| Note |
OCR Text: BORBA PROTIV KOLONIJALIZMA O B J A V Ж
fMistatak sa st )
ovom dokumentu generalnog sck-retara- ".
On je dalje navco da je
Hunmarskjoldova akcija pala "kao
bomba" i ialio se: "Kako moitmo
da kalemo da generalni sekretir
nie pristran — nadam se nehotid-no- ".
Predstavnik Afganistana nije bio
nilta taktidniji: "Iako Hammars-kol- d
ima pmo da daje izjae.
bolje bi bi!o da to nijc udtnio. Ci-njeni- ca
je da je sada jasna pomof
koju je on pruiio radu ovog Ko-mitct-a.
On ga je jednostavno do-ve- o
u zabunu. uvukao nas je u jed-n- u
dugu proceduralnu diskusiju i
postao dinilac u gjbljcnju naJeg
vrcmena".
SWno su istjpile neke drupe de-lecaci-je
Spor oko tog Hammarikjoldo-о- ц
prijedlogi zavrfen je glasa-me- m.
kojim je prijcdlog odbafen,
all se burna polemika oko nadela
imoopredjcljenja natavtla u dis--k
i :]i o nacrtu konvendje.
Odsrovor Hritanca
i Hclandjanina
Britanski delegat je, na primjer,
izjavio da pruia punu podrSku
' pnncipu" samoopredjeljenja, ali
je protiv prizninja "prava"' na sa-moopredjelj- enje.
Za njega je ovaj
sporni dlan tako cksplozivan da l moraju da odlufe "da li de u
ime velikog principa staviti ovaj
pohttfki dinamit u nemirni svijct
u kojcm livimo". Holandski de-legat
je izjavio da se ne protivi
ovaj klauzuli zato Jto bi se "bojao
primjcne ovog prindpa na teritorij
Holandskc Nove Gvinejc", vet za-to
Jto taj prinrip "predstaIja in-dividua-lno
pravo koje ne mofe po-sta- ti
kolcktivno". Mcdjutim, in-donczan-ski
d_'-- £ :? rekao da od-btjan-je
Iiolr.r.i '.. iade da Zapad-no- j
Gvineji prizna pravo na samo-opredjeljcn- je
proisttfe iz dinjenicc
da joj se Zapadna Gvineja izmi-d- e
iz rukti".
Odgovarajutf britamkom dclcga-t- u
na tvrdnju da je samoopredje-lienj- e
"politi&i dinamit", afgani-stans- ki
dclegat je rckao: "Istina je
da je politicki dinamit postaljcn
(Nastavak sa st. 1)
ma potrcbama i koristi na-rod- u.
Cetvrto, radniiki kandi-da- ti
se bore protiv uvadja-nj- a sistema dvoKodi§nje
termina ffradskih upravni-k- a.
Dvogodiinji t e r m i n
zaba£cn je po torontovskim
izbornicima vec §est puta.
On treba da je zabn6en i
ovog puta tim vi5e, sto je
u pitanju opce demokratski
sistcm i nadzor nad j?rad-ski- m upravnicima. Odjjla-saj- u
li torontovski poreznici
za d%'ofTodisnji termin, to do
znaciti da ce narod Toronta
imati jos manje kontrolc i
jo3 manje mogudnostl da
promjenjuje one odbomike
koji ne valjaju i koji nisu
dostojni da budu u pradskoj
upravi. Dopusti li se taj
dvogodisnji termin. omogu-ci- ti
ce se pojedine §pekulan-t- e
i narodne neprijatelje da
bcz bojazni za dvije podine
rade po svojoj ili svojih jro-spod- ara
volji sto hoce i ka-ko
hode.
Peto, predvidja se da ce
na torontovskim prevoznim
sredsUima cijene biti povi-Jen- e.
Tumade, da je to po-trebno
zbo{? previse velikop
saobradaja f cijena oko ope-racij- a- Mcdjutim. kaiu rad-nid- ki kandidati, cijene na
jrradskim prevoznim sred-stvim- a
su i onako previsoke.
a tnn.portactja neuredna
uslijed topa, sto se suviSe
mnojro novaca troH na ope-raci- je u onim predjelima
koji se ne razvijaju prema
potrebama naroda nejro i
opet raznih kompanija koje
ne planski izgradjuju stano- -'
ve i zgrade na za to nepo--i
desmm zemljiltima koja su
nepristupadna radnicima i
njihovirn familijama.
u dooa kad je prvi put napadnuto
na praro samoopredjeljenja"
Mnogi delegati kolonijalnih sila
istupili su protiv nafeia samoopre-djeljenja,
objaSnjavajud to svojom
bojazni da se njegovom primje-no- m
vile ne bi znalo koji narodi
i koje driae ustvari postoje. Pre-m- a
torn glediJtu, ovom klauzulom
dovelo bi se u pitanje tradidonal-n- o
shvadanje medjunarodnog pra-vt- _
JsTa primjedbu jednog delega- -
ta da samoopredjeljenje "zavisi od
dinjenica, a ne od zakona", belgij-s- ki
delegat je odgovorio: "Ne-shratljiv- o
je ovakvo shvadanje me-djunarodnog
prava".
Uglavnom dclegadje koje se na-Iaz- e
na antikolontjalistifkim pozi-cijam- a
slazu se u tome da svake
godine nailaze na iste primjedbe
kolonijilnih sila o ovom nadelu".
U tstome komitetu amert&i de-legat
uitao je protiv prihvacanja
preporoke Kommjc o Ijudskim
pravtma u pogledu prirodnoe "
patstva, jer da bi to znafilo san!:-cioniran- je
nedozvofiene ekspropri-a-ij- e
i konti'kadie strane inxni--- .
Medju'm, оИгеЈћ1 o torn o-blc- mu
u Konendji glasi: "Pravo
naroda na samoopredjeljenje obu-hvad- a
takodjer permanentnu suve-rcno-st
nad prirodnim bogatstvom
i izvorima. Ni u kom fludaju ne
mole jedan narod biti Ii$en svojih
vlastitih sredstava opstanka na os-nov- u
nekih prava koja mogu pola-gat- i
druge driave".
Ilrilnnija pod udarom
I u ostalim komitctima koji za-di- m
u kolonijalnu problematiku si-tua-dja
je prilifno slidna.
U Staratcljskom komitetu nasta-l- a
je kritilna sitaadja kada je
prcdlolcno da se Komitetu za in-formac-ijc
stari zadatak da proJiri
svoja ovlaitenja u pogledu ncsa-moupra%n- ih
teritorija s pravom u-laze- nja
u specifina i kriticna pita-nja- .
Hritanski delegat je izjavio da
bi usvajanje tog prijedloga "pri-silil- o
Dritaniju da ne ufestvuje u
radu no-o- g komitcta".
U ovom Komitetu predlozcna jc
rezoludja kojom se zafitijeva od
UN da razmotre rezultate koji su
RADNlGKI KANDIDATI U TORONTO
Po pitanju izgradnjo no-vo
gradskc kucc, koja bi
stojala blizu dvadeset mili-jun- a dolara, stanovistc rad-nidk- ih kandidata je, da To-ron- tu nije toliko potrebnn
nova irradska kuda koliko
nova gradska poiitika. Sa
malim popravcima i proSirc-nje-m sadanje zgradc, uSte-dil- o
bi se na milijune dola-ra.
Radnidki kandidati sma-traj- u, da podizanje novo
gradske kuce u sadanje vri-jem- e
inade tekih porezn.
nije neposredno vaino. Va2-n- o
je da se sa naroda skinu
nepotrebni tereti, prebaci
STEVAK SREMAC: POP
kroz protcklih desct godina pos-tignu- ti
na nesamoupra"nim terito-njam- a
(na kojima iivi 179 mili-jun- a
ljudi). I u ovoj debati bilo
je prilicno oltrih rijeS. Sirijski
delegat zahtijevao je od Ujedinje-ni-h
naroda da moraju odgovoriti
na pitanje da li je napredak po-stign- ut
u zavisnim teritorij ama
"takav da odgovara pstholoikim i
politickim stvamostima n-e-g
vre-mena- ".
"Zar eksplozi%-n- u situadj
u izvjesnim dijclovima kolonijal- -
nog svijeta i potencijalne ncmire,
koji su spremni da izbiju u drugim
ne treba u osnovt pripisati uzdrza-vanj- u
upralja£a da dadu politi-ek- e
slobode s"ojim podanidma ?",
zapitao je on.
Britanija jc ponovo doSla i to
pod direktni udar arapskih i ne-kih
latinsko-amcri£ki- h zcmalja,
kada %л je ove napale zbog britan-sko- g
kolonija Adena, Falklandskih
-- toka i Britanskog Hondurasa.
U Spccijalnom politicl.om ko-mitetu
delegadja Juinoafricl-- e
unije jc takedjer pribjegla metodu
"dcmonstrati nog odlaska" sa za-sjedan- ja
kada je po£clo razmatra-nj- e
trvjeStaja komisijc UN, u ko-jcm
se isticc da poiitika u Julno-afri£k- oj
uniji predstavlja ozbiljnu
opasnost i za unutrainji poredak
i za medjunarodne odnose.
Gcncralna debata i rad po ko-mitctima,
koji se sada odvija pot-vrdjuj- u
vrlo uvjcrIjio da oogo-diinj- e
zasjedanje Gcneralnc skup-Stin- e
predstalja znaajnu etapu i
radu organizacijc UN i njenog ak-tivizira-nja
na provadjanju osnov-ni- h
nafcla Povelje, u koja nesum-njiv- o
na pr-- o mjesto ulazi prao
svakog naroda da izabcre onaka
nain iivota kakav ma najbolje od-govara
i kakav icli, da bude Slo-bodan
u vlastitoj zemjji. Antiko-lontjaln- o
raspolozcnjc sadaSnjeg
zasjedanja jasno potvrdjuje da je
kolontjalni problem prcJao uskc i
iskljuive okvire odnosa izmedju
kolonijalnih sila i zavisnih naro-da,
da je on postao jedan od os-novn- ih Логоа suvrcmenih zbiva- -
nja i odnosa u svijetu.
dio tilt tereta na velike kom-pani- jc koje milijune prdu
svake godine i uvede opce
gospodarstveniji plan. Ova-k- o, podjc li se na izgradnju
novo opdine, poci ce se na
daljnjih dvadeset milijuna
dolara troska, kojeg ce i
opet rasporczovati na toron-tovsk- e poreznike bez obzira
na prihode.
Zadnje je vrijeme da se
narod Toronta viSe zainte-resir- n
za svoj grad i njego-%- u uprau. Zadnje je vri-jeme.
da se u gradsku up-rav- u biraju ljudi od naroda,
ljudi koji dc stititi narodne
CRA i
(Odlomak)
Bila dva popa, — ali ne ona dva popa Ho su jed-nom
ostali sami u svetu, pa se svaki od njih tuiio i teSio
da bi mu daleko lakSe bilo zivotariti. samo da nema
onog drugog, — ne. dakle, ta dva popa, nego druga
dva, i ziveli su u jednom selu u Banatu. Koje je to selo,
nedemo vara kazati, da ne bi selo. ni krivo nl duino,
potrzali i izlagali ga podsmhu, poJto ono nije ni naj-man- je krivo za sve ovo Jto de se u ovoj pripovetci pri-da- ti. A posle, ako demo 5ta, ono i nije selo, nego varoSica.
Tkoalikkooliktekjemsaamliho soonkajakVaeliimkia,Saoksavki ssukrSaijraokni!a kZraatoj, pnai
jedan nije kaldrmisan. a nije nikada ni bio. Lstina, pod-smeva- ju im se Temisvarci da su im varoSke krave pojele
tnrioktaodaar. nailjie tnoi jbeilosamKoadjepdandanepakkiSoast.i jnearditnriotsoeabralatzoa.ista po-la-iu dismeni meitani po zemlji pored zida, koliko da dovek prodje. tulaju (kukuruzovinu), a krave паШс.
zpaa nvjailhjdpao, sktaavoljebnesol.ovpeasnpaojsetlveotruenlajaju, kpoamo ijseli.lekadoaJjteo tjoe svakome poznato. njihova hrana; a to deo neki Temi-svara- c. pa k'o 5ovek, ispripovedao. i sad ne dadu nikako
mira ljudima, nego ih diraju jednako za proidrljivost
njihovih krava. AH je zato i bilo svalta. Bilo je batina,
pa, bogme. i razbijenih glava. I od toga doba manje ih
diraju. Osobito u selu ni za iivu glavu nlko to ne sme da
spomene; Ил vile, joX hvale mesto da je suvo i odedno,
i da mu i ne treba trotoar. No medjutim nije bal ni tako.
TORONTO - SJEDNICA SJK
Organizacija SJK-- a odrzava svoju redovnu meseSnu
sednicu u nedelju, 4 decembra u 2 sata posle podne, u pro-storija- ma
orgranizacije na 386 Ontario Str.
Molimo sve lanove da dodju na ovu sednicu.
Tajnik.
HAMILTON - SJEDNICA SJK
U ncdjelju 4 decembra u 7.30 u ve£er odrzavati ce
se redovita sjednica S.J.K. u пабет Domu, Beach Rd.
Umoljavaju se svi £lanovi da prisusUmju ovoj sjed-nic- i,
jer ce biti za rjeSavati т1о vainih pitannja kao kam-рзп- ја
"Jedinstva", buduce priredbe itd.
Sekret&r.
SUDBURY - SJEDNICA SJK
Savez Jugoalavenskih Kanadjana imati do svoju
mjesednu sjednicu, dne 4 decembra u 10 sati prijo podne
na starom mjestu.
Pozivaju se svi dlanovi da nefaijeno dodju na sjed-nicu,
jer imamo vainih stvari za rjeSavati, kao na pri-mjer
kampanja naSe novino itd.
Tajnik.
Toronto - sjednica odsjeka 832 HBZ
U nedelju, 11 decembra, u 2 sata poslije podne, odr-za- ti
ce odsjek broj 832 Hrvatske Bratske Zajednice svo-ju
redovitu i jjodiSnju sjednicu. Sjednica ce se odrSati u
prostorijama na 38G Ontario Str.
PoSto je ovo sjednica na kojoj so donaSaju odlukc o
godisnjem poslovanju odsjeka te bira no'a uprava za
1D5G godinu, to je potrebno da svaki £!an i dlanica prlsu-stvuj- e
sjednici. Ne zaboravite, u nedelju 11 decembra u
2 poslije podne.
Tajnik.
Toronto - zabava na Start] godinu
Otprema stare i dodek Novo godine slavi se vce osam-nacst- u
godinu po odsjeku 832 Hrvatske Bratske Zajedni-ce.
Te vederi sastaju se braca Zajednidari i drugi prija-telj- i,
da zajednidki u veselju i razgovoru odbave staru i
dodekaju Novu godinu.
Tako i ove godine, odsjek de prirediti zabavu na sta
ru godinu u veder, u gornjim prostorijama na 380 Ontario
Str. Pored jela i pica, odrzavati ce se i pies za kojeg de
svirati poznati torontovski zborBalkaniers".
Ne propustite priliku. Zabava de biti ugodna za sta-ro- g
i mladog.
Odbor.
intercse. Od raznih ndo-kat- a
i §arolikih politida-- a
koji obecivaju brda i doline
dok ih so izabere, i koji na-ko- n
su izabrani okrenu le-d- ja
svojim izbornicima, ne
moze odekivati dobrih gos-podar- a.
To su ljudi koji su
dosli u upravu da tamo btite
interese onih koji su ih pos-la- li
i koji su im pomogli u
izbornoj kampanji. Jedini
pravi predstavnici naroda i
oni koji de sc boriti za na-rodne
interese su radnlcki
kandidati.
Za to, u dolazedim grad-ski- m izborima glasajte za
njih jer glasati za njih zna-d- i
glasati za svoje bolje, za
manje poreze i vecu kontro-l- u naroda.
1'orrd radnUklh kandidata
potporu aaluiuje Mr. May
lUrchard. kandidat aa alderma
na u Ward 2.
POP SP1RA
Naprotiv. Ispred svake kuce ima jendek pun vode, koji
se nikad ne prazni; jer taman da presuSi, a ono po Bed-keredk- om Velikom Kalendaru udari blagoslov iz neba,
i jendek se napuni opet kao Jto je i bio. i nudi i ma:ai na
uiivanje i danju i nodu. Danju gaze po vodi komsijska
dedurlija i kvasti turove, a i nodu je jedna lepota slu-3a- ti iabe kad podnu da pevaju. Pojedine pevade vec poz-na- je sav komiiluk po glasu. Tako, na primer, jedan se
zabac vec nekoliko godina dere koliko ga grlo donosi;
ima glasinu k'o bik, pa sc cuj. la pola atara koliko je
grlat. Niko ga nije dirao, pa dak ni nestaina dedurlija
koja su posle kKe onako lako { veselo gazila po bari,
ni ova ga nisu dirala. Po svoj prilici, tu je dodekao du-bo- ku starost. i polio tragom starijih svojih.
Mesto je bilo veliko, a pobozni parohijani tako
imudni da su komotno mogli ne dva, nego dva puta po dva popa izdriavati. zajedno sa njlhovim popadijama i derkama. Paun su bili poboini ljudi, te driali svedare.
a popovi im sekli kolade, pa novaca dosta. Bilo u selu
dobrih momaka na ienidbu i lepih devojaka na udaju.
savraokgolgjevparazunsikelau idlionsetadebljaeJ nka'odrpurgaozmnikroagluju gIogdrainik. olpoa,
pa se sve pozaljubljivalo jedno u dmgo eve do usiju).
A najdelde se ipak skupljali i igrali na roglju kod Xece
birt&sa, gde je pod jalovim dudom igralo kolo. Svirac
svira tako cele godine, a kad se obere kukuruz, onda e
zna ita je njegovo. On niti gaseje. niti okopava, pa opet
njemu dobro; njegovomu kukuruzu ne moie da naikodl
4
VANCOUVER - BAZAR SAVEZA I J.P. DOMA
Organizacija Saveza Jugoslavenskih Kanadjana i
Jugoslavenski Prosvjetni Dom u Vancouveru, prire-dju- ju svoj godiSnji BAZAR, koji ce se odrzavati u
naSem Domu na 7G7 Keefer St.
Bazar 6c trajati tri dana, odnosno odrzavat ce se
U ponedjeljak, utorak i srijedu vecerom, dne 19, 20 i 21
decembra, 1955.
Pozivljemo sve na5e prijatelje da nas u ove dane
posjete.
Odbor Bazar.1.
Vancouver - konferencija pretplatnika "JedinstYa"
Svim ditaocima i prijateljima "Jedinstva" u Van-couveru
: —
Nalazimo se ponovno u kampanji za na§u naprednu
radnidku novinu na nasem jeziku u Kanadi. Da bi nam i
ova kampanja bila uspjeSna. kao i u pro51im godinama.
organizacija Saveza Jugoslavenskih Kanadjana pred-vidje- la je da bi bilo dobro da se sazove savjetovanje
svih pretplatnika i ditalaca "Jedinstva" u Vancouveru.
da na istom zajednidki raspravljamo kako bi nam rad
u kampanji Sto bolje tekao i svrSetak kampanje bio us-pjcS- niji.
Savjetovanje je zakazano za nedjelju 11 decembra
2:30 poslije podne u Jugoslavcnskom Prosvjctnofa Do-mu,
767 Keefer Street.
Pored naSeg problema. kako uspjeSnije
pripremiti i kampanju za "Jedinstvo" u Van-couveru,
modi demo zajednidki razgovarati o preporu-kam- a
i pitanjima upudenim u vezj kampanje na svakog pr'tplatnika lidno od urednistva.
Stoga, dragi prijatelji "Jedinstva" u 'ancouveru.
rsuelzidmjeenituepookdvonunef.oebrejanvcuijuka—o lindendi jdelrjuuga1r1skdieOcpedombziobvrrai,kdao2md:3jpi0atonpjnoe-a.
VANCOUVER - BANKET FL00R-SH0- V
Organizacija Saveza Jugoslavenskih Kanadjana u Vancouveru, priredjuje svoj godiSnji BANKET u svrhu
sada.snje knmpanje "Jedinstva".
obilaBt Ai NboKgEaTt: dsea bdiotib,ropmremveacernoamsemi drsutgairmomstoobuidzajdou-br,- u vederu treba. Pored toga biti do kratki koncertni
program, plesa, pjesme i muzike, a zatim opdi pics i druge razonode za zadovoljenje starijih i mladih.
BANKET cc se odriavati uodi Stare Godine, petak u veder, 30 decembra u Ruskom Narod nom Domu,
GOO Ave. Vedera ce podeti G:30 na veder.
Napominjemo svim na§im prijateljima, da redenu veder drze otvorenu, nabave ulaznice na vrijeme i do- dju na vederu.
Odbor kampanje.
U Maroku nemiri ne prestaju
Rabat. — Pobune i ustan-c- i
naroda Maroka protiv
francuskih kolonijalnih vla-s- ti
ne prestaju. Nova po-jada- nja francuskih oruza-ni- h
sila, da pomocu silo u-g- use svaki otpor naroda za
svoje oslobodjcnje ne daju
zeljene rezultate za francu-sk- e kolonijalne vlasti. Us-tan- ci naroda sad u jednom
sad u drugom dijelu Maro-ka,
dnevna su pojava. U
Knsablanki, pobunjenici su
napali francuski garnizon i
sobom ponijcli velike koli-di- ne raznog ratnog materi-jal- a
i oruija. U Mcknos i
STRANA
lokalnog
provoditi
Campbel
Kourribe predjelima, gdje
se nalazi jedna frnncuskn
motorizirana divizija, po- bunjenici su uspjeli da spri-jed- c prodor u nekoja pla-nins- ka scla radi kainjava-nj- a seljaka, koji daju podr-бк-и
pobunjenicima.
Vodja komunistidke partije
Maroka, Ali Jata, zatvo-re- n je u Knsablanki kad je
pokuSao sici iz aeroplana. V
Knsablanki je proglaSeno
opsadno stnnjc uslijed gene-ralno- g
Strajka. Komunisti-бк- а
Partija Maroka zabra-njen- a
je joi 1D52 godine.
suSa. Zato se i govorilo po selu. kad neko za ndUo ne mari : "E, — vele, — mari on za to k'o Sovra gajdai za
ki5u", ili: "Tide ga se to mnogo k'o Sovra gajdaSa аиба!"
On ponese samo gajde, pa kad ga zapitaju: "Kuda So-vro- ?" a on im veli: "Idem da okopam ku'ruz!" A umeo
je djavolski lepo da svira i da namiguje, onako krivo-vrata- t. Bedkercdki notaros kad tera kera — obidno po- sle asentirunga — ne moie bez njega ; odmah : "Daj So-vr- u, — veli, — daj, daj desnu ruku naiu", veli gospodin
notaros, pa mu zalepi pola desetice na seSir, a Sovra
duva za onu drugu polutinu k'o besan. A u kolu kad
stanen pred neku gazdadku devojku pa sira, a ona zna
ko ga je poslao pred nju, pa sam gleda u levb u zemlju.
pa sve veze, dok se ne oznoji is pod nosa, pa dobijc k'o
neke brdice kao od rose. A i samo srie drukdije se raz-cip- a kad Sovra svira. A u kolu je sve bilo zaljubljeno;
svak ima svoju, pa ne da drugom do nje, nego se kolju
k'o kere svake nedelje.
A Jto se zaljubl jivalo, to se ponajde&e i uzimalo. A
kad dodje do svatova, onda nije dobro same mladi I mladozenji, ne dobijaju samo oni svako svoje, nego i
drugi svet. Pa kad dobro prolazi I kad se lepo prevodi
GHAa SermijaJ, koga obidno niko i ne zove u svatove (jer kad se sludajno opije — a to je redevno sludaj kod
njega — tera svakoga da peva pesmu : "A-a-- a, dragi
brate komsija. ako 'odei veseo biti, a U moral s nama dopnoitbdi"ra,ozpilaogosiisppnaoadozipnaakvporoa,ptdav,aiknsooeg;naaeniparironovadedidetoe jzeloevpnuoe,sini onnsaeajung-pl-er,do-ndi—jj-ee
mu mesto daju za stolom, jer zbog svatova je valjda i postals ona red т "Trista, bez popa nBta".
( (NasUvit de se)
|
