000388

OCR Text: frptF~4
Posudjena rcportaza POTRESNO SVEDOCANSTVO
2il Roa je francuski knji-2evni- k.
On ne pripada duho-vn- oj
porodici komuniste A-leg- a
dija je knjiga "Pitanje"
otkrila svetu istinu o torturi
se
spremni su
ravnopravne gra-djan- e,
vecina
glasaju Can-didate".
Izgubio
—
dnim plakatama
i dece.
vi. smo rato--'
u Alziru. On nideg zato Sto nismo mogli da
jednidkog ni sa se zaustavimo. Vi mozete.
mladim alzirskim borcem. , . dovoljnoje prestanete. A
autorom "Gangrene", reca, posieanja j Zmedju mene i vas,
kako sam kaze, "ne moze da "Ja f rancuza u Aiziru to je tanC( nema vige niieg zajed
nruii ruku doveku ce rraija. 10 je onaj Puko%- - nigko„ Ja „ikada nedu bit!
sutra mofda ubiti njegovog nik °l ka2e odmf-- na vaSoj u Alziru i a
Francuza". Niegova inutl ако ™лоав Duae dana kroz ni§aIl
karijera paralelna sa do§ao u АШг l коЈ Pn" vaSeg tenka ili aviona pri
zivotnim putem rancuskog medbu da je general De Gol metite medju Alzircima je
vojnika Favrelijera, pisca o&ecao slobodne i z b o dno visoko } SUvoljavo kopi--
po nuzdi, koji se. stavljen odjsovara: "Ah. gospodine. le va5e rase j sede koso, to
pred alternativu — streljati Prepustjte vi mem. Ovde. 6u biti ja xemojte se kole- -
aliirskog ili u kraju, svi de bat povucite obarad. Tor
dczertirati, — opredelio za za Francuze". Kapetan dana v 6ete dobro posluziti
dezerterstvo. Roa je bo-b-dl nad "barazom smrti" stvari Zapada".
gobojazljiv dovek. On je tumsko-aliirsk- oj gram. д onda Aliirci.
pukovnik francuskog va i ubedjen je da sa svog polo- - Kjih milion i po iza bodljika- -
zduhoplovstva. Rodjen je ' ?ia ne brani samo interese уШ 2Jca ц logorima ..bido.
alzirskom selu Rovigo, od Francuske vec i ditavog Za- - uvilima.. gradovima fitraca- -
francuskih roditelja. kolo-- 1 rada. Svejedno mu je ra . nema5tine . Alzirci koji
na, pre 53 godine. Njegova "ia Ujedinjenim nacUa- - uprkos totalnoj bedi "joS u- -
knjiga, "Alzirski rat", ma Zapad "o brani. FIs gpevnJu da praVe decu za j.
zliku od drugih zabra-- 1 izgumo rat khzc on л nat Frnncllzimat ijudi koji , njena. Naprotiv. Ona je pre- - vozovi lete u vazduh. sa 2anom Amru§om §apucu:
ko postala "besUeler". teror zasede? — od-- , ..ProIio sam toiiko suza a
Moida zato &to se ljudi pla- - Rovarn mu Nece li jednom zapinkali.
o predrasuda i vole objekti- - trajati sto godina rozumco sam . ja sam
vnost. Sigurno zato Sto je Da, kapetano. pile knji-!nac- ". U alzirskoj od
red o jednom od najpotres-- , Jovnik, — i ja sam ubijao 1931. godino ni jedno rodjo- -
nijih svcdodanstva ' manje kukavldki ne-'nj- e, jedno vendanje nije
tragedije.
Kao i njegov nekadaSnji
nerazdvojni prijatclj
Kami, kome posveduje svo-ju
knjigu, Roa priznaje da
je bio rastrgnut izmedju o-pravdan- osti zahteva za pra-vdo- m
za Alzircc i privrze-nost- i
Francuzima, svojoj bra
di po krvi. Da bi se oslobo-fli- o
ove nesnosne more i po-mir- io
sa svojom saveScu, on
jc otputovao u Alzir bi
na Hcu mesta video sta je i-s-tina
a Sta la2. Posctio je
svoje rodno mesto, obiSao sa-blas- nu Tudju, razgovarao
sa A12ircima, s pukonicima
i kapetanima francuske ar-mije.
Cim se vratio u Pariz
podeo je da piSe svoju knji-gu.
"Dragi ditaoci — napi
sao je м predgovoru — ako
vederas, po.Uo proditate
redove, ne budete bili u sta
nju da zaspite, tesite se time
Sto ni ja nedu provesti m je
dnn jedinu mirnu nod do
god u Alziru bude besneo o--
vaj rat".
Niita nije promaklo rutl-nirano- m
pogledu iskusnog
reportcra. ZaSto ga je nje-gov
brat vozio od kuce du-zi- m, zaobilaznim putem?
Zato Sto jc kratica "opas-na"- ,
izloicna napadima us-tanik- a.
ZaSto se u bratovljc-vo- j
kuci sa zalaskom
ispred prozora stavljaju me-taln- e
plode? Zato Sto so . . .
"ovde nikada ne zna". ZaSto
u Tudju danas iivi svega
3.S00 ljudi kada je na torn
istom podrudju pre Sest go- -
stanovnika . 1'rema
jo proMa objavilo
i osjeda ek- -
bombe
nympima ,
stvenoj je kako se
o Aliircima govori o
kojoj pet-reba- n
U Gambe
ti. tuniske granice. vi-deo
je 40 francuskih bogata-s- a
na svojim posedima
3.000 Alziraca.
Pladaju ih na ili ne i u
nedelju. ne znaju znadi
socijalno ne in- -
teresuju se svoje radnike
i kada su samrti. Je--
sagradilt kuglanu
5.000 novih franaka.
jedna
aliirskih Francuza.
da sporazumeju sa Alfir-cim- a, da ih priz-naj- u
kao
mada u pravu
glasa vidi "pravo Alziraca
za- - da za francuske vali
Kaiego--
ko
zarobljenika
iil
vSi
mine,
Kazbi,
da
ove
vi, u moje vremf bilo proslavljeno s vog
EKONOMSKA SITUACIJA
DRZAVAMA SE POGORSAVA
Washington. —
natiji ameridki ckonomisti
istakli su u svojim izjavama
pred da je pri-vred- na situacija u zemlji po-sljcdn- ih
mjeseci u ncprekid-no- m
pogorSanju. Pet ekono-mist- a
iznijelo je svoja gledi-St- a
pred zajednidkim ekono-mski- m komitetom Kongresa
kome je predsjedao
Douglas.
Prema rijedima Douglasa
postoje izgledi da broj neza-posleni- h predje pet i po mi-liona
iduceg mjeseca, kada
Kennedy prcuzme duinost.
On smatra da je proSlog
1.1 miliona ne-zaposlen- ih, odnosno
ukupne radne snage.
Sef statistidkog biroa Mi-nLstars-tva
rada izjavio je
pred komitetom da se
ZASTO
Rafael Galvan, generalni
sekretar Sindikata elektrida-r- a
Meksiku je izjavio jed
po]jcdicc
it
riina bilo 4.'v podacima koje jc
Zato Sto tuda fran-- 1 vijece gra- -
kaznena da Nagasaki, oko hiljada
Tri kategorije ljudi lica joS posljedice
Roa nije dugo tragao za,splozije atomske is--
tracedije. U sop paljene nad Nagasakijem
kudi duo
kao
prljavoj rasi
standard".
blizu
koji
rapoHjavaju
dan
Sta
osiguranje.
za
dak
To kategorijal
Kongrcsom
demok-latsk- i
bilo
G,G po-st- o
SE
ekspeuicija.
1945. Ovaj broj, ka-ko
se Lstide u saopcenju. in
vile od jedne detvrtine sta
Moskva — Ovih dana u So-vjetsk- om Savezu pulteno
u pogon nekoliko "metalur
jgijskih gigantskih
dnoj starici koja ujutru i u- -' ia °J 5e a P"IZ-ve- d
muze Sest daju i vodnni kapacitetu i auto- -
Dragu
senator
sadin javaj sitni koJoni. oni U pttiten
koji nmaju dovoljn© sreds-- je za valjaaj
tava da isto tako driali delika. koji maksimalnom
farmu vilu pa-!brxiao- m od metar
luksuznoj detvrt- - Ne- - kundi izbacuje delidne
ji. Neki od njih iskreno iele "Felaga, predaj se.
bilo opasnije. Imam na sa- - si" to pise na propagan-vest- i
mnogo nemadkih zena psiholoakog
Sru5io sam л1§е domo-- j odseka armije. Roa predla-v- a
nego Ali mi izmenu teksta : "Felaga,
nema
Kebajlijem,
da
jer, kape
koji
dace strani
brata. jednoir
nije na
to
mome glasati
koji
bi-j- na tu su
I
Sto
za ra- -
nije Je .
koji
nodi Loa. to da Igte n, !
. stra.
1 alilrske jio2da ni
Albci
sunca
mje
na
su
go je muzikom Kamija.
Xajpoz
mjeseca
bi do
8&
uredjaj
limo--
proljeda nezaposlenih Lipmann pi§e da de
mogao popcti i Sest mili-ona.
Dok vladini strudnjaci
smatraju da je privreda
fazi "blagog pogorfanja",
dva strudnjaka naglasavala
su da sadaSnje stanjc pred
stavlja reccsiju punom
smislu rijedi.
Ekonomista Sulce, profe-so- r
univerziteta Indijani,
da je recesija vcoma
poSto jc na-stupi- la
vrijeme kada se
nacionalna privreda nije
potpunosti oporavila od ra-nij- e rccesije iz 1957. i 1958.
godine. Za ncuspjeh privrc-dno- g
ozdravljcnja Sulce je
okrivio budzetsku i moneta- -
mu politiku
vlade.
Poznati
nom stranom novinaru :
{rlitrt a vir1ifAlf tl t.1nan I
zemlje nema predeg
HMzu 00 hiljada lica ojcca
ekp!ozije atomskc lxmhc Japanu
opcinsko
cuska
godine.
uredjaja'
krava
se-risk- oj
novnika grada.
Saopcenje opdinskog vlje
ca Xagasakija objavljeno
istovremeno kad i fotografi-j- a
ameridkog Ministarstva
brane atomskim bombama
ispaljenim nad HiroSimom i
Nagasakijcm.
U SSSR-- u pusteno u pogon
nekoliko
jc
aze P°
to
debljine od 7.3 do mi-limeta- ra. Uredjaj pot-punosti
automatiziran.
Kazahstanu, gradu
Temit Tau puJtena je
gon koksara, jedna od naj
—... — j-..u- -j..
rad
bi
u
e
r e
u u
u
na
u
u
u
u
o
10
je
U u
po
s„-,- jt
vrati Pobedio si". Ne za-to
Sto si izvojevao vojnidku
pobedu vec zato Sto si iznu-di- o od protiTiika priznanje
da si mu ravnopravan.
"Ne znam, Kami, — zavr-5av- a
svoj izvestaj Roa —
da li sam kao ti u stanju da
stavim svoju majku iznad
pravde". To je aluzija
jednu izjavu je Alber
Kami neposredno pre svoje
smrti dao novinarima. Kami
je tad a rekao da ako bi ga
neko naterao da bira izme-dj- u pravde i odbrane svoje
sopstvene majke da bi se iz-jasn- io
za svoju majku. "Tvo
ja majka — nastavlja Roa
jer
jo3 dok maj-- 1 JeVrejl borha-k- a
, I
da RCtu Ja Upotreblja-;mije- . i gospodar zna-'va- o
u hoje zato od
u kojoj volimo i majku".
Od kako je Roa napisao svo-ju
umrla je
Albera Kamija.
Izgleda da niSta viSe
' razdvnja ?-i-la
Roa mrt- -
to
U SJED.
broj nova
tvrdi
koju
morati osigu-ra- ti sloienim i
financijskim problemima u
kojima sc nalazc SAD. Nova
administracija, piSe on,
u zemlji,
moze postati ozbiljna,
jo3 uvijek otvoreno pita-nje
da li SAD modi preb-l-odi- ti
rccesiju i udovoljiti
svojim vojnim i civilnim
nastavit
pomodl inozemstvu i produ
s izvoznom privatnog ka-pita- la
u
trgovadke ko-mar- e je da amc-ridk- a
dude godine" prodi
Eisenhowerove cesiju, ali smatra da recesija
de biti i da
dugo trajati.
BORE MEKS1KANSKI
RADNICI
moje ni
je
"metalurgijskih giganata"
ve
se.
±il
na
jc
jvainljeg problema Sto
je borba ras- -
podjelu nacionalnog dohot-k- a
. . . Radnici u njemu sud-jelu- ju
jos uvijek sasvim
. Znatc li da u
2u i do trideset pet procona-ta- ,
ncoporezovano.
da se kapital amortizu-j- e
svega dije-tr- i godi
ne? .. . Statistike pokazuju
da 55— GO nacionalnog
dohotka otpada zarade,
a 30 posto na plate. Sto d?
da lavovski dio
nacijc od
.—j...
grada od
Knvog nje
zlocinca Adolfa
'Lifc"
"Pored logora za likvida-cij- u
mi smo da
odrzavamo sistem getoa.
Ne mogu reci da sam ja iz-mis- lio taj sistem. Ako bih
tako §to pri-pisiv- ao bih sebi sui5e veli-k- e
zasluge . . .
. . . Ustanak u varJavskom
getu, 1943. godine, bio je,
medjutim, nas gorka pou-k- a
o tome &ta se dogadja a-k- o suvi§e veliki broj lju-di
u geto. U&ko-r- o
poslije pobunc primio
sam u svojoj je-d- an
foto-albu- m kome je bila
napomena rajh-sfirer- a Himlera. U albumu
vala
Ine
bi
radika
nego
grubu
sfuazebile prikuazane d:ri.ja mi ._M,,i„lerAs„ao,.p,,c„io„laja. cStrina dak incmrn s.nm nn.l rtu
zivi. je moja пјстабке koje su lam dl£u dimpeSte.
. tu danas se QU kao gu u varfa. Crvenc
se za cam kako su nesrazmjerno vskom je obrazo
majku ili za bi gubici SSvam "zivi lanac Jevreja"
oleti pravdu bar istoj me- - ermaiua navoda 5to su granata
ri
knjigu тајкл
ne
ter
privrcdnim
nas-Ijedju- je
koja
cc
pot-lebam- a,
ziti
za investicije dru-gi- m zemljama.
Predstavnik
ce
kroz re- -
ne oStra ne do
komentator Wal- -
ovog
nego
za pravedniju
ne-dovolj- no
. vi
to skoro
tako
za
posto
na
ni
redi
bogatstava
katova.
rude.
na
za
se
te
je je
vale u Raz- -
pledajuci te jn
rrosto nisam mogao da vje-ruje- m da su se getu
mogli tako boriti.
Za ovog
u VarSavi
vlastima izdato
je da cijelu zem-lj- u
To je tako pe-dant- no izvrSeno da u Polj-sko- j
uskoro viSe nije bilo u-op- ce
Na stranama. pa
dak u samom Rajhu, pobu-n- a
u getu imala
je za stroge mic-r- e
protiv onih Jevreja koji
su sc joS nalazili na
radu u Ni
je bilo sludajno Sto sc sam
Himler nalazio iza till oStrih
mjera. Ranije se
da velikih
tvornica, dak Gering
lidno,
Jevreja za
snagu. smo mi iz Gc-stap- oa rekli
"U redu, ako to trazite
od nas onda cete biti od-govo- rni ako ponovo dodje
do kao Sto je bila
na u varSavskom getu". cim
smo tako kazali
su prestale.
Ustanak u ge
tu imao je tako jak efe-k- at na vlasti u drugim
Svi su
htjeli da sc Sto prije oslobo-d-o faktora.
Moji suradnici imali su sada
potpuno ruke
stvarao zlodince
smo Ges-St-o
Meksiku
stvore-ni- h
njegova
u
nudio Jevre- - ja —
] Iidm-- a
onim su botrflUtva cijama. Na pnmier
svojim stvarali . . sekretar poslovc
Ovaj razmjer prom- - bit
jeniti korist radnika, za te Dean Rusk- - °Н
borimo ..." srodina na delu
fondacije
' Minister biti
s- - 50 santima dnex-n- o. pro- - vecih u Savezu u i. i „{mav Jdnik Ford Meter Co
je
: . I ~— — — — v.. .- k°J°J Je PCM od п2{гапИа viseka w - inajoo.je нге-- slre,ina do ietu. pma жг ,;vgiresdeknraepUomr inojbermasoedua Ejefaepa-r-
„ mehani vladi Uo Char- - ntitftmatiiiMn 1A WtU
u
Aliiru u u
I
u
o--
u
u
dvadeset ivtj
oeienv Naizad н Geaerai
dobila je visoka pode-- koja la u svi- - Prvi
za bit de
kod i za kojn
,TISPOVJEST" JEDNOG ZLOCINCA
iz "memoara" Eichmanr.a
u americkom casopisu
(Nastavak)
i
pretendovao
nagomilava
kancelariji
prikljudena
pojedine
guSenju-pobun- o. fotografije
ljudi
krvopro-lid- a
njemadkim
naredjenje
prodeSljaju bezobzirno.
jevrcjskog
varSavskom
posljcdicu
prinud-no- m tvornicama.
dogadjalo
njemad-ki- h
pa
interveniSu
duvanje
intervencije
Progonstvo madjartkih
Jevreja
varSavskom
Isto
oku-pirani- m zemljama.
buntovnidkih
odrije§cne
ceno da u
su rat zemlje da u otrih gasne u
Sada je Himler jasno ,nu za 10.000 ratnih
stavio do znanja je
a se Mo
lnije prije Sto
bi Jevreji mogli da
za na§e
otpor. Iz tog ra-zlo- ga
on je da
lidno u
Moja glavna
u trazila su
da se svi Jevreji
zemlje Sto je mogucno pri-je.
Sada. poslije
rada, ja
sam prvi uJao u
efinmnaf n,-ilrtiA- rt п1'лпл
bi.t.,k' e torn getu eK„a_ko
vni lidno neitT.,t.
— da no pobu-- , u
Nije tome,
u za
su ucesio--
od
i
i
i
rad-n- u Sada
:
vi
o-- 1
i
и J—
u
u
„
' i '
i
i
— ~™"" ~ — - w~ a - -- - z
e- -
—
i
. . .
. . .
i
: - ) . .
.
. . 8
.
.
i
.
'
.
—
ljudi da bi
Ja nisam
tu rijed.
PoSto su me ved
sa ja odlu-di- o
da pravi
Odludio im
kako se posao
se
za njega zala- -
htjoo
akcije na oficiraza
uspjeli mn io
poln
i bona iz
Nekad tadno znao broj '
u
danas mogu j je za oko dctiri
350 ... '
. . . Ubrzo poslije dolaska
ja upoz- -
Andrea, tadas-- 1 njeg
sreza, koji je
zolio oslobodi
kako
to rede. jedne vederi
malu za
I moga
petana Ditera j Bila su joS dva-tr- i
i
posilni koji je
uz Endrea. Sudbi-n- a
u
te vederi '
na . . . "
, ljudi — ratne
U svojih
auS--,
svoje i sistema
duzeni. za skmojoe su za- - svoje prirode i sistema koji
mogli tipa,
i ga kao njem plana
danas profiti dose-- 1 svoju robu putnik a- - btainlinn. nn inmn hzia rмatnuм„on,-и- neku j remu. je Ma- -
milion
Narodito je kojima bi bilo omogu- -
Amertfki
koii tA driavm
vanjske
se mora Department)
nJJn stajao
ce kalebert McNamara,
Ali. za-matiza- ciji Sovjetkom лм.П9Уп,
dovodje- -
mewiurjnjsKe nja p.jpy п$апГи "4"' i7iran vfeok klfk howerovej
Magsitegorsku
12.1
cabrinjavajuda
1г?чгн.
Narodito visoke RalhailcAm mta. Motors
nova ped.
je prva zamjenik
metalurgijskom jetu ciklonska toplje- - sekretara
roga bakarne
Izvadci
pitanja.
direktori
(Uz- -
predsjedalk
Madjarski "pobjegnu neutra-Jere- ji prezivljavah umjesto odu
relativno poStedjeni komore" zamje-mjer- a. kamiona
2elio,koje hitlerovci upotrebili
Madjarska
prodisti
saznaju
planove organizuju
partizanski
odabrao mene
rukovodim akcijom
Madjarskoj
naredje-nj- a
Madjarskoj
otpreme
viSepodiA-nje- g kancelarijskog
put
zaprjeedpmadicievala "gospodar"
jedinicama
izjaSnjavamo
pravdu. Trebeivenki jedinica
transportovanje
administracija
rccesiju
politiku
priznao
"podetkom
na&tavljali
vrijeme
o-kupaci- onim
naredjenje
drugim
zahtjeva-juc-i
jednostavno
pobuna
Rockefellerove
predsje--
.„шои.... izbaeivanja
upotrebljavali
prikazali.
upotrcbio
proglasili
"gospodara"
postupam
gospodar.
pokazem
obaviti stareSina
stoprocentno
Prebacujuci Jevreje
opcracijom
damprimjer budude;£om
deportiramo
Jevreja
deportiranih AuSvic,
pribltf.no
ka2em
mjeseca otpremljeno
hiljada
liuuimpestu
funkcionera budimpeS-tansko- g
£arko,
Madjarsku
"kuge".
prircdio zakusku
pomodnika,
Vislincenoja.
prisutna
livrcjisani
stajao
Jevreja Madjarskoj
zapedace
za
kamione
nastavku
nacistidki zlodinac Eich-mann
prikazuje svirepu
prirode
zemljama
varSavski
hladnokrvnim opisiva
upotrebili dudoviSnog
tnrovadki
prodaje zamjenjeni
specijalnu
reklamu atrakciju. djarskoj
zabrinja- -
znojem
tehnoloJkog Njekrasov
kombinatu
izgradjena proizvodnju
kombinatu
korporaci- -
venson,
STRANA 3
Madjarska.
madjarska funkcionera
"ispovje-sti- "
na Istocnom I-ron- tu. Himler
je, tvrdi Eichmann. da
prije zamjeni Jevreje za
kamione bi motorizovao
dvije divizije. "Ovc divi-zij- e
su daleko znadajni-j- e
jevrejskih zivota. Sta
se Himlera jed-no- g
miliona Jevreja ?"
Eichmann takodjer pod-robn- o
objaSnjava kako je
neduzne Jevreje tjerao J
"forsiranim mar&om do
granica Rajha". je nap-redovan- je
sovjetske armije
onemogucilo madjarskim ze-ljeznica- ma Eichmannove
u ninmnMjn
PrnH
zavrfnim
red o borile. sje- - &to игјпјИ ma ar-treb- a
Eichmann
privreda
ali
meno pr-vi
sam
kao
sam da
mo-ze
kad
samo
l-a-sla
mono
dan
bi-la
Zivi
tinu
upotrebi--
koii
bivSi
zelio
bile
ticao iivot
smrt
kad
9rivn nrni'oin
vojnih magacina nacistie-ki- h
rovova.
Kad su saveznici uli u
Njcmadku, Eichmann so po
vukao u austrijske Alpc. Ka-snij- c,
on se, kaze, pre-da- o Amenkancima. pud
imenom Ota Ekma
na. So takodjer sknvao t
nod imenom Ota Ileningela.
2c. hit-- jZnao sam da isljcdnici tra- -
rom sam jc Eichmanna. ali sam sre-'d- a
za bio nijanslJ
Sve u svdermugui,m stranamsam.o vvjieoSStti.jiiinond sluibo kknoniitraoba-- i da oko mi
Madjarske.
sam
ali
da da oko
u sam
nao dr.
da
jcvrejske
On je
ka
je- -'
dr.
je
bill
Mi je
primjer da
mo
dini
lakSe
ko pokazc Eichmann
nas
&to
da
SS
od
da
da
je,
do
sam
al.
On
ja
ispitivao" — kaze nacistid- -
ki dzelat, objanjavajuci
svoje skrivanje do hvatanja
u Argentini.
A sada? Sta tvirepi zlo
cinac kaze sada dok ceka
da mu se sudi za najvece
zlocine protiv covjecanstva
otkako postoji covjek?
Monstrum ostaje "na vi
sini" svojih monstruoznih
djela.
On se uzaiud pravda, a-- li
mu sc savje.t ne kaje. On
savjesti nema. Sistem koji
jc stvarao dzelate Iijcrovo(j
kalibra uniitavao je i sav-je- st
svojih sljedbcnika uni-stavaju- ci milione neduznih
ljudtkih stvorenja.
Eichmann kaze da jc
pred propast Hitlerovog
Rajha jednom prilikom po-sla- o
ovakvu poruku svome
Gestapou: "Ja cu vrlo rado
uskociti u svoj grob sa saz-nanje- m da pet miliona
neprijatelja Rajha otiilo u
smrt kao zivotinje".
Za takvo cudoviite ljud-sko- g
lika ni smrt nece biti
kazna. Ostaje sa-mo
nada da ce strahote
fasistickih zlocina u jjodi-nam- a dru {jog svjettkog ra-ta
ostati trajna pouka i o-pom- ena sadainjim i budu-ci- m gencracijama.
(Kraj)
NOVA AMERICKA VLADA
Najvainije poloiajc u me bio ambasador u Indiji i znata kao politika koja nlja Kcnnedyovoj administraciji smatra se "stnidniakom" za samn antiknmunUttfltn n. nonseepkraavpeitdalnuostimaillpodsioloodastvacjie. vzafzuaznimi astakcerulpjundimi Kokojriporsa-u'pre.jpstaoi---k fi2jjska pitanuja.Ujedinjenim gbo j1e! za slwobomdMu"ffn O r,n
za
State ce
u posljed-s- e
mi j
obrane Re-akadem- ik
л1?Х.?Л-Г:?-.и?-
_' ,Umre
V
lurgijskom
je upravo u
pec
da
iz
on
la2nim
uvijek
Nacijama ce biti Adlai Ste- - ali britAnxkn 1лтпл i.tin
predsjednika.
kandidat za
je
dovoljna
neke njegove izjave protiv
rr.etoda pregovaranja vrhov-ni- h driavnih predstavnika.
Va li ce dolaskom novihjSto se tide Stevcnsona, on ljudi na upravu dodi do pro-slo-vi kao libralan dovjek, a-mj- ene u ameridkoj vanjskoi [ li on ne ce biti Uj koji ce do-politi- ci? imat de GsalmavnuKernijneeddyu, toamue 'nuosKitaingaldaivnveaiondolukjee. imZaatinaus izbornej kampanji on je u vidu njegovo nedano upo-neki- m piUnjima tetepao re-- rorenje Kanadi protiv neut-akcienarH- ije od Ni-хон- а (a j ralnosti. U vezi sa svim I'm
ipzrijmaijerp.riulikpoimtanjuimKeunboev)a.aiUa ammoelreidksee reevfanoivsok:. ADcoelnittirkae
driavno sKveongnedydrjielavrenkoago sekretara Wt de ameridki interesi, a : "Ja se na- - to su uglavnom intere. kru- -
u nesw aam da ce amend ka vanjska pnog kapjtala koji dana. Bowles. koji je jedno vr je-- politika u buduce bit; po-- vlada torn zemljom.