000330

OCR Text: ЗKП 1 иШјЛЗ
Ш { S
.ЈД
Џ% Li ' .,'.. - 'T - aifr Ш?м , - "rix Tgti as гјШЈгШ1Ш '" --
" i"N --"'"'— "-
- ":W
. Ш2СКВ - .rta-- . - аД #" - 1м1еШ?вЖј
тааг-а1----агат-----------т---------------т-----.т--
----------а
JEDINSTVO Cetvrtak, 28 septembra. 1950. Americka ofenziva protiv
britanskih dominiona
Britaneki demmioni коргеаји se
sve vfie I vise u Bwiri amerie-ke
agreaivne i neemetrene politi-k- e
u Koreji i na Dalekom ieteku
u epee. ParaMne a ovim, koatre--k
Wall Street i Peutagena nai
dsHitnienima — Urn starim i pri-mti- m
AHwvim Britaneke sajed-ide- e
— My iv potpunija, shore
3a о4ргешш kanadekih, au-sttetijek- ih
i nevoaefendekih oni-fens- h en, da usmu ueeet u
amersffcoj eresenoj intervendji
pretJv nared Kereje, israiena je
potpuna pedredjenoet ovih domi-nion
prema vojnoj polltici i ke-rnen- dl
Sjedinjenih Driava Ameri-ha- .
Driavno I vojno vodetvo peje-dini- h
dominiona, prima isravne
vojne instrukdje ic Washington,
ill pek same edlase u WaeWngton
po ta naredjenja, bat obraeanj
na London. Kanada se are vile I
Vila pretvara u vojno podrucje
doterakog caretva. Amerieka voj-e- k
wkcpana J a kanadokom te-rito- rij
i upotreWjnva ltnnadske
rejne bene, ponaeajwfi м upravn
toko kae k Je to toritortj Sjrdi-njeul- h
Driava Amerike.
Talc nedaena J oejevljeno pre-- k
ttampe, da je auetrelnka vlada
aktopila Ujnl ugovor aa Wanking-teuoa- n,
po kojom ped wiwnflm
vojne komandu pralaie ©tok Ma-u- s,
otoci Nove Irak i Nor Bri-tanij- e,
koji an Ml pad ware rem
Auairalija. Eagles uopce nija
bit obav JeHena o torn ufuvoru,
uHl J ae pjtelo ta savjet. Pored
tag, poatoji vac i pta, po kojem
cs ae sjererni Jlo Qgaaalaitda
tslmUar ptadati AmertkaaciiM
ldi rajMa-atmlaa- Mk rulofra.
Kadi efctavljivaaja erakWh vijaa-t- i,
hajc м i aaiwUee doala do
fcnwatl, i koje Ja mMIJei "
Jataki tjadnik MXw TimaH, po-kttia- lo
ae objaaiiiti aa ratnlm oba-vijaiii- in
iiatnroriira. AuatraWko
fovrfraranfo tlh vijaatl, na pri-Mja- r,
hlle je toliko Mamotrano.
teliko (i)ailn)aio, d u rtvari po-ttrdj- aje
vipiat o amriAJm baaa-- m
na tint etedma. 06e je н-sna- te,
ka4 м amerifke jne ana-- B
paallje dreae avjetako; rata
napuatal auatralake base, da je
a4M4raM(a vlada obefala Ameri-kiMeim- a,
da kad god im u budufe
budu optt trebale te bate, da Ih
megu Imatl. Od kad j doila na
upravu cemlje Mrniieva vlada,
feijaliM od kad e pofelo м
Vejee igtom u Koreji, amerWkl
militariatl ae oajeeaju potpunim
Reapedarima u Auitraliji. Srrdl-na- m
juna ove gedine, odriana je
лајпа koflfereneija u Melbourne
(Awtrallja) pod direktnlm nadzo
PHanje: Da N Permeaa prlpada
KM?
Odgever: Da. Ona je bile a-sto- rm
dio Klne hMjndama gedina.
Deredesetifetiri pesto njealnin
atanemika su Kineti I gmere ki- -
Iltonje: Peetojl M neka legalna
pedlega da ee ne povratl KM 7
Od gever: N'e petejt Kairsk
DeMaradja, u bne Velike IWta-nlj- e,
Sjedinjenih Driara I Kine,
kaee: Mive tedterije koje je Ja-pan
eeee ed Kmeta, kae He su
Iandnrija, Feme I Itibarskl
etod (Peeaderes), imaju bfti vra-#en- e
Kineekej BepubUd". Pets-dasaak- a
kenferendja ed lft4S ge-dine
pinevne nagialava taj atov:
"Odredbe Kairske DekUradje ee
e ltvrartiM. I earn Truman petvr
die je legameet kineekeg preuai-sannj- a
Fernteae, kad je S jutwara Ш gedine rekae: MSjedmJeae
Driare I Sareanieke aile priantie
au Idneeki surerenRet. On je na-ded- ae
da Sjedinjene Driare Mne- -
nasajere da upetrebe areje
die a mtenrendju u sa--
daesdej stac4r.
PHanje: Da H je teene da ptta-nj- e
Permese mora eekaH sekipj-eead- e
sairaneg ugereta sa Japa-nese?
Odgever: N'e. Kaireka Deksara-d- a
i Petodameki uvjeii e prrdaji
(ne mirorne edredee) su epeet-M- a
i ne spsmsnju mirevnee; uge-ver- a.
Zato je jei 14 Pemseaa
i ietu pn us ta Can Kaj-vlad- a.
Kad W atotoe Per- -
sjevteie ed nsieevneg ugeveea
te pttonje bue M po
ked je Cang Kaj-ieke- ra
194S go--
fMK ak M amerlrke trape
pram Ал kfraju Furme
de
PISE
rom tela britanake imperijalne
vejake, RMrnakt Stim-a- . I u елет
а)чеаји, brKantka ftampa je iH-IjeM- ta
Mnevidljhan prwuatve ame-rUki- h
vajnih predatavnlka. Prama
tome, dan je ve paave jaano,
da je twnac i euvar awa4ralke
vejne paiitik, fate toko kao Mo
je { kanadeke i njnaalandake, na
brHaneka v4 атегШса vojna ke--
IV) aapovjeaii ic Sjedinjenih Dr-iar- a,
avi britanaki dominioni, pri-ailje- ni
au da poveeaju avoje vojne
bnditie i uakldjju aveju eko-nomi- jii
na ratnu baa. Ova J procea
milHariaacije saviai od iaravne
pomoei i lajmova od Sjedinjenih
Drlara. Ratna ekonomija domini-ona,
atvarno, laaniva ae i raivija
prema ratnoj ekonomiji Sjedinje-nih
Drtava, ne Vol ike Hritenije.
roaivajuei м na dobro informira-n- a
vrela, aaendja Canadian
I'reae iatifa, da н vajnim i eko-nomaki- m
planovim o miMliaeeiji,
kanadakw i ameriena indoatrij'J
traba iriedati a teeke friediMa
"jedlnatvenili potreba". to vife
— iatMe Canadian Preaa — ka-nade- k
indaatrija biti e podre-djen- a
odlukama o ekoatomakoi
kontroli odlukama Hijele kn-ee.
Miiltariiaeija kanadeke eko-nomi- je
je, prema tome, israrno
pnveaana aa daljnjom koioniaeei- -
jom meriekoa: kapitola.
Drtigi arjatoki rat i poalljeratni
period otnaeava oltru ekonomaka
oeniira Wall Streeto prema bri-tonaM- m
dominionima. tMc au bri
tanaki ttloW н Kanadl apali
a 1700 milijttna dolara u 1M8
godinl, a l.W milijnna dolara
u 1M8, amerieTd loM mt perna-l-i
a 4.090 milijMw na 5J00 mi
lljuna dolara i predetarljaj rijelih
70 preeennta avih atranih uloia-k- a
u Kanadi. IMje hiljade ame-rieki- h
podnaacn u Kanadl pred-atovljaj- u
giarne potirije koje au
Amertkanei aatiaeli u kanadekoj
ekonomiji. Amerikancl poajeduju
M poeto atttomebiieke induatrije
u Kanadl, eliki dko u uljevne 1
Rumene induatrije, jednu treeinu
rjekkupne prehranbene indiMtrije
ltd. Nlje lufajno, da iboR togi
sagriienl i gerljtvl americkt im-perijall- ett
otvereno poxivaju na
AmerUko-kanadk- u "carintku uni-ju- N
I koj bi inaNla, ni viae ni
manje, nejfo otvereno progutanj
ovojf britanekoi; dominiena.
U JuineafrUkoj unljl, takodjer,
podroatruftti M re ameriJki
uleW poalije drugog ivjetikog
rata. Odmah nakon ivrietka ra-ta,
Amerlkanci au pokupovali dlo- - Pitanje
to pu
Nj-ctf- d,
Jen+iitrte tlaA
A
vera sa Jspanem, end bi takedjer
ima4e prare da ekvpiraju I Man-diurip- J,
a Me toko I Втм, Ke-rej- u,
Makjju, 1etnam, Indenedj
I Pltipme, jer eve te letnlje su П-i- e
poti jnpaneKewi .ревопч. 9B
Njeenaelcem jea nije aaklueen mt-rev- nl
all te ne daje prare
Sjedmjenrm da ekupi-raj- u
Franeueku, Beigiju, Helandi-j- u
I druge de aakljueenh
mirevneg govern.
PHanje: Da H Kaj-ie- k
ima prare da bade na Fermsei?
Odgever: Ne. On ne predetorlj
kineeld nared, lagubie je njegevu
petperu I vile ne uprerlja a
Kae He je apieae briton-sk- i
tjedntk "Obeener": Cang ne
ma prara da geepedari Feline
em, jer en "nije Forme saa, nije
predstarnik Japana nfti klneek
vtode". M6ang nema legalneg ni
meratneg prat a na etek, pKae je
-- Deilf Ма4Г (M augusto 19M).
Itonje: Da H je taene da "Sje-dinjene
Driare idea dlrnute kl-nee- kt
teriterij nHi su peduceie
agreerrnu akdfu pretfv Kine," ka-k- e
je to lajavle Тпнпап7
вЖевгв?; W Рв 1тЛ аГ VrreewVl ОшЛА
rMmj ratnej memarici da aprtjeel
Tmmaneve narrdee u Per- -
kih efWra kpa je stojae na Ma
Chariea M. Oeke, Jr, btvM nape- -
u PaeMrk. Na K an- -
MaeArtbur je na Penned
. LEAUS
niee u 100 rudnika. Danai
au sapeaieni prtuiimanjem rudwi-k- a
игаппмм, k$ a nedavne ta-mo
prenadjeAl.
Prije drogeg avjetekeg rata,
britonekt uled u Anetraliji bill н 1( pnta veei od ameriekih.
Kroc prve tri poalijeratne gedine
42 od 107 atranih kompanija, ko-je
w ttapeetorljene u Auetraliji,
bile an amerieke. U pofetku 190
Amerikanci au poajedovali u Au-atral- iji 14 kompanije i 112 kom-panija
bilo je и toko svanim ta-jednifk- im
AmericliO-auatralijaki- m
rukama. Amerifki kapHal je ape-djal- no
aktlran u automobilekoj,
kemiekoj, uljenoj, filmikoj, gume-no- j,
gradjevinarakoj I edjevnoj
induatriji
Slijedeee brojke datt ee nam jei
bolji pregied amerieke trgevaeke
ehapaniije u bdtoneke damfniena.
Urec amerifke rebe Kanadu
1W8 Me je sa eetlrf peU vedi ed
uvoaa Velike Brttanija, dek ae u
1W7 gedmi periete м dranawt
put viae ed Velike Britoaije.
Amerieki lavot u Anatraliju, bio
je aa tri puto manjl od britanakog
1W gedine, dok je u 1M7 godinl
manji aamo aa leetinu jedneg d-jelo- g.
Prije rata itvot Amerike u
Juinu Afdku bio je и dva i pol
do tri put maaji od britanakog,
u IM? godinl ja amerieki Uvea
nadmaMo kritomki.
In ratne buna u Koreji, Jell
iudaja nmeriekoa; imperijaliima
a potpunim pedeinjavanjem avfli
britonakik dominiona. Deka an to
imam, na primjer, u Auetraliji.
U drugoj poloviei auguato ere go-din- e,
najnrljcn je bio aajam od 100
milijuna dolara Auetraliji u glav-no- m
radi perecanja ratnog naern- -
ianja. Xajnm ja poiueen preko p
Amedkandma kontrolirane Inier-nneionaln- e
banke ta rekonatruk-dju- .
Ova lata banka preuaima na
aebe obaveau i aa daljnje ftnand-ranj- e
auatrnlijakog induetrijakog
rairoja u epee. Time Mensijeva
vlada poetavlja cjelokupnu ekene-Mij- u
Auetralije pod nadier i ken-tre4- u
veletritftkMi menepelkta. Ii-keriltava-juci
tu sa njih рвчјпи
ituadju, amerieki imperijaliatl
sadali au time rem wparniku]
telko oejetljivi udarae.
Vejna I ekenemika kentre4a po
amerWkim mllltarnim i menepo-lUtlJki- m
krugovima nekbjesive
vodi u politUko podfinjavanje bri-tanskih
dominiona prema avom
"tarljem partneru". Amerikaniti-ranj- e
dominiona je u punem и- - Formdze
uepeetorm amerieku kemandnu
grupu (pod hnenom Ameriean Far
Bast Command Suner Group).
Oehw toga amerieki ratni
jei je stolne edkatM na Fermeau.
Amerieki nevfnar A. T. Steele pi-ano
je ц Hetu M.Vew York Herald
Tribune" (14 aprila 19M), da je
veei die eruija keje je 6ang Kaj--
iek kupie ed SAD (ltt mfliena do-lara)
etpremljen a Fermeau I da
to eruaje eaernjara njegevu Mgkv-nu- "
anagu. Sjedinjene Driare su
takedjer peeinile iksnemiku agre--
stju na Fernseat, preuaevN veeinu
4rKBJB9rnJS
PKenje: Da U je teene da je
ameritka akdja na Farmed "a
prmrana , usmierena na le oa ae
lekHefra rat u КегеЈГ I "neutra-lidra- "
Fermeau (sbdrsm м gra-djans- ki rat) ?
Odgmer. Klje teene Eve seHe:
(1) Amerffka akdja na Fenne--d
nije prowaHa It keredekeg rata.
Kae He je gore naredene, amerie-k-a
kentreia Fermeae uspeetortje-n-a
je prije toga.
IS) Odmka e lauseeu Forma i
pe nmetifkej memarid denetem
je prije rata u KereJL list "New
York IteraM Tribune" jarie je 3S
ftm, 190 — fetirl dana prije ne.
go je iibio rat a Kerrji — stije-dee- e:
"Saanaje se da adnsMatra-dj- a
(rlada) pregVdera evepi fer-meek- u
pelttrku u fflta pedaaltna-nt- a
ndera da sprijeel pad tog stra-tegllak- eg etek u ruke kineskeh
Loedenski "Times" u beedu od
S sta je pfcaet Tetnate je da je
Ohvrom пл Јл ft piUnjf amtfitlt inttfnci] Frm0i
pJtto oJ iMfudntfib pttJ Gene jlnm jknpttmm VftJmftnih
left uJj uieJj, sWe krttjntkg IjtJmkj
"UfU Sent anJ View", м Umt st plank khie кЉ i Jre
ft JtU Јф ameftike акеЦе м Ftrimei I ft t--л ЛеЦл HgaJru.
CUmi ft ptum м fftnl ршпрл I Jgt+rj.
ugerer,
Drearama
aendje
fang
kep-nen- v
u
prije
aapadneen
slatnih
u
mated
mahu. j
Jutnoafrirki raeiati govore o'
"dofcovnej arednoatr aa amerij-kh- n
raaietima. Okorjeli reakclo-- '
nerd ц Auetraliji, N'ovoj Zelandi-Ji- ,
Jaanej Afrid i Kanadi, po uzo-r- u
evejHt partners u Sjedinjcmm'
Driavama, prediahi i dona.UJj
aakene e aabrani Komuniittki
partije I dragih progretivnih or-ganiiaci- ja.
U duhu avoje vanj.k:
politike, Auetralija, Nova Zelan
dija, kao i Kanada, trogo м po-dria- va
ameriekog naredjenja. Gdj.
god doled do aukeba itmedju bri-- ,
tandcih I ameriekih mtereea, ovi
britanaki dominion au pririljeni I
da sautmu tranu Amerikanaca, J
ne atranu Britanaca. Xedavno pu-- 1
tovanje Mendja u Tokijo, da ta i
mo oda avoje poHovanje MacAr-thvr- u
potvrdjuje, da aurtralxka
vlada u potpunosti odobrava agre
aivnu i avanturiatieku poht.kj
eveg faaiaiiekog geerala, uapr-ke- a
emjeniee, da on potpuno i na-mjer- no igneriie britanake intereee
na DelekoM ietoku. Ovakvo ata-novii- te
Vedja britonekih dominie-na
nije lijepo giedano, dapeee kri- -
tikovane je pe britoneklm vladaju-ti- m
krugovima. AH He mogu?
Takva je ironija Matedje! Bri-tanaki
vtodajuci krugovi pedrfta-vaj- u
amerieki imperijaliaam nje-gov- oj
neaenotrenoj I agreaivnej
igri aa vatrom. OnJ au rukovodje-n- i,
u glavnom, da aaeuvaju avoj
impedj. Iatevremeno, laa inetora
anglo-ameriek- og Uoka, amerieki
lmperljaliatt prevode liladno orva-janje- "
udnljjaafli dilelerR Hritow--
akeg enretva, poatbne britonakm
ieminioM.
Uapjeal pdjatelja mlra u dam!-nionlm- a,
generalnl Itrajk ieljeaai-Iar- a
u Kanadi, odbljanje auatra-HJaki- h
mornara da voae retnl ma-terij- al
u Koreju, polet nacionalne
oalobodimekog pokreta u Juinoj
Afrid — eve ovo pokasuje, da Im-perijali- etl
atvaraju avoje planeve
bet pterin goapedara. Site mira I
demokradje rede u britanekim
dominienlma kae I pe djelem avi- - jet. To au aile koje brane alobodd
i neaavieneet tvejih lemalja 1 ko
je ee imatl peeHjednu rljec da re-e- u
— rljec keja ce tttl odlueuje.
Shi J'ftUltoH Stfrtikf
Rtnij, njtnj b+rkt %t iu.
pMtofanft i жа kifttb rt-i+fu- ajt,
tUIJjtHjHwi itjUe ubmethfa ui
tk$pl+ihtjmh tijtUg shjHj ej hnjtj rtpittw.
Lenjin
general MacArthur i prije korej
skog napadaja pridavao e4iku
vainest drianju Fermoze It ko--
munlstikih ruku, a gospodin
Johnsen (sekretar obrane) I ges
podtn uulles povratill su se u
Waehtngten odhifni da preslraju
te glediete na vladu".
(3) NeprUtrani" karakter
amerieke akdje ekspledirao je
MaeArthurev pesjet Cang KaJ-ie-k- u
I njihevem dekmradjem da
ee poduaetl aaJedaMke akdje da
(4) Caag Kaj-ee- k viae ed 19
mjeeed iekeriHava Fermeau sa
Mokiranje kineeke ebale I been
bardiranje &anga%. On tu bteka- -
jem. Te ne pekesuje amerieku ed-hefn-eet
da neutralMra Fermeau,
nege naprettr, da SAD aktfme
ueeetvuju u kineekem gradjan-ske- m
ratu na strani Cang Kaj-ie-- k.
PHanje: Nije It Truman epevr
gne MaeArtbura I ttreete getoveet
da Ujedrnjene Xadje rijeie eve
pHanje?
Odgever: Trumaney letup pretfr
MaeArtbureva stora je tokWki
manerar. Te prianaje David Lew-rene- e
u "New York HeraH Trib-une",
u breju ed 1 septembra, ke
ji piee: "Kad se sve debre preku-ha- ,
prenaei ee se da je MaeArtbu-reva
itjava pojaala glediite a
neodredjena okupadja Formote
po 5jfdin]enim Driarama. .
Sto se tire drfteaJa Fermeee h-▼- wfi
kMttAwctniin lrini fiWrMsi
krugevtma k-a- jl ee ne siaiu sa torn
teeem. Stvar je u same tome da
MseArtharera poraka nije bila u
klada a tiok-politiHl- m akd
fama State Drpartmrnta i njrge
im inctrakrijama amerUkom
ambaMderu Aatina u Ujedinje
aim Xadjama".
mmmmmTtjr '
mmmwW' 4 I J 1 ! # afiU I
PmB7" O mmmmmmV-- 1 t4-№eite-
W ЖеУ'"' S SZZXf V4.
Vodje Trades and Labor Congremt-- a inriili u udar na progrrhne
tredunionitte po naredjenju amrrUkog State Drpartmrnta.
Ogromni profit! za drvodjelske barune,
smrt i osakacenja za radnike
British Columbia. — Uslijed
velike petrainje a drvenim gm-djevni- m
piodaktlnsa, kej neeum-njlv- e
praiatiH) it wfuebanih mill-tomi- h
pdrpetn ratoih petpaljl
vnea aa Wall Stfeeta, kejiw ima
udjela I St. liaurentora vlada u
Ottowi, drma induatrija BritWi
Colmnbije doetita rekordnu vid-n- u
prolavodnje.
U prvih seat mjeatci u ovoj ge-di-ni
piiane na obalama B. C. lib-di- e
au preko jedan Mlkm kubaft
nogu iaradjenog drveta, ill vile od
IS pretenata ed proltvodnje ta
prvih seat mjeaed proile gedine.
Sllene tome I na ajeti atobala u
iumakhn kempnma proitvodnja je
preila are doandalnje rekorde. Xe-m-a
jei petpuaih brojjkl aa prvih
lest mjeaed eve godine, all aamo
u mjeeeeu maju logeraki radnld
na obeli l'adfika peoiaveli au 9
milijuna negu peejeeaneg drva, ill
viae od 17 preeennta ed maju pre- -
He gedine. Ore je najvina ajeeal
u maju mjeeeeu s peaijeannn ж
gedma.
Petaknutt petrainjem I poble
pom sa baeneeknnim prefitlma
menepetfkl truetovi drvn indua-trije
П. C. sve eWe podiiu djene
gradjevnim produktlnva, a u eum-ski- m
kempama I pilanama svako-dnevn- o
I uporno uvode fktem ubr-tano- g
rada (speed-up- ), koji neml-novn- o
dovodi do jestih pogibija I
osakalenja iumsklh I pilansklh
radnika.
Kako monopolkl truitovl drvne
indttttrije igriu ogromne profite
It viseko nabljenih cijena iiradje-nl- m
produkttma 1 ubrzanog siste-m- a
rada u iumsktm kempama I
pilanama, Jano se vid] It nlle na-vede- nih
nekoliko primjera objav
Ijenlh u unljtkoj novinl drvodjel-ski- h
radnika UNION' WOOD-WORKER,
povodom posljednje po-viH- ce
djene od 10 dolara po hi
IJadl kubnih nogu, koju su kom-panije
lxveie pod ligoverom da ti-me
pokrivaju trelkeve poviienji
radnHkih nadniea od 12 Ц cent!
po satu, keju su pevMieu radnld
ItvejevaH u junu mjeseeu.
Oram pevlMeem iaradjenim pre
duktima gospedari drvne indue-trij- e
sgrcu sed-a-m dolara naprama
jedan kejeg su dH radnrdma.
Kre He o tome ptfe UXI0X
WOODWORKER:
"PevWea pfaee drvedjelekm
radnrka na ebaH Paci(ka ed 124
eentl na sat laneei jedan deear sa
8 satni radni dan. Iepreena pre
dektivnest na obeli pe redniku (na
ePerfflVKlrei KVerf PBvV#un 1 РЈптТТвагтМк M
jedne) je Ш kubnih negu Itradje-ne- g
drva sa triiHe. PevMea ri-jes- w
bita je 1 ddara pe hiljade
negu, IH 8 dolara a 860 negu.
Prema tome, peviMea nadnlee it-vejeva- na
pe radnierma a preia
vednju 800 negu drva je 1 detar.
"V drugtoi rijteima, kompanije
su debit I debfraju sedam puto
vile nege He su dale radnietma
koji prettrede drva. Te dalje ana-M- ,
da je ubiranje 7 dolara pe je-dne- m
radniku na dan predetovlja
eketra prefK. PrefK Ujt je nade
datak ranijem prefHu, kejl je, ka-ko
je peanato, I bet eveg nade-datk- a
bee rekerdaa.'
Ake se ka u vide da je u hi
duetrijl drva, pe ksmpama I pi--
sWejHmgeBtm usasj mmsmtsst stasmfVi eeVau7Ws Пе1 usrsjumssj g aTS£sMrsVW assmsusur- -
1Л ОФ B-sM-
-в игЈЏгш4ш4ш гМггТН #ftQal
arHf"V риаДРТјтв er4srHuPeu HIV DfJgV"
eWeW,J рГЧПС rffrMI KsMareTflrlfens
WOODWORKER deAje plfe, da
same u peeedtsjah 9 mjtseol ei- -
jm drreen u Brtivsh
porasla je ta litavih 60 procena-ta- .
Ako ee proitvodnja drveta, ko-j- a
Maine reete, dsecdi viamu ed
1948 gedine, onda ee drvedjelski
baronl aamo od ore sednje peviW-e- e
ed 10 dolara tgrmrtl preko -- 40
milijuna dolara prerlta krajem
, , i Urn i
X drugom mjastu WOODWOR-KER
donasi primjer iarjedjivanja
profit Ic radnika pa aiatemu
speed-u- p, Prema itvjeaeu
od jadne kompanije. I'adfie Mills
Ltd., (koji se mole pdmjenitl na
iHavu drvn induatriju B. C).
Ova je kompanija u prvih 6 mje-aed
ove gedine pevMta ptoitved-nj- u
m vise ed 10 preeennta, a an
ge nego proile godine. Ciati profit
a pel godine deettfe 3Л07,
dok vet iapiaeeni profit dienienrl-m- a
u ovoj godinl je vedi ва II pre-ren- at
ed aume isplaeene proile
godine.
Jaeno, kad je profit veei, a brej
upeeienih radnika bio nlii, netko
je morao proiaveati vile I dobiti _ „ M ge#pedarl.
Medjutim, dok baronl drvne in-duetr- ije
ubiru milijuneke profite
umeke I pMenske radnike sve viie
ugreiuje pogibija I osakacenja.
Same ed 1 januara do konra juna
Urednicki
DVIJE
Dr. Leopold Infdd nije megao
debit! profeeorskeg poloiaja u ta-r- oj
PelJskoj tato Ио Je JevreJ. On
Je morao da iseli u druge zemlje
i usprkos tkufenih mogujnestl
probio ee do uenjaka svjetskog
glata. Cak I najreakdenamija
itampa, kao na primjer "Glebe and
Mail" pile, da je on jedan od naJ-spremni- jih
matematieara u svije
tu. NJegovo Ime stavlja se ut ime
glaseviteg Einstdna.
I ako je Dr. InfeJd nauenjak
svjetskog glasa, predstavrdd sta-re
Peljeke jei ne tnaju da en po
steji! Kad je ovih dana еаерјеод
da Je Dr. InfeM edlueie da se pe
vratl u sveju rednu Peljtku, Jer je
prenaeae da tome imade belje me
gueneeti ta evej nauenl rad nege u
Kanadi, u Terentu se naktie pe-ine
H peljeki faHeta general An-ders.
Kad su ga nevinari pHali
Ke en mieli e peetupku Dr. In-feed- a,
Anders je eegeref ie da ni
kad prije nije cue sa njega. Ieto
je rekae nekl iabjegiiea toHnjer
IHVaJfWR JuenPVPem а91т1 eff 1е1гвИвве
Р11вгв?ај% еаепЛсф VHs) ФтвИвжИв11
unirirsHntu tokedjer je lajarle d
nikad nije less a InfebJa. A Dr.
V I G M
eroHtVleMu nevinatka Dsrothy
assMmm aseamuj Ln
al-WiTl- " --C a'mjf-es- m-sala
Hanak u keaae ee iatt He
amerieki nared danas nema veil-kr- h
ljudi da ga predrede. Ona ka-le
da je н proHsm libsrima ame-rieki
nared "SeHe reBkeg fevjeka
— reUkeg kae He je Amerike",
all je imee da bira "same iamedju
dva vrle mat eevjeka" — Trwna
na 1 Dewepa.
VeJfU brej Uudi u SAD I
ЈегП arHHIVIHeVue ssssae W WV N pcWtc
9aJfg4jfaj9faJ 1MPS 1 eaWelrWp9a9n fr
saa nftrakve snusnje da s I Tru
RnNavs 1 I'PWW aYMsMt ШШЛџ еЈтГВв 9
9№MMI ВЧ eW lт-gчi-
вв n'i'ergvuf BMol"
tovati je to keji ed kega manjL
Tu su psgsnsji ne name u rje--
1ЧтеИу1Ж serevn pes.Wll™?s I
"▼ИгжД ргЈРЈЈЈжчРИЛе) WjPajP I CM
JWufiisTaeBTasBmBTumfi &шаеаДнаввАвекн'Вттгат"еа4 Uua uMrneTsmmYrJ
Mpi 1 ввЛФпЧв! J?T"t4-i- n VfspflVt ByVtn
Mel I ftAPOvfHrMa
ove godine smrt no je poetradeto
S8 radnika na iumekim kentpaajt
i pilanama, a na atsHne fh Je eat
kansne na ruke, nege I druge dlj-lo- ve
tijeU.
Kako god net profHi ksmpa
nija, raatu I brojke uWjenih i ам.
kaeenih sumskih I pilaanltih rn4
nika. Od S8 ubijenih S ih je pegi
nulo u ladnja eetiri mjeesea pr
polugodlMa. to snaei, pe
die od S radaiena Uveta
na dv tjedna, ill svaka tri I pal
radna dan jedan Uvet. Xedju
ovinia je i naJ jedan aamljak Ni-kola
Svetie, koji jo poginuo sa.
Ju mjeseeu.
Sd su isgiedi At ee se u evej
pohiepl iumekih i pilanekih baru
na м Joi vedim profKlma, smrto-noa- nl
i nearetnl slueajl ere viae
mnoiitl, ake se rudnlei JnHsMre
no ne suprotstove ubnanom d-ste-mu
rada i trri kompanija м Ma
veeont proisvodnjom. Na svitsl
tumskim kempama t pllaneuut
radniei trebaju itabratl unljeite
odbore sigurneeti, koji mornju biti
aktivnl I biranl od radnike na pe
slu, da ut petporu svih radnrka
mogu voditl raeuna i priailrtl kern
panije da se staraju sa pumt {
gurnost radnika na radu.
-I- p-komentari
POIJSKE
Infeld mu je bio predavait I ka
nadtkl reakeienarnl nevinari su se
cudlli tim itjatama.
Ove Itjae pokaiuju da poljskl
panovi nliu nl male Itmjenili svej
faKsticki mentalitet Dr. InfeM
mole biti jedan o najspremnljih
naufenjaka u svijetu, all on Je sa
njih bio i ostaje JevreJ, nile blee,
cevjek cije Ime ne vole ligoveriti.
Poljeki narod je ufinio kraj
vlastl panova I njihovoj raektUkej
i ievinistifkej politid. On danas
Itgradjuje soeiJallstUkl poredak,
gdje se na pejedinea ne gleda sa
kUsnih, vjerskih I nadenaMh
predrasuda, nege a giediHa Ha
on radi kelike deprined sa eeec
dobro nared I djele ljudske A-jed- niee.
Dr. InfeM je doiae de sa
kljufka da je to sredma u kejej en
kae ueenjak meie najvife depd
njeti sa etvar eerjeSantva.
Pregreerrni Kanadjnni sele Dr.
I sa r.asW&kl a-srsaat-aistk
Irli РТјГШ tsasjmssmngsaатJтaтAг ПJ ann tfssaWsa%ejsTSanfansti
daljnjem rad, a to e tier An
ЏЈФЛшхЛџ вЦ VC Рв aT-P'- H ffls ™al
Pue K sfT™sWC sn"rnW Ив aBH
red.
E J I
CHatnima su peenaH bredni pri
"НЈЈРта 4 ТвИвИ™™™) UPWfsaTVt4P
l'aW'aTpsTrtjusji (nSJnVTlJ( er4srVswJ J1 "vreda" Marine Corps I jame
epeafvanje). Za njega se meie re
4 da prije geved pa end mssM
(neki pak tvrde da ere ntMjenje
vrie njegevf MvjetnMt).
U New York je evth dana pri
reJ-M- l ПвгТАК II рФкМС вСТејРеНтЧпгШ
U'VWaTMWe trK4srpewH-n- B иЈ-РвМме- ж1
eVftCtJlft sJS J-- B BlW(eWsnl
fVat lVaLim a-ata-tka-iraiaim
LVTIVJp WsWletshTULTnr;n еMиSataвas
1 9т1%е viW Јв ©,1Чи1е Р9вв1™в ТтИ
џ£ФЧ9Т f K9JI ЈС Рвж-тТв-
В# 9т9шЛ sis™™
1"еТв 1 WTrPec PeryilPliu'spf "
rok I фм Mi. Ч tej Wt
L TijAajt-tA- W sltsjBBtmm-- a
DnMaj iMPnV je M w-WeV- A o#fcsM
J-- C УаТРв k lvWe™™ein V Ј™Иат™Ј KVS
kaie da su denesuji amtiieU dr--
аТеатМиЛ IweMsJ ЦШЛ """ажЧпЧЛ e™™
1Му7е W'e™!' ac