000391

OCR Text: .urn yig;iujiii]iijiJLiWHHPWiWWpjjgP ткљлит !i 1
1 тттттттштШШШШШвШШШ.
STRANA 2
SLOVENSKI LIST
Xa strant 3 donosimo pismo jednog Slovenca, koji vi-le
nije pretplatnik "Jedinstva", ali ga, kako pokazuje
njegovo pismo, i dalje dita. Ovaj dovjek je slabo obavje-ste- n
o naSoj organizaciji i Stampi, xnnoge stvari pogre-sn-o
tvrdi i tumadi (na primjer, primjedbe druga Bro-canc- a), ali u jednom se s njim slazemo, a to je da je
Slovencima u Kanadi potreban napredan radnidki list.
To je goruda potreba.
Savez Jugoslavenskih Kanadjana i "Jedinstvo" zele
da kanadski Slovenci imaju svoj list, da se organiziraju
i da razvijaju kulturnu i drugu druStvenu djelatnost. Mi
smo spremni da im u tome pomognemo koliko najviSe
mozemo. BaS s torn ieljom podeli smo svojevremeno ob-javljiv- ati
slovensko Stivo u "Jedinstvu". To je bio raz-lo- g
pokrctanja SIovenkih odmeva. Idcja je bila da se
Slovenski odmev! Sire i razvijaju do tog stupnja gdje bi
se pretvorili u poseban slovenski napredni list Zato je
Ivo Skalar bio ukljuden u redakciju "Jedinstva" i ruko-vodst- vo Saveza Jugoslavenskih Kanadjana. (Uzgred
napominjemo, kao informaciju prijatelju Slavku, da je
Slovenac, drug Jof e Serjak, glavni predsjednik Saveza
Jugoslavenskih Kanadjana.)
Mi bi zelili da se progresivnl Slovenci organiziraju
u Savezu Jugoslavenskih Kanadjana i da list kojega oni
pokrenu stoji na istim pozicijama na kojima stoji "Je-dinstvo".
Ovo je svojevremeno uporno zagovarao Ivo
Skalar, koji je govorio da je na temelju vlastitog isku-stv- a,
osobito dozivljaja sa svojim listom "Povest" doSao
do uvjerenja, da se neSto konstruktivno mozp stvoriti
samo u okviru naseg progresivnog pokreta, kojega sa-6injav- aju Savez i "Jedinstvo". U koliko bi se pokazalo
potrebno da Slovenci imaju posebnu organizaciju i ne-zavis- an list, ta organizacija i list bi ipak trebali sadi-njava- ti dio progresivnog jugoslavensko-kanadsko- g po- kreta. koji je opet dio opdeg kanadskog radni£kog na-predn- og pokreta.
Po Skalarovu dolasku u Torontu bilo je predvidjo-n-o da se Slovenki odmevi povedaju na dvije stranice tje
dno (to izdanje "Jedinstva" imalo bi Sost stranlca).
Drialo se da bi se to moglo ostvariti ako bi se broj slo-vensk- ih pretplatnika povecao na 250. Prvo takvo izda-nje
trebalo je izaci jo3 u novembru. Rad na tome je za-pe- o
kad je Skalar doSao do novog uvjerenja — da je
Slovencc nemoguce organizirati oko "Jedinstva" i Sa-veza
Jugoslavenskih Kanadjana i da pored naseg rada
treba poduzeti "paralelnu" akciju u torn pravcu. Cijeli
plan je izbaden iz kolosijckn kad je Skalar zauzeo nop
rijateljski stav prema Savezu i "Jedinstvu", prikljudiv-S- i
se onoj grupici nesretnika koji su dosli do zakljudka
da borbu i rad za dobro i napredak naseg naroda ovdje
zamjene slavopojkama jugoslavcnskom rukovodstvu i
njegovoj politic!.
Sta dalje? Kakvi su izgledl za organiziranje prog-resivn- ih
Slovenaca i pokretanje naprednog slovenskog
radnidkog lista u Kanadi? Mi na to ne mozemo dati od-gov- or. To zavisi od samih progresivnih Slovenaca, od
njihove sprcmnosti da na tome rade. To treba biti nji-ho- vo
djclo. Mi im samo mo2emo pomodl. I bas radi toga
Sto im 2elimo pomodi nastavljamo sa Slovenkim odme-vim- a.
Zavrsavamo sa pozivom progresivnim Slovencima,
prije svega onima koji su pretplatnici, da pomazu u si-re- nju Slovenskih odmeva. To je nuzno ako se ieli stvo-riti
napredan slovenski list koji bi zadovoljavao potre-b- e
progresivnih Slovenaca u Kanadi. Iskustvo nas udi da
se list ne moze stvoriti o d j c d n o m , nego poste-pen- o, korak po korak, polazedi od jednog uspjeha ka
drugom. Tu treba rada i zalaganja.
To je po naJem dubokom uvjerenju pravi put k na-predn- om slovcnskom Hstu u Kanadi.
Ponosno je biti Rus...
Onima koji u posljednje vrijeme vidu da smo mi
"Rusi" (a to im je glavni "argumenat" na naSu kritiku
"jugoslavonskog komunizma") mo2emo ukratko odgo-vori- ti
: Gospodo, to vam je jako glupo ! Zar ne vidite da
je cijeli svijet uprao odi u Sovjetski Savez i njegov prvi
narod — ruski narod ! Zar ima naroda koji je toliko do
prinesao i doprinosi za napredak dovjedanstva — (pa i
Jugoslavije i njezinih naroda!) — koliko ruski narod!
Harangirati protiv ruskog naroda znaci istupati pro--,
tiv tnlra ! socijalizma. I kad to cine oni koji kalu da su
za mir i socijalizam, onda sami sebi pljuju u lice.
Ponosno je biti Rus. . . Mi samo ialimo Sto nismo . . .
Zar mir i socijalizam mi se ne borimo zato Sto
je to "ruska stvar", nego zato Sto je to stvar svega rad-no- g
dovjedanstva, ukljudiv Jugoslaviju i Kanadu.
Moje je drugo nadclo —
to bog je moj i mat! :
Trpi za bijedne i patll
A ako, krvnide.
pruiut za izdaju men! srebra,
skovadu od njega noi
i sjurit ga tebi u rebra.
— Ivan Goran Kovadid
"Pjesma bez naslova
JedinstvO
d v S J. K.
Izvestaj Wellanda
Prisustvovao sam
sednici nase organizaci-j- e
u Wellandu. Za pretsed
izabran je drug Mate
Eldic, sekretar drug
Baltic i blagajnik
Mihaljev. U IzvrSni odbor
crganizacije izabran je drug
Tulondanin kome je dodelje-n- a
funkcija i odgovornost za
sav kulturno-prosvet- ni rad u
Wellandu i okolini.
Xa sednici drugovi su dis-kutov- ali
o kampanji
novine je u toku, o pri
redbama za ove kam-panj- e
i o mnogim drugim za-daci- ma
i problemima
organizacije.
Donete su odluke da se na
iducu sednicu pozovu drugo-vi
iz Colbarne-- a i
Lrolda de zajedno sa dru
govima iz Wellanda pripre--
lz
nth-ri- d Secend IVt Dept,
I z r e o a
iz
njoj
nika
Luka
drug Mate
naSe
koja
vreme
na§e
Port Tho--
koji
Mail, Ottawa.
miti sve potrebno vreme dobilt smo
a m n s t r a c j c
i
I
4T
a Cla
za i to i
i
d i i i
veliki banket koji ce se odr-za- ti
krajem februara li
marta iduce godine;
da se redovne sednice orga
nizacije odrzavaju kao i do
prve nedelje u
ali sa razlikom
Sto se nece sazivati u 10
pre podne do nego
u dva sata po podne ; da se u
dogovoru sa Torontom prire-d- e
filmske vederi ili
zabave pre banketa; da se
poSalje novae koji se
u blagajni na radun
kvote; da se traie
pretplate i da se obnove
da se na sednice
pozivaju clanovi putem pi-sa- ma
Posle sednice sam
dana i celo sa
Za
KAMPANJA POGELA ! SADA SE
TREBA OZBIUNO PRIHVATITI RADA
15. decembra Je "zvamfno" otpoc"ela kampanja
"Jedmstxa". To se mofe pnmetiti ovde na Upravi po to-me
sto su vec sada ufestala pisma i stizu obnove, prilo-z- i
u fond novine a kaplje i po koja nova pretplata.
Kao Sto je vec napomenuto, joS pre "zvani5nog"
otvvanja kampanje primljena je priliina suma na ra-би- п
kampanje iz nekoliko naselja, kao na primer Ila-milto- na, Sudbury, Schumachera i drugih nekih manjih
Do sada jo3 uvek dolazc prilozi od Iz
svih delova Kanade i SAD. Kao 09 procenata pre-tplatnika
iz manjih naselja, tamo gde ne postojc nase
organizacije ni povcrenici novine, ljudi sami poSalju ob-no- vu a u skoro svim slu6ajevima poSalju i u fond novine.
To biva i u vremenima izmedju kampanja ali
kao pravilo ti su doprinosi uvek vedi za vreme kampa-nje.
Ima c"estih slufajeva gde pojedini pretplatnici,
dugogodiSnji 6itaoci i prijatelji nase radnlfike Stampe
nisu ba§ u najpovoljnijem ekonomskom stanju ali bas iz
tih krugova najvedi deo pomoci za novinu. Tu bas
i snaga "Jedinstva" i zato je ona nepobediva.
U danaSnjim prilikama, medjutim, ti nlsu do-volj- ni za izdr5avanjc i proSirenje na§e novine i zato je
nuzno da se oni prosire. Mnogi od naSih pretplatnika
su vec stariji ljudi i zone sa malo ili nimalo prihoda i
oni otkidaju od svojih nasuSnih potreba da bi pomagali
Stampu. Kad bi samo mladji ljudi i oni nasi prija- telji koji su u boljim ekonomskim prilikama pokazali to- liko o svojoj novini, mi bismo sigurno mogli ved
slaviti nnjveci u kampanji za izdriavanje naSe ra-dni6- kc novine.
Ima mnogo primera poirtvovanosti tih Na-veSde- mo samo nekoliko.
Iz British nam piSe jedan stari pretpla-tnik
i
mi je istekla joS proSlog mjeseca i pu-n- o mi je iao Sto nisam na vrijeme obnovio. Nastojacu
da se u buduce to ne dogodi. 2elio bih takodjer da mno-go
vile ufiinim za naSu novinu, ali mi prilike ne bdoaltjiemvi.S.es.tAa"onpdjeu2lirddaamoluaSrnaianeu fond pjervirjiSaneteeoljrdea,dmimneanev.oendJeadknuoegjdooizmvos-Ioujavgaju-uu. Јсб prijatelj kafe:
"Varna drugovi na uredni§t-- u i na rukovodstvu
zahvaljujem Sto stc postupili junndki u odbrani
radnidkog pokreta i novine, Sto ste postupili ju-nad- ki u odbrani naSeg radnidkog pokreta i novine a od-stran- ili ste one StetoCine.
Ba3 iz tih razloga trebali bi sada vi£ nego ikada da
takodje dolara
Prijatelj iz Alberte Salje obnovu i 2 dolara u fond i ka2e da se odaziva za pomod radnidkoj Stampi jer da je ta pomoc preko potrebna iako su i potrebe njega i njegovo porodice velike a prihod mali.
3Inogo je takvih pisama a i ovi skromni prilozi su mnogobrojni.
Zavisi od svih da prosirimo i da pove-cam-o te pomodi. Od sada pa do kampanje
mi to moramo udiniti.
sada avi ozbiljno na posao i uspeh ce biti osl-gura- n.
NESRETNI SLUCAJEVI I SMRTXOST
Prvo mjejsto po umr- - — 39,1 na 100.000 etanovni-li- h uslijed nesretnih sludaje-'k- a. u Irskoj — 44,6
va pripada Austriji: 97,7 na Holandiji — 48,1.
1 zatim
dolaze Zapadna Xjemadka:
S6.4, Kanada: 81.7 Svicar-sk- a: 81.5.
Xajniie brojke u ovom
pogledu zabiljezene su u
Sjevernoj Irskoj i Cejlonu
P&btUhed rrery Tneday and Fridar. Srb Croatian xnd Urmare. Je4iatr
TParMenistHiar 2BC.eanOparntya,rfe. C(JaeawadatStrt#t West,
EMpir 3-14- 2. Мхпарг IranEdStimaeS. tjep(warTMipiotiitind.raBtel-- r
t&Mi per Xar, USA and ether esrtr ST.oa
Offic
jedan jednu
po-detko- m
sada svake
mesecu, torn
sat'
kao sada,
druge
nalazi
Wellan-dsk- e
novo
is-tek- le; iduce
itd.
proveo
ostatak veCe
nekim novim drugovima.
JE
mesta.
pojedinaca
uvek,
novine
dolazi
lezi
izvori
svoju
brige
uspeh
ljudi.
Columbije
ka2e:
"Pretplata
ostalc
mnoge
vrc-me- na
jedan
Sa-veza
naSeg
apelu
smatra danas
izvore konca
Treba
broju
zatim
00.000 stanovnika,
SlovaUn
teWplMn
godis- -
Xesrece izazvane motor-ni- m vozilima zauzimaju pr-vo
mjesto u rubrici smrtnoju
ti uslijed nesrednih sludaje-v- a.
Tako, stopa smrtnosti I-za-zvane
ovim prevozima sre-dstvi- ma kod muikaraca naj-vi- a
Je u Zapadnoj Xjemad- -
ашш1вија£шШ4§!)вВМоНМШШв
novu pretplatu. Nije mnogo
ali mi nismo ni iali u potra-g- u
za novim pretplatama.
Razgovarali smo i dbkuto-vali- .
Iz razgovora doznao
sam da u Wellandu vlada
teSka besposlica kao po os-tali- m
mestima u Kanadi. U
potrazi za radom i hlebom
ljudi se sele na najudaljeni- -
ja mesta, obidno na kanads-ki
sever, ostavljajudi svoje
familije i porodice u Wel
landu. Neki mladji koji do-laz- e
u Welland ne ostaju
dugo jer tamo ne nalaze po
sao pa odlaze dalje gubeci
se iz vida svojih prijatelja i
drugova u ovoj prostranoj
zemlji. I ne gube se samo iz
vida nego se ne javljaju ni
pLsmima. Zbog cega? Moz-d- a
i zbog toga Sto stalnog
zaposlenja nigde nema.
Kod mladjih, koji su se
nekako snaSll i ostali u Wel-landu,
vlada npatija prema
svemu, somopouzdanje je na
najniiem nivou, poverenje u
druga, u Coveka, se izgubi-lo- ,
posimizam se razmede,
rostao je ohol.
Pa, ipak, ovakvo stanjc
nece potrajati dugo. Ljudskt
duh, radnidka svest, ne mo-Z- e
se okovati. U istoriji dove- -
danstva pesimizam niknda,
nije vladao suvereno. Vec sa-- ,
da u Wellandu mnogi znaci
govore da ce se podi napred.
Vec sada mnogi ljudi misle
kako ce napraviti prvi korak
posle kojeg de se ici lako i
brzo. Svako otstupanje ima
svoje granice, napredovanju
nema kraja. Kad ljudi shva-t- e
da naSa planeta nije be-skraj- nn oni ce se vinuti u vn-sion- u
. . .
Da. U Wellandu do se nadi
ljudi koji de smelo stupiti
napred. Mi, iz Toronta, tre-bam- o
i moramo im pomoci.
Welland je ved dao ogromnn
doprinos nascm pokretu. Ta-mo
je i danas nastala jedna
pojava, koja joS nije dovolj-n- o
shvadena i zapa2cna. Xe-d- u
sad o njoj govoriti. Zeleo
bih samo naglasiti da mi u
Torontu moramo posvetiti
viSe painje manjim mestima,
moramo im pruiiti drugars-k-u
pomod u svakom pogledu
kadgod to mo2emo. Pored
Wellanda treba obratiti pa-2nj- u narodito i na Hamilton.
Ali, i drugovi iz tih mesta
morali bi nam pisati o njiho-vi- m preblemima, radu, pos-- tavljenim zadacima, o mogu-dnostim- a
i o svemu u demu
bi im mi mogli pomoci.
Neka iivi drugarska pa-inj- a
i saradnja medju svim
naprednim iseljcnicima !
V. G Peia
je 3. decembra u Parkview' J groblju. Fort Gary.
Pokojnik je
pretplatnik radnidke I
stampe i pripadnik progresi
vnog nastn nuai. шо
je dobar drug i prijatelj.
Xalem drugu
neka ie cruda ove
domovine i neka mu je sla-- t;
a njegovim uzim
Ijima ovdje i rodbini u sta-ro- m kraju na?e najiskrenije
saudelde.
Hvala takodjer svima
koj — 419 na 100.000 Sjed. de
novnika, zatim u Amend — 200 godilnje
36,1. Kanadi — 33, Portuga-- na kemijsko i bakterfoloko
— 11,4. Japanu — 11,3 i naoruianje, pile
Xorvelkoj — 13,1. Times".
pro&losti nasih naroda
NACIGNALNO PITANJE
STAROJ JUGOSLAVIJi
U
— Iz knjigc "Slom stare Jugoslavije"
od Dr. Ferdc Culinovica —
(Nastavak)
Federalizam u Jugoslaviji stalno je u porastu, kako
su pokazali i naredni izbori. koie 11. decembra
1938. proveo tadaSnji predsjednik vlade Milan Stojadino--
vic. Udrufena je ondalnjim prilikama
poseban stranadki sporazum, koji je imao predstav--
Ijati osnovne programtske linije u borbi protiv
S obzirom na tada&nje stanje borbe oko rjeSenja
nacionalnog pitanja u Jugoslaviji predstavljao je on
znadajnu pobjedu revizionistidke ideje, te ga stoga u na-redn- im stavkama donosimo u cjelini.
"Sporazum" — Narodna radikalna stranka, Demo-kratsk- a stranka, Zemljoradnidka stranka, Hrvatska se--
ljacka stranka i Samostalna demokratska stranka udru-ien- e u Seljadko-demokratsk- u koaliciju, utvrdile su slede-d- i
sporazum:
I. Stoiedi na principu demokracljo smatramo narodni
suverenitet stozcrom svake drzavne organizacije i izvorom
svake javne vlasti..
II. Ustav od juna 1921. donet je bez Hrvnta. Ustav
od 3. septembra 1931. nema moraine vrednosti, jer Je u protivnosti s osnonim demokratskim nadelima, a donct
je ne samo bez Hrvnta i protiv Hrvata. i boz Srba i
protiv Srba. Vlada koja se temelji na jednostrano done-to- m Ustavu. i koja se oslanjn na jedan toboinji parlame-na- t, nikakvog auloriteta ni medju Hrvatima ni me
dju Srbima.
III. Saglasni da jo neophodno da so uvedo
ustavni poredak, koji bi bio znsnovan na nadelima narod- -
ne a ostvario bi se kao zajednidko delo Srba. Ilrvata i Slovenaca.
Nase stranke, svesno da zastupaju i srpski narod
i hrvatski narod, stojo na stanoviStu da je nnstao krajnji
das. da se jedanput za uvek prekine sa svima nedemokrat-ski- m sistemima i rezimima i se omogudi i Hrvntlma i Srbima i Slovencima da sporazumno organizuju svoju dr-zav- nu zajednicu, na podjednnko zadovoljstvo i Srba I Hr-vata
i Slovenaca.
V. Jedini ispravni put ka tome cilju jeste da na dr-zav- nu upravu dodje jedna narodna vlada, sastavljena od predstavnika svih politidkih stranka, koje stvarno imaju korena u narodu. Ovakva vlada u zajednici sa Krunom
imala bi na dan stupanja na upravu:
1. da proglasi privremeni Osnovni zakon Jugoslavije,
kojim se u isto vreme ukida ustav od 3. septembra 1931.
Ovaj osnovni zakon sadrzade bitnc principe, koji su van
spora i va2ico do stupanja na snagu novog Ustavn. U Os- novni zakon uncte sledede odredbe: da je Jugosla-vij- a nasledna, ustavna i parlamentarna monarhija; da u Jugoslaviji vlada kralja Petra II. iz dinastije Knrailjor-djeve- ; da do punolestva Kraljeva kraljevsku vlast vrsi
XamesniStvo; da su gradjanske i politidke slobode zaSti-cen- e
i da je ujemden palramentarini sistem vladavino i da
de Ustavotvorna skupStina doncti Ustav odlukom tnkve
vedine, u kojoj de biti vecina Srba, Hrata I Slovenaca nn-rodn- ih poslnnika Ustavotvorne skupStine.
2. istoga dann proglasi pravidan i demokratski
izborni sistem i raspi.se izborc za Ustavotvornu skupStinu.
Vlada mora ostvariti garantije da de izbori za Ustavotvor-nu
skupStinu biti provedeni slobodno, kako bi prava naro- dna volja doSla do punog izra2aja.
Vlada de biti odgovorna pred Ustavotvornom skupS-tino- m po nadelima parlamcntarizma.
Xavedene stranke, u duhu saglasnosti. stvaraju
jedan blok radi zajednidke borbe za ostvarenje i snrovo- - djenje i driavnog programa sadrianog u ovom
sporazumu.
Zagreb—Beograd, 8. oktobra 1937.
Madek Aca Stanojevid
Adam Pribicevid Ljuba M. Davidovic
M. Jovanovid
(Xstavit de se)
Drugi prijatelj lz B. C. Salje 10 i ka- - TllZna VljeSt i ЈаУПЕ Zahvala
пал redove
i
by
ter
Javljamo svim prijatelji- - su pomagali oko pogreba po-m- a
iT. i , nozra, njrim, a dH.;i,om mrtn£h ojitAtnkn п:пчпсг rfnh. rwanaac ua je ovaje u win-- log prijatelja uasijeiea.
nipegu, poslije duge i teike j B. F.
bolesti nreminuo iedan od -- - bio
1 ° u"
bio dugogodi-- !
Snji '
aueia i
laka nove -- — - - — - -- -
va, pnjate
sta- -' Driave
milijuna
lu "X Y
Iz
to je
opozicija pod sklo- -
pila
ved
28.
nego
nema
smo novi
IV.
da
bide
Da
VI.
Dr. Vlatko
Jov.
ADRESA
MJKSTO
Porast radnicldli Rlasova
Radnidki kandidat
dermana Ixndonu (Onta.
rio) AI. Bernhardt je dobio
1.029 glasova duplo vile
nego proile godine.
Mrs. Michaud dobi-l- a glasova Timminsu
To duplo viSe nego jc do--
nasih najdestitijih zemljaka PrcHiMinj dujreri Unoriu radnidki kandidat proile
Mirko GaSljevid. Sahranjen fSl2eeOOOJeo godine.
Gasljevicu
keji
tra2e
dolara
centra-lizm- a.
vladavino,
politidkog
KUPON ZA OBNOVU PRETPUTE
uttkne ptetpl}, potluiii
etin kufenam.
JEDINSTVO
479 Queen SU West,
Toronto 2-- B, Ontario.
Saljem Money Order od S,
Xovu q ebnovu q Ged.Q
IME - -
tc fmmt OTSUUTi nrnm. .
za al
u
ili
A. je
929 u
je
m
M
A tist
PROV.
za
PlHgod □
-- ltIi r~-- ff ,,.? ,. --Л