| Note |
OCR Text: STRANA 2 — Jedinstvo, 20. novembra, 1964.
Nacionalni izvrSni odbor Komunlstifke parti-j- e
Kanade u saopcenju o smrtl njezinog naclo-nalno- g
vodje i generalnog sekretara Leslie Mor-ris- a
kaze:
Leslie Morris je bio jedan od najboljih sino-v- a
kanadske radnicke klase. Rodjen je
10. oktobra 1901. u Engleskoj, u radni-бк- ој
porodici. Foceo je raditi u tvornicl Celika
prije nego je naviiio 14 godina. Kad se poro-dic- a
preselila u Kanadu 1 nastanila u Winn-ipeg,
Leslie je odmah postao aktivan bo-r- ac
u radni6kom pokretu. U Kadnicku
partiju pristupio je u sedamnaestoj godini, tim
je osnovan njezin ogranak u Winnipegu u ja-nua- ru
1922.
Kadeci u radionici Canadian National Rahvay
kao elektriCarski pomonik, Leslie je bio jedan
od borbenih mladih aktirista koji su u Winni-pegu
osnovali prvi ogranak Saveza radniike
omladine (Young Workers' League). Na osnl-vaCk- oj
konvencijl Saveza on je zastupao vini-peS- ki
ogranak. Na konvenclji je izabran za na-cionain- og
sekretara Saveza. Od toga dana na-dal- je
Leslie Morris je sve svoje vrijeme proveo
na radu u organizacionom kanadskom radni-ckom
pokretu. U KomunistUkoj partijl zauzi-ma- o
je, u razna vremena, sve vaine pozicije.
Godinc 1929. Leslie je u oienio
Sonju Kapustniak, koja ga je stalno pratila i
pomagala mu u godinama kad je predvodio or
ganizaciju Komunisti6ke partlje u tri prerijskc
provlncije, dok nije pozvan u Toronto da pre-uz- me
uredniStvo llsta The Worker.
Morris je postao istaknutl radniCki iurnalist,
PPIPREME ZA PKOSLAVU
Osmog i devctog novembra u
Ottawi jc odrzana za
uspostavu vijeca za folklornu u-mjct- nost
(National Folk Arts Coun-cil)
kao (Ho priprema sa proslavu
lOO-fiodisnji- cc Kanade u 1967. godi-ni.
je odrzana pod
federalnc komisijc za
proslavu 100-godisnji- cc, a organizi-ral- a
jn jedna tarontska grupa pozna-t- a
pod imenom Community Folk Art
lonuril of Toronto. Fmustvovalo
j, ;o ddegata i 10 promatrafa.
id} konferencije Џ bio da se o-k- nn
мт grupc i pojedince bet raz-- hl
da sudjcluju н proslayi 100-go-dts.ii- in.
U tome smisht Џ govore-n- o
a a honferenciji. TaJco je l)r. Jti-cha- rd
Johnson od muzickog fakul-t't- a
Toronttikog univerziteta i
druxtva narodne mttzi-k- (
a n govoru naylaaio da "sya-k- a
skuirinu Hi nacionalna organiza-cija
koja ieli da sudjelujc u proftla-v- i
stoqodisnjice na svoj naein treba
dobit pomoc i suradnja XacioaaJ- -
лоп rtjeca u svakom poglcdu. Trc- -
ba omoguciti svakom talent u da su-djda- j'-
Zadatak Xacionalnog vijeca
tn ba biti da se wirfe sa lidcrima
si th organizacija da se osigHra mj-pun- j(
sudjelovanje svih skummi н
ovom historijskom dogadjaju '.
T'ako su se izjasnjavali i drugi
qovoniici i tako In tivbalo Mi. Alt
mj(. a nije zato sto sh glavntt rijec
n i o-smv- anju
Xacionalnog vijeca imali
Hudi kao Zto je Leon Kossar, Frank
Gloqoirski i njima slicm eiementi,
koji ttiko pate od jmlitikih pred-rasud- a,
}i sh iskljucili neke orga-mzaci- ji,
medju njima i Vdmienje
Uj'li'njutih ukrajinskih Kamidjam,
jc hi u Oil najvecih i
k'dturnih organizacija н zemlji.
Kossar je to mogm Hciniti jer za-uz- ma
ikdoiaj xje
ko,oi je juyvjfreno
kiifrraicije (Toronto Planning
Committee). On je м pofetku tvrdio
da Vdruzenjr njedinjenih ukrajin-.- s'
KamnlJHna nije jmzvano sate
.Cf,) jc sastanak "}wivatne" naravi
tj. snstanak nekih gntpa i &rgam-- i
i koje zele da ujedinc svojf
snvnc н doprinosH proslavi stogodi-siiic- c.
Ah kakav je to "privmtni
sastoiiak" kail n je
drzarna komisija za jH-ola-vt
i kad
se financira iz drzavne blagajne.
Pr.,T'if je objarljcvn da ec svr
Ukra", nee zastujviti Kanadski vkra-ji.s- li
konv'tct iz TT7n. ;pcqa. Cak
lie njegov doprinos kanadskom
radnickom pokretu i cijelom
A&l kanadskom narodu
Winnipegu
jedan od najboljih u Citavoj Sjevemoj Americl.
Godine 193C. postao je glavnl urednik Daily
Clariona, prvog komunistickog dnevnika u Ka-na- di.
On je takodjer bio glavni urednik Daily
Tribune, koji je izlazio po svrSetku drugog
svjetskog rata. Bio je provincijalni lider Ko-munisti-cke
partije u Ontariu u vrijeme iestokih
bitaka poslijeratne reorganizacije industrije i za o-stva- renje
velikih socijalnih postignuca koja su ra-dnici- ma,
u uniform! i civilu, obecana u toku rata.
Svi koji su bill zainteresirani u politick! zivot
Ontaria u torn periodu jo§ ce se sjecati burne
kampanje koju je on predvodio pod parolom:
"Drew Must Go!"
GfHline 1950. drug Morris je postao nacionalni
dlrektor prosvjete i publiciteta Kom. partije. V
torn svojstvu igrao Je vaznu ulogu u partijskom
radu i podizanju njegora nivoa, javnim sudje-loianje- m
u borbi za pravilnu politiku zemlje
da se oCuva nczavisnost i osigura svestrani raz-vit- ak
nacionalnc privrede pod kanadskom kon-trolo- m.
Predstavka koju je podnio kraljevskoj
komisiji o ekonomskim perspektivama Kanade
mofe da korisno posluzi svima onima koji ho-le
da shvate kontradikclje nacionalne privrede.
Isto st mote redi za njegov doprinos javnom
razumjevanju zasto Kanada treba novi ustav,
napisan u Kanadi i po Kanadjanima, u skla-d- u
sa potrebama danaSnJice. Sa tim je poveza-n- a
njegova borba da se sluibeno prizna nepobitna
cinjenica da su Kanadjani francuskog porije-kl- a
poseban narod 1 da stabiinost Kanade kao
drzave, pa 1 sama nczavisnost, zavisc od ustav- -
100-GOI)IsXJI-CE
KAXADE Diskriminacija nekih
organizacija
konferencija
Konferencija po-krovitrljst- vom
pod-prdsjidt- tik
ornaniziranju konferencije
najaktivnijih
jHrdsjednika
organiztranje
pokroyitelj
jc sugcrirano I'druunju ujedinjr-ni- h
ukrajinskih Kanadjana da ,sr
prikljuci tome komitctn, Zto nije
samo ponizavanjc Udruzcnja, nego,
obzirom da u komitctn glavnu rijec
vodc ljudi poput Kossara, moglo bi
biti odbijeno.
"Ovo jc djelo jedne grupc hront-cni- h disidenata koji su motivisam
politickim prcdrasudama i vise su
zainteresirani u odriunjc tilt prti-rasud- a
nego u kultumc tcinje Ka-nadjana",
rekao je predslavml,
Udruienja vjcdinjenih ukrajinslli
Kanadjana. "Oni ne jyjevaju а1ч
sloge nego neeloge".
V svom telcgrafskom prof s Kossaru Udruienje njedinjrtuh
ukrajinskih Kanadjana reli:
"Iskljuhnjem organizacija kan
slo je naki iz ucesca konferenn-j- i
i Xacionalnom vijecu koje ce ona
uspostuvit, vas Pripremni komitct
je pogazio duh kanadskog jedinstva
koji imj)licira proslava 1967. i dis-krimin- ira znatan broj kulfurnih or-ganizacija.
Xemoguce je zamislit
kako naia organizacija, koja jc pre-k- o cctrdesct godina doprinaZala kul-tumo- m razvitku Kanade, moze biti
iskljucena iz konferencije i Jfacio-nalno- g
vijeca. Mi kategoricki odba-снјет- о
valjnost razloga na temelju
kojih stc nas iskljun'H. Vi kazete
da ste itncnovali Kanadski ukrajin-sk- i
komitd iz Winnijyega da pred-slavl- ja
cijelu ukrajinsku zajednicu.
To je nepravilna odluka koja moie
samo produbiti pocjep i sakobe u
&voj zajednici. Xe moze se dokazati
da Kanadski Hkrajinski komitct
predstavlja i govori н imc c4tave
ukrajinske zajednice".
Vdruzenje njedinjenih Hkrajin-ski- h
Kanadjana jc Oilbacilo pri-jedlo- g da se jmkljutH Vkrajinskom
nacionalnom komitetn н IVinnipegu
kao krajnje neozbiljan i najavilo
da ce jHyvfsti javnu kamjvtnju pro-ti- v
diskritninacije odnosno za svoje
HYifo da sudjeluje w proslavi i do-prin- osi knltumom Sivota zemlje.
Udmicnje je нјшШо protest drfa-vno- m sekretarn OtUitci Манпсе
Lamontagne i aimliraio na drnge
oraanizaeije da nfine Mo.
Ovaj dogadjaj je od vainosti i za
nas jngoslavenske Kanadjane: radi
se o tome hta cemo mi doprinjeti
proslavi 100-godisnj- irc naie nwe
dnwnv'nu . 0 tome tnba povesti rn- -
~'1нП, Z'l'iDO 'lit', hi 'if. 11 U I'O'tJi
1 il i) t jtiXC.
nog priznanja da suradnja dvaju naroda nase
zemlje mora biti dobrovoljna i дл svaki na-rod
ima puno pravo da odluei da li ce biti je-dan
od partnera u Konfederaciji.
On je bio prai patriota. Njegov patriotizam
je plod iskrene Ijubavi Kanade koja je rasla u-por- edo
sa mrinjom prema onim krugovima ka-pitalisti- cke
klase koji su zemlju prodavall Sjed.
Drzavama za lifnu dobit.
Kao provjereni radnitki borne, Morris je na-staj- ao
da uvjeri svoje zemljake svih zvanja da
dugujemo sebi, svojoj djec! i svojoj bogatoj i Iije-p- oj
zemlji, da Kanadu treba spasiti od rata. On
nije bio "Ijetni vojnik", nego se neprckidno bo-ri- o
za mir, za zabranu nuklearnog oruzja i pot-pu- no
razoruianje.
Leslie Morris je bio obljubljen kod clanova
Komunisticke partije i u cijelom Ijevicarskom po-kretu.
Osim toga, hiljade Kanadjana koji se
nisu siagali sa njegovim politickim pogledima
cijenili su ga zbog njegove iskrenosti i odano-s- ti
te zbog kulturnog prilazenja iivotu I proble-mim- a
druStvenog razvitka koje je proiimalo
njegovo pisanje I govore.
Leslie je bio skroman. On je bio strogo kri-tic- an
prema svom radu. Rio je veoma poirtvo-va- n.
Usprkos slabog zdravlja on je nastavio da
obavlja duinosti partijskog nacionainog vodje
sve dok nije bio prisiljcn da prinii savjet llje-cnlk- a.
Za vrijeme bolovanja zadriao je savrSe-n- l
optimizam, brinuci se samo o tome da nje-govo
narulcno zdravlje ne bude imalo losih po- -
" 1
k5l ;ШјВЕ "ИИВИа5'"~""': 'Ј('ШшШ
Kod Tentictona u Rritanskoj Kolumbiji podici (c se
moderna observatoria.
(CP foto)
FASISTICKI FANATIZAM JEDNOG
MLADICA
Fa4UUki ludjak iz Scarbo-r- o
(predgradje Toronto),
David Stanley, star tek 19
godina. poetao Je prava. na-pa- st
i doeada medju toront-co- m
javnoWu.
Neki dan sa on i jedan
njegov prtstaAa neporvanl
doSll na kupJUnu u dvora-n- u,
gdje Je gfovorio Abraham
Felnberg, te pofiell urlatd 1
galamltl. Piisutnl su ih se
rjedlll na taj nacin Sto su
ih iibaclli iz dvorane 1 za
njima zatvorill Tata.
Poslije toga David Stanley
se opet sa svojtm prietasom
pojavio na drugoj skupStlnl
na kojoj Je govorio Fein-ber- g.
PrlJe nego se pojavio
na skupstlnl po svim auto-raoblll- ma
ispred zgrade raz-ni- o
Je svoj faSUUCkl otrov
Oditao Je da on nije sam,
jer kako bl on xnogao finan-clra- tl
влш onu literaru, koju
raznoM ill salje postom.
Oaudjujucl ovog fanatika
koji je poetao fa&sticko o-ruz- je reakcionarnih rasisti-cki- h
grupa, Feinberg 1 dru-gi
govornicl dobill su oduie-vlje- nl
pljeeak kad su ga oeu-djiva- li.
Feinberg Je rekao da
je on za skbodu govora i
stampe, all ta sloboda se ne
amlje datl onima, koji rade
na tome da Ju uniste.
BOLNICKA KRIZA
U TORONTU
U Toronto postojl ozbiljna
neet&Mca mjeeta u bolnica-m- a.
Prema sluzbenim poda-cim- a,
vise od 7.000 osoba de-- ka
na mjeeto u bolnlci, u-klju- civ
preko 1.000 teie bo-lesn- lh.
xvxvfc%xvvKvwrevcsvwravHvvKV jEDINiTYO
1?м.1Н)и.шшдт
4ps
sljedica na njegovu porodicu Hi partiju, koje
je dubeko ljubio. Sve do posljednjeg casa ii-vo- ta,
sudjelovao je u iivotu i borbi kanadske
radnicke klase. U Canadian Tribune od 9. no-vembra
napisao je clanak o mjcstu Vclike okto-bart- ke
revolucije u epohalnom razvitku dru-stva.
Samo tjedan dana pred smrt, uzeo je ufe-Sc- a
u vatrcnoj diskusiji tredunijskih problema
i predloienog federalnog zakona o minimalnoj
placl, placcnom godisnjem odmoru, plafenim
blagdanima ltd. U toj diskusiji on je priprcmio da-lj- ni
prilog radnickom pokretu.
Za Citavo vrijeme bolovanja drug Leslie
Morris imao je pored sebe svoju vjcrnu dru-gari- cu
Sonju. Ona ga je njegovala, sudjclovala
u njegovoj diskusiji sa posjetiocima, nagovara-l- a
ga da bude miran koliko je vise moguce,
tjesila ga kad su bolovi postal! gori.
Iza sebe ostavlja suprugu Sonju .Morris, si-- na
Toma i kcer Nadju, fetvoro unucadi, majku
Edith Morris, dva brata 1 fetiri sestre. Svi prl-padn- ici
naprcdnog radnickog pokreta dljeic s
njima in lost koja ih je zadesila.
Komunisticka partija Kanade i sve pristaiice
demokratskc akcije za mir, demokraciju i so-cijaliz- am
odaju priznanje jednom od svojili
najdarovitijih vodja. Rorba kojoj Je drug Leslie
Morris posvetio svoj iivot se nastavlja 1 stvar
za koju se borio pobjedjuje. U плбоЈ zalosti
ohrabrenl smo znanjem da kad socijalizam po-bije- dl
u Kanadi, neke od najsjajnijih stranica
u rekordu borbe kojom je izvojevan, sacinja-vat- !
(e doprinos naSeg divnog i voljenog prija-telj- a,
Leslie Morrtea.
P0L1TICKI LEKSIK0N
.M A R K S I Z A M
Marksizam su fllozofske, ekonomske 1 politlcke
teorije Karla Marxa (1818-1883- ). Filozofskl marksizam
Je diJalektiCki materijalizam primenjen na prirodu i
drustvo; njegova osnovna drustveno-ekonomsk- a postavka
Je: "U drustvenoj prolzvodnjl svoga zlvota ljudi stupaju
u odredjene, nuine, od njihove volje nezavlsne odnose
— odnose prolzvodnje, koji odgovaraju odredjenom stup-nj- u
razvitka njihovih materijalnih proizvodnih snaga.
Celokupnost tin odnosa prolzvodnje sa6injava ekonom-sk- u strukturu drustva, realnu osnovu na kojoj se dize
pravna 1 polltlcka nadgradnja i kojoj odgovaraju odre-dje- ni oblicl drustvene svestl. NaCln prolzvodnje mate-rijaln- og zlvota uslovljava drustveni, politickl 1 duhovnl
proces zlvota uopste. Ne odredjuje svest ljudi njlhovo
bite, vec obrnuto, njlhovo drustveno bice odredjuje nji-hov- u svest. Na izvesnom stupnju svoga razvitka mate-rljal- ne prolzvodne snage drustva dolaze u protivreCnost
sa postojecim odnosima prolzvodnje, ill sto Je samo pra-v- m tzraz za to sa odnosima svojine u kojima eu se do-t- ic razvijale. Iz oblika razvitka proizvodnih enaga ti se
odnosi pretvaraju u njihove okove. Tada nastupa epo-h-a
socijalne revolucije. S promenom ekonomske oenove
vrsl se brie IH sportJ e prevrat u citavoj ogromnoj nad-gradnj- l.
. . U opfttim crtama mogu aziJaUki, antlcki,
feudalnl i savremenl burtoaski naoln prolzvodnje ocna-dl- ti kao napredne epohe ekonomske drustvene foram-cije- "
(Marx).
Kapltallzam je poslednjl drustvenl poredak aasno-va- n na klasama i njihovom antagonizmu. Uloga kapi-taliz- ma je blla podrustvljeinje procesa prolzvodnje. On
Je raspartana radnicka sredstva koncentrisao, pretvo-ri- o u kapital, a samog proizvodjaca u najamnog radnl-k- a. Njegovu predistoriju olni nasilno i krvavo sprovo-djen-je
ove eksproprijaclje ranijih sitnlh proizvodjaca.
A zatlm je kapital silno razvljao prolzvodne snage-ra- dl
proflta-uvccava- o se, centrallzovto, all i dvecavao maeu
proleterijata — aktivnu 1 rezervnu armlju rada Sa
ovom koncentracijom i centrallzacljom kapltala ". . . raste masa bede, prltiska ropstva, degeneraclje 1 eksplo-ataclj- e, all 1 revolt radnicke klase koja stalno nabuja-v- a
i koju sam mehanlzam kapitalistdckog procesa pro- lzvodnje skoluje, iijedlnjuje 1 organlzuje. Kapltalov mo-nop- ol postaje okov za nacin prolzvodnje koji se s njim
1 pod njlm procvetao. Centrallzaclja sredstava za pro-lzvod- nju i podrustvljenja rada dostlzu taeku na kojoj
vise ne mogu podnosltl kapltallstlcku ljusku 1 razbijaju
Je. Kuca poslednjl cas kapitallsticke prlvatne svojine.
EJcsproprlJatori blvaju eksproprl&anl (Marx). Ovo se lz-vrs- uje klcsnom borbom proleterijata, koja se uzdlze do
revolucije i diktature proleterijata. "Ovo ne uspostavlja
lznova radnlkovu privatnu svojmu, all uspostavlja indl-vidual- nu svojlnu na osnovlcu tekovlna kapitallsticke ere: na osnovlcl kooperacije 1 zajedniekog poseda zemlje i
sredstava za prolzvodnju koje je prolzveo sam red"
(Marx).
Lenjln kaze: "Marksizam Je sistem nazora i udonja
Marksovlh. Marks je bio nastavljac 1 genljalnl dovrfilac
triju duhovnlh glavnlh struja 19 veka, koje pripadaju
trima najodmakhjlm zemljama covecansta: klasione
nemacke lilozofrje, klaslcne engleske politldke ekonoml.
je 1 irancuskoga socijattzma u vezl sa irancus4clm revo-lucionarn- im ucenjlma uopste. Cak 1 Marksovi protlvnicl
piiznall su znacajnu doslednost 1 potpunost njegovlh
nazora, koje u celokupnostl pretetavljaju modernl ma-terijalizam
1 modernl naucni sooijallzam kao teoriju i
program radnlCkog pokreta u svima civulzovanlm ze- mljama sveta. . ."
Published every Friday, in SeAo-Croati-ao
and Slovenian language, by Jedinetvo Pab-lnhin- g
Company, 479 Qeen Street West,
Toronto 2B, Ontario, Canada; tehplme EM
S-16-42.
Editor Stjepan llsl.L Business Manager Ivan SUmat.
Subscription ratee- - J6 r0 per year. USA and other countries 17.00.
Authorized as Second Claa Ma.1, Post Offxe DepU OtUwa, and fT paymeat of postage in cash.
iix. -
Richard Iiuttler bivii
minUtar i predsjednik
savjetodavnog odbora
britanske Konzervatlv-n- e
stranke, najvedeg
partijskog foruma ove
stranke, "oslobodjen" Je
poslije neuspjelih izbora
svih funkcija u vodstvu
stranke. Novinarima je
rekao:
-- Eto I men! se desilo".
|
