000318

OCR Text: 1
1
a
4
gNy ч
HUMOR
TO JE BAR LAKO
Kccrka so zali majci:
— Joca jo tako zaljubljen u meiic da sav svoj
novae trosi kupujuei mi poklono. Mcni je to jako
noprijatno i volola bill kada bi to prcstalo, ali ne
znam Sta troba da uradim. . .
— To jo bar lako resiti, — odgovori joj maj-k- a.
— Udaj so za njegal
JSKRHiWST
Sudnc: Za§to stc tri nocl uzastopco provalji-va- li
u istu robnu kiicu?
Provalnik: All, vi me nccctc slivatitil Prvi
mt sam uzco Zcni baljinu, a dva puta sam isao da
jc promijcnim.
DIIUGI VOM
— Andrija, takve stvari moras svrSiti kod
bufo o nc u Skoli.
— Ali nama svi kazu da nam jc Skola drugi
dom. . .
BAKA T ШПКО
Вака: — ZaSto si dobio jcdinicu?
Mlrko: — Xisam znao gdje jo grudni koS.
Baka: — Tako ti i treba kada nikad no pazis
gdje ostavljas svoje stvari.
8ГО TUA.I OD MUSK A ПСA
Pjovojka: Covjpk kojpg bi ja zcljcla za muza
morao bi pokazati volju da budo kod kuco, da mo
znado zabavljati sa salama i pricama, da zna pjc-vat- i,
svirati. . . Udata zona: Ako jo to svo sto traziS onda
bi T.V. bio dosta.
PO'XA aA
Jaga: !Moj muz jo najzaboravniji eovjck na
8vi,jctu. Sinoc jo oj)ot nogdjc ostavio ScSir. Xo znam
koliko jo sesira, kisobrana, rukavica i drugili stva-ri
na takav nacin nogdjo ostavio.
Ljuba: Tpak jo malo protjorano roci da jo naj-zaboravniji
oovjek na svijotu.
.Jaga: Xijo, signrna sain da mu glava nijo pri-vaSco- na
za vrat voe bi ju odavno nogdjo ostavio.
SOFIJA LORF.N GRAIMT CK 1ЈСТМКОУЛС u nuuvi
Budva — Fllmska glumlca
Sofija Loren 1 njezin suprup
Carlo PontI, filmskl producent
podlfil te svoj ljctnikovac na
budvanskoj rivljcrl.
2elju Sofije Loren 1 Carla
Pontija da izgrade Ijetnlkovac
u Budvl snopcio Je predsjcd-nlk- u
Budvanskc opdlne VoJ'J
Brlnldu prije dva mjescca Ju-goslaven- skl
kulturnl ataSe u
Italljl.
Dril se da ce sc Sofijl Lo-ren
1 Carlu Pontiju datl loka-clj- a
u neposrednoj bllzlnl Ml-loce- ra
1 Svetog Stefana, gdje
Je lnace rezervirano dvadese-ta- k
gradlliSta kojl 5c se ponu
ditl domadim poznatim umjet-nlcim- a
i kulturnim radniclma
Zanlmljlv Je podatak da su
sc za gradnju svojih Ijetniko-vac-a
u Budvl zainteresirall J
istaknutl filmskl glumcl De
Santls l Raf Valone.
Angolika sc vec mjesocimasmi-jo2- i
nokako nosigiirno i ]mtibtcno
sa stranioa zapadnonjomaokilt no-vi- na
i ilustriranib tjodnika, imo
joj spominju najii funkeioncri
pravewudja te zomljo. a jedan za-k- on
— ako ga bonski )arlainontar-c-i
ikad izglasaju — dobit eo jio njoj
imo "Lex Angeiika". Angeiika jo
samo dovotogodisiije ])lavokoso di-jot- o,
ali njezina sudbina ipak jmi-2- a
bozbroj prilika automira sorija-lizirani- b
reportaza da iirolijevaju
lazno krokodilske suzo, vjeSto dj-гај- шЧ sentimontalno zieo i politic-k- o
porive eitalaca, pa bonski mi-nist- ar
za izbjeglieka pitanja no
proza ni od toga da napadne pro-sud- u
vrbovnog suda vlastito zomljo
uzvikujuei:
4Taj sluraj spada prod koniisiju
Ujedinjonili naroda za ljudska
praval".
2V.sA-r- t ishtslva
Pa bismo sbvatili ono sto so do-gadj- a,
moi-ani- o so vrat it i u pros-lo- st
njene majke llildegard Kure,
koja so nedavno smijoila isto ta-ko
bojazlji vim i potiNtenim oinijo-bo- m
s ekrana telovizijp Xjeinaek"
Domokratsko IJepublike, govoreei
o borbi za svojo dijete. Sve jo po-e.e- lo moda onda kad je llildegard,
izgubivsi u ratu i rod it elje i dove-tor- o
braee i sestara, nogdjo god.
1952. ot])iitena iz nekog borlinskog
katolit'kog sirotista u "svijot".
lrobijala so kroz zivot kao sluav-k- a
trazeri sreru. V svojo j dvadeset
i trr'oj irodini, u julu 1050, radja
PRIVREMENI RIBOLOV
Londonski konzcrvativni list
Daily Mail donosi ovu vainu
informaciju:
"Malo umjetno jezero kod
Kolvin Beja opskrbljcno je
privremeno sa 500 riba koje
su tamo uncsene da bi voj-vo- da
od Edinburga, kraljicin
suprug kojl je ncdavno po-sjet- io
taj kraj, mogao glcda-- ti
cetiri djecaka kako hvata-j- u
ribu".
U JAPANU PUSTEN U
SAOBRACAJ NAJBRZI VOZ
NA SVIJETU
Tokio — Prvog novembra
izmedju Tokija i Osake da-n- as
je pocco da saobraca
najbrii vlak na svijetu "IH-kar- i"
(svijct). Razdaljinu od
515 kilometara izmedju To-kija
i Osake lak predjc za
tri sata i deset minuta, raz-vijaju- ci
prosje6nu brzinu od
163 kilometara na sat. Mak-simal- na
brzina "Ilikarija"
iznosi 220 kilometara na sat.
Kako javlja TASS, ovak-v- u
brzinu "Hikari" postiic
na specijalnoj pruzi koja
je izmedju Tokija 1 Osake
izgradjena prije godinu
dana.
LABUDOVI N'ISU VJERNI
Jedna grupa brltansklh or-nltol- oga
oborila Je dosad opce-pozna- to
misijenje, da su labu-d- jl
braftni partnerl Jedan dru-go- m
vjernl do groba. NauiS
njacl su posle viSegodiSnjeg
posmatranja zivota labudova
ustanovlll da su muskl labu-do- vl
vjernl svojlm zenkama
samo u vrijeme medenog
mjeseca.
(Science)
"Evo ukratko povijesti rimske
sa svojlm nacelima svladaJe
sve narode, ali kad postigoie
svo cilj, njihova se republika ne
uzmogne odrzati, trebalo (e
promijervit' vladavinu; a naela
protivna onim prvima, upotreb-Ijen- a
v ovoj vladavini, oborise
njihovu veli2inu."
(Montesquie: Razmmatranja o
razlozima veliJine RImljana i
njihove propasli)
UDATA 2KNA VRIJEDI 8285,08 DOLARA
Koliko jo vrijedna udata zona? Amorikanoi
su i to izraounali: godisiijo S25(i,GS dolara!
Xa osnoni tog proracuna koji jo izvjoSon u
izlogu jodno njujor.sko banko kazo so da jo uzota
vrijodnost rada udato zono u km'i za koji bi so,
u jirotivnom sluraju, moralo iiamjostiti kui'mi ]o-inooni- ou. Xabrajaju so, modjutim, i drugi jioslovi
udato zono osim kuonili, a njili ima bozbroj.
Г toj statistioi inuzovi so ])rikazuju u jirilio-n- o
losom svijotlu: na !)0.( u statistics izrarunatib
tjodnib radnili sati enc otpada 1,7 sati na "ooka-nj- o mu.a".
k('erku kojoj daje imo Angeiika.
Ubrzo joj ])ostajo jasno da djcto-to- v
otao Frio Seltman ni u snu no
pomislja da so iijomo ozeni i da
eo se sama morati jirobijati kroz
zivot. Zapoljava se kao poinoeiia
radnioa i tako uzdrzava keorku. Xo
Angeiika noma jos ni dvijo godi-no
kad Hildegardu snalazi nova
ncvolja: ona obolijova od upale po-robrie- o. Kamo s dijetetoni? Otao
ni u toj najtozoj situaeiji no ]oka-zuj- e
zanimanje za dijete, niti pru-z- a
ikakvu ])omoe, ali u svojoj ne-vol- ji llildegard se obraea Luizi
Seltman, Fricovoj majci i Angoli-no- j
baki, koja ]iristaje da privre-meno
primi djovojoiou.
Xaptistanjc "slobodnoij svijeta"
Cini so da so zivot surovo ])oigrao
ITildegardoni Kure. Sest je mjose-e- i
lezala u bolniei. Jos si aim i bo-lolji- vu otputaju jo kuei. Angeii-ka
ostajo jos kod bake dok se llilde-gard
no ojioravi. Xo inlada zona
mora zivjoti, vraea so u i)oduzoee
i i)ooinjo raditi jirije vreinona. l)o-Io- st joj so povratila, a ])oduzoee
joj daje otkaz. llildegard o])ot pro-vo- di tri mjesoea u bolniei, a zatini
nospoobna za rad — prima soei-jaln- u
poiuoe koja joj nijo dovolj-n- a
ni za goli zivot.
1T to vrijeme llildegard so upo-zna- je
s Vilijem Klauertom. Ililde-gardin- o
so prilik' udajom za to
covjeka, koji jo danas jedina evi-st- a
tarka u njezinu zivotu, ne ioprav-ljajn- :
brarni par Klauert zivi jos
ч jedimin obitelji od tri rlana u pod- -
ZAKLJUCCI MEDJUNARODNE KONFERENCIJE O SAOBRACAJNIM NESREcAMA
Godisnje gine 100.000 na drumovima
(Od dopisnika Tanjuga)
Aloksamlrija — Ako se no razbijo fatalna
pomama za brzinom, koju ])otbranjuju i jiroizvo-dja-ci
i vlasnici automobila (a supormodorne auto-strad- o
stimulihii), ako so £ofiranje no slivati i kao
zanat, onda noma izgloda da so ublazi "klajiica
na drumovima svota". Montalitet vozaoa i posaka
svo vi.'o zaostajo za tobnickim moguonostima auto-mobils- ko
industrijo. Ovo su noki od zakljuraka
inter-rogional- no konforoncijo o saobraoajnini no-srooa- ma
koja jo, pod pokrovitoljstvom Svotsko
zdravstvono organizacijo, ui)ravo zavrsona u
Alcksandriji.
Strucnjaci iz colog svota dosli su do zakljuc-k- a
da jo, od prvo automobilsko nosrooo 1S00. go-din- o,
hroj ljudskili zrtava rastao fantastiono, u
goomotrijskoj progresiji. Oko 100 hiljada ljudi
izgubi zivot svako godino u saobraoajnim nosro-(ain- a,
a broj povrodjonib jo jos daloko vooi. U
visoko industrijalizovanim zoniljama, saobraoajno
ncsroi'o odnoso danas vi?o zivota nogo svo infok-tin- o
i zai-azn-o bolosti zajodno. IT Sjodinjonim
Dravama, godino 1.057. od infoktivnih i zaraznili
lwlosti unirlo jo 24.25(5 lira, od saobraoajnib no-sro- oa
— oS.702. Mnogo jo vooi, mod jut im, broj
zivib — unosrooonib. I Volikoj Britaniji, godino
10G0, svaki snirtni sluoaj na drumovima bio jo
praeon sa 15 too i '.)0—40 1акм ozlodjonib. 1T da-nasnjo- m
svotu, vjm' od pola sinrtnili s'uoajova
uslod raznili nosroc'a ot))ada na saobraoaj.
Na konforonciji u Alcksandriji, struonjaoi su
upozorili da broj saobraoajnib nosrooa u zonilja-ma
u razvoju tako brzo rasto da 'o poprimiti alar-niantn- o
razmoro ukoliko so no produzmu ]rovon-tivn- o
more. A one su i bilo ])ooban prodmot raz-govo- ra
struoiijaka iz 2.1] zomljo.
Xa osnovu maso ]odataka, struoiijaoi su za-traz- ili
da so ])rilikom plnniranja i izgradnjo oosta
vodi vi5c raruna ljudskini ziotinia i da so po-ost- ro
kritorijunn daaii,]a xozm'-ki-b dozvola. Oni
su so pro svoga ])obuiuli protn izi-az- a "in-sroc'a- "
Neki strufnjaci vjeruju da jc zagadjeni zrak iz motora
automobila (exhausts) opasniji od automobilskih sudara.
Na slici: Prizor sa kanadskih ccsta. Angeiika izmedju dva svijeta
stanaiskoj sobici, a kad su so ino-ra- li
isoliti oak i iz tog bijodnog
skloiii.ta, ATili i llildegard Klauert
— siti berlinskog "slobodnog svi-jeta"
— odlazo preko granico u Ci-ta- u,
u Xjemacku Domokratsku Ho-imblik- u,
gdje poeinju graditi no-vu
egzisteneiju. liilo jo to polovi-no- m
1050. godino. ]io jo to, eini so, prosudan ko-ra- k
u zivotu to dvoje odbaconili з
trpoze zajmdnonjemaekog jiriyrcd-uo- g
euda. Aili Klauert nalazi po-sa- o, kvalifieira so i dobiva stan.
llildegard takodjer radi sa skia-ceni- ni radnim vremenoin i oni
ubrzo srcdjujii priliko. llildegard
sada normalno zoli da joj so Ange-iika
vrati.
Ljudska istiua i
propayatuhm masincrija
Tom odlukoni poeinju i noprili-ke- .
Slueaj jo, doduo, sasvini ja-sa- n:
Angeiika inipada majci no
samo po Ijudskoj istini, voe i prav-no- ,
jor zapadnonjeniaeki gradjan-sk- i
zakonik izrieito kazo: "Van-braeii- o
dijete i njegov otao ne sma-traj- u
so krvnim rodom". Otao van-braen- og
djeteta ]o torn zakonu no-ma
pravo na dijete, eak ni onda
kad ga prizna za svoje.
Xo niajka nijo rarimala s ]ioli-tieki- ni elomcntima, s ])odjoloin
Xjomaeko, s nntikoinunistiekoni
bisterijom. Da se nalazila u nekoin
zaj)adnonjema"koni ijradu, dijete
bi joj bilo predano za nekoliko da-na,
ali sada poeinjo prava borba
koja re trajati ie od pot jjodina.
Jedln&tvo, 12. novembra, STRANA T
jor on implieira mmi silu, nosto sto jo noizbozno.
"SudXaar"s,oizhmroaizznoaomrbuz. irua Analojkjsoaslnoddriicjoi , smsaatrzaaprcspoascadoek--vnatnjioji-,-mm jo konstatovano da su vrlo oosto isti-ag-o
])ovodom nosroca u avionskom i zolozniokom sao-brat'aj- u,
a vrlo rotko u automobilskoni iako ovaj
prouzrokuje nouporodivo vooi broj zrtava. Samo
u vrlo inalom broju zomalja, i tok sada, poeinjo
razbijanjo apatijo proma uirtvinia na drumovima.
Drumovi, kola i njihovi korisnioi — tri su
glavna uzroka nosrooa (sudara). Dobro oosto sko-r- o automatski smanjuju broj smrtnib sluoajova.
Proma iznothn podaoima, ]okazalo so da jo u jed-n- oj od zomalja, svakib 500 funti ulozonib u po-boljsa- njo drumova, rozultiralo u oouvanju jednog
zivota. A oovooji zivot sigunio toliko vredi —
zakljuoili su struonjaoi.
Xa drugoj strani, ono sto jo dobro za jednu
nijo dobro za drugu zomlju. Arcliki skvorovi koji
usjioravaju saobraoaj jiokazali su so korisnim u
ЛтоПкој Ih'itaniji ali no i u Za]adnoj Xonmckoj.
Standanliznvanjr tc.stova za vozmr
Sominar u Aloksandriji ])roi)oruoio jo stan-dardizova- njo tostovo za svo ono koji zolo da do-bij- u
vozaoku dozvolu, tostovo koji bi obubvatili
prinoi])o saobrai'aja u gradu, na solu i na otvoro-no- m
])iitu. Mnogo vise paznjo uopto troba ioso-ti-ti
oliuoi sofora, "amatora" kao i "profesiona-laoa- ". Za jirvo jo proporuoono da ini so olomon-t- i
vozaoko obuko daju jos u skoli.
"rotociklistima troba zabraniti upotrcbu
autostrada svo dok no nauoo da kontrolisu svojo
masino" rocono jo u ])roporukama. T uopste, struo-njaoi
su stali na stanovi.sto da so iiainoou ostrijo
administrativno moro za ono koji su voo ])oznati
po svojo j agrosivnosti u voznji. Xo, uniosto dofi-nitmi- og oduzimanja dozvolo, boljo bi bilo takvo
vozaoo prisiliti na osnovnu obuku. U modjunarod-non- i
kodoksu o voznji — koji bi trebalo naciniti
— trebalo bi po misljonju stnienjaka unoti i stav
da onaj koji jc ujiravo dobio vozaoku dozvolu,
moze u роГ-etk- u voziti samo u prisustvu strncnog
lioa.
Xo samo izgradnja dobrili drumova i usavrsa-vanj- o automobilskih kola ( u smislu zastito ljud-skili
zivota) voe i adaptacija mentalitota vozaoa
(i posaka) sve brein ]iroi;reMi toliuike u svotu.
NAUKA O RASIZMU
UNESCO i izdavaoka kuoa "Oallinmrd" za-jodno
su 1000. izdali djolo pod naslovom "Xauka
o rasizmu", u kojom su sabrano studijo dosot istak-nuti- li
uoenjaka raznili zomalja. To kolcktivno djc-l- o
nijo samo podvrgnulo ozbiljnoj analizi argu-mon- te rasista nogo jo ispitalo i iirirodu rasnib
prodrasuda i mitova.
Nova edieija tv knjige, koja izlazi ovib dana,
sadrzi u nastavku jodnoglasno usvojen prijedlog
gnipo biologa, gonotioara i psiboantropologa koji
suradjuju s IJNHSCO-on- i da so is]itaju bioloski
aspokti rasnog probloma u svjotlu najnovijilt
otkriea.
Taj prijedlog bit e'e iznoson na zasjedanju
UNKSCA lOfiG. godino. Xa torn eo zasjedanju fi-loz-ofi,
soeiolozi, biolozi i antropolozi prikazati oso-bit- o
sooijalue i otioko aspokto rasnog pitanja. To
zasjodanjo hoz suinnjo ee formulii-at- i novu dokla-racij- u
o vasania i rasnim jn'odrasudania koja co
zamijeniti Dcklaraoiju o rasama usvojonu 1051.
Zapadiionjemaeka stamjia docula
je za slueaj majke koja trazi dije-te
i eitaoei su bili zapljusnuti na-slovi- ma
: "Angeiika ne smijc u kon-eentraoio- ni
logor. Angeiika — na-puto- na
od majke!"
Eto, u takvoj so atmosferi vo-di- la
bitka, jor Angel ikina baka
Luize Seltman i otae Fric odjed-no- m
so nisu btjoli odreoi djeteta.
Zapadnonjeniaeki ured za nialo-Ijctnik- o
oduzima Ilildegardi pravo
da odluruje gdje eo boraviti dije-te
i priniorava oca, koji jo dotad
pokazivao slab interos za ke'erku,
da sluzbono jirizna ocinstvo. Dvi-jo
se godino vuee jiroees prod su-do- m,
a onda u julu 10(52. pada prva
jirosuda zapadnoberlinskog zomalj-sko- g
suda: Angeiika pripada maj-ci.
llildegard se voe radosno sjirc-m- a
da doeoka dijete, kad joj sti-z- p
bi-zoja- v ureda za maloljotnike:
"Xp dolazite. Dijete je ozbiljno
bolesnol".
Lunar smlskih sporova
Tako poem jo lanae sudskili spo-rova.
Slueaj male Angeliko jiretva-i- a
sp it jmlitieko pitanjp. Krnst
Lonu'r, ministnr i bivi naeistieki
novinar, proelasava presudu suda
"zloeinom". V januaru ovo godino
najvisi berlinski sud opet donosi
presudu da se dijete mom vratiti
majci, a na bakinu zalbu, taku
isu iirpsudu donosi najzad prije
miesoc dana i savozni vrbovni sud
NIJ Xjoinaeke.
Kako bi se nezakonje opravda-lo- ,
u zapaduoiijeinaekoj (ainpi iz- -
1965. —
stanai'skoj sobici, a kad su so mo
vrcu so i preSucuju einjciiico ob-javlj- uju
so klcveto. Majka jo "izlo
zila svoje dijete", ona zivi u Citau
u "iiosredjonim inilikama", opct
so "razvela od svog muza". Prcd-sjedni- k
sonata, najvieg zajmdno-berlinsko- g
suda, demantirao jo, do-du.- 'o,
sva ta "otkriea", ali torn dc-mant- iju
najvoc'i dio zapadnonjo-maek- e
htampe nijo posvetio pozor-nos- t.
Sodam godina Angeiika nijo vi
djela niajku: pitanjp je da li so
jos sjeea, jiitanje jo kad eo jo opct
vidjeti — jor sabovska igra osjo-eaji- ma
jos traje. Xeki bonski po
slanioi eak razmatrajii mogueiiost
da so reforinira zakon koji so od
nosi na vanbracnii djeeu. Oponici-j-a
taktiziranja nastavlja so i pri
torn so no biraju sredstva.
V ovini josonskini daniina —
kako pio dojiisnik austrijskog li
sta "Volksblatt" — it lijopo na-nijotei- ioj
sobi svosr urodnog i bli
stavog stana, llildeganl Klauert
odgovorila jo nialoj Angelici:
"Moja draga Angelikal
Tvoja -- majka eo do;i ]o tcbo.
Mnoiro eeznem za toboni i np mojjn
doeekati dan kad 'u te snrjoti za-grli- ti. Ti vos i kod mono biti mtI-n- a
djovojeiea. loja si keerka i ini
]adas nieni".
Xijp, svakako, bilo Iako niajci
najiisati to pisino. Ku.'njp kojima
je bila izloena ide se na lieu to
yeiie, Г-i-je je dijeb1 pretvoreiio u
pion u alioskoj tiri'i bladnos? rata.