| Note |
OCR Text: ILMPWIM.
pj =1 ] I кИРЖП 1 1 aA Established in 1931. "I Pabl-she-d
Every Fridaf Iz.a svakog petka
October 30, 1M4 Cijena 10 centi
No 42 (1247) VoL XVL primjenk
4 Pretplata stojl t dolara
479 Qoeaa Stmt Wot godisnje a Kanaka,
Toronto, Ontario ostale semlje 7 dolara
Jugoslavensko-Kanadsk- i Tjednik — Yugoslav-Canadia- n Weekly
WW
Trideset tri godine u
sluibi jugosiavenskih
Kanadjana
Pocttkom urn i inhin niiri +ti M j н st tridfst-t- n
qodiiu od kako j izuilo pivo izdanje naie
ntiliucke stamjK. Tadaiija "liorba", tek na ve-in
i stranice malog formata, izyledala je po svom
hlikii (Iout a mala i sitna, ali fto svojoj mdriini,
yitlari i prihvatu, ona je predstavljala nesto
hi n I in o i bogato.
Poietak je bio najtezi. Trebalo je saviadati
iiiiiuifobrojne problems i zapretke. Prvi hornet
poilnzimuni su bez ikakvih matertjalnih srcdsla-r- n
i vezu sa doeeljenicima. U islo vrijeme cko-uoms- ka kriza i bcsposlica zahvatila je Sirokog
uuilia po cijeloj zemlji. U najviie slucajeva no-rm-
ц diepa brojio se na .5, 10 Hi 25 centi, a to
it znacila opskrba za jedan dan iivota. AH kad
si postavljalo pitanje jmmoci "liorbi" otkidalo
v ol onih nckoliko centi i nesebicno davalo. Ha-sta- o
jc nc samo fond, nego i kadrovi koji sit no-rma
sirili sakupljanjcm pretplata i rasproda-ju- m
po kucama.
Itntkcionarna iseljcnicka stampa gledala je
na "Jiorbu" kao tek privrcmenu pojiwu, koja
ce brzo ncstati iz iscljcnickog iivota, jer kako cc
dojiu'erasnji seljaci i poluradnici financirati i
urrdjivati novnu. Tek kasnje su sc uvjcrli da
"Horba" ima svoju buducnost i svom snagam
ndarili protiv njc i onih koji su ju urcdjivali,
sirili i podriavali. Mnogi aktivisti bili su zastra-bivan- i,
optuzivani kod poslodavaca i otpustcni
sa tmsla.
I zaista u onim danima masovnc bcsposlice,
bijede i siromastva, u onim danima terora, za-tvarava- nja i deportacija (deportacija i prvog u-rrdn- ika Tome Cacica) "Jiorba" bi se bila tc-s- ko odrzala da nije ostala vjerna svom sadatku.
Aijc prosla m jedna pojava, m jedan dogadjaj
t ni jedna akcija koju "Jiorba" ncbi pravilno
tumacila i prikazahi u istinskom svijctlu. Iskre-vest
i dosljcdnost "llorbc" bilo jc upravo ono
so su doscljcnici htjeli i zato su sc nesebicno
zrtvovali da ju Zirc i podrzavaju.
Г toku ovih tridescltri godine uvenjene su
korjmitc promjene u Kanadi i svijetu no pee.
('tujiiic sn promjene i u izdavanjn naZc progrc-sini- f
.stampc. Mijenjan je naziv nckoliko pitta;
izdavani su posebni listovi za slovenske, srpskc
hravtske doscljcnike ; jn'salo se u latinici i ciri-hr- i; ujrdinili su se listovi it zajednicki list "Je-dinstvo- ", itd. Ali po svom sadrzaju i karakteru
vaia progresivna StamjHt nije, niti jc mogla uci-vt-ti
bilo kakvu promjenu. Od samog pocetka jnt
do donas ostala jc vjcrtia zadatku i duznosti ra-dnic- ki
Ztampc.
Podriavanjc snazne radnickc Stampc medju
nasi m narodom u ovoj zemlji danas jc vazmjc
vrqo ikada prije. Vrijemc it kojem sc danas na-lazi- mo je ozbiljno i puno ojmnosti za opstanak
vovi canst va. liroj nasih doscljcnika jc jwslijc
proslog rata jwrastao za nckoliko pitta. Ifijeci isti-v- i
koju donosi nasa stamjxi po jn'tanju borbc za
mir, dimokraciju i napredak, trebaju prodrijeti
do srakog iskrenog Kanadjana jttgoslavcnskog
ponji kla.
Si moiemo preci ni preko cinjenice da se
danas medju nasim nurodom u Kanadi nalaze i
mki bivsi nacisticki slnzmci, koji su jwbjcyli
t: Juqodttvije pred narodnom pravdom. Oni su
solmni donijeli i ustaski, cctnicki i fasisticki o-tr- or. Xjiliove aktivnosti se osjecaju и sirenju
mrziiii ttrotiv daiutsnie JHUOslaviic i zavadianiit I miwgih doseljenika, koji im jos uvijek vjcmjit.
kI'asntaasdskic certenaikc'icijes.u l}ioHrsbtauJi pirotosiuvstanvjnihi diionjiohop-rci-th aktivnosti je jtosebw zadaca wise progresi-v-m
.stamjH: Xjih treba razgoliditi i prikazati
kao in inijatelje demokrncije, mira i slobode.
Trideset t recti gotHsnjicH nasc rmlmekc sta-mp
treba obiljeziti pozdravinm i cestitkama
posvuda, ydje se mtleze citaoci "Jedinstva".
Ova duznost sjmla mi Odbore Ztatnpe, na дгн-p- t
ritiioca i na svakog jxijedittca, koji zeh da "Jed i nst vo' jtoitanc jo smizniji radnicki list.
Trcba potVHda sazivati lokalnc konferencije i diskttsirafi клко da se "Jedinstvo" jo vise w-nap- rijrdi i jtroSiri. Dobivanje north pretplata,
dohnanje Mo vecty broja north Htaoea je naj-hol- ji p,#imv i mtjbalm feMitka tridesettrecoj W.wjiW izfaienja пф ргодгшгпе stampe н Kanadi.
A B.
KAXADSKI CRVEX1 K111Z POSLAO POMOC
OD 10.000 DOLAliA
Kniiadski Crvrni kHz poolao je m.nm dola- -
i inturnni i razm mht it vrijtdnusti ml 4.11$
C '""fir nstradahm d Ju i i-ti- -, ц insTm i ч
,1 i, .hi F.7.f,,,i .. ,.,1 Oil . { , t...l,,t r,-- "
'- Г ' " Si - ".
7 Ш n t
Exk atastrofaina poplava u
rarlamcntarni odbor se joS uvijek nateie oko zastave
(kao ranlje cijeli parlamenat). Hilo je javljeno da je
sprcman predloiiti nacrt kojega je prije vBe od tride-set
godina izradlo umjctnlk Jackson (na slici).
Amerikanci
investirali
milijardi maraka
u Zapadnoj
Njemackoj
SAD su Investirale u za-padno-njem- aCku
prlvredu vi-se
od sedam milijardi mara-ka
(1,8 milijardi dolara). U- - dio ameriCkih lnvesticija
oko 4 procenta cjelokupnog
inveetlranja u ovoj oblasti.
Ove podatke iznlo je amerl- -
Ckl ambasador u Bonu Mc- -
Gee na Jednom zajedniCkom
sastanku lndustrijsko-trgo-vinski- h
komora Frarxkfurta 1
SAD.
AmeriCkl inveetitori, rekao
je ambasador, naiill su na
lzvanredno atraktlrau polltl-Ck- u,
privrednu 1 socljalnu
klimu u Zapadnoj NJema-Ckoj- .
On Je dodao da su a- -
meriCki poslovnl ljudl u SR
NJemadkoj postigll "fonome- -
nalni prhTcdnl uspjeh".
UCEXJACI SAD
LJETAT CE U SVOIIR
AmerlCka komlsija za a- -
stronautlku 1 s'emlrska lstra- -
izivanja (NASA) namjerava
da u toku slijedecih nekoli-k- o
tjedana pozove oko 40
ucenjaka da se kandidiraju
za svemlrske letove.
Kako Je sluzbeno saopieno,
ovl ucenjacl bl se priprema- -
U za let prema Mjeeecu.
Odabrani kandldatl IruCa- -
vall bi se zajedno sa astro-- nautlma koji su odabranl
za poduhvat "Gemlnl-Apolo- ".
Medjutlm, tek 1967. 11 1968.
godine bit ce izmedju prl-mlje- nih
kandidata odabranl
onl ucenjacl koji Ce postati
ClanoM Posada svemlrsldh
brodova.
Moskva (Tanjug) — Ru-kovods- tvo
KPSS Je ponovo
lstaklo da glavnl svoj zada
tak Yidi u razvoju proizvo-dnih
snaga sovjetskog dru- -
Stva 1 nepreetanom poveCa- -
nju blagostanja sovjetsklh
ljudl na ovoj osnovl. KPSS
zeH — podvteei organ CK
KPSS llet "Pravda." — da
aoYjetski ljudl iz godine u
godtnu 41ve eve bolje, sigu-- raije 1 kultumije. RjeSava-nj- e
orog zadatka le£l, kako
pie llet, u nepreetanom po-rae-tu
proizvodnosti rada, u-savrsa- vanju
organizacije ra-dn- og
procesa, naurlnom ru-kovod.- enju
cjelokuprlm dru.
Stver.lm zlrotom u srestra--
SSSK KUPIO U KANADI
XOVU KOLICINU PSEXICE
Kako javlja Canadian
Wheat Board, Kanada je
ovih dana prodala Sovjet-sko- m
Savezu pSenice 1 pse-nicno- g braSna u TlJednosU
od 21 milijun dolara. KoliCl-n- a
pSenice lznosl 10.600.000
buSell.
! Ove godine Sovjetskl Savez
Je kupio znatno manju koll-idi- nu
pSenice nego proSle go-dine,
Jer Je ovogodlinjl urod
j pSenice uspio 1 u Sovjet- -
skom Savezu, gdje Je izTSe-n- a
obilna zetva.
SSSR ISPOKUCIO
CLANICAMA SEV 3IASIXE
i tehxicku po.Moe
U VIS1XI OD 71C MILIJUXA
RU1JAUA
Sovjetskl Savez lsporucio
Je zemlJama-Clanlcam- a Sa- -
vjeta za uzajamnu ekonom-sk- u
pomoc (SEV) maSine 1
tehnlCku opremu u ukupnoj
vrednosti od 716 milijuna
rubalja. Ovo je, kako Javlja
TASS, lzjavlo Ivan Semlca--
snov, pomocnik --ovjetekog
minlstra za vanjsku trgovl-n- u.
On Je dodao da Je u
pomenute zemlje lzveeeno
preko Cetrdeeet hlljada auto- -
moblla, traktora i kombajna.
SAD HOMBARDIRALE
TERITORIJ DR VIJETNAMA
Ministarstvo vanjeklh po- -
slova Demokrateke Republike
objavilo Je u saopCenje u
kojemu se kale da su ame-rid- kl
avionl 16. 1 17. okto--
bra bombardlrali naselja ko-ja
se nalaze u demilltarizira-no- j
zonl na terltorijl DR
Vijetnama.
nom razvoju sociJalistiCke
demokraclje.
Precizira se da porast eko-nomi- ke
1 stalan tehnWki
progree postavljaju sve nove
1 nove zahtjeve organizaclji
proiriTodnJe i rada, upravlja-nj- u
privredom 1 rukovodje-nj- u
radom poduzeca, i upo--
zorava protiv zaneeenostl u- -
specima. a za otvoreno a-gleda- vanje
reakUh tekoca
koje stoje na put.
XarcxJito se obraca p3nja
na nepoeredno rjetevanje
takvih konkretnlh problema
kao Sto su osiguranje ren-tabllnoK- tl
svakog poduzeca,
savladjlvar-j- e zaostajan.'a ne- - kih koihoza 1 sovhoza, prl
Vojska iz Zapadne Njemacke
ne smije se obucavati u Kanadi
SjM-cijalii- i kuinitct k.ui;i(Kkili ratmli ftc-uui- a
]tnluzmia akci.jti za .trijMaaii.j- - ]lana
l'cderaln' ladc da м- - vujka iz Zapadne Xjeina-i'k- v
dojni'ini i olmrava u Cam]) Shilo, Manitoba.
Akcija komiteta rntnili vcterana jjmvodi o ovih
dana kroz poziv' kanadskim veteranima iz di-j- u
pro.slih svjotkih ratova i dniim kanadskim
patriotima da odmah snlju protesto u Ottani i
tra2c od %iado piTinijora Pcai"sona da nkino
plan za doprcmu i ohufavanjp zapadno-iifj(ina(k- c
vojske na kanadskom tcritoriju.
Ove godine, na 11 novemhra — ka2o komitet
ratnili yctorana — oi)ct ccmo odavati iocast oni-m- a koji su pali u borbi dnju svjotskih rntova
protiv njemaPkopr lmlitnriznm. Ali nnso j)oStovn-nj- o
prcma onima koji su pnli biti vo nnjiskroni-j- o
samo onda ako po obavezomo da takvp ratovc
vise nct'omo dozvoliti.
IT predvecerjp 11. novombra, Dana noznanog
junaka, mi, kanadki ratni votcrani ])odizcmo
svoj glas protcsta ])iotiv ovo namjoro kanadsko
vlado i ])iiamo zaSto so dozvoljava ovo zimo vje-zba- ti vojsku Zapadne ХјешаГ-к-е u Camj) Rhilo,
ManiiolHi. To nije nikakav izraz potovanja
prema na.iin ])alim dnigovima u rata. Dok bi-je- li krizevi oznaeuju njiliove grobove, mi ovdje
radiino na tome da jos jednom ozivimo njema-ek- u ratnu maSinu.
Pozivajuei kanadskc povraeene vojnike da
odniah Nilju svoje protesto u Ottawi ili da pro-to- st iraju ])reko svojih ioslanika, komitet kana-dski- ji ratnih vetorann takodjer n])clii-- n na njih
da Saljti svoje financijalne priloge komitetu ka-ko
bi so ova akcija mogla provost i Sto uspje&ni-j- e i efektiniije.
Adrosa komiteta kanadskih ratnih voterana
je — Vfterans Kommittee Aqainst The Training
of W.st fin-ma- n Troops And Military Eiptip-min- t hi Canada, U.'u lUdwood Ave., Winnipeg
Man.
BUNDESWEHR - DRA2AVA U DRZAVI
Bonn, (Tanjug) — Opyo-moieni- k
Bundetoga za voj-sku,
vkeodmtrol Hoye koji je
prolog ljta kritizkew negativ-n- a
trwrHjenjo o Bundewehru
bocio je "oovu bombu" koja
bi mogla uzvitlaH velikvt praSi-n- y
u zapochonjemoZkoj favno- -
sfi.
Odbijojud optuzbe miniha
obrane von Aae4a, preo4jd
n.ka Kofnitefa za obronu Jooge-r- a
i gwerolnog Jnpktora voj- -
ke Tretnra, zbog objavljjva- -
na svog poznotog aonka o
Bundewhru u liu "Quick"
Hoye je izjavio da otkije pri
svojim tovovimo iznijtim u
ovom Hankv.
Ovoj tiav kojog je iznio u je-dnom
Jirem obrazloinu upo-ceno- m
Komitetu za obroxxi je
ponov o strahovanie da bi se
Bundeswehr mogao naci u izo- -
mJenjU-anj- e nove tehnike 1
napredne tehnologije, pove-dan- je kvallteta prolzvodnje 1
plansko pustanje u rad no-rth
privrednlh objekata. U
cilju rJeAavanJa ovih z&data-k- a
zahtjeva se konkretno
rukovodjenje ea znanjem pa
sla.
Na neophodnoet d&ljeg u- -
eavriavanja, naroilto partlj-sko- q
rukovodjenja prlvrednlm
l Kuitumim zlvotom, i po-boljia- nja
stUa 1 metoda ra-da
parUjakih organ, ukaza-n- o
Je 1 u uvodnlku Casopl- -
sa "Partijnaja Uzny
Od svih dlanova partije se
zahjeva da sprovode u zivot
igenerai:u ИгД,а KPSS Izra- -
lociji" tj. potati "drzava u dr-favl- ,,
Hayeov Sonok u ltu Quick'
doveo e svojvremno do I-sto-kih
rotprava medju Mranka-m- a
i u zapodnonjemolkoj 5tam-pi- .
StrcHKrfki Jideri a nofotto
CDU-CS- U i Jefovi Bundwwehra
poveli su opcu hofku protiv Ha-ye- a,
ieWouci da su njegove tvrd- -
гђе neojnovri i Jfetne za Bun
deswehr.
Neke izjave koje je opuno- -
mofenik za vojtku doo u toku
nojzeile komponje uperene pro
tiv njegovih tavova, ottavljale
su ufisak da Hoye popuito i du
se pravovfemeno povloii iz ne-dovrie- rte
bitke. On je morao do
ode na odmor pod izgovorom
da nx je potrebon oporavak.
U ovnosi se toda postavljalo
pitanje nede li to znaiiti okna- -
dno udaijsvanie Hayea sa nje- -
govog polozoja Razvitak proizvodnih snaga glavni
zadatak novih vodja SSSR
zenu na 20. 1 22. kongresu,
da se strogo pridrzava Sta-tut- a partije 1 sprecavaju
svako zaobuaienje postoJeClh
zakona i odetupanja od pra-vtl- a
i norml unutarpartij-sko- g
iivota 1 demokraclje.
S tim u veal se podvlaCi
da svl clanovl mkovodeCih
koleglja treba da shvate
voju odgovomoet pred svo
jim birailma 1 da djelatnoet
svakog ruk№"odloca — od dd-rekt- ora
poduzeca 1 sekretara
osnovne partijeke organtea-cij- e
do najvttlh drzavnih i
partijsklh rukovodllaca —
mora da bude stalno pred
cxSima partije 1 naroda. Na-nxii- to se oStro ustaje protiv
Zagrehu
Vise od cetvrtine
grada pod vodom
i Vise od cetvrtine Zagreba
je pod vodom. Sava je sa-vlad- ala
naelpe gotovo duz
celog gradekog naeelja. Ve(?e
kolKine vode pocele su da
prodiru u grad u toku noci
oko 3 casa. Do zore su po-plavlje- nl
vec evi rejoni koji
se nalaze izmedju reke i ze-liie- ke
pruge. Kroz podvo- -
injake du Saveke ceste vo- -
da je oko 6 caeova ujutro
cak bila poiela da prodire
u centraind deo grada. kod
BotanWkog vrta prema Ka-aal- it.
Jedinece JNA i ra-dnl- cl iz okohiih fabrika pre-sek- ll
su, medjuttm, vrlo brzo
put vodl kroz podvoinjake,
tako d. je nadiranje vode
z&driano u Juinom podruCju
grada.
Pod vodom, koja je dosti-gl- a
vietau od jednog i po
do tri metre, potpuno se
nalaze opitlne Tmje i Tre-Snjev- ka
1 Jedan deo opAtine
Cernomerec. Do ovih delova
graaa moze se smci samo
Izeleznifjkom prugom, camci- -
Ima 1 helikopterima. U po- -
plavljenim delovima grada
Izivi oko 100.000 stanovnika
j grada Zagreba. Svl stanarl
'mlz nlnhlilzhgradsaprsautoaevaikuplrsiazne-l,-
Sto predstavlja ogroman broj 's obzirom da su zahva5eni
Jrejonl s pretezaio niskim
zgradama. Kako Je voda
prodrla noCu, mnogi nieu na
vreme uepell da napuste
zgrade. Stdgll su samo da
se popnu na vie spratove
ill krovove.
Vrlo opasna sltuacija Je
nastala vec JuCe, u nedelju
oko podne, kad Je nivo Sa-ve
dostigao vec opaanl 300
cm, sa etalnom tendenc om
porasta. Kako sa u torn tre-nut- ku
iz Slovenlje pocele da
stlzu voetd o poplavama, —
u Zagrebu Je odmah formi-ra- n
Stab za zaetltu od po-- plave u Gradekoj vijecnicl.
Uvede oko 20 casova lz Zl- -
danog Moeta Je Javljeno da
Je Sava tamo doetlgla "re--
kord" iz 1932. kad Je Zagreb
bio doziveo kataetrofalnu po- -
jplavu. Ovog put, opasnost
Je bila Jo veca poeto je do-b- ar
deo naselja Zagreba po-IcHgn- ut duz Save. Gradski
Stab Je odmah uputto mobi-ltiaclo- nl
apel Jedinicama
JNA, mllicljl, vatrogaecima 1
ckmovima ugrozenih radnlh
kolektlva. Voda ie. medlu- -
tim, Ша brfe od priprema
za odbranu od poplave. Vec
do 23 caea nivo Save Je po-rast- ao
do 466 cm. U torn
trenutku Je bio vega dese-ta- k
anUmetara lepod ivice
naeipa. Tamo gde eu nasipi
bili nizd voda Je vec prodl-rala- ,
kao, na primer, kod
Zapreeica, Podeuseda 1 prema
Samoboru. Na Bradekoj linlji
nasipa, armlja, mllicija 1 ra-dn- lol pastavili su barijere od
diako-- a s peekom. Spedjalne
eklpe kretarile su s baklja-m- a
reflektorima duz nasipa
da utvrde gde eu najugroze-nlj- a
meeta. Maea gradjana
(Prenos na etranl 5
uzdteanja pojedinaai na ni-vo
nepogreiivoetl 1 upoeorava
da ettcno prilazenje ne vodl
dobru i da raoze eamo da
ponovo porodi naravl perio-d- a
kulta licnosti protiv ko--
ga se treba — kako istlce
"Partijnaja iiznj ' — r.epo-mlrljl- vo
bortti.
ГЈоб na strar.l 3
|
