служби потпа.%ивача pa-ra",
аутор чланка Ли Ман
Хо, рАСкрннкамјући ратмо
потпа.%нвачке авантујх тн-томц- а,
нише да Тига мпслл
"да стаорн на Балкану нлан-дар- м
аа напад на Соајчгкки
Саеа и земле народне дело-крати- ј.
Да би се нрннрсхио
sa par он мооилише у тох
цлл.у све државне ресурсе. У
хнотим крајеапха зсхле гра-д- е
се аеродрохп за реактлвие
авлоне. Нзграћсн је ве.1лкп
аеродрох у околплп Београ
да. Војнл расходи југосло
мепске владе досиглп су ле
занахћсне размере. . .
У Другох члапку — "Тлто
ва клиса — пепријатск та-бо- ра
мира — Цој Дон Су,
подвлачећп огрохну улогу
коју је одлграла реклудија
Нлфорхблроа о стању у КНЈ,
ппше: Тлтова клика је из
дала табор мвра и дсхокра
тпје, дезертпра.1а у табор ре
асције м рата п постала нај-лућ- и
пенријател. чптавог
нрогреслвлог човечалства.
Фаплстлчка Тлтом бапдд
својом реакцвнтарлом п ан-тлхарклстл- чко дпатнот
hy нрствожла ј Југославпју
у вчЈу баау имиерлјалл
иа".
Лкеччми докоее чЈапке о
берби југоелсвеисви1 Hfaa
Hftetti ЕЈиае Тжта — Раи-влк- а,
в фчввжама итвицвв ју-- ј
ттвтдоаемпо и
ttx ycaeenwa т rutanm.
Јшт "Р?Р У V"."
%Мт И, BOfll Су П1в- - " "Г"" 7"~" -- -
Четвртак, 14 децехбра, 1950.
мократсЕпх, протуфашпстич
кпх к протуратних снла. На
гае огорчење против рата и
фашлзиа треба маилфесгп
рати прилпкон сваке наше
ириредбе као и приликом
нашпх других друштвених
акцпја. Ми не можехо бити
индпферснтии па рећи, "то
се нас не тиче, мн ско миро
љубив народ" итд. Бадавч
нам мпролубпвост ако рат от
почпе у свјетским дпиензи
јама. Нас се онда ttehe ппта-т- и, како што нас се ни 1914.
пије пптало, волпко ли или
не ратоват. Таквог nnraika
iiehe битн ; битн he прекас
ио. Наша мнролубпвост но-ж- е
доћн до пзражаја сано
онда, ако сс придружимо
другим миЈгалубивим нам
дима, народима којн су про-ти- в
рата и фашизма, којп су
за мир и напредак човје
чанства.
Да поновиио, протпв 41
шизиа н рата, треба воднтк
борбу данас, прнје него јс
фашнзан раширио своје кр
ваве пануе и расплаисао се
новн свјетски рат. Сутра већ
може бити ирекасио.
да југословенски радннци
сскаци. сличпо као н wit жс
ле мир, да ирзе рат и потпа-лпвач- е
ата. Нослсдн-- е чсту
паас јуде Тнта којп је ци
иичкп оправдавао бруталпп
напад амернчкнх капиталнс
та па миролубивн корејскн
народ дубоко је огорчило
нас, а верујемо н цео југо-словепс- ки
народ. II зато хо
heuo вама н преко вас свима
југословенскпн родолубима
да пзразимо ocehaae искре
не солидарности п призпапл
за пожртвовапу борбу протпв
епријате.1л мира — лакеја
ратпих потпа.гивача — клнке
Тнта-Раиковнћа- ".
штампа о
клики
ског парода против шдајпнч
ке Тптове кликс" кажс се да,
без обзира на сурова njiora
n-ait- a, ад1шц11 Jyro&ia&iije
оде борбу, организују
штраЈ'кове, одбијају да раде
за Лхернкаице. Солндарпшу
hit се са 1аднициха, ссици
се боре пјнјтив припудие мо-билизац- иЈе
па адове. Борбн
југословснских трудбешша
посвсћсн je члапак Ли Jen
Снпа "Ornop jyrociOBciickor
нзЈнгда клпкн Тита—Ранко
Biiha свакодневно растс".
У нпзу других члапаса ко-ј- е
су донсли лнстовп, као па
вример, "Прогамање нацио
па.1ннх хањнна у Југосивн
ји", "Наоор" у Југославијн
и у другим раскринкам се
моинистичка на1нтнка Ти
тое клике и мна лажна де
мократија.
Упоредо са тим хатер)
лиха листовн снстсхвкки
нувликују иагерлја., воји
клику Тига—
'анковиаа н којл су омгах
пани у листовнха "Нрама"
и "За Т1ајни хнп, ia ману
дехократију I".
Нснунлвајућп сввју ш
те{Н1ацоналиу обавеау, ор-га- н
ЦК Радне партије Кере
је, лпст "Нодон Слммун и
други лпстовп у тешким ус
ловпха враведчћг ослободл
зачког рата против ахерич
кпх агресора и лпсппхапов
скпх бапдп, којл су посету-л-л
па слободу п незавлсиосг
корејског народа, ластавмју
са раскринкавааех издајни
чсе делатностп Тлтове кллге.
Тито — за ремштариза-циј- у
Западне Немачке
Недавно ј стлгло из Јгто-славл- је
у Нлдлиг (Баварсва)
225 блавалч хлгероси
ofлцлра. апјл су Лили oev
знибгнарадшуглохтецлзмдмеУчмм mtmлfуt
OatettiHjxmiмwад шнлаоиплтхтцемиТмнцокмf.e
nycTfKi иа слоЛиу н ааче
ахр1чкич иИ1а?т-Т-1 о
xofce да сИгзЛгд влтв ште
рЈгвтодИмх вадпа аа fv
аикп(чгт atmniv вчЦа ег ви
ioao етам j аиадиН He
жачвчв.
I