000404

OCR Text: i
I
I
I
4
STRANA 2 Savenska
za
Tradkije prijateljstva ruskog
naroda sa jugoslavenskim narodi- -
nu vekovima su sc razvijale. Og--
romnu ulogu u tome jc igrala pro--
ч gresivna ruska knjiievnost.
Posk uspostavljanja turskog go-sfods- tva
na Balkanu jufni Sloven
su uzeti pod pokroviteljstvo Rua,
kao "istovetna braca" u turskom
carstvu. Turski asimilatori na sve
su nafifle tefili da uniftc kukum
ju2mh Slovena, starali su se da
esakate, raaore i unt&e jezike bal- -
kanskih naroda. Ogromnu pomcxf
u sacuvaaju i razvkku kukure i
kejiievnosti jufooslovemkth naro
da, u sacuvaniu londa reci i u
razvkku sastava reci stovenskih je
n'ka pruiili su RusJ, koji u pre od
drugih slovcmkth naroda oformili
sveju drkvno i stvorili molftu
dfiavu.
Isterija rusko-jufao-slovemk-ili
odnosa pokazana je ne mo u knji.
jevnosti, vec i u usmenom narod-no- m
stvaralakvu, u pesmama i
pricama, koje najbolje svedoce o
simpatijama, ljubavi, tefeijama i
nadanu naroda.
Pa Moskovljani su slavni junaci.
Vojevati pomoji nam mogu, —
pevalo se u srpskoj narodnoj pesml
"Irana Djurdjeva" (16. vek.) Iva
nu Moskovilu se obracao hrvatski
narod za pomol, da ga zaftiti od
turskih porobljivaca u pesmi "Vo-jevanj- e
na Dei".
U pesmi se govori, kako je
"Navalila sila iz Rusije. . .
I pobila svu tursku Iiordu".
Crnogord su stvorili veliki d-kl-us
narodnih pesama u kojima se
opevava dika, hcrojstvo i uzajam
na pomoc" Rusa.
U dubrovalkoj knjiievnosti, ko.
ja se smatra gordoscu svth jugoslo-venskih
naroda, doJIi su do iarala-j- a
bratska osofanja I simpatije juf
nih Slovena prema ruskom narodu
i njegovoj kulturi u takvim delima
kao {to su Gundulilev ''Osman",
Palmottfeva "Bisernica", dok je
Ivan Gradij ushileno opevao Ruse
u pesml TJeme Sjeverno".
U XVIII. veku uspostavljaju se
tesnije politicle. ekonomske I kul
iitMa ач tat ah ns4.l I.u
, .. ,. ..' i ""'"""" mi™™, iu'WIU
Srbima i Crnogorcima, koji aktlv-n- o
uestvuju u ruiko-turski- m rato
vima u XVIII. veku. 1726 godine
se organizuju I postoje u toku je
danaest godina kod Srba ruske Ho-le
u Karlovcima i u Dcogradu. U
XVII. veku se vrJe dve velike seobe
Stba iz Vojvodine u Ruslju; mno-- Џ
prosmrtelji i budioct jugoslo-vemki- h
naroda debijiju obrazova-nj- e
u Rusiji. njibove se knjSjte
ftampaju u Moskvi, Kij%i — se
u to fak©fi, koji imaju оеопнп
zna&j za razvttak tradktja private-Ijtv- a
i ljubavi jvposlevcmkih м-re4- a
pfema velikom roskom naro-du.
Rwke-tertk- i ratovi, Suverovev
pobed u Evropu poljuljati su tur-sk- u
impefiju I stvorili okolnost za
j-a&- nje po.
krttaSrba, Hrvata iSIovenaca. Ka-da
su ruske trupe 1799 godine za
vreme Suvorovovog pohoda u Ita-If- ji
bile u Sloreniji, znameniti pes-ni- k
slovenskog naroda Valentin
Vodnik pisao je u svom listu Lju
bljanske novice" (Dr. 26 1799. g)
Rusi, na!i star! prijatelji doJli su
ne samo da nas posete, nego i da i
nas zaJtite od neprija'clja. Sada
mi oSgledno vidkno kakvu molnu
veliku bradu mi imamo na svetu.
Mi moramo od njih uzeti kada ho-cem- o
da oSstimo svoj jczik, i od
njih se uclti kako trcba braniti sro--
w
solidarnost
Znacaj progresivne ruske knjizevnosti razvitak
knjizevnosti Jugoslavenskih naroda
narodno-oIoiSodiIa(!k-og
ju domovinu od neprijatelja"
Rusija je prufila stvarnu porno;
jugoslovcnskim narodinu u njiho-v- oj
borbi za nacionalno oslobodje
ne u XVIII. i XIX. veku. Crna
Gora je mogla da ofuva svoju ne-zavisn- ost,
zahvaljujoi vojnoj i fi-nancijs-koj
ротосЧ Rusie. PodrJka
Rusije je bila od naroAtog vainog
zna£a;a za Srbe u njihovom prvom
rurodnom ustanku i uspostavlja-nj- u
neaavisnosti srpske driave. O- -
cenjujuli ulogu Rusije u nacional-no-oslobodilaik- oj
borbi Srba, Karl
Marks je ptsao: "Kada je 1804
godine otpocela srpska re%oluoja,
Rustja je odmh uzeU pod svoju
zaStitu ustalu 'raju" i, podrlavfi
je uz porno; dva rata, ufrrstiU je
u dva ugovora umrtralnju nezavn.
nort Srbije".
Potpuno je prirodno da su se u
tun konkmno-istorijikH- n a4ovimi :
razbijale i ja£ale (vote tradkije
prijateljitva jugotlovemkih naroda
sa velikim rusktm narodom, a ju-goilove-nski
knjeiinici itpoljavali
su veliki intcres za naprednu rusku
knjiin-nost- . Progresi4-n- a гшка
knjiieno$t, koja se borila protiv
spahijsko-burfoasko- g ugnjetavanja
u carskoj Rusiji, budila je politi-cal
srest svili naroda, i naroito
slovenskih.
Na progresivnoj ruskoj lcnjifo--nost- i
XIX. vcka vaspitavali su se
najbolji knjifevnid I krititfari srp
skog, hrvatskog, slovcnskog, crno
gorsko naroda: Vuk Karaditj,
Petar Petrovi! Njego!, Dranko Ra- -
diVeviif, Ггапс Prelern, S. Uraz,
Ivan Maiuraniif, Marko DogoviV,
Jovan Jovanovi; Zmaj i iTitava gru-p- a
knjiionika krititkog realizma,
flje je estetuTce principe proruma.
6'o istaknut!, srpski rerolucioner.
demokrat, sledbenik N. G. Cernl
(eskog — Svetozar Markovid.
U pn-o- j polovini XIX. veka po-ifc- o
je da se formira na narodnoj
osnov! realistic! pravac u knjiiev.
nostl juinih Slovena. Vrlo vaine
principe realizma utvrdio je Vuk
KaradfIt sa svojom gmpom isstomi
lljenika u borbi protiv lalnog slo
vemko-Jrpsko- g klasicizma. Narod-n- e
tvoroine, koje je sakupio Ka.
radii?, bile su iJejno-umrtni&- J I
jrztfni izxor realizma jugosloven
ske knjifevnosti.
Vuk Karadiii! je ukazivao, da
ntu je kao uzor za izdavanje narod-nih
pesama posloib ruski zbornik
narodnih pesama KifJi Danilova,
koji su donesli u Srbiju ruski voj.
nki, koji su za vrcmc narodnog
ustanka uestvovali zajedno sa Sr-bima
u borbi protiv Turaka. Za-hvaljuj-uli
stttemitskoj materijal-no- )
podrid Rusa Vuk Karadlif je
bio u stanju da Mkuplja i izdaje u
tako vrfikom oSimu prekrasne pe
sine, price i pcnlevke jugosloven-ski- h
naroda. O tome govore nje
gov posvete zbornkima pesama.
Iskustvo kolektnnog umetnic'nog
mtfljenja naroda, ovapIofeno u
poeticlcoj reti narodnog jezika bi
lo je nacionalna osnova, na kojoj se
stvarala r-al- mtfka poeaija Srba,
Hrvata, Grogoraca, Slovenafa i
Makedonara. IsticWi da je pot
rrbno stvarati knjiie%~nost na na-rodn- oj
osnovl, Vuk Karadiii se
pozivao na rusku progresivnu knji
fevnost. Ruska knjiionost svo--'
umetnicke granice srpsko-hnratsk- e
slovenatke knjiievnosti,
ih obogatila svojim iskustvom:
umetnicXim metodom, raznovnnoJ-c- u
ritma, iskoriiavanjem narodnog
stvaraliltra i uopitavanjem rujbo
tradidja knjiievnosti koja je
prethodila. Јш1туО
reWWhH Ttx4f aad Triiuj,
In Scrbo-Crvatia- n &в4 SUrrenlan (алкиагеа.
Jedinstvo fubllshlnt: Co, 479 Qwn St Vf4
Toronta B, Ontarie, Canada.
Tel EMptrc S-16- 42
Editor: StJpan MloW
Ritir4 Mnrr: Bojraljnb Steranor
Snbriptien rate: $5.60 ?- - yar, r--?r C nentha.
USA and other eauntri 6.00 jrar.
Aetharked as second claat mail.
Teat Offiee Defurtnrrt, Ottawm
Dela ruskih knjiievnika bila su
od veonu velikog znacaj a sa -
venske knjiio-nike- . Srpski, hnat-sk- i, sloenai, crnogorski listovi i
dasopisi pailjivo i znatifeljno su
pratili razritak ruske knjizevnosti,
iz broja u broj {tampaii preglede
ruske knjifevnosti, dela ruskih knji-fn-ni- ka
u originalu i prevodima.
Eo Jta je pisao 6asopis "Letopis"
u knjizi 17 (str. 129) 1829. g. o
Pirfkinu: "Putkin je jedan od naj-vetf- ih
i najorieinalnijih ruskih li- -
rika; njegovi "Ruslan i Ljudmila",
"Bahfisarajski ооквк" i druga
dela pobudjuju divljenje u drugim
driavama". Pulkin je neposredno
irttcao na stvartnje sjajnog dela Pe-t- ra
Petrovia Njegoia "Gorski Vi-jenac-
".
Njegol je posvetk) Piflci-m- i
zbornik pesama "Ogledalo srp-sko- ".
U posvrti Njego! je pisao:
Otkuda zora siee nad prirodom,
Odonad je k nama doletio
Sretni pjeve velikog naroda!
Idejne smernice stvaralaltva, na- -
rodnost, realistifki umctni!ki PuJ-- 1
kinov mctod jako je uticao na stva-ra!a!tv- o
Slovenca Stanka Vraza,
Srbina Jovana Jovanovica-Zmaj- a,
Ilrvata Petra Preradoviifa i drugih.
Reakcionarne klase i njihovi
ideolozi svim sredtttima borili su
se protiv progrcsivnog uticaja ru-ske
knjiievnosti. Konzen-ativn- i or-gan
''Srpski narodni list" pisao je
1837 godine: 'PuJkin je u svojim
stihovima, mole se tei't, otpodeo
djavolske stvari. . . "Slolxa",
-- Dodei" I "Ruslan I Ljudmila";
njegovi robespjerovsko-repub- li
kanski stihovi бак u najrepubli
kanskijim driavama ne smeju se li-nt!
medju narodom". To pisanje
jasno govori, kakvu je ulogu igralo
stvaralaltvo A. S. Puslina kod slo
venskih naroda.
Veliki interes prema кпјЛелпо-st- i
juinih Slovena ispoljio je I Pu-lkin,
posvctivJi im ciklus prekras
nim pesama "Pesme zapadnih Slo-cn- a"
(Tako su tada nazivali jul
ne Slovene). Odzivi Djelinskot.
Cernisevskog o knjifevnosti i na
rodnoj usmenoj poeziji Srba, mno-gobroj- nl
zbornid prevoda dela Jul- -
no-slovens- kih knjiiev nika na rus-ki
jezik — sve to najbolje svedoi'i
o uzajamnoj ljubavi i poStovanju
naroda prema juinim Sloventma.
Ruska revoludonarno-demokr- at
ska druJtvcna ! knjLevno-kriti&- a
misao, ruska progresivna umetni
Ла knjiievnost bili su glavna {ko-la
jugoslovenskih knjiiev nika i kri-ti&r- a
druge polovine XIX. vtka.
Sedamdesetih godina, pisao je Jo-va- n
SkerW, "novo pokolenje se is
kljuclvo vaspiuvalo na ruskim
knjigama". ''Ruski knjiievnid su
u svojim najveA'm delima pokazi-va- li
{ta znai realizam, koji ne teo
retski, nego prakticlci dokazuje,
kako se iz opisiranja obifnog fi-vo- ta
mogu stvorki velilanstvena
umetniclca dela, I novi srpski knji
ievnid poinju da idu stopama ru-skih
ufitelja. Pod uttrajem rwkog
realizma n'tle realizam u srpskoj
knjiievnosti".
Svetlo ime Svetozara Markov ia
poituje fitav slovenskl progrcsivnl
svet. On je bio uzor sluienja ideji
jedinstva slovenskih naroda, pla
liki pristalica prijatetjstva sa rus
skim narodom. "Diti u srpskom na
rodu ono, {to je bio Cernisevskt,
Dobroljubov I drug! u ruskom na
rodu — to je bio zavet i deviu
Markovica.
Razvijajuca ! uvr{cujudi ideje
N. G. Cernisevskog. Svetozar Mar-kov- i!
je obrazloiio esteticke prin
ape kriticnog realizma ne samo za
srpsku knjiievnost, vei! I za hrvat
im utica em rroJirila e ide no.meni painora sroje aomovmc i
svestrano
Ijih
kf
2—
13.00
per
slo
Rfki Jiret u кмааА kafttati
POWMC SWMwWfl QAfiOflR Jt ПвСч
AOflRnvlU жЧжвЈМ ScftKlf K.vfl Be
mept v&e Лл pgdwose zvjefskw eks
pteaaadfu i bespravlje, nafustajii
le 24rvge, take im tttevsU kk-Л- л
goifexlari aianay ве vtacat
$t?jr "t.
slu. slotenatku i bugarsku. "Ma'
. terijalizam u nauki i realizam u
knjiievnosti u srpkom drultvu —
pisao je SkerR — unjli su Sveto-zar
Markov it i Ljuben Karavelov.
"Oba ruski udenid, vaspitani na
idejama ruskog realizma, on! su u
Srbiji otpodeli propovedati politi-ck- e,
socijalne i filozofske ideje ru-skih
prosvetitelja {ezdesetih godi-na".
I Vasa Pelagic", revoludoner-de-mokra- r,
sledbenik Svetozara Mar-kovica
oilanjao se je na progresiv-nu
rusku knjiievnost u svojoj bor-bi
protiv reakrije. Vasa Pelagic"
koji j za svoju revoluckmarnu de-latn-ost
bio prognan na robiju u
Malu Aziju, otuda je pobegao u
Rusiju, gdc se neposredno upoznao
sa ruskom progresivnom knjiiev-nok'- u.
Kada se povratio u Srbiju
na njegovu molbu je pesnik Jovan
Jovanovic'-Zm- aj preveo Puflclnovu
odu "Sloboda", koju je Vasa Pela-- pt
koristio za agitadone ciljeve u
svojoj borbi.
PcxTcvJi od 60-7- 0 godina dela ru-skih
knjiievnika se pojacano pre-vod- e
na srpsko-hrvats- ki jezik. Po-sl- e
Puilcina i Ljermontova bila su
prevedena dela Gogolja, CemiJev
skog i niz najistaknutijih dela L
N. Tolstoja, Gonarova, Ostrov-sko- g,
Turgenjeva i drugih klasnika
ruske knjiievnosti.
Problem "novog &vcka", borca
za narodnu srvar, tenia seljaltva,
stradanja sirotinje zauzeli su pod
neposrednim uticajem ruske pro-gresivne
knjiievnosti znafrjno me-st- o
u stvaralaitvu jugoslovenskih
knjiievnika. Duboka idejnost, na-rodno- st,
istinitost i visoka umet
nost progresivne ruske knjiievnosti
— evo {ta je privuklo najbolje ju
goslovenske knjiievnike bratskoj
ruskoj knjiievnosti.
Nov etap u istoriji svetske dru{-tven-e
misli bio je period 1890..
1900, kada se centar revoludonar.
nog pokreta premestio u Rusiju
StvaralaStvo vesnika bure rcvolud
je Maksima Gorkog bilo je od na
roflto vainog znadaja u istoriji slo--
venske progresivne knjiievnosti.
Majanovski, Solohov, Fadjejev i
drugi sovjetski knjiievnid bili su
nov izvor umetnitHcog majstorstva
za najbolje jugoslovcnske knjiiev-nike.
Danas neprijatelji mira, socija-lizm- a
1 dtmokratije — titovd na
sve naSne gaze progresivne tradi
cije kulturnih uzajamnih veza iz
medju ruskog i jugoslovenskog na-roda.
Faliifikujuc'i istorijske clnje-nic- e
progresivnog zna5aja ruske
kulture i knjiievnosti u istoriskom
razvitku jugoslovenskih naroda,
njihove druitvene i knjiievno-kri-tiflc- e
misli, tkovski vajni naucnid
teie da izbriiu iz svesti narodnih
masa Jygoslavije oseVanja ljubavi
i prijateljstva prema SSSR-- u. U
zversku kampanju klevete i laii
protiv Sovjetskog Saveza i progre-sivne
ruske kulture ukljuclo se sa-da
tfitar copor prodanih novinara
poTev{i od kapitaliste VI. Ribnikara
(Fisera) u njegovim listicem Po-litik-a"
koji je promenio mnogo go-spoda- ra,
do starog trockiste kame-leon- a
M. Bogdanovica i novope-c"enc- g
titovskeg ''profesora" R.
Ulitt:
Ma koliko lagali neprijatelji na
roda, lakeji ameri&og imperijali.
zma, ideolozi falirma i mracnjalt
va, ruska progresivna knjiievnost
je sluiila i sluiiife jugostovemkim
narodima kao izvor nadahnuda u
borbi za mir, slobodu I sodjalizam,
kao simbol velikog bratskog pri-jateljstva
slovenskih naroda.
АикшЈлг Вј!јИп.
IM u
Kakve jc raziwjere мм4в nafi{- -
tJfcfMC ZakvnlAAf гаМвЦРС рвжвжвЈС
ђа lufMililo zadfufe 1.7вв pore-dk-a,
kfc ne cc vk da strfe U- -
Scljaci napustaju zadrujjc
JEDNO PISMO POKOJNOG
ILIJESUSNJARA
"Danas u ovc spurdobgorcnsoosmne idliansae cnrenosmmi jekrbvintiicskeovmrdarcnajkaciijolmut"anja, ili smo sa
Donooimo tekut jednog pi-m- a
kojega je urcdniitvu
"Jedinstva" plaao nrdavnii
preminuli Ilija Auinjir. Pi-am- o
pokazuje kako Je on gle-da- o
na ne!te politijke pro-blem-e.
Gregg River, Alberta,
Dec 19, 1950
Stovani druie!
Vaie pismo od 30 no- - vembra primio am, hva- -
la, razlog da sam piaao
na druga Stimca je to sto
mi je on licno poznat.
Titini zastupnici u Ot
tawi joi nikad ne odgovo-ris- e
u pogledu "Kratnih
listova". Ponovo aam im
pisao. Drugi put cu pisa-t- i
na cngletkom i "Doub-le
Register" pismo posla
ti, a poslije toga cemo ae
obrnuti na kanadsku via
du, nekoji miniatri su me
ni licno poznati, a na kra
ju cemo ae obrnuti na "Je-dinatvo- ".
Vidio aam aliku onoga
Janka Susnjara (titov
akog vojnog ataaeja u Ot-ta- wi
— op. ured.) u ov
dainjim novinama kad je
nedavno bio u Albert!.
Ne znam je H mi ovaj
atvor od bliie rodbine, po
ito aam ja otiiao u Ame-rik- u
1899 godine, a u Ka
nadu aam preiao 1901
godine. Bio on moja rod
bina ili ne, ja aam £vrato
uvjeren da je on u aluibi
Tito-Rankov- ic izdajnika,
i ovdje je poalan da aluzi
kapitalizmu avjettkom,
koga predvodi Amerika, i
da je njegov poaao da ipi
junira ! prav! atetu naiem
ovamoinjem naprednom
radniitvu.
Druie, nedavno je bio
kod mene jedan drug aa
Luscara, i dao mi je vase
pismo da proitam u pog-ledu
njegove poaude od
500, za koju avotu, kao I
Badoje voce
lladnjl dan Je dan snamenja
A ii nate domovine,
Veneloca Rlaoa nema.
Ilolno arte, auzno oko
Sa avakoje atrane zleda.
Umoren Je duh preRnula,
U led area pretvoriie,
Kad dulmanu naSeg roda,
U Vuiu doavoliSe.
Dje Jedintva kola igra —
Zaito Juinl Sloven nije
U tn brattko kolo atlkal
Otvurena iirom vrata,
A na vrata cloven-keg- a roda
majka,
I veoelim Rlaom love
U cagrljaj unuke avoje.
Domovina nata mlla
Sad korotnu noel robu,
tale ona prava area,
Jedinntvo I alobodu.
Za vladike Danila doba
Znamenlt aud Je bijo,
Na badnju no naletf roda.
Oni auci onof doba
Detamrtno im Ime date,
Slovenakoga dok Je roda.
Domovina nala mlla:
Jo onjeeaj badnjer dana,
I audije alaroj- - Ima.
Nadano ae audae mladi.
Da it I on ko mu djedo
Nenmrli da aradL
Star! krajo, mill rode
I Knijetdo od alobode
Ne do toll tltovclma,.
Da u ropatvo tebe vode.
M. M. Lamovleh.
100.000 djece umirc Rodis-nj- c
u Jugoslaviji
Ггмпа pteanju bugarskeg
lista 'Trud", u Jupe41ji
svake jredtee umire 1в0.0в0
djeee ed jedne иб 10 Rdl- -
Ml.
ostale posude, da ae ku-pu- je maiinerija i drugi
potrebni materijal za Ju-goslavi- ju
u korist jugoa
Iavenskog radnog naroda.
Imao aam podulji raz
govor a njim, upozorio
earn ga da je u "Jedin
atvu" viae puta izneieno
u pogledu ovih novaca za
koje je kupovana maaine
rija i ostali materijal i
poslan u Jugoslaviju, u
vrijeme kada amo bili uv-jeren- ja, da je onamo na
rodna vlada, ali postepe
no ae dokazalo da je ta
vlada razbojnicka i da ra-d- i
sve moguce da okrivi i
pod aumnju atavi osobito
vaa o necistim poalovima
u pogledu ovih posuda.
"Ali, Ilija, — kaie on,
mi amc vjerovali onima u
Torontu i zato amo novae
posudjivali, a oni au tre-ba- li znati da bi Tito i nje
gova vlada mogli okrenu
ti krivim putem".
"Moj drag! druie, —
kazem mu ja, — tko je
mogao i pomialiti, da ce
blizi aradnici velikog Le
njina, kao Zinovljev, Bu-har- in
i drugi poatepeno
preci u aluibu nacizma i
japanakog imperijalizma
i okrenut protiv velikog
ruskog naroda. Izdajnika
je bilo od dalekih vreme
na, ! biti ce ih dok god
bude u zivotu kapitali
zam".
Upozorio aam ga da je
njegovo piamo vama bilo
uvredljivo ! okrivljujuce.
Rekao aam mu da mi ug
Ijenokopaii imademo lje
psi, lakSi i lukauzniji zi
vot, nego sto ga imadete
vi u Torontu, koje on na
pada.
Iatina, moj rad u uglje
nokopima bio je акорЗап
aa junijskim pokretom, ali
Novc masinc u SSSR-- u
Sovjctska industrija pro-izVc- la je u posljcdnjc vrije-me
nove mnSine odrcdjenc
za gradnju Kigantskih hid-roccntr- ala
i kanala. Tc ma-Sin- e,
koje imaju veliku ja-iln- n,
svjcdoie o visokom
tehniikom nlvou sovjetske
industrije.
Uralski zavod za proiz- -
vodnju hidromehanikih
maJina proizveo jc za grad
nju kanala Volga-Do- n dva
tipa Kigantskih Smrkova.
Svaka od ovih maiina crpi
za jedan sat 51.000 kubnih
metara vode. Od riarocHtog
jc intereea vertikalni cen
trifugalni imrk, vwok G me-tara
n toiak 80 tona.
Kolektiv Staljjngradekog
brodogradiliitn proizvodi
za velike gradnjc komuniz-m- a
ogromnc hidromchanii-k- e
bagerc, koji za jedan sat
prcnesu hiljade kubnih me-tara
zemlje na rastojanjc od
4 kilomctra.
Uralska tvornica tdke
malinogradnje, koja je ne
davno proizvela pcti "samo
hodni ckskavator" nedavno
je pristupila scrijskoj proiz-vodn- ji
ovih maiina, koje I
maju kaJiku sa zapremlnom
od 10-1- 4 kubnih metara. Se-s- ti
"samohodni ekskavator",
na kome radi kolektiv Svcr-dlovsk- og "UralmaSzavoda"
imat fe krak dug 75 meta-ra.
U NR Madjarskoj cc
sc proizvoditi telcvi- -
ziski aparati
Prvih mjeeeci ove godine
u N'R Madjarskoj su pocel
pripreme za serijsku proiz-vednj- u
terevitiskih ape rata.
Madjarski Rauni radnki,
uc pomoc; sovjUkih Цпк!-njek- n,
itvode reeljlRJe
rad eve im prrw m#dli.
danas mi, koji amo Iutali
na politickom radu, mno
gi ae od naa probudio. Ne
kada, pa i nedavno glaaa-l- i
amo i novcano pomaga-l- i
CCF posto amo bili uv
jerenja da je CCF aocija-listick- a politicka stranka,
ali u aadainjem sukobu
izmedju avjetakog progre-a- a
i reakcije, Coldwell i
glavni njegovi drugovi, u
parlamentu i van parla
menta, ubjediie naa mno-g- e, da amo bili na pogrei
nom putu politick!, i daod
trojice politickih vodja,
St. Laurent, Drew i Cold
well, da je poaljednji vr-lo
opasan za kanadski
radni narod, najgori.
Vidimo da ova trojica
jednoglasno ae alaiu, da
ae kapitalizam mora apa
aiti ili apaiavati, pa bar ae
morao kanadaki narod
odvuci na klaonicu, jer
kao ito oni vele, Sovjet-ski
Savez i narodne demo-kracij- e
u Evropi moraju
ae razoriti.
Danaa u ove sudbonos-ne
dane ne amije biti Sev-rdanja
i lutanja, ili amo aa
progresom ili aa crnom
krvnickom reakcijom.
Spomenuti drug mi obe
ca da ce ae opet navratiti.
Ja sam u zadnje vrijeme
grdo prehladjen i aa au-prug- om putujem u Cal-gary
za par dana. Za "Je-dinatv- o"
cu nesto ucrniti
kada ae povratim, a to ce
biti o novoj godini. "Je-dinatv- o" je dobro uredji-van- o, bez njega naa rad-ni- k
nebi amio biti kao ni
bez hljeba.
"Tribune" u englea-ko- m
jeziku je vrlo intere
aantna i dobro uredjena.
Mnogo vain pozdrava,
Val
SU5NJAR.
PuStanje u rad novih
preduzeca u narod-noj
Polj skoj
U Variavl, C5 dana prijc
roka, zavrSena jc izgradnja
montainog odjcljcnja za-vo- da
za izradu putniikih
nutomobila — ponosa prije-stolni- cc
Uopublikc l trudbc-nik- a
cijelc roljskc, 6 no-vom- bra
u 1 1 Cnsova s kon-voje- ra
jo siSao pni putnii--
ki automobil "M20 Vnria-va"- .
Ovaj uspjch je izvoje-va- o
kolektiv graditelja i
radnika poduzeca zahva-Ijuju- ci
samopregoraom radu
i pomocU Sovjetskog Saveza
koji je zavod snabdjeo pot-rebni- m
tehniikim uredjaji
ma J poslao brigadu specija-list- a
za njlhovo montiranje.
U Lublinu je zavriena Iz-gradnja
montainog odjeljc-nj- a
zavoda za izradu teret
nih automobiln. Uz pomo5
sovjetskih specijalieta br-zi- m
tempom se izvodi iz
gradnja drugih odjcljcnja.
U vclikom tckstilnom
kombinatu u Pctrakom puS-ten- o
jc u rad jedno od naj-vctfi- h
1 najmodernijih u Po-ljsk- oj
odeljcnjc fine predje.
U Stctinskoj luci, 50 dana
prije roka, zavrScno je mon-tiranje
jednog od najsavrfe-niji- h
u Evropi konvejera za
utovar uglja. Kapacitct
pretovara uglja Stctinskc
luke povcat tc se za 170%,
a cijena utovara tone uglja
smanjit ic sc za 31.
Oni su dali ebAvezu da do
21 decembra, u tst 72-go-dttnj-ke
dana redjenja J. V.
Staljina, zavrie evej nw-de- l.
Mod! tlvikkeir prti
ta Ш ec pre4im savodn гш.
isradu elktriBtti i radle-r.}-ftn- ta
"Orfen". kJi c ed-ma- h
pel4l sa sortJwtoM
№: