| Note |
OCR Text: HjlUIJf I ill 1ЦИ11 Hlglii wmf
Atlantska mobilizacija
SASTANAK VIJECA ATLANTSKOG PAKTA TREBA DA UBLA2I MORALNI PO
RAZ IZAZVAN PUSTANJEM SOVJETSK IH SATELITA — NASTOJANJ A ZA JA
CANJEM I 5IRENJEM ZAPADNOG BLOKA
Nakon pojave dvaju sov-jetski- h satelita zapadni svi-jt- t je. kako mnogi smatra
ju, pretrpio jak moralm i
pohtidki poraz. koji je do-ve- o do slabljenja Eisenho-vverovi- h pozicija i do o§tnh
kntika od mnogih атепб-ki- h senatora i kongresme-na- .
Buduci da nije ц stanju
da se natjeie sa dvije veli-k- e
sile, Britanija se ograni-£il- a
na kritike. da nije hu-man- o izbacivati pse u stra-tosfer- u. Uspjeh SSSR a uz
drmao je vjeru u zapadnim
zemljama u jacinu i sposo
bnosti lidera bloka, USA.
ali je ujedno pruzio pnlike
bntanskoj diplomaciji da u
nutar bloka ojaca svoje po
zicije. Tako je dolo do
washingtonskog sastanka.
Predsjednik Eisenhower
1 Macmillan odludili su da
udruze snage bloka i udah-n- u
novu injekciju zastarje-lo- m Atlantskom paktu. Ne-га- л
jos dnevnog ruda, alise
on u glavnim crtama nazi-re- .
Opca linija je јабапје
zapadni? alijanse pravilni-ji- m koriitenjem nau£nog is-kust- va
i sredstava i dava-nje- m vecih prava ilanica-ma- ,
narocito onima kojc su
dosad zapostavljane. Ono
Sto je dosad javno receno o
cilju sastanka, jest okup-ljanj- e naucnih snaga za-padn- og svijeta i stvaranje
planova, dn se "posao" no
radi dvostruko, i da se ne
rasipaju sredstva. Шјеб
"posao" odnosi se na fabri-ciranj- e
novih oruzja.
Prosirenje pakta — ka-ko
se smatra — bit c"e za-scbn- a
tema, jer zapadni
stratezi smatraju, da jc ko-lcktiv- na sigurnost dobra
stvar, nli da se ona viSe ne
moze organizirati na regio-nalno- j
bazi. Govori se o ak- - _
tivnijcm spajanju paktova,
koji danas Cine izvjesnu
cjelinu i imnju jedan cilj —
okruzjvanje SSSIla.
IlriRC sa Zapadnom
Xjemackom
Na sastanku u Parizu
najvise brige oclgledno do
zadati Njema6ka, koja ima
ибепјаке, iskustva i finan-cijsk- a sredstva. Kako je
Njemackoj pariskim ugo-vorim- a
zabranjeno da pro-izvo- di
sva oruzja za masov-n- o
unistavanje, to ce. us
prkos sluzbcnim poricanji-bit- i
ma. ovi ugovori teme--
ljito pretresani polovicom I
iduceg mjeseca.
Prema pisanju nekih nje-ma6k- ih
listova vec" postoji
пекд xooperacija ii iruuij
Zanadne Njema6ke. Me- -
djutim, 6ak da NjemaSkoj
i ne bude dopuitena direk-n- a
proizvodnja, njenl siro-vins- ki
izvori. a na-o6it- o
nau£na znanja sfgurno c"c
biti stavljena na raspolaga ♦
nje zapaanoj оигаш u ve- -
coj mjeri nego dosad. ♦
Poslije washingtonske
konferencije nije vi§e taj-- j
na. da je Velika Britanija.
tako teska srea pnstaia, da
se na neki nacm iskoristij
potencijal Xjemacke. Vije-- }
sti o tome, da zapadnonje- -
m&£ ka industrija nije naro-- J
eito ieljna da sudjelaje u
fabriciranju raketa i dm
pog oruija. koje s nedav-- {
ro lansirane. u Tijeme po
sjeta Вопви britaRskog rai-- t
nistra swabdijevanja. imalej
sa kako se smatrai dve--J
struki cilj- - S jedne straae.
tu i miresje britaske
javnosti (pezRato je. da
britanska indastrija reflek-- i
tira da naoreiava Kjema- - fka). a s drupe strane. nje--
табке javnosti i socijalde-- }
Ovako jedan karikaturista vidi odnose medju takozvanim "slobodnim narodj-m- a U vidu raznih dogadjaja, osobito amenckih britanskih akcija protiv Fran-cuske- , radi ulja u Sahari, tko moze reci da nije ovako?
mokratske opozicije, pa
cak i dijela koalicioniJi
stranaka, kojc tra2e ubla-zenj- e zategnutosti u cen-tral
no j Evropi i suradnju
sa SSSR.
Lnburisti£ka opozicija
nije direktno reagirala na
mijesanje Njemacke u pro-izvodnj- u raketa i predstoje-c- i sastanak u Parizu, ali su
neki lidcri vi§e puta nagla-sili- .
da se krupna svjetska
i evropska pitanja ne mogu
rjeSavati bez Sovjetskog
Saveza. Opce jo misljenje
laburista. da se sazove kon-ferenci- ja najviSih predstav-nik- a Istoka i Zapada i da se
na njoj potraie rjeSenja
nnjvnznijih sporova izmc-dj- u dvaju blokova.
R. Jovic
Traze potpuno povlacc-nj- c fiancuskih trupa
Pariz. — Predsjednik
Tuniske Republikc Habib
Burjiiba zatrazio je potpu-п- о povlaCcnje frnncuskih
vojnih snara s teritonje
bivSeg protektorata. "Mn-lobrojn- e francuske trupe
na nasoj teritoriji ne mogu
odiprati nikakvu ulopu, niti
one imaju kakav znacaj za
obranu zapadnog svijeta,
vec samo vrijedjaju nncio-naln- i
ponos Tuniiana i u
suprotnosti su s principima
nezavisnosti na3e zemlje".
rekao je Buririba.
KOD
Oko
podiiu se blo-kov- i
zpra-da- .
a takodier maeazint.
§kole. koji ce
biti
nje novih stanara.
Xa oetrv Cepelj. oko
uporedo
se podiiu za rad-nfk- e
se пл stotine
keea sa dva sta-na.
Ove
109 metara
wotora.
Xa Julej podi-iu
se zprade
sa 10OO stanova. Ove z gra-de
s potove.
se
Ukratko
"Sovjetitki Saei nikada nee
zapot-l- i rat", iz]aio Je prvi e
krctar CK KI'SS Nikita llru-Wn- v
u interjuu a mokvkim
dopiwnikum I nited 1'гевч.
za mlr "nlu loe, na-itat- io je on, ali ipak nije Uklju
leno da neki "lunatic! ne zapotnu Trei avjetuki rat". do
ddje n nbzirom na razoJ rakrt-no- g
oruija u {emu je Sovjetiki
SaM'z nadmoniji od I'SA, "borba
ce prenijeti na kontlnent
DriaaM, rrkao je Hru-Scf- J
Sjedinjene Amerifke lrlae
i Vel. Itritanija odlufile tu da na
oruiaju Tuniiju, nuitjeda Allira.
Y.bttfi te odluke Ггапгикка je naj-ent-rKirn- ije protrotirala u znak
protenta naputila t. z.
faxjedanja NATO u
l'arizu. Tom prilikom Ггапсимка
deleKacija je izjatila da u zapad-ni
ateznici iznejerili "jrdinntxi
I f-did- arncwt- driaa NATO. U
Parizu ojka cuta amerika i
%britanku amba!adu od napadaja
Izgleda da je kanadki pri-jrdl- oe
za гјекепје pora ok a
Maa t N komioije o razorulanju
oudjen na propat. Kanada je
prrdloiila da ne l'odkomitel po~
eia za jo 10 ilannta (na 15).
medju kojima u I
JuKolavija. SSSIt nije zadovo-Ija- n
a takvim aKtatom odnono
trail jaru ocijali-ctifki- h
drJava.
SoTJetki ufenjaci e nadaju
da tr raketu koja
e Uil na IJeec u roku ne-koli- ko ekundi. Ta raketa. prema
izjavi faoopia M7nanje je ila.
letjet e. hrzinom "nvijetla ili
186.000 tUja u ekundl.
U administrativnom pogledu BudtmpcSta j raz
dijeljcna na 22 kvartala i u svima njtma vrSi se vehka
stambena izjrradnja.
U izvrsnom komitetu Budimpestanskog jradskop;
narodnog vijeca pokazali su mi plan grada na komo se
vfde mnoga crvena obiljeiena mjesta koja oznacavaju
novogradnje.
Samo u toTcu 1957. i 195S. godine u Budimpeitu tre-b- a
da bude izgradjeno 10.500 stanov.
industnjskih podu-ze- a
citavi
novih stambenih
poliklmike.
stavljeni na raspelapa- -
metalurgijskefr kombinata.
sa rnnopospratHlra
stambenim zjeradama koje
Cepeljske
pradi jed-ftospraUi- ih
kace zauziiwAJH
kvadratnih
stambeaop
prepektM
22 stambn
skoro Sada
zavrlava izpradrja ko--
IVr-upekt- itr
Ako toa
Sje-flinjen- ih
Hparla-mentarn- o'
demonntranata.
Ceholora?ka
reprezentaciju
ukorouavrSiti
od
le i nekoliko magazina.
Xaselje Valerija bilo je
poznato u historiji Budim-peit- e kao zapusten reon sa
stradarama. Sada je 6ita%-ta-j
reon jedno gradiliSte.
Trasirane su ulice. udaraju
se temeljt za sto tine niao-gospratni- h zprada koje ce
se evdj potliic u teku idu-ci- h
nekoliko godina.
Posjetie sra novoirrad-вј- е
stansbeaih zprada aa
pros&ekt kralja LajlA
N'adja. Prema gradiKlta
koje obtthrata ekoliko
kvadratnih kilometara stai
no jure karaknii natnvareni
cigktra. Hrvnim muterija
lorn. cem#ntom. parketom.
a. neki Qamtetaiem.
£3ЕГ9& a u juiiPBi j#iui втштттввтш
STRANA 3
. t
.
)
.
i
.
i
i
f--
iz svijeta
9 I'rema izjai miniktarotva u-nulra- injlh poflua Austrije, iz
Јико1а1је je oe Rodine IzbjeKlo
13,4.0 OMba ili tri puta л He m'go
prollf godine. Za 12 mjeieci pro-Al- e
Kodine izhjeglo je. prema la-tum
iz jeCtaju, .,2.VJ nwoha.
I'remijer Indije Nehru je
pozao drianike da se porazu-m- e
za prekidanje politike hlad-ni- jf rata kao metoda za rjeaa-njn- e
medjunarodnih пеник1ав1са.
S ohzirom na raztitak interkunti-ncntalno- jt oruija, niko nije i1ku-ra- n, rekao je Nehru, kako ie €ia
nuta пака mole u ом nituaciji
upotrebiti.
9 V Iraku je uhapitno 11 tu-den- ata medju kujlm je I jedna
djetojka zbo(r ufeMtotanja na
Svjrtkom omladinkom fefitialu
u Mokvl. Kanije je uhapeno 17
tudenata zbog ulrnfa na fetla--
lu. koji (e zlK tKa biti izedeni
pred ftud.
Sirija optuiuje Tumku da mi
njeni ojnici purali na irijke po-Krani- ne njnike prilikom fiscV-nj- e
nirijko(C trritorija fd mina
koje u potaili turikkl tojniei.
Zatrtenn Je tljeanji odja
komuniti;kih i radnickih partija.
koji u u?etoali proIai 40-Rodiinj- ice Oktobamke reTotucije
U .Mmkvi. 17 vijetima koje
je objavio Kadio-Mokv- a kaie e
da м zujedanja t% reilo u "at-mofr- ri
bratnke i prijateljeke noli-darno-
Mi.
Kanadka deleKacija u pre-hrambe- noj
i poljoprivrednoj Or
Ranizaciji Ujedinjenih nacija naj-energin- ije je prntrllrala protiv
poljoprlvredne politike Ujedinje-nih
Amerikih I)riaa koja je na-nije- la
ogromne Stete kanadkoj
poljopriTredi.
djc se izgradnja vrsi
u tn etape. Pra etapa je
ve zavrsena. Sesnaest iet-vorosprat- nih zgrada vec je
primtlo nove stanare. Sada
se osnovni graditeljski ra-dt- fi
%r5e na drugoj eta pi.
Podiie se 18 ietvorosprat-ni- h
i dije sestospratne
zgrade sa stambenim pros-toro- m od oko 800 stanova.
Osim toga izgradjuje se
kinometograf sa 750 mjes-ta- .
20 raznih magazina i
ducana, Dom kulture. Sko-l- a. poliklinika. biblioteka.
djecji vrtid i djedje jaslice.
Istovremeno se prave ulke.
uredjuju trpovi i sade ale-je- .
Tu sam se epoz&ae sa ra-kovedioc- em ditavop teg
pradjeviaskoi? reeea. iale-njero- m Joiefom Eraerijem
koji mi je rekao da ce aa
proepekt kralja Lajo?a
Xadja poslije zavrletka
treee etap biti predaae
tradbenkrirna oko 2.500 sta-nor- a. Sada na pradilitu
radi preko 7ЛО radnlka raz-nih
struka. Vporedo sa sta- -
Razno
L" zagrcbjtkom чЛллл Bor
ba" od 22. oktobra objalcn jc
projckat novog zakoiu o pcnzija-m- a
i drugoj soajaino) pomah u
Jugolavii. Oraj projckat 2iko-mccs-e
razmatrau na idufo} scd-ni- ci
Saeznog nrfnog %ic6
( lade ) Moie sc odckiirati, da ie
projckat ovogzakoaa biti na dncv-no- m
rcdu jednog od ldinftli zasje-danj- a
Satezne narodne lkupSnne.
U danku sc izmednj ortalog ka-ie
N'ovim zakonom bit proii-ra- n
bro) ostguranika na koe se
primjenjuju povol)ni)i uvjeti гл
Ntjeiane prava na penziju U vezi
s оНдч1дпст teikih i po zdrale
tetnih poslova, po tadalnjim pro-p- i
sima teikim radovima smatrani
u poUovi pilota, kesonaca i roni-la.- a
Medjutim. radni stai t uve-tam- m
trajanjem bit tc priznat i
rudanma, invalidima rata i rada
koji rade puno radno vnjeme i
slijcpim OMguramcima. Invalidi-ma
rata i rada i slijcpim osigura-nicim- a
raiJunat ie se u radm stai
i njeme koje oni proxeda na os-posobljav- anju.
Ovim kategorijama osiguranika
raAinat c sc dect odnosno deset
mjcseci zaposlenja kao puna godi-n- a
radnog staia. Rudanma na pri-mje- r,
koji radc na podzemnim
pOsloima, uxofani radni staf pri-zna- je
se tako, da se kao godina
radnog staia rafuna svaki deet
mjcseci (rudarima) ili deset mje-sc- ci
(inienjerima, poIovodjama,
snimatcljima i m;erafima jama, u-praxnic- ima, tchnikim rcfcrenti-tima- ,
zanatlijama i ponuxfnim rad-mcim- a.
koji rade na podzemnim
pos!oima). Njima se za po jed-n- u
godinu smanU}e starosna gra-nic- a
potrebna za penziju, i to sva-k- c
narsene fctiri (rada tima) od-nos- no
pet (ostalima) godfna za-poslcn- ja.
Uc£ani radni staz priznajc sc
odguranirima ako su na tKkim i
Gostionica
Vozio sam se kamionom
od Rijeko prema Kraljevi-ci- .
Kod Bakarca sofer mo
upitao:
— Hodcmo Ii nnvrntiti
mnlo k Trumanul
Za6udio sam sc i nisam
znao, o бети se radi. Kad
smo stigli vidio sam, da sc
gostionica uz cestu u Ba-karc- u
zove "Truman".
Odakle to ime?
Uz izvrstan prsut i joS
bolje vino dobio sam ocIro-vor- :
Kakon rata vratio se ova-m- o iz Kanade povratnik
Ljubomir Subat. Otvorio je
postionicu. koja se po do-bro- m pHutu i vinu nadale- -
nm gradjevmanma odje
rade stotine mladica i dje-vojak- a koji pohadja zanat-sk- e
Skole, a ovdje prolazc
praksu.
Рговјебпа zarada gra-djevinsk- og radnika iznosi
1500 forinti nijeseino.
Zajedno sa Joiefom
Emerijem razgledali smo
stambenu zgradu sa 87 sta-nova.
Svaki stan sa 30, 45
i GO kvadratnih metara
prostora ima sve udobnosti
i predridjen je za jednu
porodku. Ova stambena
zgrada treba da bude go-tov- a
novembra mjeseca
ove godine.
I г prezera drageg spra-t-a Joief Emeri nam je pe-kaz- ao veliku ptopoljanu
pokraj pradilitA. Tarab ee
biti treca etapa iagradaje.
Predvidja s izgradaja eke
10 mnogospratmh stambe-nih
zgrada, nekoliko maga-zina.
tri -- kole. bolnice itd.
Poslije razgredanja pra-diltit- a zamolio sam Jo2efa
Eraerija da kaie nekoliko
r?fe€i o sebi.
iz Jugoslavije
Novi zakon o penzijama
po zdraIjc Jtctnim posiovtma. bin
uposleni najmanjc pet godina ili
pak najmanjc tri godine, ukohko
su na podu postali invalidi ill su
uputfem na drugi pouo, da bi se
spnjcfUa invaUdnost.
U penzijski stai u dvostrulom
trajanju rafuna se rijeme koje je
osiguranik proveo do l. maja
1945. godine u Narodnooslobodi-1аЛ.о- ј
borbi a sastavu vojnih jedi-пк- а
ili na aktlvnom i organizira-no- m
radu, takodjer i ricme pro-veden-o
u zat%orima, logonma, in-trrna-cii
ukoliko je svojim radom
pripadao Narodnooslobodilackom
pokretu ih ga pomagao. zatim u
sastavu Spanjolskc republtkanskc
armijc di u antifasistikoj borbi
drugth 2cmal;a, kao i u sastatu
sacznikih --ojsld poslije 6. apri-l- a
1941. g(dine.
U slu&ju da takvi osigurania
ncmaju puni radni stai potreban
za penziju, penzija de im se pove-tat- i
za odredjen iznos Ulcsniku
Narodnooslobodilackog rata od
1941. godine koji nema 35 £odma
radnog staia, to jest punu penziju,
pove£ava se penzija za 100 posto,
od 1943. za 60 posto, od 194 1 za
30 posto i od 194. Jo swsctka
rata za 10 posto Osigdraniku u.
(foniku Spanjolskog gradjanskog
rata, koji ncma punu penziju, po-vca- va
sc penzija za 100 poto.
Za razliku od sadaSnjih propisa
koji to ne predidjaju suradnja u
NTarodnooslobodilafkoj borbi, ko-ja
po svom obimu mae ne dajc
pra-- o na priznanje tog xremena u
dvostrukom trajanju, priznajc sc u
cfcktiuiom trajanju pod uvjetom
da je osiguranik stapio u radm od-no- s
do kraja 1946 godine
Sada ncmamo izn.'itih propisa
koji bi priznavali u radni stai je-dan
"vakuum", do kojeg je dnslo
kod sluibenika, koji po oslobo-djcnj- u
nism biti prcuzcti u driav-n- u
sluzbu NJovi zakon priznajc
Uuibcnicima u staj za pepziju ri- -
"Truman"
ko procula. Ali starojja Su-bat- a nitko nije znao po i-me-nu.
Kako su ка smatrali
povratnikom iz Sjedinjenih
Drzava, a u ono vrijeme je
predsjednik USA bio Harry
Truman, to su i Subatu dali
nadimak "Truman", Subat
je to Iskoristio i tako naz-va- o svoju Kostionicu.
— Moj otac ne ce danas
iSe da dr2i Kostionicu, radi
drugi posao. Gostionica pri-pad- a sada privrednom po
duzecu "Tuhobid" iz Hre-Ijin- a, — rekla nam je Suba-tov- a kci Goldi, koja i da-nas,
kao konobarica, radi u
Kostionici. AH ime je i dalje
ostalo. h "Vjeimha
— Ja sam start gradjevi-nar- , kaie on. Na budimpc-.stanski- m gradnjama radim
od ID 16. godine. Uiestvo-va- o sam u izgradnji mno
gih stotina zgrada u Bu
dtmpeiti. AH do 1915. go-dine
budimpeStanski gra
djevinari su malo podizali
novih zgrada. Uglavnom u
se bavili restauriranjem.
opravkom i preuredjiva-nje- m dvoraca i vila bogata-sa- .
Mnogo smo radilt na re-stauriran- ju historijskih
spomenika poslije prvog i
drugog svjetskog rata.
Svoj posao sam цосео .ios
kao djecak. Morao sam se
mnogo da potrudim dok
sam pofctao majstor. Prlije
1945. godine sam se ucio i
radim kao intiinjr na raz-ni- m gradiliitima.
Kanije se a Badimpe£ti
malo gradilo, medja podu
zima&ma je via data oitra
konkarencija t pradjevin-sk- f radnki astvari oajma-nj- e pola godirve ntsu imali
stai nog posla. Nije mi te
fVastaai uf 4i
BUDIMPESTANSKIH GRADITELJA
jeme koje su oni procli od oslo-bodjen- ja
do stupanja u radm od-no- s
pod uvjetom da su sc zapos-lil- t
do krata 1945 godine.
Svim ofidnma, podoitcirima i
ojnim sluibenituna predratne
Jagosla'jc pnznaje se u penzaiski
stai --njeme koje su prorcli na ra-spoloic- nju od povratka iz zarob-Ijcnisn- a
do 26. ula 1946 gOil ".
Skoro 3.000 industrij.
skih poduzeca
Od ukupno 200 industrijekik
poduzeca, koliko j krajrro 1951.
godine bilo u cijfloj semlji, oko
fetrtine, ili tunijr 703 poduzeca
bilo je u Ilratilj. Najti&e olh
jxxluzt'Ca ima u Zaurelm — 141,
zatim u Kijeci — 65, Onijrku —
54 i Splitu — 35. Oo јч ne ro-so- ri
dovoljno o induktrijkoj naii
tih kotareva. jer nije uzeta u ob-z- ir eliina poduzea, i bruto-pro-du- kt tih poduzeca, ali ilustrira
koncrntraciju indutrije u tim
cent rim a.
VlAe o 'tome цооге podaci o
zaponlrnom ottoblju u industrij-tkki- m pxluzfcima. I' ZaRrebu je
svaki sedmi Rradoki atanotnik,
bez obtira na hj1 i uzraM, upo-le- n
u induntriji (ukupno preko
55 hiljada radnika i lulbenika).
U Kijeci ima blizu 20 hiljada rad-nik- a
u induiitriji, fclo, inili iitaki
jrtvrtl tanuvnik Rrada, u Uijeku
je takodjer fettrtina xradkoR ntanonita ирок1епа u Induitri-ji- -
Zanatntvo je, ako ite pronudjuje
po brnju upotdenih, na J bolje raz-ijen- o
u Zagrtbu, gdje e preko
18 hiljada ljudi hai raznim гн-la- ma
zanatnUa. zatim u Kijeci n
preko Jetiri hiljade aanatlija,
lilu i ()tijku, u po Ue od dije i jmiI hiljade uposlenih rad-nika
itd.
Obnavlja sc historijski
zamak i.nad BledsKv)
IjVcdzuczrtai f_u korari da e dotrSi
ohnova clarciK hledvkog zamka,
koji ce pominjf prti puta u bi-tor- iji
Jim Rodine 10(11, kad Ra je
car llcnrik II. iaroa briken-ki- m
bixkupima.
Na prtom katu, na kojem bu
radtni avrionl u moj hezoni, u-retl- jen
je muzej. I'ojedine proto-rij- e
prikazuju MtriJke epohe,
krnz koje jt zamak proiao. Ova]
dio reprrzenlatisnoK mureja bio
je ottorrn nredinom Ijeta i pred-latlja- o
je najeu atrakeiju za
dom air 1 utrane lurinte. Za mje
nee dan kroz muzeji zamak ргочо
je preko oam tUuca posjftilaca.
Illadionik od 121) litara
— cijena oko 100 tisuca
dinara
V ргтој poloini idule Rodine
na triiStu ce ne pojaviti najnoiiji
proicvodi pttduzea "JuRootroj" is
Kakorice; oko tUulu hladionika.
kapacileta 120 litara, teoma pri-klad- nl
za rednja i vea domain-ta- ,
koji C prema prorafunu
tajatl do ntotinu tiua dinara. 0im toga poduzeeV namjerava u
iduoj Rodini dovr£i1i i nekoliko
velikih ohjekata — rahladnih u-red- jaja
u induatrijnkim klaonica-m- i,
rara2din doliiva novu
automatsku ccntralu
l Varaidinu tr u proljee idule
Rodine poleti Rradnja поте dro-kat- ne
abrade za potrebe ubudue
like autnmatfkke eentrale m Iri
tinule brojeva. VUokofrekentnl
uredjaji narufeni mu Iz Italije i
oni ce biti iporufeni iduг Rodi
re. d'ik e telefonku eentralu Iz-rad- iti
zaRrebaJko poduzre "Ni-kola
TlaM. Za Rradnja zRrade,
knobjaaum ipmodoiinetalkurapj otpreohtnei,h tearrea
djaja utr;it fe r 140 milijuna
dinara.
Gradi jc najeci hotel
u Zajjrcl)U
Qvih a dana pWeli zemljani
radovi na RradiliSta budulee; ho-le- la "Internaeional u ZaRTeba.
To bit! najvrei hotel u grady.
Imat (m 333 Mb m "Чирпо 405
leiaja. Za radote ft +. prema
predvidjanjima. utrolif oko 425
milijuna dinara.
Slijcpi slarac dobro
-- vidi-t"
fa Kriipolja. pina Ilrinje.
iivi 70-Kodi- Snji Stipe KrrnaricU
Stip Je o itavoj opini poznat
po tome. St iako lijep, vrlo
lakn i hr tfije pnmnfi kreV. Tal-k
ie on am пеклКк pata pro-pjviae- io
pat od КНроЦа do Jo-jpdo- la
I bratne. Sto fnoi vie
cd 59 kiloroetara. pri femu je e-tro- io
Mm iM-S- te i&e vremena
tid pjaka normalnlm vidom.
lmStipneje, nktaofjki njme irdadfntRikvab. io }A neж-м-
rijeme Pror jelkoc rata. ra.
di i five "ta! poIe bez pote- -
IVofm.
|
