| Note |
OCR Text: 4:$9r
Cetvrtdc, 9 novembra. 1950.
VOJIN GRBIC:
ffloji ufisci iz Gehoslovacke
I'okle vie od 23 godine b
ratka u Kanadi, pruiila mi e
ptilika da poetim "atari kraj"
i da u nekoliko evropakih ze-ma- jja
provdera 2 mrtrti da-n- a.
Najintereantnija je bila
poeta u "noTom avetu", tamo
iza "gTozdene хатеке". Najduie
Mm a zadriae u Сеп1отас'
koj, neito oko mctec dana gde
am Tidio novi natin iirota, no-t- e
ljude, koj I izgradjuju noto
drultvo i taj lu iivot naotojati
da op firm u nrkoliko clanaka u
Jedinettu" onako kako am ga
video.
U Cehonlovaeku мт tigao
avionom iz Londena. Za mene,
koji am u ovoj zemlji proteo
tee"! deo tog iiota, am do-laz- ak
u Kvropu bio Je veliki do-gadj- aj.
U Knglekoj mm e za
driivo prvl put amo tri dana
ali am ipak i za to kratko vre-m- e
mogao uefiti mnoge intere-Mntn- e
tvari, koje mi je porno-gl- o
da vidim razliku ne amo iz-me-dju
prilika u ovoj zemlji i
zrmalja Kvropr, nrgo i ogrom-n- u
razliku izmedju amih er.
ropukih zrmalja, tj. razliku iz-me-dju
Itoka I Zapada.
Cehofclovatka je tipitna zrm-Ij- a
noog stela. Ne mogu rei
da niam tamo poiao a te
odredjcnim polititkim miilje-nje- m,
odnviino impatijama za
potojrrl intern tladatine u
to] zemlji. Ali, ono ito am ta-mo
tidio, napredak koji je po-tign- ut
u tim itranama pri-tredn- og
I dru&ttrnog iitota, bi-l- o
Je mnogo tike nego ito am
ocrklvao.
Na arrodromu u I'ragu amo
dolrkanl kao z anient goiti od
Irane Slornkog komiteta fe-honlova-fke
(amnom Je pulovao
drug John Ito)d, ekrelar Ka-nadok-og
lovenkog komiteta).
Ne mogu a da ne pomenem a
kaktim toplim gotoprimttom
mo e ureli ti na imom
dolaku u fehonloTafkoj. I'ka-ziran- a
nam je tolika palnja da
am e u poletku омеао neka-k- o
neugodno, malrajui da kao
obican mrtnik, jedan od hilja.
de ieljenika, a nISta ile za
luga od drugih, niaam dotojan
toliko palnje, I'rimrtlo am
naxkoro da je to gotoprimito
i painja preko mene ukazlvano
naiem radnUkom pokretu i za ita bio am ponoxan da am
doblo lu cat da prettavljam
taj pokret koji ullva toliko po-ercn- je
I priznanje u Jedno]
brat koj loenkoj zemlji.
Ja am joi pre polaVka Iz
Kanade Imao irt odrrdjeni pro
gram putovanja I odredjeno
reme boravka u Kvropi. Imao
am proeti tamo oko dra me
era dana. Ililo je mnogo za vi
diti a vreme tamo brzo prolazl.
Zanimalo me je da Tidim zem
lju, da e upoznam a notim na-eino- m rada I iitota, hteo am
da tidim i da e upoznam a na
im Dolitifkim emigrantima koji
u £ehotova{koj uiivaju gonto
primtvo tlade i naroda I pri-ma- ju
polporu u radu I borbi
protiv faiiIIHe titovke klike.
NUam znao gde da poinem.
OMao am u I'ragu nrkoliko
JOS JEDAN ESESOVAC
U KANADI
IJt "Lkraiwke iUJa" ]avla
Аш je raretkrirrn Joi jedan kru-p- nl ukrainki ееотас u Kana-di.
Njegoto je ime VaiIJ Ita
blj, a nalazi e u Wellandki. Za
vrifeme Autrije bi je porur
nik u aulrijkoJ tojri, a ml
trijrme njrmafke okuparije
UkraJ+n, bio je Man vrhovne
komande SS ditlrije "НаИНпа".
Kanlje razotkrireni гикото-dio- ri te zloglatne ditliije jeu
Andrij I'alij Prtro Iligns koji
e nalate u Toronto, Ooip NaT
rockl I Stepan Volinee, koji e
nalaze u Winnipegu, I Mihailo
Kooljak, koji iitl u IMmontonu.
dana pre nego ito cu krenuti
dalje. Prag je, i pored toga ito
je centar zemlje novog tipa,
inaee Trio lep i interetantan
grad. Na prvl poglrd Frag iz-gle-da
kao i obicnl amcricki gra-dov- i,
vidite iivoet na ulicama,
mau automobila, dobro orga-nizova- ni
aobralaj — tramvaji,
trolejbuoti, ihli i uredni. Vi-di- te
telike ducane, koji u utek
puni naroda, puni robe koju na-ro- d
kupuje. I'nri dan am upitao
od kuda takva litoet, od kuda
toliki narod na ulicama i du-cani-ma
i to obMfnim danom (bio
je ponedeljak). Mislio am da
je to moida amo stanovitih da-na
kad narod izlazi da pazari,
kao ito je na primer ovde su-boto- m.
Katnije am e uverio
da je to vakl dan. Kazjanili
u mi drugovi koji tamo live
duie vrcmrna i razlog zaito je
u I'ragu vaki dan "pazar".
Kizjainjenje je bilo rlo jedno-stavn- o.
Tek nedavno je ceho--
lovafka laka indutrija (tek-tiln- a
i druga) dopela da bad
na domacu pijaru dovoljno robe.
Nadniee au znatno poranle a
rene vaklm danom padaju. Na-rod
ima notaca, od&uran je za
utrainjieu i pronto treii bez
ikakve brige.
Ja koji am doJao iz Kvrope,
iako je to bilo davno orkivao
at.t donekl onakar tandard
Jiola kakar am ja poznavao.
llio am preman da tidim do.
nrkle onakto tanje kakn je
bilo ц naiim taroSima i aro-Hcim- a.
Na drugu tranu, znao
am da je Ceholutafka proJIa
kroz nrkoliko godina rata i oku-pacij- r,
iako ne moida toliko
ruirnja kao na primrr I'oljuka,
Jugottlavija 1 Sotjrtki atez.
()ekiao am da fix naii bar
na nrke lifnoftti a prilikama u
u Knglrtkoj gde e vrlo frto na
ilazi na onakto tanje kako am
jit zapamtio iz tarog kraja. L'
Kngleko] am tidio taroiku i- -
rotinju, pocepanog I lokrplje
nog odrla pa i proxjaka. Na
moje iznrnadjrnje, tome nije
uopSte nl bilo Iraga u I'ragu.
I 'owl loci koji odlaze iz otih zr-malja
obirno kaiu da Je ono ito
e tidi amo lire, da e za poe
tlore priprrml trrrn da tide Maa.
mo ono ilo ilafttl hoie da po-kaiu- ".
To ml je doilo u glavu 1
pomilio am da li je mogue
da u trl pripremili fitati
grad za Izloibu meni I drugu
Itojdu? Naravno da Je lo nalv
no I pomUliti. Kannije am e umio da to nije amo ц I'ra-gu,
tako je manje vile u tita
voj zemlji kuda am prolazio,
a Ja am trholovat'ku ttarno
proiao I preko I dulom.
Imao am prilika da u I'ragu
tidim mnoge zanimljitoti.
I 'rag je divan grad, pun lto-riki- h
zgrada, pomenika i dru
gih objekata. Kullurni iivot u
I'ragu kao 1 u fitatoj zrmlji,
ukljufir I rla, razvljrn je do
trpena da nama koji boratimo
COPIC DOHIO PO
PRSTIMA
Javljajtt ii feegnda da м I t¥d petVftli м cdnavantat клЈ4-zviU- m Нгмка 6цШ, мЛ Me j
iankghrtM naJurmtit i Мимм
YlJMije vikih MbMi(U. M-J- wt kale da tm пИ tkmH Mi
kilid iwUtw4rroifrcihnivHifJme hш HiMmtwUi, м
ogerMwiL Njgnta рамЈе Jc . W fwr4a Лпфшл Лл
pvjerujt. m Uta-nti- n --UWraliMc!-JN
i 4a mo 4m fUm M Mb.
Ok tofia je MMtaka vUU f+ Hrka, м м 1миа hi i —!! I
faJteticId prar Ttta. Om
"6ор4еи i JwriM рНЏЛНЏтт Je wwrrw rifcui, (k i a4m m J
tota $МЛ d pttn ке,И
ipak ne Mwgu da edtupaju ed per-tljk- e
Mflije". kaie tfjet.
OraJ dogadjaj etkrta. p4la-nj- e krite I u tKtUm "tetelfk-tualnim- "
krugorima, kao to j la
lucaj na Tim ottaJim pelJhM.
Tublished every Thursday,
ha Serbo-Croatia- n and Slovenian language,
by Jedfatstv ГаШаМив C, 479 Qeeen St W„
Twata t— B, Ontario, Caaada. (Tet AD. 1641)
Шог: Stjen МШ
Bvetneaa Maager: V#n OrW
ЏИт ra: ЏШ per jar, £Јв per 6 !,
1H Offtre Defartnteat, Ottawa
u ovoj zemlji potaje ttvarno
nepojmljivo. Mene je medjutim
zanimao najtiSe iitot i rad
obilnih ljudi. Mnogo am luo
I litao o iitotu u zemljama na
rodne demokratije. Sluiao am
od ljudi koji e vracaju iz Jugo
lavije i koji u ogorccni protiv
titomkog reiima izgubili btu
nadu i ротегепје u aocijalizam,
kako je u otalim zemljama na-rod- ne
demokratije joi gore ne-go
u Jugoelaviji". Hteo am da
e lifno urerim. Uvporedjivao
am nadniee, cene liToInih na-mirni- ca
a oima u Kanadi i
u Englekoj.
U prtom redu, moram napo-menu-ti
da ima pojrdinih arti-kal- a
kojih je nemoguce dobiti.
Na primer, teiko je debit! Jul-n- o
toe, kafa ]c kuplja mw-g- o
nego ovde, tokolada e daje
amo drci i bo!enirima. Druge
hrane mrdjutim ima u izobilju.
Steie mro ut daje na kartama
za niiu cenu a prodaje e i bez
karata za netito te5u cenu. Hleb
je tec" datno na prodaji bez ka-rata
za 5 krunA' kg4 a ima ga
koliko god hocete. Krompira,
koji e mnogo treil u Cehoitlo-tafko- j
ima u izobilju. Ima dota
t otalog potrfa. Лко bi upo-rrdi- li
a otdaanjim rrnama,
nrki artikli u nr4to kuplji. ЛИ,
tu je rM taj сЧог. Kad bjrio-ak- a
tampa pokuiata da u-por- rdi
nadniee I erne, izmedju
tamoSnjih zrmalja i Amrrikr,
ona astim namrrno nbilazi trio
taine tinjrnire koje potpuno
menjaju izgled. Na primrr, je-dan
protean radnlk (onjm
udarnlka I tixoko kvalifikovanih
radnika) prima рпхгпо 4 hi- -
Ijade kruna тем-fno-. Kilogram
hlrbi. je 5 kruna, ito je priblii-n- o
otdainjoj crnl. Krompir je
jettiniji. Mro (tteie) na lo-bodn- oj
prodaji je neito kuplje.
()dra i obua moida malo la
bije kTalitete je odprilike po i
toj rent. Drug! predmeti kao
na primer pokufotto, refrigera
tori, automobili i ttari koje e
ne matraju kao nanulnr, mno-go
u kuplje. Dobar radio na
drugu tranu (proiztodi e u
fchoftloTatkoj) prodaje e po itoj ceni kao I otde. Kad e u
porrde nadniee koje pror?an
radnlk prima tamo a ovima
otde, one u znatno nlie a ce-ne
u olprilike Jednakr. A a
Takldainjlm porantom rena
otde a a talnim opadanjem ta-mo,
neito u erne iivotnih na
mirnica uglatnom ta'mo nlie.
Ali ima Jedna druga i lo Trio
Taina trana koja tin! ogromnu
razliku I koja e mora uzetl
uobzir. Na primer, tamo Je za
konom odredjeno da tanarina
ne me da predje 12 procenata
zarade, dok otde odlazi na ta
n&rlnu 25 pa i 43 procenata
zarade, f)lm toga, tamo je za
konom zagarantoTano ocijalno
owiguranje i lo u potpunom ml
lu rrl. Itadnlcl, tI oni koji
rade korUtan poxao, Jmaju be
platnu lekamku njegu, bolnice,
enatoriume, 1екоте. PlarVnl go-diJn- jI
odmor, placeni podvoz,
hranu i boratiile u bilo kojem
predrlu zemlje. To u amo ma
nji drlovi dirrktne koiuil radni
ka koje im pruia driava. U fa
brttkim kujnama hrana je ko-r- o
bidata — 7 kruna obrek.
V kad e amo i to mils uzme
u oeair i nadeda nadnkama ko-je
radnic4 p-rimaj-u,
dobijamo
potpuno drukMju rku od one
koju Mm рекмј burlMka
Mam pa.
tT dru gem rtaaku e e очтг-ftu- tl
na jedno drag pitanje koje
e lakodje otde mnogo trellro.
Da li poMoji I№na ktboda №
poliekka driata?
U ponedjeljak 30 oktobra na eee Ievto (Ueo (Uueria Rieo),
koji e nalaai ped awerikom via-- 4 izbie Je eetseasii matanak. Usta-na4- c
su pedigN wrseisilsststM ete-SMNs- ti, UJi Me da e srioa.da
Ifead
rteatskift
a arvt
tag м
f'tia. Lst.k
kaasdje dvajha peeto- -
U
i
UMJeai
tj tvatte. reakeila pokueata da ts- - HktssU
iBtmmmimw'ii
JEDINSTVO
Progon jugoslavenskih
iseljenika u Argentini
U jednom dopiiu progreaimib
jugoslavenakih ieeljenika u Ar-gentini,
veil te:
"Dije argentimke polieije iva-li- o м na nekoliko naHh progre- - imih iseljenika, najvMe radi to
ga ito au oetaJi vjerni slebodar-tki- m
i demokratikim principima
i Ho u ee, rarae uz rame м vo-ji- m
argentinkim drugovima, bo-ri- ll
za radnKka prara. Tako e vi
koro dva mjececa nalaze u zatvo-r- u tri jugoelaveeaka iceljenika i je-dan
Bugarin, poito au prethodno
viie od 16 dana bill mueeai u zk-glaan- oj
apecijelnoj sekeiji Fede-raln- e
polieije. To au drugoti Si-- m
Ereegovkf, Mijo Zvorko, Ja-ke- v
VojkovM i Stojan Nejkov. 1
preiiog mjeeeca bill au takodjer
uhapeni: Ante liaket, Rade IM
i Ivan SertW, koji u avionom od-ve4e- ni
u nepoanatom praveu. Svil
ovi drugovi au iz Komodoro Riva-davi- a.
U iatom mJMtu policija j
zatvorila i drugove Nikolu Cacija
i Matu Gromja, koje cka lata
Republicki "izbori" Jugoslav,]! bit ce novi
udarac fasistickom rezimu
Laini parlamentarizam, koji
siuii kao maska falistickom reii-m- u
klike Tita-Kankovi- ea je u
potpunoati raakrinkan kod jugo--
slovcnskih naroda i svjetske demo-krata- ke
Javnosti. To su potvrdili
jugoolavenski trudbeniei stojim
bojketovanjem takozvanih mar-tovski- h "izbora' za zkupitinu.
Meralno-politie- ki poraz be©-gradtk- ih
slugu Imperijalizma na
tim izborima pokazao je da trud-beni- ei
Jugoalavije osudjuju anti-narod- ni reiim titovaea. On je po- kazao da cak I u uslovima titov-tVo- g
faMatKkee reiima trudbeni- -
ci mogu da vode utpjeinu borbu
protiv itdajnika. Nitta nije po-mog- lo
izdajnieima na proiiim
"Izberima- -. N1 podle faWfikaeiJe,
hi terer UDB-e- , nl licentjerna
preditberna priznanja 1 obeeanja
jude Tita, sa kojima su pokuiava-l- i
da petkupe icgladnele trudbeni-ke- .
Titavei w nadaju da e sa joi
vecm terorom t kof trotom Itanko-vie- a,
us korMeenje "iskuatva" ra-niji- h "iibora" utpjeti da prevare
narodne maze na ovlm repubh'kan- -
skim "izborima". Oni racunaju da
ce bar nekako itgraditi sramni po-raz
proilih "izbora" sa koji ma su
oni potkopali svoj autoritet u oci-m- a
amerifkih gazda.
Teiku jugoslavenzku tvamoet
nije u stanju da uljepia nl titev
ska demagegija, nl laina propa-ganda.
Glad i bijeda, prlnudjettl
beaptatni radovl faNatiekl teror i
bezakenje, neprekidno zniienje I
onako bijednog snabdjevanja na-mirniea- ma, katastrofalno ztanjc
citave ekonomlje, pretvaranje zem
lje u ratnl placdarm amerirkog
imperijalizma, ste nova 1 nova iz
daj naeionalnih interesa i teko-Vin- a
naredno-oolobodilae- ke berbe
vode zemlju t trudbenlke u beziz- -
laznu situaciju.
U martu н titavei ebefavali
naredu ziatna brda i detine, zakll-nja- li
se na svakom raskrWu, da
ee poboiiiati materijatno staaje 1
uaiove ifveia tradbesiika. Na tri
mjeata — u UUeama, Sptitu I
Drvam jwda THe Je Isjavie: "Naj-t- t
Je praMo". On Je lieemerno
Љ4— A se viie ме isvoaHi na-minti- ee
"ooim riika koaa badtmo
IrnaH"! MedHtm stanje se ed to--
rate I vakodaevM btva are
got i goee. Svakome J ada Jaana
cia eV peri satweci zime doaijeti
Sia--i Jl~Uriii i kMe м--Нм
asaiwist aa mlliossika ihrat, a u
prvwN rda sa iivot djw. "Cii-cwi- jc amtsra i kofeva do posljed-aj- g zma", o rosaa J govorio Ti-to
u Drvam It marta, ntojri da
prfica4e da м to neaje pojare i
da z4o Mi u hwthmiII Aaaora
pojediaih odijora, ada e prettro-- ,
Pokusaj atentata Trumana posljedica
ugnjetavanja Porto Rika
MUBIMi№a kaiL I '-- -'-
--- — — -- — — —iw . cnwiMisniv
poftofikaaekar naroda.
U SAD ) 1VW Rtku rzvedene s
Игоке pelMJakt akeije. tVte
Me su Izvritwa ваааетм hapie
Ja, BreJ uhapaensh mm maoga
siatssm. Ne saaee da e haaee mei-- padM nadoaallstHfc. partUe,
k4 aegasttaacija. J+de ed peed-stame- Va
tofcasne vkasti Je iajavte
da Je ova deira priMfce da se aa-vn- se
vraeaea itaestsMllstif%ej i ko-wk-Ur- V.j
pottJJL
U veal sa рекаеаЈм aliatata
Ti i . K IllPka paetila
♦u, u ke#ej se kaie da te moa
Wh xLffw9 cfflPIS,
-
шШШт
ada
udbina. I"rije nekoliko dana, po-sli- je
koro godinu dana zatvora,
polieija Je deportirak u menarhe-faiiatHk- u
Greku druga Makede-c- a Kiriaka Kiikia.
Svi gore navedeni drugovi na
laze и danaa u pnim redo1ma
boraca za mir, za prijateljtvo za
SSSR-o- m. Zato ito u octal] vjer-ni
berbtnim oe+ofeodilarkim prinei-pim- a
naUh naroda, koji м bore
protiv aiictieke klike Tita-Ranko-vi- ea
i zato Mo e niu 4oiili ca
faiietWkim metodom poctupanje u
redovima vojih aindikata, oni su iikeni naeiatifkim progonima ar-gentint- ke poiieij, kojej praiaju
punu porno! titovtki agenti.
Saradnja Thovog faltoWkog
poalanatva u Buenoa Airu za
1'eroRovom polidjom, u borbi pro-tiv
onih iceljenika koji priatajti
da rade za njihove iadajnieke in- -
terese, nee zaatraiiti i demofali-zirat- i
ieljenike, vi ee joi jaca
zbiti naie redwe."
o
rilo u sistem drske pljacke i oti-marin- e. Titovka obeeanja bila w
obican predisborni blef, koga au
upotrebljavall I upotrebljavaju zvi
burioatki poiitikanti, kada im Je
petreeno da dobiju biracke glaso-v- e.
Sada prilikom sprovodjeaja ta-koivan- ih
repuMikanakih izbora ti-to- td
fetupaju sa vim mogueim
obeeanjima, zahtjevaju da mane
glaaaju za njih, prijete trudbeni-cim- a, teroriiu ih. Ali ako je u
martu bilo takvih koji povjero- -
van oeeeanjima icoamika ш м
od udbovsklh Wlograme, u stvarnoatl za-to
titovci 0 d" .ftl™
nikoga prevaritl a obeeanjima, ni-- ti
zaptaiiti. naie zem-lje
znaju da glaMnjem protiv Ti-tov- e
klike oni tim samim glasaju
protiv itdajnika i pljaekala, ou-djuj- u
faiictifkl teror, bore se pro-tiv
daljeg porobljavanja od stra-n- e
imperijaliata, Utupaju protiv
namjera titovaea da ih u pot re-b- e
kao topovsko nwso za amerieHce
agreoore. Jugoslatenaki narodi
nikada nece da titovci
do kraja ostvare svoje zlofinacV
planove.
Najjasnijt primjer faktiko
bezakoflja jete falaifikaeija re
zultata takozvanih "izbora" u Cr
noj Geri, koji su se nedavno odr-ial- i. Nikada titovtkl Itrodi niu
uiivali poverenje 1 podriku crno-gorsko- g
naroda, a manje sada
kada su oni opljafkali, osrametl-l-i
1 izmurili faiiztilkim terorom
crnogoriki narod. Crnogorzki na
rod je ved odavno dokazao da on
ka i drugi narodi zemlje mrti -- 1
preaire 1 dezerterr, ubl
ce njegevih sinova —
beogradiku a ImperiJalittK-ki- h agtnata I provoke tera. U bor-bi
protiv te bande Crnogorei
ogromne irtve. Te irtte zah-tjevaju
oavetu i Crnogorei Zajed-no
ostalim narodima
je po zaaluzl ce kainfti izdajnike.
I'ravi odnoz emogorskog narod
prema Titovoj kliki
proeefiti koje Je nvfabriaovata
UDB-- a u Deograd, ere Ja
©4 per i ream oaloeedilofltog po--
kreia u Сгмј Gori.
Na pretstoJr.m "izborima" ju
gotOorenokl narodi ee Joi dwaaait
oouditi tWiM Utovaea i boJlMto--
race njinov "isbonw" laardiju.
BoJkotujMei thovtke "rznore"
JwMMllrf ПМС1 tfV9V#AiCll pffQ fH
tavim zvijetam ooadjuj band k-dajni- ka
i noyrijatelja naroda —
kliku TitaHaakoviea I nje fail-stif- ki reiim. BeJkotuJ "htoore"
oni HMMlrVsttiju svoju IJabar I
WWW оМгаПЧМ
rijaliotiekom taboru 1 Mtavem me-djimarodn-om
pokretu aa ode raw
mire i medjtznarodne stgurneati.
S. KadmilovU. (Z. .4. J.)
na
ne hiaterije. raspirivanje antiko- - ili agenata pfvoka4ora.,, U iajavi
U
aa
ne
su
au
sa
ne
ve
se iatiee da evaj sMaj siW na
aacietift prevekadj sa paWdsui
Izjeva naataeipz:
"DJ4a ove naravi ne pwaiu
keg eetvareaJe oprav- -
WWlsM MHlfJaa Per4fWaJ4BjBjf ПИгапРвД
MaBsaVSalsatsTaAsaBl sIpBzViizTaABtPas'iaEB'ivaivVhd) шI .Lzataw 'ввЧЧ
"ИИЈвСа W4%W tUW% К9Тр"9&€аЦ
Ja, OvaJ Br ne ssnije MU Morie-ssv-i
isjvepeaje naeevsa)li peega
na priftanag naroda. Ovs
1мМц1 I rtavaeaa ш Гег--
авттЧа WHl'V'.lyMf
ImH гЈагхТЧ HB sWAvHapl
ada raa lsMettJe I
Prilike u Jngoslaviji - prema
fitovskoj stampi
OTKUP STOKE
plan otkupa stoke koji j treeao biti izvrien sa 76 do
ada, izvrien je samo sa в8. Plan za preili тјмес iivrie je
sa 80Л. Iako otkupa nij
izvrien u potpunoati, bilo je u to
vnjeme u mnogim kotarima pri-lie- no mnogo klanja stoke. Kako
ce zbog pomanjkanja stocne hrane
biti kod eljaka tendencija klanja
tote, to treba poduzeti sve mjere
da sc ono prijefi, a pogotovo da
se u cijloati isvriavaju planovi
otkupa stoke. Kako uredba pred-vidj- a, ona domalinstva, koja imaju
stoke, a nemaju moguenosti da je
prehrane, moti ee joi ove godine
tsvjean kolieine mesa
za idueu godinu. e, ako
se ne radi o vuenoj ill rasplodnoj
stoei. Na taj nacin ce biti olakia- -
na ishrana stoke preko zime.
— -- Naprijed-.
KULACI I S1ROMASNI
SELJACI
Karakteriatican primjor seta, u
kojem clanovi MN'O-- a nisu dali
narodu da razvije inkijatlvu i
kontrolu, kako bi neametano mf--
li raditi ni njogovu itotu, Jest
Gornja Letina u I'etrinjakom ko-Ur- u.
I'redajednik MNO-- a Gornja
Letina Mirko Sovtf iakoriatio
svoj poloial kako bi motrao p-itp-o-
maeitj krupnije i imucnije selja-- 1
xe na stetu siromainijlh
Nikola SovW, predsjednik .MNO-
-a, izjavio Je da je zaaijano dva
jutra kukurusa I na osnovu toga
pianirao i svoju obavosu, dok je j stvari zaaijano tri Jutra o 1J00
chv.
Ivan Gori5, tajwHc MNO-a- , za-du- ie
Je aa obaveanu predaju ku
kuruza ka da Je zaaijao samo
Jedno jutro i X tow, a zaaijao Je tri Jutra.
Stjopan SovK, ЦЦ Je sin elan
MNO-a- , uvriten Je u kate- -
goriju i ooavoaan da proda AW
prepJailll repreaija, dok Je
sada ti ne mogu viie ,m° uTn
Trudbenid
dopuctiti
Joi
Izdajnike
najboljih
band
dali
Jugoalavi
pokazuju
WeweizjTwfWewBle
avsiavaju
aa
Т
"Doapjeli
plan
(ponrfiti
Rasumije
tree
prino od 2.4IW kilograma kuku
rasa, dakle pet i po puta veei.
Na taj Je nacin nekim imucni-Ji- m
seijacima razresano, mnifo
manje nego ito bi po svojim mo-guenoati- ma mogli predati, dok Je
siromainijim seijacima odredjeno
da predaju ne same relativno, ne-go
ceeto cak i apsolutno viie nego
imucnlji. Da vidimo to na jdnom
uporedjenju.
StJepsn Sovic. (kbr. 48.), clan
MNO-a- , zazijao Je cetiri Jutra ku-kuruz- a,
a zaduien Je da preda
samo 400 kilograma. , Djuro Sovic, koji poajeduje oko
30 Jutara zemlje, trebao Je da
preda samo 800 kilograma kuku-ruz- a, dok je siromaini sellak Ja--
kov SovW, starac od 78 godine,
peejednik oko pet Jutara zemlje,
trebao da preda 674 kilograma ku-kuruz- a."
— "Naprijed".
KADNICKI STANOVI . .
"Gradjevinsko podusece "Oiren"
iz Nlia podiie radnieko naselje
u Akktinaekim rudnicima koje
daje izgled male varoiiee. 3IedJu-ti- m, kvalitet zidanja ovih zgrada
toliko Je loi da se. puslije neko-liko
mjeeeci stanovanja u njima
moraki vriiti pooravci. 2buka sa
stropa I ztdova otpada. U unu-train- je sidote stavllana Je trska
i vrio loie su isgredieni. tako da
sada izgledaju kao da u od pa-pir- a. Trska Je stavljena t do sa-mi- h dimnjaka, usliied cega Je do-lati- to
i do poiara. I 'rotor i sa cije-li- m okvirima mogu se Ukeeom
Izruei van. Dimnjaci su tako ueko
gradjenl, 4 se prilikom loeenja,
u svakcj kudi d:mi. Zbog ovako
leaog rale, ove zgrada moraju se
reato popravljati i upotrekJjavati
nov materiial, radna nsga, a da
i ne govoHrto o ponovnim veii-ki- m noveanim irdaci-n- a i izgvWJe
nim nMnim saclma.
— "Ilorba".
MMJeVtti пфга u SAD.
SAD vtadaju I Vet Rtkeen M ge-d- ne etall м ga ed ieaaije 1вМ
gedami, paeHJe spaajoleke asaerK- -
ff PftlA aVJWjWVW fsWPaVMatVV MV
a a A& л Jk aWBsW
I'ravi gespodafi otoka-Jos- u eV- -
StFI Velwe JbHMfMfM KVRtalAlJV
One psspidMju svaka po ИЈШ
ekera ptedne zemlje ill peek 799.
ItvJeMaJ UJedtsJesiih Nadja po-kaeu- je
da 7t portortkanekih se-Ja- ke
peajedaju soate 29 oaeadi- -
im#m. {rwgai џт.тт radnika,
Ш peas lea od ukapneg broja, ra- -
vi aaeae e moeel gedssaje.
Ha rada Je niska. Radaid ape-sle- ni
na ptaMaiaiwa kave zaradju- -
Ju proajeene $1884) godUnJe, na
ввЛВв lWW II gafVWMtJ aWjeeeWf
џт.Ж, K+kim pealevima 470.W.
fTrtWfttt-IW- i gWVfC ДАШЈФПКЦ
Mi AwiHliftHd im ftitpm Mmttv
aVSavagBaaVI atarlaV
pgranfvifMv, InMig MmpW mcmiIs1- -
W HfawPVC WWiew IHVVc
LWaaaaVfslUHaart RValgIlPVI HatVlVUП
ДГТЧЈвЧЧвНавк OTam НФНВввшВ in4WTA ЛЛ
MPilPasJll M M M'PVRJhI' j LgW ggggftia wm mr ол мгмв prtuipMHHat m
KiWjiM m ШтвШтфшшт. K4 м 4mt"
вНц рм гфвтЈвшолШџ ммп рш f
STRANA 3
TRGOVINA
"Vaino pitanje u trgovfed, bee
koga se ne mote ni zamietrti, po-slovan- je, ie redovno i toeno prav-dan- je prodatih proizvoda. 0 tome,
e, Ukoreei, u poeJjednje vrijeme
uopce ne vodi raeuna. Dopuita
se da se prodati proizvodi prav-daj- u mjesecno, a u posljednje
vrijeme ima pojava da ze ne prav-daj- u nikako. U prodavaonici kruha
u Sremekoj ulici (u Beogradu — "J"), kontrola Je naila oko dva
kilograma neopravdanih kuponal
Razumije se da takav nacin po-siova- nja pruia moguenoeti za ra-zn- e zloupotrebe. To pokatuju 1
povremeni popisi namirnica oei-guran- og snabdijevanja koji ceato
ustanovljavaju velike manjkove.
Samo u M prodavaonica trecW
rajona nadjen je nedavno manjak
od 362 kilograma kave, 1.27 ki-lograma
peracec saouna. oko ИШ
kilograma braina itd."
— "Borba".
SNAIJDJEVANJE
RUDARA
"Moee se dogoditi da, redwe,
jue Rpaoittnantoo,madadoavmooljnoredmaresstav,o Jeur I. kvartalu optkrbill nncaom aa
svega M%, zbog toikoea u otku
spauitoi tt.amd.o —u parloi dajevaonneireeazmuamljivo ne-m-a
i drugih artikala, koji nteu
veaani otku pom. Dok u Crikveni
ci i drugtm kupaliinim i turiatM
kim eentrima ima i suviie arko--
tshukoralinaiahpmotipuiizceaOc, adkjeoslnjiamtbradgioovJeinKeuo,mgtuittiettReJaJa.a
se nigdje ne mote nabaviti vine
ili likera, pa ni oetalih sit nice, ko-je
au proizvod lokalne i kucne t. dinoeti."
— "Naprijed".
IJIROKRACIJA . . .
"Do kraja septembra trefcate Je
u upraviiom aparatu U Stove!
Ji amanJiti broj ftdminletrativnJti
kiouib12e.n0l0k0a. Oi vnaajmJjeeitpelnainkadoataedpriee
punjen sa724."
— "Borba".
Za Mirivatna lica" . . .
"Jedan od uzroka da peduaeee
"Napredak" u ovoj godini ne izvr-iav- a plan, po naiazu Kontroin
dtkauotamenieismuije itjrIeaksditjmuujaetonmaenaitmHetojuetнtapliauneppkreie
proizvodnje. Cak itaviie materiial
I itrada, po nareljenju samog di
rektora, obracunavani su po niMm
jedinetvenim cijenama! 14 naia-zu
Kontrolne komisije ova pojava
dpionteje.ceVrJiojeidondottpomloavtienreljaplaroiiteueglou-pgraoiluocjinjgeondihini
pporivnaltinlmim ciljieenimama a,u
zdIzalnnofperi2vf2iah7.J7seMed3a2md3i.n0ma0rjae.da"eineiarua, oavosjagmoe
— "Borba".
STEDNJA
Sa sigurnoWu se moie reei, da
U godini 1949., a I u ovoj godini nije bilo, Ili je pak bilo trie male
dgrspakoaadzdotiisginujeiiglusoa1zprm9tiorv4aoa9avc. eiIpjcapeumrntesnoapilzlofilvmkaiHbe.neaeuudtDttnloojomlvdseoealpbbjmnorileeoginojnutJцoe
preko plana oko 1,094.080 km., Jto
znaci da su utroiili 120 tona ben- zine I C tona motornog ulja preko
plana. Ako bi analitirali ate te
voanje eigurno bi naMi da Je naj-te-ei dio njih obavljen bet neke
veee potrebe. A to nije nieta dru-g- o gonadkoomneogdogroivvuornkoasto upvreomtnaoeapo I kriticnom materijalut
— ".Vaprljcd.
OPSKRIIA RIJEKE
"21. srpnja ove godine edriaaa
u Rijeci koaferenciia na kojaj
wt iwpravijeio o (таоаапмш tee-keea- ma u vesi sa seWjaaJe
gradjaaa ovog grada artiklima
garaatirane opekrbe 1 poelije a-Z- ?L je doiUJeWeu aS-WJw-iei
o mJerama koje tree pe-d- eti da bi se ubudaee te stanJe
Magi, se oeekivati I eeekrvaie
kvih tekljueaka мШтХт pe АиеФ4, da se promijead peatajUe
datveasdep.itaMemdjMesereoataIdasada npa ea, p-eet- ku liatoMda msliase kiitztl rati, da ed svega karamag I do
veaije BdeUitvrseMBdUMltor.
sava: niie iIwim mi
JgrMAaatAficmaMldaavaefirgiftaieier;datnMkotoipr.jeaithatrerbeMaaerasгveeаaeмkеаerамedмeentkdtaoh. nevn Je onakva kakva Je км ra
r TTTll.M "r"™ eve geifmi po
vanjeupegtrraedeee RteiiMekteore u asMmdaJe- -
H I Slanirra lit шш1ттЛш astrrarsfc
kgTatteajeetsratMoagaiajeamtdioitvnooanljeitliekkeopiWjoemttrweWMIMsgeararаfdeмaa., Ove Je gedme one, vrfjesae re-smt- e4a vedih mlinora a Hrveletwd
pmHJmeatlta ftaeritjee,dafetae JoevtaekkvetredijMairasWsa.
eze аме je nfpotwaeia
susaatea: kad fe tat MJ. . Rijeka trekaie ga Je pmmmSL.
, aWO+fMM eea merltentevaeatr(aagk, ai aaaSetevfeeaitjeaei)-- za xt — Naprflrd.
Л4ишЈ L. tJU. _j iiM.:" v " шш шм-- лЛ .—Ji
_ . t:'".t.vt vttitnweti eweil7aem b) ra d"eti r"ei eokrtz.)e pare
"I
|
