| Note |
OCR Text: ZNACENJE OSME KONVENCIJE
HRV. BRATSKE ZAJEDNICE
(IZ
(Strieui)
V tfaari, m samej Weciji c
fMMf feme! diajabef
MaMgradyaMtci
kftti Hi zatrazili kowpromi S ИМ--
cakociiua, i to iu takav nacm koji
bi odabio demokratske snage i po-ДО- м
taakrionainc. aotidcntokrat- -
1ГМЈН su ia se UMK
vodju, Kranarica, u
n pobriiu tainika
Hi tajn&a odjda borne potpore, i
to bet da on kid sa svofom reak-donarno- m
druAom i and-demo-krarsk-om
politikom. Kranaric' jc
edj ntacekovaca, a macekovski
Hat. "Hrvatski Giatnik", jc мкм
oVt se je bal tracekovska grupa, ke-J- aj
j vedja Kranaric bio, pieto-р- И
u uatalku grupu bet ikakveg
Hap fivota. Istina, 'Hrvatski G4e-snl- k"
kfivt Sudetica м to, ali kako
bi macckovri, fiji vedja j Krana.
fkf bio, mogli da se prefcspe a us-M- m
grupu na konvendji kd
Kremwic ne bi bio xa to?
Jedan od mafeajradjarnkm vo- -
фа, Left j nrfirao u takav kern-peem- k,
araymvcoriiao j ovako:
Ake КггпагК dedje u izvrini od
bor, z n#u pomed, Hne cmo ot-kJen- ati i
opowciju ddju mactkov-s- k
norma — ''Hrvattkeg Gkm"
u Kanadi i "Hrvattkog GUnV
u Sfedmjenim Driavama. To j
I4k nakaradno miiljcflje. Ne bi
uktz Kranarica u izvrtni odbor ot-kfen- uo
opozklju tih dviju novi-n- a,
nego bai" oHratno, do bi im
jaAi pektgu za napad, i ofenrivu,
da debiju, ne samo jednu, nego
we pezidje. Krznaril hi u nutrini
izvFtoeg odbora igrao ulogu keju
su tfad igrali prije koncndje,
koji su iznutra izvaJjali provoka-tij- e
i finili dateko ecc itetc nego
aN mogli ftnrti da su bili vani. S
time ne nwltmo refi da nitk-- o iz
nWVkovskih redova ne mofc dofl
u redevc demokratskih srvaga, mo-le,
ali prije nego to ucini on mora
pfekinuti s reakcJonamim, nti-d- e
nekraHkim snaeama, a ne doH kao
Aj4liev pfcUtUvnik, kao njibov
pfedMrainik-- , kao trofan4.{ konj, i
koji re ioo4fi raabijali.
RaAma se dalje da bi KrwarM
м sobom Jonjo rvelto malo gla-r- a, bi
] to N ротвркз. Opet po-ytin- o
miMjenj. Ako bi demokrt
Urn $aa)ama tftbtli Kranatievi
jatevi, ortda on ne bi dofeo t
r4iM, a on bi doiao amo onda,
i te Mifufivo onda, ako demokrat-vki- m
MMfama ne bi bili potrtbni
Krantrievi gkuori. Tako je bi(o
I Btdevmcem pred tttiii до44ое.
Mki ed pragreaivaca mi pfaWJeo
кмаК da nema mnla uatti Bade-imc- a, jf on e JoS tamo ako ga
ne Mafca, a awo м bio pottfuan,
enda ne bi doiae, nepo bi tffbak)
ti led Dcfkoaa, koji je baftn
#V ЈТвИИЧ ufHMiffi SMvMve (Ml PM
de u kwfinom odbom, a Badewnac.
S Knmarirjffn je ho take bite.
Kad je reakctya icnfck pebjed гм
"ZtjednHafa", btata PWpa Vk.
Ц4, KrtMfW je powiilio da mele
Uke pebfdH bet pemeA ed nta- - aitfIh.--L aaaaJAaat I tiaala Katm
se da bi meJctarmie s njima тец
le da џ tamptomitaje u sveme
biek, pa j rime shrar biia edte-Mf- M
ЛН iaa д!ааме o ptMnanM
VakoMfcwBf iirjaja пје Hfwio pa
амт damriuaukiti mapa m
Umtwdji кгМАм sitaaciia pita. je
Nfa амМингмоа] ммае Krmafica ka
Ta aitoadi je odloiam. a мјс
гЦФтл. Ом se emit ri s
aw pefacaBfcai preajtonmai
B™miimBaaB aiajVjK %ajj aWlf I
V dnajrfife Dok ашо м
ladabntaVe- -
twit
eat.
m trim i odWM м W t
dek mjhi jdaMWB d- -
14. ta V.
иии, ne ra pttanfu nftpawm gav su
таш, SAam pt вааа veiaa i o kepi.
ptsati, ste on ft bio ea
"NARODNOG GLASNIKA")
brat kao niian uatatVe, titorike i
maMeonke reakcijc ne na baai
njaayriti frcitka, ncgo kao jdan
od vaMk vedfa ikmoktaitkih sna-f- a
гм kRirecifi. Praajfcamie ma
ge м to abvatiie i niw se dale na-vca- ri м taitak led po demaapgiji
Movaca, maftkovaca i pavelifcva-c- a.
I u totne m pragrearvri bili
itii. Ovobftti uatalafna, tstovcma
i maAkovciina u napadajima na
VukeWa anactio bi owidari Vnke- -
Were dobre, a ne kite stvari, to bi
u stvari anactlo poduprijeti uatafc
i titovce, a u takovu aamku se pro-fresir- ci
niau dali navufi.
QUnatw Hrvaitkc Btatake 7a-мЈм-
се
oaictiki je sifni edviak kad
je AUe fkt da м dwnokratskc
snagc ровооне ва LMmei rvonvcfi-ciji- ,
a bUc pav6evaca, Htovaca i
nWcfcovaca bio j ponaftn. Dota-sa- k
wtala, titovaca i nWtkovaca
na via u Hnrattkoj BraHkoj Za
jednki dlanatvo bi smatraio pra-vo- m
tragedijom, jer bi time bio
udaren fk)gov koUc u flam demo- -
krtkoj tradtdfi Hrvatske Bratake
ajednke, i uveden bi bio sitttm
po каЦчд evreptkili kapitaliattAm
falwfkVih diktatura.
U taberti damoUaUkifc snapa,
kofc su ianJjek pobf4o, kako re
komo ranije, bifabu u jdavnom
dvije struje — radnklca struja, to
su ihhU pfogreaivci, pui demo-krat- i,
ivkreni ZijeJniari, i struja
malogfadankih demokrata, koja
se je tikodjer istakta u radu za iz-grad-nju
i ja&nje Zajednke, i u
torn pofkdu xaskiiuje rujteu po-liva- k.
Dobro je da se naglaluje pobje-d- u
demekrattkih snaga rva Osmoj
Kontenciji, koja je u toliko нм
jajnija Sto se izvela u vremenu up-rav- o
ludog hu&anja pfotiv icga
ito je radnkko, proffeaitno i ittin-sk- i
demokrattko, kad se u kapita
ItstifkHn кгицтнт "Amefikani-sam- "
mjeri po tome da li si sa
Онапд Kai Sktka, Synajman Rliee-- a
slVne fafHttfte ganfatere u tu-Jji- m
MmljaoM, ali bito bi iz ono
va pofftfno, u stvari bio bi ilo&i
napfama samoj Zajednki, kada ne
istakli drugu stranu, i to eoma,
valfw, a ta je ova, iako su paveiU
faa, maMovct i titovd biii po-raie- ei
na Oimoj Konvenriji, op.
nott aa Zajednku od ttfi ekmenaia
nijc otklomMa. Zajednka je jel
uvijk suojena epasnoWu od ta-J- a,
titovaca t mafrkevaca. Berba,
ntmiloirdna berba, pretiv tih aa.
c m&rft B#iAVHi. IftHM. forflM t
optinoiH sc u pfWiftwj rnHi pro--
ZmA da ji ttvtpk ealaje prvt.
stMi aadatok bfamti HrvaUi
Ikahku Zajednku i amettAi hr
vattki dtmoktauki rtafed ed nje-fev-m
kftmn п1рЦаИ1уа — taatala,
Movaca i macckevaca.
Aiwiiaa teka kenvendje 6t ram
AwLlAiaCkl Wa kj аслАшвАШ — -
Asm mele vidatti u biranfu neve
taprave. Za gtanu peaidfn —
pmiaywmika Hrvatske tkatuke Za-swem-ce
"— wwiaae se same seat ee
Mgeta vti peemistw svese giaeee
da iwtalko ritoviko marjakeviki
btokpobfrii! U efi tag, kofi a.
bilsjsi ZajwdwicJar se uwadi lefi da
opoMoat am%itaviek(MSMg Mo
uataia, tawvaca i martkevaca et
kaonatm? РгаШм tome sr hie i
onagam ретваашм jer aa pravi- -
WHisvVnvBav VmTU amrP ak mMV f
kandidat dofaie gkwsva prrim kv
boima. imi dm iaVadma.
O nniitliu Лф a ma—Vim.
skarn tahani ce aajriir ersaiti, m
ntaj kai мјпса adaaatamt, da
pad aam aama ne da aalalama,
tub kofa, fanai. Ne iniiliau da
a Mfaaa sammm aviai, naga dm
SMivs9e tame awmaera AU
ai ae ce. emit i ce ha ava, kW ce
trmgedifa.
tisuie, titovci, ma&kovci i slkni
pre-faiia- ri boiji od maiogradjan-ski- k
damekfata, ri м aaatupaju rad- -
atanovifcc, i to nakafadno burioa.
sko atatwviOe bode aamo u Ijevi-aftk- c
fcaae xaowtati, akdprem u
takovom stanoviitu ncnu niU is-rm- ki
lievifattkof. Malogradjan-sk- i
dcraoktati, niti imaju snage, ni-t- i
dMba, voije, uattajnoiri, da bi
sami poraaiU uatale, titovce i ma-ekovc- e,
cak i kad bi imali vctfinu.
Kao Ho tnw u ranijem clanku
nagiaaili, kiaani poJoiaj malogra-dfamkt- k
demokrata, njihov duhov-- m
aaatav, politicld naaori, su tako-v- t,
da u borbi prottv uataia, titova- -
ca t шаонингаса neprettano kote-ba- j,
needrwM su, nestami, iabje-gavaj- u
borbu, pepultaju, skioni su
kompromtsu, tako da kada ne bi
bilo RtiU drugo nego njih, pa mt
koiike ih bilo, oni ne bi dugo uz-drla- li
u borbi, nego bi u jednoj ili
drugoj formi neprijateiji Zajedni-c- e
pobjcdili. Na samoj( Ownoj
Konvenciji malogradjanski demo- -
krati su pokasali opatou naklonott
sa kompromit s maceirtMtkim vo-dja- ma
bez ikakevik ualova, bez ika
kme traibine da majekovd odu-tan- u
od svog Mtemog i anti-sa-jcdi6ark-og
pfograma, to su tra-Л- П
cak i s nekim titovcima, bez
da je poatofala ikakova potreba sa
takoe kemprenwe, koji ne bi oja-cal- i,
nego olabili demokratike
snage. Ovu stabetrt makogradjan.
skill demokrata, кеЦ je очмнпа
karakteristika пјНкмс ktae i kku-no- p
peloiaja, moie se savUdati u
smislu da ne ugrozi demokratski
tabor, ne prijetnjom, kako neki po
gretao miile, jer je iz osnova po-grrf- no
pomisliti da se iz malogra-djanski- li
demokrata mole nafiniti
dobre radnMke odje ako le im se
stalno driati penku pod noom,
nego ројасалјет radnUke struje u
demokratskom tabora. Radnifka
struja mora svuda htti pojalana du.
Iiovno i brojno, ne u smislu da sa-m- a
aktuje nego kao mrfni ualov sa
pojacanje cijdog demokratikog
tabora. Om огнгш istimi mora-m- o
razumijtti i prema njoj aktova- -
ti, iftafe N м kWoj kentendji ne-prijtel- }i Zlttdftke megli pebjedi
ti.
Kaka se vJ4i, opasnot Zajed
r+ki ed bieka poeWtvaca, titeva-c- a
i mafckevaca u evo vrijeme
sawcima dva obfika: (1) da bi taj
biok mogae pobfedwi kao btek ako
se te satome i antiiemokratske
ekmente ne bi stamo suabi}alo, i
to joi a jacej mferi nego u presto-sti-,
i (2) da se prevuku na %kwt
patem kompromisa s mamgrad}afl- -
SIH IfVfWvXvanffHaL vPC IvftHC
Ijene. Osma Kenxndja Hrvahkc
Bratske Zajtdnke je te dekaaak
aa svakoga koji eli ima da te epa.
netti petteje i da i nima na vrije
me treba ractmati, a to vrijeme nijeV
neka budacnett, nego bat sada.
Nema drugog rWma da sc te epa-- !
nosti savtawasu Mge pesacanstm
radmYke stnu, time ce se dati vile
Jtwokrmriww, pa Ac njftmt tea
ytt%CIC M K&flMWMM$ bitt VwC po
evdfe loifinaj generadji amerKkih
Hrvata, aM te je bita same galarru,
i me Hiugfcj bari mlu dru(o. Jtr
He eni imaja da dadu omli'lm.
Nstta dnaae ncaa dtskrcJiar..
starafkrafike paHticant ipa l...
U, Tita i Maceka, i onda pr,;v _--
n
rata. Ta aije eatladinu k л
hare mk, a aa Tim, M'cki Pj. .
kca atari kaa aa (aajski wv
fotge inula
t tainog
da praar eadaami Imfa ce nasta
li aiaiaam dtappakratsfcom rmdici-jat- n
a I{rvatslM eratsaai Zastdm-d- .
Aa ta emiaema tatMi elmiati
aaa аРатвтавпа aaBaaaaajajmaBjaj аввввв aP£
аааВИ иаапта ав г'" јицИвв аш
вИч ЧаШ 1! S WaPCTB vTVC аЧвлвП
Oni, Hi kale da sa та7 aaV фчшЛ aaajvBEama
?
OB OBLETNICI ROJSTVA LJUDSKEGA PESNIKA
Simon
-- goriski
Na bregu srojim in v mode strmim:
pod maeo srdito valevje
Febrn eb kamnato bftgevje;
V ekitaz mi brrngjk) pan
ЛШПЛ SiW џ
oa гапш авти
lmlf MvrV
i jz se ва robu ne fntw,
nMaHvIt KfMDllfCfllt OicsAMM.
Ke v siane vaaovjc, uaodc v&W
eb me se sagaAfa; l dmfc le ponoani ne ukiaad;
ri streti me reorei; potreri rAdar,
usode sovraine besnect vihar! L im
SUDJENJE AMERIcKOM BORCU ZA MIR
"CUDICESESVET AKO DUBOIS TODJE U ZATVOIt"
Pod optulbom u federal-no- m
sudu u Washingtonu
nalazi s ugleilni amorWkJ
naufinik i vodjft cma6kog
naroda Dr. D. DuBote i nje
Kovi saradnici ic bivlK' Mi
rovnoj? InformacionoK cen
tra. Optulba ih lereti da su
oni "pieali i govorili o miru
i ratu i poeledicamn rata i
izveenim ratnim oruijima,M
I 2inc6i to, da su aktovali
kao nsenti jedne strane silo
i kao takvi nieu sc rogistri
rali. Jasno retano optuioni
su &to su propovedali mir u
svetu.
Ta orpnnizacija bila jo
100 posto amoriika I akto-val- a
u najboljom intoresu
Amorikc, n odbila je da vc
ruje da je mir 'strana idoja'
i da je subvorzivan u naSoj
zcmlji.
Ova optulba zapanjila jc
;olokupno svetsko domokra.
teko mnenje. Glasovi u od-bran- u
volikog Amorikanca
Dr. DuBoiA i njogovih ko-lo- pa
podiiu se po cclom sve
tu. Dr. DuBois jc nc samo
voliki nau2nik i borac za
mir, te vodja crnaikog na-roda
nogo i jedan od najve-i- h
Amorikanaca naSojf vo
ka.
Crnft2ki nainik i posnik
li. HuK'liee kazao jc: "Ako
Dr. DuBois podje u zatvor
talae 6udjenja preplavffc
IILLMOK
Pismeni
Glavni urednik nekog li-st
dobio je ovakovo piemo :
"Goepodine! Nitkovu kao
Mo Me vi ne Salju se svjedo
ci, te vaa ja zato 6ulkam
onm riemom. Izvolite po
tome driati da ste od mene straW iftjulkani i budite mi
zahvalni Ho sam to radije
uclnle ovako, nego da se po-sluii- m batinom".
Na to urednik odgovo
V V uregorcic
slavcek- - I
svet. Neko je na Golffeti
naprttvio krst i neko zabio
davle u Hratove ruke, ali se
niko njih ne sec. Cudice se
svet, ako Dr. DuBom podje
u zatvor."
A liet "Ntional Baptiet
Voice" u uvodniku ovo kale
o optuibi Dr. DuBoiea "Ka-i- e
se da je on bio 'agent jod-n- e
strane site" i da se nije
roKietrirao. Na oenovu toga
svftki hrilcanski misioner bi
trebao biti u zatvoru jer jc
hriScanetvo doJlo od stranar
ca".
List "Missouri Mule", pile
u voi slu2aja DuBoisa:
"Ovi stranci, ukljuiujudi
Ilrista, bili su Azijanci, koji
nisu bill belc rase."
Amoridki narod trcba da
zatraii od nnSih mcrodav
nih krugova da sc odbaci op
tu2ba protiv Dr. DuBoisn i
njogovih saradnika, jor Du-
Bois u stvari nije na optu2c
ni2koj klupl, nego mir i dc-mokrati-ja,
ili kako to Hu-ghes
kadie: "Zastava amori-ek- e
domokratijc bice sni2o
na za jo3 jedan stepon, a na-rofii- to
u oiima crnaikog na-roda
zomljine kugle. Srca
miliona bice razljucena. Ne-ko
u Washingtonu hodc da
stavi DuBoiea u zatvor. Ne-ko
u Francuskoj je hteo da
stavi Voltairea u zatvor."
"Novosti" ChJcaBo.
dvoboj
ri: "Neisporelivi protivni-ie- !
Prietajuci na vai jmziv
zahvaljujem vam od srca
ito ste mi poelali d1je pkt.
mene zaufoke umjesto pra-vi- h
udaraca. PoMo sam s- -
dulkan to vam pwmervo sa
sipljem u glavu ieet revol-verski- h
metaka i ubijam
vas pksmetio. Kad proJitate
zadnji redak mog piema, dr-iit-e
se za mrtva covjeka.
Pozdravljam vaiu ljelinu".
ШтшЈнтГ ' 'ЗКтттттткУвтттВаптттн 1
тттттттт .вввг'Увттп!ШРвт1
KaBBBBBBBBBBV ВхТ d.aV'BvBBB № жвв11
ВТВТВТВТВТВТВТВе jJK7 --WiJeT' вВК: - иТви
LmmmmmmT № ДЗгааУ)У1жТ В ammmmmW аш ш Јгж &ЈДашаТ;згч; Ш
ammmmmmm. I Д # ¥Ш
пввввјввј -- аавввНр&ваВж
аввтвтвшвввввп?ш%јп1?л' ~t1aЛauвkтмs а$шзтвалттвлттЈввх1наалвввааржартваввтЈтаашВв
U ТогмИа ft pVaaiTiti film tivvtu trtiUic rakx alfaka
Mlferk (na Kd). ITtm f e poladratl n S4di# Tfralre (prrfe
Klflf) pofam od ponrdjdjVa.
CRTICE IZ HISTORIJE
RazYOj evropske nauke i tehnike u
XVI. i XVII, vijeku
II.
KOPERNIK, GIORDANO BRU-NO,
KEPLBR I GALILEI
Tvoksmbova i МаауИапота pu-tova- na
prkdcno4su dokasala, da
je nUja okrugU. Najvainije pi-tanj- c,
koje je nauka sad morala ri-jeli- ti,
bilo je pkanjc o uakfamnim
odnoaima Zemijc, Sunca i pianeta.
Do XVI. vijeka vrijedio jc Ptoio-meje- v
swtem, prcma Imme se Mm-Ij- a
nepokretni centar, oko koga sc
okrece Sunce, svijeade i planeri.
1545. g. pojaviU se knjig "O
kruinom gsbanju ncbeskih tjeiesa".
Njen pisac bio je poijski ucenjak
Nikola Kopernik (1173-1543.)-- On
je u nj kji dokaafvao. da te
Mtnlja okrece eke svoje oi i
)cdno s oatalim planetima oko sun-c- a.
Kopernikova teorija dokaaivaia
je, da je Zemlja xapravo samo jed-n- o
od nebeskih rjcieaa. Taj sittcm
obarao je popovsko ucenje, da je
Zemlja centar svijeta. Po Engd-sovit- n
rijectma KopemikoH) uceoje
' prisililo jc teomgiju, da dadc os-Uv-ku
". Od toga doba — di En.
gel — "raavoj nauke pofao je di-vovs-kim
когаснпа".
Rim j Kopemtkovu knjigu ubr-t- o
zabranio. Pocek) je proganjanj
svih radova, koji su dokaaivali, da
sc zemlja krtrV.
Kopernikov sistem uaavrsavao sc
tokom vrermna i u tocnorti i u du-bin- i.
Talijmski misliUc Giordano
(Djordano) Druno (1518. do
1600.) izveo je iz njtga filozofske
zakljutke. Oni su obanli crkveno
ucenje. Druno je govorio, da se
sijtt prostire u bekonifnot, a
di suncc nije centar svemira, eV
samo centar rwkg planetarnog si-ster- na,
koji je zaprato samo jedin
od bekonano mnogili drugih sis-ter- m
svjetova. Gjeh Hemir up-rav- lji
se po jednim te ittiffi % jc;-ni- ffl
zakonima.
Crkva je progonila Drurva cije-lo- g
njegova Jivota. Ubvacen od
pupintke inkviaicije on je preveo
sedam goJtni u tamnicama Ml4a-k- a
i Rima.
Ali Drufio se unato tome m'jc
odrekao svojili gidi4ta. Na dan
17 februara 1600. g. Giordano Bru-no
bio je spaljen u Rimu, a njegov
pfali bacen u Tiber.
Kopermk je smatrao, da se zem-lja
i otaM ptaneti kfefti po krui-m- m
putan}ma. Tu netocnest is-prav- io
je tehki njemalki амгепет
Kepler (1571. -- t6K).). Kepler je
etkrie, da se planed nc krccVi pod-jednak- em
brzmem (i to brie u
keNko su Wife Suncu), i da im
putanjc imaju obWc eiipe, a ne
knsga,
Od ogromnog znacenja a zna- -
net bili sa radevi genijilnog tati-faAtk- eg
uccAjaka Galileja (1571.-16)0.- ).
Prowcavafuci aakene o kre-rait- ju
tjeiesa GaMfei jc petocio tt-m- dj
nawenoj mthanid.
1607. g. pronadjen jc u Hoian-dij- i
dorbm. Saanavfj u taj prona-laaa- k
opiaa, koji su mu doli do
ruku, Galikfj jc samostalno ken-strwir- ae
durbm, kofi jc peveravao
tddctet patt. Nebo se ukaaalo
pred njegowm осипа a novem ob-M- a.
гчаи e tatefto pejenna svo-f-a
promatranfa u keji '"Zvjefda- -
таимшАаш i cajjiftLvBkijBmaWi aijnukma%anaaveaanaai4
d su goverili: "Kae ite j Ko-пип-
по
etkrie nevi kentment, tako
se i Gabl orkrio nevi mmit.
Galild j aavaae, ma da ne et-vore- no,
KofieinniOfo accnye. Te
e inkviaiaii biw devoljna, da uh-va- ti
i bad a tamnira sidamdoit
odrfnstg vMmg wctmka. Samo
lavno odncanae, na imlianflna, ed
svojth "aaWada" i екамаа nea-mom- og
"кајапц". ттаеШ sa Ga-lile- ju
vrlo aamnifana skbeda.
NrOVO IVACNjE S7JIITA.
HACCXM
Rpoi
рпserai
nauke i immaflj. AH racrej bar
aampmi; KCaV ак Ив
шшСшџл svMtft. Ki
црА зпчпвсмрд штв ft
(РатЦ e™CW drVflCvn
(Риинм Mm) (1XI.-K3.-).
CјШaBјМt%шЛKлsЛl г BsаTДWвваWтнaиnаnвнaвcаsВvкaДaay aИVааnЛmвмtПn ааа
чИлЗвЧгтгШв, шЛ 9С ПКМ ftaHte рлвга
STRANA 3
osnnati na proucavanj mreri}a.
nog svijcu i prirode.
VESAL, HARVEY
U XVI. i XVII. vijeku oMvare-n- i
su vdflci uapftai u obkwti aea-tomi- je
t fiatotegije covjeka. Osm-- t
naucne anatomij bio j Niao-aem- ac
A. Veaal (1514.-1564.- ).
Naucnu fiaiokigiju oanovao je en-gles- ki
lijecnik Harvey (Harvi)
(157S. do 1657.). On jc prvi ot-kr- io
i proucto krvotok. Harvey jc
isticao, da do svog otkrica "nije
dofao1 fitajofl knjige, koje su dfu-g- i
napisali, vef mnogebrojnim ob-dukdja- ma
leieva, oaUnjajuti se na
emjenke''.
DESCARTES. LEIBNIZ,
NEWTON
Di bi tahnika pei vom brcom
raavoju stekk ite c4r#At podlogu
bile su joj potrebne menanika i П-k- a.
Ove pk naWne grane, sa-std- oo
s aktronomijom i aeografi-jo- m,
aabtijevak? su matcmaticka
импја. Na o je upoaorio genijal-n- i
Leonardo da Vinci. On jc pro-nag- ao
niz vainih pravila u oblasti
mdtanikc i optike. U pnoj polo-vin- i
XVII. vijeka obogatio jc ma-temati- ku
francuski raislilac i ufe-nja- k
Rene Descartes (Dekart)
(1596.-1650- .) иојот analkickom
geometrijom.
Na prijelomu izmedju XVII. i
XVII. vijeka korakrvule su fizido-matematic- kc
znanosti zmtno una-prije- d.
Ti uspjesi vezani su za ra-d- oe
Leifenizi (Lajbnica) u Njc-mack- oj
i Nelona (Njutona) u
Engleskoj.
Ufenjak i filozof Leibniz zadiv-ljuj- e
izvanrednom mnogostruc'nou
s%oga talenta i poska, kojitm se
bau'o. On je filozof, pvjesniar
diplomat, pedagog, pratnik, ipi-tiv- af
prirode, infenjer i lingvist.
Leibniz je u geologiji dao skicu
prethistorije zemljine kugle i niz
drugih vafciih prouavanja. Pri to-me
jc geologiju ezivao s praktic-ni- ni
rudarskim radovima. On je
izmislio stroj za racunanjc, ratra-djiva- o
ideju o konstruiranju pod-mom- ka.
Je4na od mjvakiijih Leibnizovih
tekoina je nauka o beskonacho
malim kolicinama, diTeittKijalAom
i integraloom racumi. Ta nauka
posluiita je kao oneica suvreme-no- j
vtjoj matematid.
Veliki engleski mafematVar i fi-гХ- н
Isaac Newton (Izak Njutn)
(1612.-1727- .) oporivo jc Leib-ntc- u
xtslugu, da jc pronalao dife-rendja- tni
i integraloi racufl.
U torn sporu bile su obfe strane
u pravu: analiau beskonac'no malih
kelicma pronaili su getovo ik-dobn- o,
a netatitno jedan od drugo-- џ,
i jedan i drugt ucenjak. Ali
znacaj Netonova rada dakko pre--
maluje domet toga otkr6i.
1687. g. pefavile sc cuveno
Newteneo djdo "Matematicki
prindpi filezofije pdrode". U nje-m- u
jc Newton atvrdio najvaiftijc
zakenc o kretanju tjeiesa i time
pottado temdj nucnoj mdMHci.
On jc devrJio one, Ito jc naslucl-va- o
Leenardo da Vind, a хар&Гео
Gatilei.
On jc asavrlio i Keplerev pro-nalaza-k.
Kepler j utvrdfe lake-n-e
o ktetaeju psaneta. AK koja si-- kt
geni nebeska tjeksa da se kre-c- u?
Na to pitanje odgovoriw jc
Ncwteneve etkricc sile opcv gravi-tadf- e
(tefc). Zaken gravitadje
obfalnfavao jc i spajao a skladan
BORDA NOVE NAUKE PRO-TIV
CRKVE I SKOLAST1KE
U ffeni, e kajaj ft tifei, crkva
je i dale djeksvak kao vrlo snaa-a- a
koenica raevoja naacwih spoana-j- a.
fnperska mracsijadte msS da-g- e
i aaanVne se berilo prerh no-- v
naakc, koya se aaaivata na pe-kaaa- aa
i raaaaaa. All ta safe me
gas zeastavsti raan naaase.
fterha iaaH-ds- u ctkve i naake bi-l- a
je wtraz ktane bame {атмра
кауа jc a te isjaan Nla na
An paile se sis-Beva- aa pe- -
sarec s геаавр0н. imi a— i Raaaa vo- -
|
