000322

OCR Text: STRANA 2
RAZGOVOR SA CITAOCIMA "JEDINSTVA"
ULOGA NAsE STAMPE U OANAsNJIM
PRILIKAMA
Kada govorimo o ulozi naSe Stampe u proSlosti, mo-zd- a
ce se nadi ditalaca koji ce reci : zaSto ponavljati ta
pitanja kada smo svesni kakvu ulogu je ona igrala za
poslednjih 25 godina. Bide i onih koji ce redi: zaSto po-vlad- iti
pitanje o stavu druge iseljenidke Stampe, kada
nam Je njihova proSlost т1о dobro poznata. Takve
primedbe ce biti na svom mestu. Medjutim, mislim. da
nije zgorega ponoviti neke momente i primere iz naSe
proSlosti ne zbog toga Sto se nekome zeli ponavljati ih
ili izazivati polemiku po tim pitanjima, nego da se jed-nostav- no
uporede glediSta po sllcnim pitanjima ranije
i danas.
Verujem da cete se, makar deltmlcno, sloziti sa-mno- m
kada kazem da iako se mi nalazimo u jednoj
novoj en, razllditoj od one pre rata ili za vreme rata,
uloga naSe Stampe ostaje ista samo sa novim zada-dam- a.
Redeno je vec kakav stav smo mi i naSa Stampa
sledili pre rata u odnosu na opStu borbu radnog naroda
i radnidke klase za poboljianje svog svakidasnjeg zivo-t-a.
Poznat je naS stav u borbi fasizma i rata. NaS stav
za vreme rata, kao i doprinos ratnim naporima Kana-d- e,
pomoci narodnooslobodiladkoj borbi naSih naroda u
Jugoslaviji. Poznat je 1 nas rad za pomoc u posleratnoj
obnovi naSe stare otadibine, U svemu tome naSa Stampa
je igrala vrlo vainu ulogu.
Sada je naSa Stampa suodena sa novim zadacama.
Te nove zadace sastoje se u tome da i dalje nastavi sto-pa- ma
i tradicijama ranije stampe, verno i objektivno
informiSe svoje ditaoce,' naSe radne iseljenike, o svim
dogadjajima u sadaSnjim novim prilikama u Kanadi,
Jugoslaviji i u svetu uopSte.
Potrebno je u.vezi toga spomenuti da je naSa ra-ni- ja
Itampa u ratnom i posleratnom periodu bila mnogo
razgranata i zbog toga je viSe i doprinosila u ondaSnjoj
situaciji. Tada smo izdavall pet raznih publikacija na
srpsko-hrvatsko- m, slovenadkom i engleskom jeziku sa
tiraiom oko 16,000 primeraka. Nije bilo naselja u Ka-nadi
gdje jedan deo ili sve publikacije nisu dolazile.
Nije bilo kuce naSih ljudi u kojoj nije makar jedna od
tih publikacija ulazila. Obuhvatila je ditavi паб narod
i jedan deo kanadskog naroda i njihove crkvene, sindi-kaln- e
i druge organizacije. Kanadski narod je bio do-bro
i pravilno obaveSten o narodnooslobodiladkoj borbi
u Jugoslaviji, o njihovim naporima za obnovu svoje ze-ml- je
iz ratnog zariSta i ruScvina. Bez jake Stampe,
razumc se, sve to ne bi mogli postidi sa tako dobrim
uspcsima.
Taj period je bio jedan od najboljih perioda u isto-ri- ji
naSeg pokreta i Stampe. Doprinos naбeg naroda i
Kanadi i Jugoslaviji je bio velik.
Sa odlnskom oko tri hiljade naSih ljudi, dlanova
organizacija i ditalaca пабе Stampc u Jugoslaviju, nastu-pi- o
je drugi period, novi period za паб pokret i Stampu.
Od ret publikacija naSe Stampe svcdepo je na jedan list
"Jedinstvo", koji sluii danas svim naprednim Srbima,
Hrvatima, Slovencima i drugim naSim Iseljenicima.
S obzirom na situaciju koja je nastala poslc rata,
mi smo bili u stanju da oduvamo naS list i s njime veliki
broj ditalaca. Raspirivanjem hladnog rata i priprcma-nje- m
vatrenog rata, rnspirena je mrznja prema radni-dko- m
pokretu i njcgovoj Stampi, prema naprednoj misli
miroljubivih i demokrntakih ljudi, prema Sovjctskom
Savezu I zemljama narodne dcmokratije, prema N. R.
Kini, ratom u Koreji i Indokinl, pa onda јоб i nastalo
pitanje Jugoslavije, nije bilo lako пабет radnickom po-kretu
i njegovoj Stampi da izdrii sve te udarce i oduva
svoju vitalnost u to vreme.
Medjutim mi smo uspeli da oduvamo i pokret i
nasu Stampu, najvitalnije snage da bi se kasnije ponovo
oiivele i oporavile, te eventuaino Krenuie jeantm кгир-ni- m
korakom napred.
Takva situacija dolazi.
Sastankom detvorice velikih u zenevi proSlog juna.
i sadaSnji sastanak njihovih ministara, bez obzira na ne-sporaz- um
po pitanju Nemadke i razoruianja, stvara se
temelj za taj krupan korak naSeg pokreta i naprednih
snaga uopSte.
Sva ta pitanja dakle proiaju veoma dobru perspek-tiv- u
naSoj Stampi da poveda broj svojih ditalaca i da
poveda svoju efektivnost I.ulogu o novim prilikama.
Povedati broj ditalaca i efektivnost naSe Stampe, na-rav- no,
zavisi od njenih citalaca — od mene i tebe!
B. Stevanov.
Drug L, Blazevic u sanatorijumu
Sudbury, Ont. — Stovani i naSem narod u da ga po mo-drugo- vi
mogu vam javiti da gudnosti posjete. PoSto svat-j- e
naS drug L. Blaievid u ) ko znade kako je milo bo-sanatorij-umu
u ovom mi? lesniku kad mu narod dodje
stu Ovo dajem do znanja u posjetu
naStm citaoctma . ostalom Dako.
wm IEIliBSnrV—waW
ГиК.ЧћгЈ r-c.-dT ar.J Fdif
in SerlxvCV-sat.a- n and S!rrr'- - an агстге.
by Jatro PuWcJun Co. 4"9 Qnera St. We,
Toronto 2-- B Ontario &&- -
BiEndsiterM: aSaatjcfvAr-n- IMrainoMS.timae, AethoriJ! as rnd cla тааП
Post OffV DeFart?njt. Ottawa.
Sebcriptien rater 5jOO per year. $XOO per 6 тгкгпЛ
USA aad other eountrie S&00 per year.
Mere protiv huligana
Mnogi novi Kanadjam
daju pozitivan doprinos iz-grad- nji
svoje nove domovi-n- e.
Mnogi su se vec snasli
u kanadskoj privredi, odba-ci- li
iluzije da je Kanada ste-cia- te Spekulanata i ozbilj-i- i
o se brinu za buducnost,
radeci najteze poslove i po-slo-ve, koje nisu radili u svo-j- oj
zemlji. Dobar deo no--
vih Kanadjana nije shvatio
put u Americi kao prelaz
u "raj". Oni su se borili u
novoj stvaraosti i davali sve,
da se prilagode ovdaSnjim
prilikama.
Mi volimo Kanadu i ka-nadski
narod i spremni smo
da dademo јоб viSe za njeno
dobro, za dobro mira medju
narodima, za medjusobno
razumevanje i posete, za iz-me- nu iskustva na tehnidkom
polju, za mirnodopsku raz-men- u
napredka i razvitka
nuklearne energije. Mi smo
za do ore odnose Knnane sa
svim zemljama: zato mi po-zdravlja- mo put ministra
Pcarsona u Sovjetski Savez
i druge zemlje. Mi ne vidi-m- o
nikakve zavese medju
narodima. Isto tako ne mo-2e- mo odobriti ameridkim
imperijalistima da odobra-vaj- u
i podupiru teroristidke
akcije pojedinih grupacija
takozvanih "politidkih emi-granat- a" koji ne samo da su
omrznuti i odbadeni od svo-jih
naroda, nego i ovde se
mora ozbiljno misliti na
spredavanje teroristidkih
akcija ovakvih grupacija.
To nisu ozbiljni emigranti,
a јоб manje politidki emi-granti.
I eto kanadska vlada
se ozbiljno izglcda pozaba-vil- a
sa ovakovim "politid-kim- "
doSljacima, koji ne-sa- mo
da naruSavaju mir i
gostoprimstvo kanadskog
naroda, ved pokusavaju na
razne nadine da svoje pro- -
4040W40W44WW40404 NASA
-_--
--.-. -
t'KA Птти м.г tllirm .
510.00 za moju godjlnju obno-- u I
i fond. Nnetam ix zahora%io и
svoju obno4i, ncgo sim £ckao dok
se kampanja "Jcdinjtva" objati i
tako u zajedno poslati obno-- u i
ond. Naravski to ie te drupovi
pribiljciiti u kvotu nas Ameriftma.
Primite mnoo mojih drugar-ski- h
pozdrava.
B. Г.
Que. — Stovani drupovi, moja
je prctplata istckla nrkako u okto-br- u.
Duinost mi jc da je obnenim,
i ne samo da obnoxim of i da
novinu prcpiicm na поло borai- -
ite. All cto ta staija nemarnotf.
odlaganje od danas do sutra.
Upravo mi jc nczgodno triiitf
"Jedintro" od dmph pretplatni-ka- ,
poito ne moicm biti bez no-in- e.
U listu ialjcm 56.00 za obnmu
pretplate i 5t.00 za fond.
Л1. F.
SutmU iempj. — Mnogo hvala
Jrugori (to ste me potsjetili za
obnesru. Os-dj-e gdje radkn daleko
je mjesto da e ne mole kupiti
(fek ss-a- ki dan. Iz tih rialopa fevjek
ne moie ss--e ss-ej-e obaseze na sri-jem- e
inrUtL
Kajnfinja se primtfe, godiiflfi
akcija za naSu novirm. Doiftot jc
srakog pretptatnika da гавгакк) i
matetijaleo deffinesc рјећи
kafHfaje. Eo M u Ksta prilalem
510.00, to je 5VO0 м obnovu i
4t9&h 5 $.00 food "JtonHXi".
J fc пфв kJ bi -Ј-ео-evo"
wojjjj triaed tri pet tje- -
I (јгшдоејцц
$et ftHfUimt
HePt B C — Storaei peiitc-li- i
pretpUta mi tt5e 11 novem-br- a
Redor;ro oboatl anie ie tzraz
vokacije prikazu kao "legi-tim- ni revolt" naroda Kana-d- e
protiv naroda i driava sa
drugim politickim sistemi-m- a
i ruSeci normalne odnose
Kanade sa tim zemljama i
naravno pretstavljajuci Ka-nadu
kao leglo terorizma i
bezakonja.
Mi znamo, da je Pearson
drukdije dodekan od sovjet- -
skih gradjana, iako Pear-son
nije prijatelj sovjetskog
sistema. Mislim da nijedan
gradjanin Kanade ne moze
da rede, da ga je bilo ko
napadao tamo! Ne za to, sto
je tamo zakon zaista neu-molj- iv
protiv takovih ele-mena- ta,
vec za to Sto svest
sovjetskih gradjana stoji na
velikoj visini o demu se si-gur- no
uverio i sam Pearson.
Za to mere protiv Speku-lantski- h.
Skodljivih "novo-doSli- h
politidkih izmedara"
crnackog
djecaka oslobodieni
Kako se i odekivalo, dvo-jic- a
bijelih zlodinaca u dr-zavi- ci
Mississippi odveli su
nedavno iz kuce detrnaest
godiSnjeg djedaka Emmett
Tilla i na grozan nadin ga
ubili i potom bacili u rijeku.
Kazu, da je djedakova "kri-vnj- a"
bila u tome da je za-zviid- ao
za zenom jednog od
tih bijelaca.
Na sudu dokazano je da
su spomenuta dvojica, polu-bra- da
Roy Brj'ant i J. W.
Milan, na silu odveli djeda-ka
iz kude. Sudac i porota
koja je bila sastavljena od
samih bijelaca pronaSla jo
spomcnutu dvojlcu nevi- -
nim" Sto se ubojstva tice.
Medjutim, budud jc doka- -
POSTA
' "
nosll0nia SVOIC ПОУ1ПС. U listu
bljcm $6.00. Pet za obnovu i jc--
din ilol a lonJ.
VaJ dobro iclcifi.
P. C.
Reghta, S-ts-k.
— Dragi drugovi
cso sam otprasljam poJtanski iek
od 57.00 za moju godisnju prct-plat- u.
odnosno 5.00 za godiinju
obno-- u i 52.00 za fond.
2clim vam drugovi svaki uspjch
u vaJcm пдпхЈпот poslu.
"Dratski i drugarski pozdrav. M. L.
USA. — PoSiovani drugosi, ta- -
Ijem vim cck od 58.00, za obnovu
pretplate za idudu godimi 56.00,
premtala 52.00 za potporu lista.
Drugarski pozdra svtma u urcdu
bez razlike.
IT.
Niplgon. Ont — Dragi drugos-t-,
u listu ftljcm 55.00 za moju pret-plat- u.
Keito bih bio poslao i гх
fond, ali kako stvari izgledaju iam-sk- i
radnid le dobiti poviticu sa
pregm-orim- a koji se vode izmedju
Lumber and Sawmill Wotkert
Union i poslodavaca tti ietno pak
na Jtrajk. Tu jc kampanja nerinc j
pred vratima, pak ta fx svakako
tekom kampanje deprinjeti rvoj
die u Mfteijcnj krote fooda.
U gkvnotn {ttfflski radatci tri-i- e
pei-jti- o od 10 cemi na sat, za
pfekovrcmcfH rad & peto. i ya
eke pefeeJfJke a kwbkif anj drra.
KeJ nekifc koMfaaifa bio fc esfw-ttaviy- ea
pOireJajafi Љ&{ kii
fee мс вмае) овиеећ a#i eee--
fecafid aeJte тпАџллл i tfcc Оеџ
jraf4u vtie afc faiiwifce. V- -
kfadee itffk bi тшџлт МкШ We
ak t9dM ве peklekate mm
AexfwtfM ротцк Hi pk merfe- -
e orcafc,
Sve tis druganki pozdravli.
L. M
- terorista
Ubojice
treba da budu takove, da se
vise nikada ne ponove zalo--
Londona. Montreala i To-ronta
... Kanadjam ce odlaziti u
goste u паб stari kraj i uvek
srdadno biti primljeni. NaSi
narodi ce slati u Kanadu
prirednike, tehnidare, de
legate mira i naSa zemlja
de ih isto tako dodekivati
usprkos Sadici jada, koju je
izlegla nacistidka okupacija
i rasula po kapitalistidkim
drzavama.
Neka iivi bratstvo i dru
garska saradnja Kanade sa
naSim rodjenim zemljacima
i neka jadaju snage mira i
prijateljstva medju narodi
ma sveta. Ovaj tok istorije
pregazide ostatke faбistidkih
provokatora, pa gde se oni
nalazili.
Petar Petrovic.
zano da su baS ta dvojica
bili oni koji su na silu odveli
djedaka iz kude, doneSena
je odluka da pred sudom
odgovaraju zbog otmice.
I tako. Ovih dana bilo je
sudjenje zbog "otmice" i na
opde zaprepaStenje svih
koji su odekivali da de biti
spomenuta dvojica kaznjeni
zbog otmice, sud ih rjeSa:
svake krivnje.
Oteti djedaka u nodi iz
kude. Izmrcvariti ga i baciti
u rijeku to je zlodin kojem
ncma premca ni u livotinj-sko- m
carstvu. Pa ipak za
sve to, dvojica bijelaca su
oslobodjena od svake krivi-c- c
za to Sto su bijelci i za to
Sto se to radi tek o jednom
mladom crnadkom djedaku
diji zivot i pravo u Sjedinje-ni- m Drzavama je ravno
niStici.
Ovo i slidno ovom moie
se dogoditi samo u Sjcdinjc-ni- m Driavama. Nigdje dru- -
ffdje. Nigdje drugdje se to-lik- o
ne toleriraju zlodini
bijelaca nnd crncima kao u
toj zemlji sa razvikanom
demokracljom i alobodom
O jadna slobodo i jos
jadnij.i demokracijo. Nate-i- u te i s tobom e ponose
dok u ime .tvoje najodvrat-nij- c
zlodine dine ba§ oni,
koji su uvjek spremni da
drugom pouke daju o demo-kracij- i. Jadna demokracija
i joS bi jadniji 5ivot bio u
onim zemljama i onim na-rodima
gdje bi takvi doSli
da demokraciju dijele.
Cctjri miliona ljudi ro- -
disnjo umircu svijctu
od (ubcrkuloc
Beograd. — Na poziv
sekcije za tubcrkulozu Ju-goslavcns- kog Crvenog kri-i- a, koja je udlanjena u Me-djunaro- dnu uniju za borbu
protiv tuberkuloze. naSu
zemlju posjetio je profesor
Medicinskog fakulteta u Pa-riz- u Etijen Bernar. general-n- i
sckretar unije. Za vrije-m- e
desetdnevnog boravka
profesor Bernar je prouda- -
vao forme i nadin borbe pro- tiv tuberkuloze u naloj
zemlji.
Na konferenciji za Stam-p- u, koja je juder odriana u
prosterijama Crveneg kriia.
prefeser Bernar je govorio
e zadeeima entje keja окм-pl- ja
54 Raciofidln eganiza-eij- e.
tndPeasnteijji sнfiiisavvfajntjtat borpeeja oboljija koja. razumije 9.
atit M vtca imliaa WmIaa. .
a# reka© je prefesor Ber- - , Ran ац H ne)tfm zemljama
дј pa(j e yj. veifljt Pa
ipak. joS uvijek a svijeta
godisnje umlre od tuberku-- ,
Sovjetska starapa o
medjunarodnim problemiraa
(Nastavak sa st. 1)
' ma.ck°J ameridkih, engle- -
skih i francuskih trupa. Ka
da bi SAD, Engleska i Fran-cusk- a prihvatile predlog o
evakuaciji svih inostranih
trupa iz Nemadke koji je
Sovjetski Savez nejedanput
pokretao, onda za takvu od-luk- u
ne bi bila nikakva po-treb- a."
List "Izvestija" ocenjuje
rezultate pregovora kao
sjajnu manifestaciju prija-teljstva
izmedju dve driave
i istovetnosti njihovih inte-res- a
u borbi za udvrScenje
mira u Evropi i u ditavom
svetu. U uvodniku pod na-slovo- m "Istorijski doga-djaj- ", list piSe: "Svi pravi
prijatelji mira dodekade sa
osecanjem plamenog odo-bravan- ja
vest da su se pre-govo- ri
izmedju delcgacija
vlada Sovjetskog Saveza i
Nemadke Demokratske Re-publi- kc, koji su protekli u
prijateljskoj i srdadnoj at-mosf- eri,
zavrSili potpisiva-nje- m Ugovora o odnosima
izmedju dve driave. Nema
sumnje da de taj Ugovor iz
vrSiti dubok uticaj na odno
se izmedju sovjetskog i ne- -
madkog naroda. On ne samo
Sto ce doprineti udvrSdenju
i daljem razvoju prijatelj-stva
i tesne saradnje koji
ved postoje izmedju SSSR i
NDR. On de biti vazan fak- -
tor udvrSdenja mira i bez-bedno- sti
u Evropi i samim
tim de doprineti obnnvljanju
jedinstva Nemadke kao mi-toljub-ivc
i demokratske
driave".
'Komsomolskaja pravda',
koja takodje posveduje pre-govori- ma uvodnik, podvladi
da je Sovjetski Savez bio i
ostaje pristalica obnavlja-nj- n
jedinstva Nemadke.
"Medjutim sada, kada je
Zapadna Nemadka stupila
u zapadnu vojnu grupaciju
i otpodcla da obnavlja staru
nemadku armiju, rcSenje
nemadkog pitanja zahtcva
rcalistidno uzimanjc u obzir
medjunarodnih i unutraS-nji- h uslova ujedinjenja Ne-madke".
List podvladi da
unutraSnji uslovi, koji po-stoje
u snmoj Nemadkoj, go- -
Sovjetski parlamentarci
Crnoj
Miloder, 13 okt. — (Ta-njug- ).
— Predsjcdnik Na-rodne
skupStine Crne Gore
Blaio Jovanovic priredio je
u Milodcru rudak u
dast delegacije Vrhovnog
sovjeta SSSR, koja vec de- -
set dana boravi u naSoj ze-mlji
kao gosti Savezne naro-dne
skupStine.
Na rudku su, pored do-maci- na. bili potpredsjednik
Narodne skupStine Crne
Gore Andro Mugosa, pred-sjedn- ik
skupstine Nikola Kovadevid.
predsjednik IzrSnog
Crne Gore Filip Bajkovic.
potpredsjednik IzrSnog vi-jeda
Vojo Biljanovid. pred-sjednik
opdine Petrovac
Ilija Srzcntid i grupa narod-ni- h
poslanika Skupltine Cr-ne
Gore, kao i narod ni po-slan- ik
Savezne skupStine
Raja Xedeljkovid. koji pu-tu- je
sa delegacijom.
Na rudku je bio i sovjet-ski
ambasader Beogradu
FirJHbin, koji prati delega-cije
na njeirem put po Ju-geseav- ijL
l2e eke detiri n%4Hona lju
Nacionalna 4roinja !
njnIratsoii i?Hi vmeoemma Jmtvnnioagme ,
doprini jeti srnanjtvanja bro- - . ja oboljelih i pomoci. da se
umanje posljedice ove bo--
lesti
}vore o tome da se nemadko
pitanje ne moze reSiti bez
uesc'a samih Nemaca.
"U oblasti spoljne politi-k- e,
piSe "Krasnaja zvezda",
izmedju Sovjetske vlade i
vlade NDR postoji jedinstvo
pogleda i istovetnost teinji
za daljim popuStanjem me-djnuaro- dne zategnutosti i
udTSdenjem bezbednosti
Eropi". Ust istide da iivot
pokazuje kako stalno jada
medjunarodni autoritet Ne-madke
Demokratske Repu-blik- e, kako se proSiruju nje-no
spoljnopolitidke i spolj-notrgovins- ke
veze. List oce-njuje
Ugovor koji je zaklju-de- n
izmedju SSSR i NDR
kao izraz ncvih iz-medju
driava socijalistidkih
tabora.
List "Sovjetski flot" zaus-tavl- ja
se na tome da se
"Ugovor o odnosima izme-dju
Sovjetskih So- -
cijalistidkih Republika i Ne-madke
Demokratske Repu-blike- "
znatno razlikuje od
onih dokumenata ' oji od-redju- ju Nemadke
Federalne Rcpublike sa za- -
padnim driavama. "Zapad-n- e driave, piSe list, stavlja-j- u specijalnu primedbu pre-ma
kojoj one mogu svako
vreme da uzmu u svoje rukc
politidku i driavnu vlast
NDR, pak, potpuno
vlast suverene driave. Su-prot- no Ugovoru izmedju
SSSR i NDR u kojem se pod-vladi
privremeni knrakter
boravka sovjetskih trupa na
teritoriji Nemadke Demo-kratske
Republike, pariski
sporazumi ostavljaju oku-pacio- ne trupe Zapadnoj
Nemadkoj joS za 50 godi-na- ."
podvlado da sov-jetski
ljudi plamcno pozdra-vljaj- u rezultate pregovora
sa delegacijom vlade prija-teljs- ke Nemadke Demokrat-ske
Republike. Sovjetski
ljudi s punim razlogom
smatraju te pregovore, go-vo- ri
se u uvodniku lista "Iz-vestija",
kao vrlo vainu ota-p- u
u daljem razvoju dobrih
izmedju sovjetskog i
nemadkog naroda, kao vrlo
krupan istorijski dogadjaj".
Za vrijeme rudka koji jc
protekao u srtladnoj atmo-sfer- i,
predsjednik Narodne
skupStine Blaio Jovanovid i
Sef delegacije, predsjednik
Sovjeta Vrhov-nog
sovjeta Aleksandar Pe-trovic
Volkov, izmijenili su
zdravice.
Sovjetski parlamentarci
stigli su jutros brodom iz
Dubrovnika u Kotor. U sta-ro- m gradu Boke delegacije
jc razgledala pomorski mu-ze- j,
a potom se automobili-m- a
uputila na Cetinje. Prcd-stavni- ci
Vrhovnog sovjeta
razgledali su driavni mu-z- ej
i staru NjegoSevu Biljar-d-u,
u kojoj su smjeSteni
Etnografski i Njegoev mu-z-ej
i NOB. Zatim su
nastavili put za Miloder.
Delegarija so vrada bro-dom
u Dubrovnik
putuje u Split.
Ktaknutih kincskih
rukovodilaca proglascno
za maialc
Peking. — Kako Javlja
Neva Kina na svedanoj ce--
remeniji u Peking pred- -
sjednik Mao Ce ThihC Же- -
хкмио j za meriate deet
Mftkntttih kincskih mkeve--
V din marala )ro--
izvedeni sa Ла De. Pek Teh
Hujai. Lin Pijao. Lija Po
Ceng. Ho Lung. Cen Ji, Jang
Huan. Hsu Hsijang
Njeh Jung Jeh Cijen Jing.
u Gori
Parlamcntarna dclegacijn SSSR-- a u Split
svedani
Republidkog vijeda
vijeda
u
d
u
odnosa
Saveza
odnose
u
koristi
u
Listovi
odnosa
saveza
muzej
odakle
Deset
ditaea.
Cijen.