| Note |
OCR Text: Нч
ЈРРИЈЈЛР 11JL ИЈЦРМА fillMMajJI- - Ј tMW1 ЛЈЈЦјДОР RF
иуу
STRANA 6 JEDINSTVO Cetvrtak, 14 ceptembra, 1950, Hrvatska Bratska Zajednica
Malo razgovora sa ured-niko- m
„Zajednicara"
Da li ce uredniku "Zajednica-ra- "
bHi po Tolji отај nai razgo-o- r
ili ne, nije valno. Valno je
da tvari poMavimo na avoje
mjetfo i otvoreno reknemo bra-- u
Vukrlicu, Ho raifclimo o nje-goo- m
pkanju po pitanjima ra-ta
ili mira.
Stanovite, keje je u poljed-nj- e
trijeme zauzeo Vukelic u
Zajednifaru" — luibenom
organ Ilratke ItraUke Za-jedniee
— Je tanei#te tladaju-ft- h
kruaova Sjedinjenih Drzava.
JoS konkretnijc, lu je rtanotiete
retno-hoekac- ke politike Tru-rntH- e
adminMracije kejoj je
УикеШ — be odwbrenja flan-Мт- а
— prkkoeio u pemoj avom
ммкет og pera.
I'iali iz broja u broj, da
Amerika dana. u Koreji "bra-li- "
MJetrki mir, koji da je
tgroVn" pe Se?jftrkom Save
i, nije pfoenje u latere, mira
i debrHi 4noa medju naredi-m- a,
nego ottereno odbraaaJe
amerrfke IntenenciJe."
had bi uredniku "Zajednlea-ra- " hMi bio na di vjrtrki
mir — kako to farizrj.kl Wiee
— nebi re rolidarirao м na-todno- m
fekerrkom formulom
JHgolaenkih izdajnika o "mi-ni
i ruradnji", nego a fttok
holmrkim proglarom Svjettkog
kongrea mira koji zagovara, da
re uopce zabrani atomrko orul
je i ona lada — bez obzira koja
lo tlada bila — koja prva upo
Irebi lo oruijr, da re proglari
sa ratnog zlotinca. Tada bi mo
gli tjerovall, da je I urednik
"Zajednicara" zaUta za mir i
dobre odnose.
Umjeeto takvog lava, atava
koji bi po room dubukom ahra
ranju bio izraz orjrcaja i ie
Ija, I flanstva Zajedniee i ame
ritkog n a rod a, ti te brate Vu
kelicu prehorili lulbeni organ
naSe polporne organizacije u or
Kan amcritkih ladajucih kru-go- a.
Tako i nikako druktije ne
moirrno tumafitl ae pinanje
o ukobu u Koreji, u Kini i
drugdje gdje Amrrlcke oruiane
mage danaa operiSu.
Ho jo mole jr rovatl, da je
ubijanje neine djece lena I
rfaraca u Koreji po amrrlfklm
bombalima, oko lent hiljada
mllja daleko od Amerike, miro
ljubir akt. Kako bi ,1 nazvali
onoga, koji bi doJao iz rlicne
daljine, pa da ruSi nate grado
ve i ela, da ubija clvllno pucan
Mto i uopce ratuje protir na
roda. Da li lo nebi bio agreror?
Da li re nebi prolir takvog
agrevora dignula rijrla Ameri-k- a
kao jedan forjek. I'a kad bi
nam Jo5 laLav agreoor naredji
vao kaktu vladu da izabrremo
i kake rakone da tvaramo,
dupirali bi re u itlm heroiz
rhiri kako re danaa odvpire na-ro- d
Knreje, Kir, Virlnama i
кнцМ zemalja,
I on4a kJ kaMe, da .mer4
U lo Mi radi t#a Mo SotjI
M Saet пат4м uriva
nareJe Az4je I Httrope, pltam
Ш1
Nova
ТчШтл wtrv 3UMnca iigle-t- k
џвлЛ MfcMi krmj. Sre te
Uttke dalaif U јиаиоц lirora: re- -
U, UJ н ZajeinW gMajv m
j kravw нннмги.
NejnerijM tttMw Btwtiv HBZ p#-Л-џл
je prtftmr FrtuiJ I'rav- -
On Je tuK IzrrM edber Ze- -
I ltebntg piMnj Z}eMfara, kao
rgana eve drwtr" prpiir nje-pM- h
"knjhr I podhrata u artar-IJu- u
ki ЈеаpЛevмJ"e.eU Hrvata na ечИе
Matjr Mnuee, clanica Glavnog
na MrraUkt Bratoke Zajedni '
чђШкшл, i гИ Hm nanxlom
аЧмНММ сИМНМ1 %Ј9тЧЛ9ШШ aft P
Ла1М-агаае- М
Da li te u Korrji nalaze от
jetke ill amerike trupe?
Da li fcotjeUkl afijoni bom-bardira- ju
narod po Koreji, ili
amerifki?
Da li je eovjetika ratna mor
narica zaposjela otok Formomi
— koji pripada Kini — ili ame
rifka?
(Ao b Amerikanci rekli kad
bi, na primjer. мтје1ка arm!
ja dola u Mrkniko i triila j-- ne
operadje po Mrkitiku, a Ha-nk- e
Vijf5a Sigurnosli to lega
lizirale i rrkle, da je lo radi
inter avjeUkog mira?
Urate Vukelieu, ixtina e ne
moie Mtkriti bez da obraz ne
pocneni. Ilez obzira keliko e
lup-al- i u praa kao "debar" Ame
rikanac i joi bolji zajedni
ear, kaiem vam, da niti Jedan
pravi Amrrikanar, niti jedan
ljobttrlj Mine i 'ebode, ne mo-le
n-ika- da odobriti oruiane ak-rij- e
amerMke dt u Koreji.
Mi e moiemo ilgati I ne po
razrtim drugim pitanjima od in
lerea rvaJe organizarije, all po
oTom pitanju teko da fe e a
тата oloiitl ijedan vijr#ni za-JednW- ar.
Г lo budile cigurni.
Cudnorata je та&а logika,
brate Vukelieu. Г&Ме, da ate
protir bilo kaktog uplitanja r
likih tila u pitanja malih naro
da. (Gernje ate rekli u jednom
{lanku na adrenu Sovjettkog
Saveza, koji da e "ieli upliati
u ponlote Jugotlalje). Ke
matram za potrebno da aada
ranpravljamo o odnonlma izme-dj- u
Sovjetukog SaTeza I Jugo-lavij- e.
Nego, kad te pro-lir
"bilo kaktog-- uplitanja veil
kih ila u pitanja malih naro-da- ",
molim van, recite nam —
zaiito nite protir uplitanja
Amerike u Koreji, firHoJ, Ju-gOHlar- iji,
Kini I u drugim zem
IJama? Zatto biti protir upli-tanja
Jednih, a farorizirati upli-tanj- e
drugih? Gdje je lu logi-ka?
Da li nije u otom luraju
izrazeno rafe Trumanoto ta-noviJ- te?
Oh da, I te protir uplita-nja
drugih (?ak 1 kad
e li drug! ne pokuSa-J- u
upleMi), all kao "dobar"
Amerikanac ne molete bill I
protir uplitanja Amerike. Je li
da ne? Amerifkl lopovi po va
tern milljrnju aiplju "drmokra
riju" a l drug! "ropMro". Sml
jfino!
Znate brate Vukrliu, meni a
ni drugim zajednirarima nije
1 ne mole bill Mrjrdno kako i
piSete u nalem luibenom gla-ail- u.
Kad bi bill obifan Fi-li- p
Vukeli, nebi re loliko oba-tira- li
na rate pUanje. All ri
r-t-e urednik "Zajednica raM, rluZ-beno- g
glarita naSe Zajednire,
prema lome fotjek, koji Je pod-leia- n
rvakoj kritiei u koliko je
ita konlrktiTM i u ifttereMi
droit va.
A ja matram, da Je ora mo
Ja krHfka koMlruktirn-- a i u In
lereu Лп1та llrraUke Ilrat
k ZaJrWe.
MafiikMi Krm.
tuzba
Kako je potaate Prw i-J- m ц41
nam luurteji d prMi HK dm fl-Mme- ira ia4ara)e шђчегтк Mdje--I"
(elUj: giveoM) e J4riJI
HrvaU a egekm Jeafku. Te je
bie ћИп da аапкН iveku a4u ne
veea. PHe u tenw rijt uapie, ea-ch,
pawwuhi 4a nMj( deWtl
ЛЈТЛЛ ,
U hk4erij ZaJeeWee njeafee
Manatve je {male priHke vtdjetl
rakakrfh gadeati, all ©ra igur-n-e
neai rckerd.
Treba napemeitett da ч prafe
ef rrereden pereaan м uataaa
ma i maeekerrifMi I njMwytm a
vetnMma, I u erej tvajej podkJ
rabeti ima RJtneru pedreke.
Niaam etaaiea Me
RadniAeg Reda (1WO).
allPSfla flMrfA 9Q I
Jekla.
Ntaaaa
Mlaaai
4a -
Ira M ШЛЛШ Ж11гЧае
I. M.
Kaaaa aeee 4. rife rf
Ispovijed clanice Glavnog
odbora HBZ
Titovsko ucjenjivanje
Titovci niau potpuno zadovljni sadalnjim vodetvom HDZ i nje-govi- m
radom. Oni au uapjeli da predobiju nekoje glavne odbornike
na avoju tranu, ali to im srakako nije doeta. Toput riju oetalih
poiiti№h i karijeriatieko-birokraUki- h gwpa i grupka njima je po-tfeb- aa
pet puna i neogranieena kontrola Zajedniee.
Tltevaki "Novi Liat" u broju od 91 aageeta oejario je uvediri
Лааак, н kome ae na pad Iivrini odfeor HBZ Mo ne ee da se otve-rea- o
lajaani ia Titov reJim i doarolj pretraraaje Zajedniee u eradje
Uterake poliUke, koji atav da ae arodi na aeleahieat Aneriei. Kak-vo- g
l priznaja u torn elanku da je titovska i tremaworaka pelftika
jedao te late!
"XerLUat" ismedju oatokog pile:
"ваЗашје nikevodatre HBZ vi daie vrenena vedi nerewmlji-- v
politiku. Svagdje pokaaevaje da prikaiH kake neee da piki i
govere o preMemima, koji te tie Jugeelavije i Serjetake Sareaa
(kao da te Amerikanci jagoalovenakog porijekka ne M amjeli intere-ire- ti
Ma te radi u tim aetaljama), a iatovremeno i lafato prika-mj- e
aituacija u Jugoalaviji po pojedmim proWemiaia. Po рмааји
"ZajednUara" je jaane avakome da e adaanje rakovodetve HBZ
neee da iijaani: da li je na liniji orjelrke politike prema Amrrici i
Jutroelaiji i lo u doba kad Jugotlaviji prijetl agreoija a itoka,
da li e late a 'avom Amerike prema Jugonlav-ji- . . " (nai na-glaa- ak
— "Jedinatvo").
Treba dobra raamialiti o tim rijetima. Titovci kaiu da vedatvo
HBZ odWja da reee da li je na "liniji orjetake politike prema
Ameriei i Jugoalaviji". Kad odWje, oada to tnUi da e zaktta nalasi
na toj liniji; ono je protiv Amerike i Jageatavija, a na rtrani Sov-jetak- og
Sareaa. It toga elijedi da je aadaJaje vwktre Zajedniee ko-muniat-iek,
bar н veelni. U M4ni te je lata on optatba koju vee
godinama pjevaju nataia, maeekovd i njiberi aavezniei betkerM,
petraej I oatali.
it je eilj tlh podlih optuiaba protiv vodatva HBZ? Cilj je da
ih re ucjeni i pnaUi da dad uatapke tiievakim agentima, da dotvole
da Zajedniea poataae orudje tHovake politike medju naiim iaelje-nkim- a.
Mi niamo agiaani a atavom vodetva HDZ po mnogim pitanji-ma
daaaanjiee. Mi mo eeato kritlkove)! piaanje wZajedn№ara" u
veai JugealaWje, a u ovem broju deneaimo cianak droga Kruiida u
kome ae kritikuje pwanje u veii rata u Kereji. Medjutim odbijanje
Iivrfeeg i RIemeg odbora Zajedniee, da zeuzmu atav po pitanju
politifkog aukeba itmedju Sovjetakog Saveaa i Jugealavije, odnos-n- o
po pitanju Titove iadaje todjalitma, potpuno Je itpravan. To je
najbolji naein da se u redovima Zajedniee ne atvori razdor po tc:n
pitanju. T1tovki napadajl protiv takveg stavaokaiuju da oni icle Јами redoima Zajednke zametne kavga po torn pitanju. Oni to
hoe, Jer rafunaju da bl im u torn Mueaju wpjeto doci do potpune
kontrole Zajedniee.
Clanatvo HBZ treba da e energino borl protiv politlfke kon
trele avoje organizacije a bilo koje trane, Jer takva bi kontrola
deve+a do njezina ilabljena.
Nema
Macekovfkt liet "Amerifkl Hr-vate- ki G!arik" u broju od 30 au-guata
objavio je Hanak pod nalo-vo- m
"Komuniatilkl referendum
— podvala claiwtvu HBZ", iz ko-Je- g
dtiramo:
"Na ovaj naein ialgravanja vo-I- je
ogromne теЛпе Manet va HBZ
da voditelja konveneije ne biraju
ad hoc (na lieu mjetta) priwtni
delegatl, najbolji je dokaz do ko-Jeg- a
e je atupnja popela komunia- -
razlike
Primjer iz Port Arthura
OJ nUg pH}frtiiU ptimHi $шф ftlkt goJiht oittott m
lrpi м PH Atihtttu alfWetV Mr rJm m htwiftMf it-е- Ш
frttpbU fttm fnftuti tftmg 0&W. VrearfWwtrM ih
HUik ftftpte oUkUti it Jfttgfimd id tfijtm tmfimjf "ftJht. stf ifd fotimd м otmhrn. U rJ tutih Jntget Pott Artbutu,
r#aW d it Hglnlai i drug mjtsU, fir, м loliko se frift клтрлпр
0+mPt itttklt ptelplate, loliko it biti Mle ttditi tftrntfiH kam- -
£ibW
Mtao titovaelci
".Vevt Hat" kt XevJoeka. U tern
ае"Ш ЧЛ Rnfanrff РШ ППвчаП ЈвгТ rent!" laveMaj kojag Je реакм
паа zNHMhean Cfea . U tern м
veMaJw e revinjava da nije mogao
tMI da im peMje novae м debi-ven- e
pretpkte na "Xevl Net". Uz-re- k
tome Je Me gradi kueu I da Je
"pert" ia gradju. To Je take zvu-ei- m
kao da au pretpkte eUMe sa
gradju, a ne adnunktraeiji ti-tevf- keg
Beta. ZapHao me Je Jedan
drugi Banaean: "HeJ, begati, Jeai
Hto one u TftereJ пеИпГ? PHem
ga: ma keje po begu brate? — Ta onaj Crttn elanak gde e hvi-njav- a
za novae Me nije peatae aa
pretptate". O, da. CHao earn, re
kao mu Ja. On dalje epet pita: MA
Ma ti mMM da kj Je megao nevae
tie z--a gradju?" Ne mam, re-k-ae
nw Ja I prtdjeme na drugi raz-gyr- r.
9ada a ".Vevaea hV4a" ed 17 av-Н-л
Haaak I vidtm da Je tear
IbVbb 1вваа eaal MaM аШј аиввааМвинв-- а IC ТТВ OH Па П1ПШ
Ив ИАК ИгЛЖвв аЛЦ аМИМ М Ј9вМ1
KVTMEBI Шв tgMlltn тШ цЈФВагЧС
атТИЈШв JGT В aHVIVB9 ШПЛџ Ш
da Je pet Ша I data am Je prl--
RTC ЧЛШ P rr™i aWefeiBar аЧГОВ avirvj
J pt drag laanlkaka. NlJe se
MM ВатгвЧг V Ц nHi j& CM# аг
Was С СеРРв рРИвФ ОЖ Ј VMVv
ticka drakoet u Glavnom Uredu
Hn-atk- e Bratke Zajedniee, i to
u danarnje doba, kada u eve kon
rtruktlvne tnage naie domovine
Amerike anagaiirane u borbi pro.
tiv vjetikeg komunizma."
Ima 11 uMiMke ratlike izmedju
ovoga Mo pie "Ameriekl Hrvat-k- l
Glamik" 1 onega Mo piie tl-tov- akl
"Nov. LitH?
Mi Je ne dlmo.
kao seljov", maato kao garov. Jer
take M vueile vile roam, Jer Je
iaaaaVKeK аa§VјвsвrМsvашvвZав'r1w вава#а a I IrbabwmbiwV
Mav. DaWe "zeijv" W "garov"
to Je Jedne te Mo, same baja
drakeija.
Dakk vfdia, . bike U boije
da i rekao meito "fupav ka ga
rev, "rundav kao setjev". Zaktta
Ciea nije kriv Mo Je oceUvie, Jer
mu Je Una pamet, kao Mo on to
veil u svom elanku, pojeJa keeu
kao I njegerem vodji Tito. Fizto-nomi-je
u im aWfne, a I Menu ka
u rmaju pa bi ih se aigurno mo-g)- o
nazvati ne "rundavi" nego
"оНпјат! zeijevi".
Barknlji) meslo buranija
U "Nerom Hetu" ed 24 avgwtta
objavtjena Je peema "luvenog" ti
tevakeg pesnika. Taj peenik Je
"Bata ft Beneta", a nadimak Je
fa, a ada "garov" Ш "zeijev",
9чИе ea kak keeete. Ta peema
Je i be gmve I bet repa. AM te
cud ne
АМФЛПЦ ЛГТНМи uVAMM(
вА te viwfttevWfm Hii4"
ke MJaeVe Strente I vedja Mr-vatek-og
nareda (vMI! vbil) Dr.
MeWM #Hg#MC MM 1™
4ват4ааа%вават aaVaa4kaVai
Rft rWOl ивН
ke--
ili
i
Bilten ireljenickog udruienja
"Bratatvo" u Urugvaju, u avom
broju od G auguata donoai elanak
o lieima koja re itdaju za prija-telj- e
dreMva, ali ne ce u njega,
dajuH za to razae argumente.
Bilten ih dijeii м tri vrste. Trvu
gropu aeinjavaju "kulturali,"
dragu "eovjekoljnbivei ili humaai-taFet- ",
tree "treakalovieJ". CU-n- k
donoaimo u cijeiotti, aa nape-meno- m
da takvih "kulturaia",
"fevjekoljubivaea ili hamanitara-ca- "
{ "treakaloviea" ima i dnigdje,
a naroelto eMIato pealjedajlli —
"treakaloviea". Clattak giaai:
Ima Jedan broj oaoba isvan na
fega druMva koji nam rtalao, go-diaa- ma
govore: ". . . Ja W Me flan
varega draitva kada M vi radili
ovako ili onako, ... all poJto Ja
toga ne vid-l- m neeu da budem elan,
kao vai ni kod nikoga" . . . Onda
priea kako Je on prijatetj naiegn
droitva i porne da nam avjetejc
Ma treba da radinso ltd. ttd.
Ovakovi "prijatalji" uglavnom
ae dijele u tri vrate.
1'rva grupa: "kulturali". . . neki
mi od njin MH elanovi "Bratatva"
do 6 aprila 141. flm je Hitler
napao na Jugoslav iju i ini onaj iti dan izjauli na;u Ро1агпо
sa domo inom ош su o rnak pro
testa napustili MCrat:t.-o-" Jer da
"politiku"
"politiku"
MaeArtura.
priredaba
opatanka,
ГРг9£5ЈиЖјШВШКВШрЈЛВГ' "ДИДДДем"дрaЈардaадјуaамаaЈДцaH
jHbbbbbU 'СЗв1ввш9ВвввввЕ
"ввШИвввК
bBbBbBbBbBV КвВгввВввВвВвВвВтјв!
Ж Vfrг$Шl$' f iМввН
$S	i&Л' ВbвbвbвbввbвbнbвHШbKвшi Ш BвBавВвBВвBВввВBвВBвВвLВвИVКШХk
Scena filma "The Affair napraIJen Nje-mafk- oj
Bepublici. rarpadanje
NJemafke dadeetem rijeku. Kanadl film
kazirati King Theatre pocetak 18 eptembra.
ili izeljo7.,
„Kulturasi", „covjekoljubivci
humanitarci" „treskalovici"
BLHC-iBBf?fflNBBBB- Vi
640аголг..
Odluka Г
niuniknciji
Je don odluku
u Italljl it kato-liek- e
erkve vl oni, koji ne odga-Jaj- u
u duhu prineipa ka-toW- ke
vjere ill Je ©dgajaju "u
ill komunittK-ke- m
duhu".
Ova edteka
koja ee pegediti nmoge ontladin-k- e
djeeje organitaeije u Italiji,
pada okvir peanate akcije, koju
Je poduseo Vatikan, obja%1jUjUt
vU gotlinu dana ek~k
komuniata u eujHa,
ne meta titovrk'j :_„ ;i !j
Je Mvrati. CHa, "garo". c.:.
peami kaae da njegva re:
peatala "buranija." l'ra v t.
bite kada bi Je nazvali burk-- '.
On Je pefee peamu aa "gladjcrj. гл
brade" pa Mvriila "garb,
eem".
CHiraeu Jedan tih
"peeme". Eve kak on to kais
"Jedno iju, drug klija
NHu vrdk burgija.
Od atraha peema moja
Beau ettta buranija".
Oraj Jedan od 16 tihova te nje
gore peeme najbeij gorori da Je
meeto "buranija" trebao nil "bur
kttljtt". Kako rekoh uvod pc:~:
Je Mo "gfadjenje njegore brade"
"buranija" redma, "gart.c""
tarrletak.
Jadni tfcevec njegova г:~а,
Ode ma "brade" "buran a" u
gerMC.
Bala iz Banata.
stvari
аTвеlaвиPвf eua_aaaiW
Dakie, na 19 aagtatta 'аЉ
matina etkefeen rponcr
amtiHMa avijattearima, k]e je
THe na --dMH naein" dao ub.l
A th dana Je gwannHn Ache?
9fBa9 feMtV#CMQBt Ml (RMllp4lf IUI
kadaj Je naavfa da SAD daju
eea sayaiR zsv, iyi mw
Mofek
amo te mi stavili 1 da
mo napuctili kultumi rad. Kaiu
da kada bi mi napustili
prihvatili ae neeega kulturnoga
oni iati bi nam pomogli u torn ra-d- u.
Mi znamo da Je to ialika.
Oni naa napuatili onda Jer w
aimatizirali a Hitlerom i raeunali
na njcmaeku pobjedu na cijetom
svijetu, kao Mo aada raeunaju na
nobjedu
Mi mo napravili mnogo kultur-ni- h
u poaljednjih 9 go-di- na
a SS Jala godine, napra-vil- i
mo takovu kuHurnu prired-b- u
kakve nate kelonija nije za-pamt- tla
od voga pa
ipak od goapede kuliuraaa ne ea-mo
da nijeden niji niMa doprMiio,
nego niti niau doUi da vide kako
Je to bilo.
Drug grape: "eovjekoljubivd
ili humaniUrei": Za cijelo vrijeme
rata i pealije rata u e bunili i
preteatireli saMo mi ave dajemo
za pemot Jugoalaviji, — saMo
tamo radimo na aakunljanju za
Jagoalaviju Hd. Kasali a da ka-da
M mi neMo uradili sa boleano
i potrebae u natej koloniji, oni bi
dali od aebe. Ipak. Od maja
mjereca 1948 naSe icne i ljudi
ivaki nijcsoc по-ч- ' nau pornoe-slr- o
JugOiiavcmnia bolnicama
za tubcrku:.;r.e Icz ibzira jeli
naj {'an i'.l cd к:Јз druge organi
aw um m ш xttaF
bbbbbbbbbbF ''B P JbbbbI JiMttaat jlftillHIIIIBr BBBBBBBBBBBW 'B et V 1-.п-
вт ввНвВвВЖВВВВВВВВВК
Ш L? A 1"f?
ВВВВВН Л равт
bBbBLV аш V£lHTi ЛвВш
bbbbbbbbbbwV ЛвнШввШУ7н.аЖа £ f ввввН ааввввш вВВш i bBBL ' _£ј
iz Blum". Film Je u
DemokratrkoJ I filmu re prikazuje
u I'o prl puta u ce prl
u —
Vnlikana o eksko- -
konumistn
Vatikan to da
e iekljuee
omladinu
materijaHetWcemi
e ekakomunikaeijt,
1
u
liatu o . _
mkaciji
niMa .
u
Je ..
,
e sa
rjrsv
i
ad
a
i
I I
CBatfTW a
u
Je k
л
Joi
u
i
eamo
eu
ore
ve . .
o
Ji ft
e
и
I.--- I Ш Hi
zacije ili ne pripada ni Jednoj. Do
danaa Jot nijedno druMvo oaim na
ega, nije takova neMo napravilo
koloniji.
27 marta ove godine nafe iene
napravile, kao i avake gedme.
Jednu priredbu iakljaeivo za pa
moc boieenima koloniJL Шо Je
iavanre-Ja- n program, — orkeatar
pne kbwe i uiac beaplata. Od ft.
pode eovjekpljebivaea ne taiaeik
nije ni Jedan nitta doprinio nego
nHi Jedan nije doaao na priredfci
nHi poalao voga rente za holaat
ne kejj prolaie po t i 6 godiaa U
boinieama bet ikoga voga.
Treea grupa au: TRE8KAL0YI
£1. To u oni koji tree e4
Mraka od Jut re do mraka. Uvijelc
drkeu, u trabu live I tra м'
umiru. Treali au kada Je Hitler
napao na Jugoalaviju, dratali m
kada Je Tito igrao kao opozlelonar
N'ortameriki, uhvatila ih Je gran
nica kada re Je otkrila Titove it.
daja i aada Je kada MacArttuer, M
nortameriekom vojakom, morMfi-eo- m
i avijacijom navallo na Kare-J- u,
nali TKKSKAI.OVIt?! w nmr--li
od atraha. Jedan od njih пм je
ohavijeetio neka mu ne aaljamo ae
zivniee za sabave, Jer ko esar
MacArthur mogao W mu zadijeni.
ti kola i konje. Do Ukovog ttfe.
na Je doveo atrah neke U4t lei
Jega area.
VAiXA OHJAVA
Za brlu doslavu braina i paketa primaocima u Ju
goslaviju DOBROVOLJNI ODBOR otvara 15 OKTOB
RA evoj urod 1 skladilto u TRSTU.
Braino, Standard Paketo I Pakoto po narud£bl ot
prematl demo iz TRSTA a Va5o vlastite Paketo ialjito kao
I do eada u naio skladilto u New Yorku od kuda c bit!
otprcmanl u Jugoslavlju evaklh 14 dana.
Najbolju Pozlugu Dajo Vam
DOBROVOLJNI ODBOR Inc.
ti
u
u
u
e
e
—
' Perica si kiri
ЈсЈпз vijert iz Xev Yetka ka ii da je bui kralj Peter Kara
d.DrdJcvirf otptttovao avtemm
Lcndon nakon Mo Je pfwe tri
mjecca u Sjedinjenlm Driavema
"po osobnom peelu.H
ZapiUn da li Je btie kakviii sna- - kva sa ponovnu wpoatavu me
r.arhlje u Jugalavijl, Periea Je
I odrrovor'.o. "tko ana?" On Je me
d.'-f.- m rckao da Je"ie" glerine
I da tj ekon.irneke priiik u Jugo
fbU.) lo;e. On Je veil takedjer
"
i-- o g'aam o "mogucem napadaju
m Jujjoelaviju po rukim sateKt
1 .Г.Л rrnlUma all 4U lt.JL. Лл
m. 'iirn, flan јвјг 4lTf U4
eu ce tl izvJeMaJl "ehladiH.M
S I'ericom Je otputovao u Lon-don
njegov tajnik, Branlmir To
povW.
("Narodnl Glanik")
I'M! --4-1
mibi т т T: a.w t.t.i
sttar, nema tana.
ШШ esaa
TtUvim ama". a lhi od ame Zap4etena
rMkaV data aa ia км ПвмаЈ1и
Ttaa. vJnJai seaM ;
I ИРД"НВИИИДИВИИДДРИИ1ИЈ1РИн " "" ' ' :
|
