000313

OCR Text: S LOVE X ,S' A' A BE SEP A
Osebnost Jozeta Pahorja
Ob mrti slovenskega pisatelja Joieta Pahorja v zacetku sep-temb- ra
t.l. je imel Boiidar Borko na seji Druitva slovenskih
pisateljev zalni govor, iz katerega posnemamo nekaj odlomkov:
Ustvoqoino Oi6nOit pfipo
vedmka Jozeta Pahorja sta iz
obhkovali zkti dve deermi-nont- i.
Prva je v tern, da je fail
pnmoreki Stovenec, saj se je
rod I pred JeiKroedemdeje+imi
leti v Szoii na Krosu, in da je
prtpodol ne samo znoalni po-krom- i,
temvec 'udi generadji, ki
e ilo z globoko pnzodeotC
skozi dve vojni. Druga defernv-nanf- o
e v tern, da e svojo 20-ve- st
pnmorekega Slovenca zdiu-zi- l
t progretivntm svefovmm
nazorom, ki mu e kozol dru-zben- o
pov#zonot vseh pojavov
v zgodovirakem procesu clovs-stv- a
m tako se je ta pisatdj iz
Kosovelove pokrojme, posebej
Je z njeno gravrtacrjo k Trstu
in k pfoblwiom Irazalkega $lo-verntv- a,
z o&mm poudorkom
zavedol defrva, da e vpraic-n- e
obioja in napredka pri-morsk- ih
Slovencev zoVuzeno s
sociairxm nopredkom iloveitva,
z revoJudonanno zmago pro'e-tanaf- a.
Zafo je bil Joze Pohor
ze v zgodnjih u£itelfkh lehh
m na zacetku svoje literal ne
poti v na+proju z naaonohti£-nim- i
geli tecbnje me$£anske
druzbe pital oaalri£nega
pogleda na svet in posebej Je
na proWeme primorsWh S!o-vence- v.
To je Joze Pahor pokazal ze
v svojf prvi knjigi, pred ve2 KOt
Jtindeeefkni leti iziSlem roma-n- u
"Medvlodje . V гцет je z
epicrwmi prijemi anoliziral raz-mer- e
na Pnmorskem v le-ti-h
prve svetovne vojne m nepo-sredn- o
po лјеј. Pet let pozneje
je prioWeval v LjuWjonskem
7vonu zgodovirvski roman "Se-renissim- a",
katerega jedro ni
samo oris dokrcemh procesovv
razgiboni zgodovini toko sve-levrstn- e
druzbene formacije, kot
e bila deneika republika, tern-ve- i
e provo edro romana proti
faJizmu kot rezultanti itahjan- -
1) R
skih imperialtsticnih prizodevani
zoostrena idea neogibnega
konffckta med temi pnzadeva-nj- i
in druibeno utemetjenim od-poro- m,
ki so ga vzbwala. "Se-гвгнмит- м"
je Pohorjeva noj-znoftlne- pa
in najboijta pripc-vedn- a
stvaritev.
Tudi v nadoljnjih dveh ro
month je Pohor obrovnavol zge-dovtm- ko
nov, vendor se je tu
oddalpl od premorskega okol0,
ki mu je bfk steer najblizje.
Toko je leta 1940 iziel njegov
romon ' Matifa Gorjon '. V njem
e tegol k pnholoJkim zop'et-ljoe- m
kmekego upomijtva, k
prvemy kverkemg popadu
med podlozmki in fevdoino
gopodo leto 1515. V svojem
cetrtem romonu se je Joze Pohor
lotil s poetnimi pnjemi hterar-nozgodovir- ke
snovi: v "Poti
desetega brata ', kakor se ime-nwj- e
ta njegov leta 1951 noH- -
sreni romon, je obdelol zivlje-n- e
piotela Joipa Jurli€a in
toko pmpeval svoj delez k roz-vO- u
tiste pripovedne гrsti v
noli 1
1 (era tun, ki bo+j ak топј
uspeJno ponema v evropskih
literaturah ze тобпо razvito la
vie romancee.
Mktio teh Jtirih, za literornc
ustvorane Jozeta Pahoqa naj-znacilneji- ih
romanov, je spisal
Je mkidtrako povest "Ofrck
Jrnega rodu ' m potopino re-porta- zo
"Hodil po zemli sem
naJi , obe sta nastali v prvih
letih po naJi nacionolm in so-aol- ni
osvoboditvi. Sporrwne na
svo0 mladost nam je dal s
knpgo "Mlodost na Krosu", na
окирооцо pa v spisu "V never-n- i
znaki".
Vsi ti knjizno izJIi spisi —
ves Pahorjev opus pa kojpada
m zbran v knJKjoh, temve5 je
delno raztresen tudi po 2aso
pisih literorm profil. Le-t- a kaze
izrazttega realita, ki so ga pn
ustvanolnem de4u vodile pro- -
V S T Л' K X 1 0 L Л S X I K
Toronto: Velika priredba zajednicara
U subotu 17. oktobra odsjeci Hrratskc Bratske Za-jedni- ce
11 Torontu priredjuju zajcdnlfku zabau u fast
70-gollsiij- ice sojc organizacije.
Zabava te se odrzati u IIratskom Narodnom Domu
na Dupont Street. Svirati ce "Ilccari" iz Hamiltona. Hit
cc zakuska i pice.
U Torontu postoji pet odsjeka 1IBZ i oo je pni
put da zajednicki priredjuju zabavu. Ima nade da ce se
cze medju njima pojacati 1 da ce u buducc ne samo
odriavati zajedniike zabae ncgo i raziti suradnju u
raznim drugim akcijama od koristi za IIUZ i njezino
eiansto.
Xcma sumnje da je zbliia"anju i suradnji toront-ski- h
odsjeka IIBZ mnofo pridonlo mladi naraStaj, koji
se od prosle godine okuplja oko kuglanja.
Ггста nekim informacijama, IICZ u Torontu da-n- as
ima preko 1200 clanova (odraslo clansto i podmla-dak- ).
Slogom i razvitkom noih aktivnosti олај broj
moie se znatno poccati.
Vancouver: Redovna sjednica KJU
Kaimdsko JuinosIaensko Udruienje u Vancoucru,
B.C. oim zakazuje soju redovnu mjesecnu sjednicu za
nedjeiju 1. ncnembra 1964, u Golden Horseshoe Hall,
2786 Hastings Street. East.
Sjednica cc poccti u 10 sati prije podne.
Xa naoj redonoj prosloj sjednici odluceno je tla
se izrsi oa promjena u odriavanju, zbog toga Sto
igrafi sportsko? kluba 1ЧЛУ1 JADRAX imaju soje uta-kmi- ce
nedjeljom po podne od 2 sata i da bi se omogu-cil- o
i clanovima-igratim- a da prisutuju sjednicama.
Molimo da se oo u~aii.
Za daljt upustva i obavjestenja molimo da pitate
teiefon: AL 4-1-
87".
Sekretar
TORONTO: TROSLAVA 70-GODISXJ-ICE
XARODXOG
miJETXIKA DAFEVA
Poznati radnicki borac i muzicar Chris Dafer je
navriio 70-godisnj- icu iivota. Xapredne ukrajinske, bu-gars- ke,
makedonske, ruske i druge organizacije u To-rontu
priredjuju u njegovu pocast veliki banket i pozi-va- ju
sre one koji cijene njega I njegov dugogodi£nji rad
da istom prisustruju.
Banket ce se odrtati u subotu 17. oktobra, u Ukra-jinsko- m
radnickom domu, 300 Bathurst Street; pocinje
u 7 sati uvefer.
I5W
gres vne socame ideie, ne da
bi se zpac le v vsilpvo tenden-£nos- t,
ki e izpndila mocsikote-r- o
stvantev sooalnega read-zm- a
Poklicni vzgo)itel se tudi
kot pnsatelj ni moge) m veremo
nofeio ni moral odre& neki
vzgohni vtegi, ki jo imej tudi
toka etetska utvarjoJrof, kot
jo kaze hterotura. To nJ vzgoja
v obioatnem wniski, to e pot
spoznovonfa, ki noi pripeHe k
novemu doveku in novemu ho-moniz-mu
socio) ishene epohe.
Realtstiono usmerjen analit!k
v dramatkem ustvorioniu. V
druzbemh poiovov se kaze tudi
dromatskih spisih "Vini&rji ',
"Cas je dozorel" in "Semena v
kamenu ' je Joze Pohor obde
lal nekatere motivi€no mikavne
konflikte z nose predvojne
drulbene stvornosti, iz norodno-osvobodiJn- e
borbe, z povoine
industrializoci.e. Kokor v pripo- -
vedmh spisih je tudi v dromat-ski- h
osfol dosledno zvest svo-jem- u
nazoru, da je literatura v
skizbi zivlenja m floveka in 6a
se svt estetskega ustvorjonja
ne sme zapirati pred zgodovin-skim- i
pre pthi oasa. Cetudi Joze
Pahor kot romanopisec ni dose-ge- l
mojstrstva in kot dromatik
moonejjih odrskih uspehov, be
osrai v nasi iirerarun tudi v
perspektivi pnhodnosti kot eden
izmed znaJikiih pnpovedmkov
iz vrst nobol izkuJene genera-de- ,
generaaje dveh svetovnih
vojn, aktrvno tideleiene tudi v
formiranju nasega cloveka no-v- e
zgodovmske dobe.
Objae iz Toronta
MITIXG UDRU2EXJA
ZA MIR
U ponedjeljak 19. okto-bra
odrzat ce sc javni mi-tin- g
torontskog Udruzenja
za mir (Toronto Гсасс
Association), u X'orth To-ronto
Memorial Gardens,
180 Eglinton Street West,
8 uefer.
Goorit c"e Dr. James
G. Endicott, predsjednik
Kanadskog kongresa mira,
koji se upravo porratio iz
Kube. U toku posljednjih
mjeseci Dr. Endicott je
prisushovao i5e medjuna-rodni- h
konferencija (u Ja-pan- u,
Indiji) i ima mno-g- o
interesantnog da kaie
o medjunarodnoj situaciji. _ © _
I'ROSLAVA
100-GODISXJI- CE
TRVE IXTERXACIOXALE
I'roslava 100-godisnj- ice Pne Internacionale (Me-djunarodn- og
radnKkog u-drule- nja)
odrzat ce se u
pctak 23. oktobra, pod po-kroiteljs- tom
Skole dru-stcn- ih
nauka doktora Xor-ma- n
Bethune. Troslava e
se odrzati na 24 Cecil
Street, a pofima u 8 sa-ti
mecer. Goorit (e Alt
Dewhurst koji je sudjelo-va-o
na nedarnoj medju-narodnoj
konferenciji u
Beriinu kojoj su prisustvo-va- ii
vodefi marksistl iz 33
zemlje i diskusirali marks!-za- m
u smremenom svijetu.
Bit ce izloieni I nekl do-kume- nti
odnoscli se na
razitak medjunarodnog
radnickog pokreta.
— —
AMERICKI CRXCI
I PREDSJEDXICKI IZBORI
U petak 30. oktobra o-d-riat
ce se miting o borbi
amerifkih Crnaca i pre-dsjednif- kim
izborima u toj
zemlji. Gororit ce James
Farmer, predsjednik Kon-gresa
za rasnu jednakost
(Congress of Racial Equa-lity)
iz Xew Yorka. Miting
ce se odriati u koncertnoj
dvorani Royal York Hotela, i
pod pokrovitelj strom Ca-nadian
Antiapartheid As-socbti- on.
Poclma u 8 sa-ti
итебег.
рр
Jedinstvo, 16. oktobra, 1964 — STRANA t
Trostruka revolucija
(Xastavak iz proslog broja)
S. — U ovom ]K-riod-u Unijt1
ee takodje moei da cnligi-aj- u va-2n- u
ulogu i to na vie nafina:
A. Kroz kolektivne razgovore,
da pregovaraju nc samo za za-poslc- njc
nego i za one kojc sh
tehnoloSke promene izhacile sa
raila.
B. U pregovorima i za ostva-renj- c
prihoda, kao Sto su sfawo-t'- i,
kuUimw-vasjHt- m ccntri %
slicno, na isti nacin kao Sto
sad a pregovaraju za zdravstve-n- c
i socijahic mere.
su
spoljnih
C. udliicivanjem o tnveshaji obrazuju kroz pro- -
ogrommh svo fondova za pe~ laze odredjene ])otrebe Ijudi na
nzije i i nasto- - sviina nivoiina drutva, i)ostei)e- -
janjem invcsticioHom politi- - se izgradjuju u nacionalni
kom, eija bi bila invontar, a do se doslo
u socijahwj upotrebi i funkciji od
preduzeca kojc je investicija ne izabranih predstavnika.
ulozcna.
J). Organizacijom nczaposlc- -
nih, tako da i ovi sada bespra- -
vni Ijudi sUknii glas u odluci- -
iviaionijtu; ;0 isuлvj;ou„jL;o:,u.ji„i;ci„nk1io1i.nomlтis.m,k.,no.,j,i.n,,i-i-siit-j.7-t7-;.;,.
organizovanjc kancelanjskih stcPc1
profcsionahiih radnika.
9. — KoriSc'enje vladinog
prava na izdavanje dozvola za
regulisanjc brzine i pravca ki-berneti- ke, kako bi se teskoee
na miniimun, i upotreba najpodcsnijih Ijuds
odredjivanje najniih kih i prirodnih
nadnica kao 1 za novo ta
kse radi uvodjenja potstreka,
kako bi se sto brze islo ka ci-- lj
ovinia koji su postavljcni 11
ovom dokumentu.
Smatramo da ove sugestijp
nisu nikako ni potpune niti de-finitiv- ne. One tro-Sko- vc
od nekoliko biliona svako
godine vie nego sto se sada troi na korisne socijahic podu-hvat- e
i vecu ulogu vladc u )ri-vre- di
nego sto je danas — izu-ze- v
11 vremenu kriza. Po na-se- m mi4jonju, ovo jo vremo
krize, krize trotruke revolucijo.
Opta filozofija i)rolazni ie-rio- d
mora da se zasnujo u-bedje- nju da na'e ekonomko,
socijahic i ])oliticko intitucijo
pooje za upotrel)ii eoveka a
da ne postoji da
izvestan ckonomski sistem. Ova-kv- a
filozofija je usredsredjena
na razumevanju da su vlade u-jstanov- ljcne medju ljudima a
kako bi so omoguc'io zivot, slo-bod- a i postizanje srece i da vla-d- a
mora da bude stvaralacki
lozitivan instrument za ostva-ro- n jo ovih ciljova.
PltOMEXA MOltA ПА BUDE
POD KOXTltOLOM
F godinaina poslo Dmgog
Svctskog I?ata, ustanovljeno ja
da se ckonomska sudbina naci-j- e
moie da odrodi i diriguje.
Od delmte o Иакопи o ZajH)sle-nj- u
104G, svo so je vise
da Fedpralna Vlada snosi
twnoMiu odgovorncnt za ekonom-sk- u
i socijalnu dobrobit zemlje.
rukovodjeiiju jo
Zahtev demokratije je
da se planiranje sprovodi ol
strane jamili tela za opte do-br-o. Planiranje od strane pri-vatn- ili
tola, kao sto su korpo
racije, жа njihovo vlastito do-br- o
ne vodi automatski opstern
dobiii, kao sto nam je dolagak
kilenietike i njene )ol!iee
na zaposlenje to vee jaeno jw-kaza- o.
TeSkoce koje su mm nagle
romene u tehnologiji donole
rihvaceue su i od Kongresa
croK predloge za rad protiv du--
fifoiwnih i kratkoronih dislo- -
kacija, zakonodavstvo ta najMi- -
tene oblasti i one koje je te--
linicka inovacija ostavila za so--
1мт, ponovo kolovanje radni
CAMAC — NATRPXJACA
Isiti ledjtrna naprt-njaie- .
naprtnjaci
cak vesla.
ka, koje u marine zamcmlt- - 1 lifno. аГсго kojp su do sada
bile predlozene nisu "prt-lazne- "
po zamisli. Mozda su zlxtj? оло-jr- a
imale vrlo mali uticaj na
prilike za kojc bile predvi-djen- e da ])oj)rave. Ali д!амт
slabot ovakvog zakonodavstii
nije neefektmiost vec ncpove-zanos- t.
Ovakve kakve jesu pre-slavlja- ju
pon-Sn-o tretiranjo
raua, a nikako jedan
l)lau za uklanjanjc dubokih i
ozbiljnih bolcsti.
Organi planirania moraju da
mrczu koju
jilt
socijahic isplatc
za no
glavna osnova kojeg
demokratskom debatom stra- -
u
bili bi:
— da
i
c
— da i
— da u
radc do- -
prava za
])iedvidjaju
za
na
covck
Osnova plani-ranje.
poput
uiavm zaaaci oagovarajucili
ustanova za planiranje
sakupljaju podatkc ko- ji su potrebni za ocenjivanjo
socijalnilt ckonomskih efeka-t- a kibcrnctikc na razlicitim
za nvodjenja;
kroz javnu nrivatnu
inicijativit prcporitcuju putcvo
za potsticanjc kibcrnctikc;
cilju zadovoljcnja
drustvcmh na
svele dcljivanjit
izvora;
prava
odrxava
shva-tal- o
potrcba
da izndlazc nacinc za u-blazav- anjc tctkoca it prclaznom
period it od druStva, u komc je
norma puna zaposlcnoit u c-kono- mskom sistcmit baziranom
na oskudicit, ka drugom u ko-mc
cV norma biti Hi nczaposle-no- 4t
u tradicionalnom smislu
produktivnog rada, Hi zaposlc-no- st
it mnogim vrstama socijal-n- o vrcdnih ali "neproduktiv-nih- "
aktivnosti, kojc ckonomija
izobilja omogucava; da stvorc
uslovc u kojima ce zene i mu-skar- ci, koji nisu vise potrebni
za proizvodnju robe i mluga,
mod da nadju svoj put ka ra-znim
licno ispunljivim tchi ja-ma
i socijalno korisnim zani-manjim- a.
— da pronadju alternative
za troskovc na narodnu odbra-n- u i slicno, kojc cc biti jasne
same po scbi i priltvatljivc od
strane gradjana, preduzctuika 1
radnika, kao razumnija upotre-ba
opUih sredstava;
— da intcgriraju domace
medjunarodno planiranje. Tc-hnolos- ka revolucija je — pra-kticn- o
govoreei — povezala sva-- ki znatni domaci problem za
svetski problem. Ogromnc ncje-dnakos- ti
izmedju industrijahzi-rani- h
i ncrazvijcnilt zcmalja
ne mogu se vise odrzati.
U svomii ovom cilj biti
svesno i racionalno upravljanje
ckonomskog 2ivota kroz planske
ustanove pod demokratskom
kontrolom.
U ovakom promenjenom ko-stu- ni,
novo planske ustanove
radice na svakom nivou vlasti
— lokalnom, oblasnom i fede-ralno-in
i tako organizovane,
da izazovu demokmtsko ucesee
u svima njihovim ]KHtu]ciina.
Ova tela bice siwistva za dava-nj- e
jiravca i sadrisine sve vecini
zahtevima za iwboljsanje u svi-ma
deloviina javnog Jivota.
Planske ustanove jokazace put
da se sve veci protest protiv
ruiiiih gradova, zagadjenog va-zdu- ha
i vcnle, nejiotpuiiog vas-pitn- og sitema, sve veveg izceza-vanj- a
materijalnih sredstava i
prirodnih ]Mirkova, nikog nivoa
lekarkog staranja i sbrda-sdo-l- a
ekonoiivkog razijanja kro-ne
u integrirani na]or za јннИ-zan- je
oplteg blagotanja.
U Lenjingrsdu je konetru-- 1 vWbu traje svega. nekoMko
Iran carnac koji e mote no Imhuuta, a njegovo ргетлпје
na
U se nala
ze 1
—
ce
—
za put takodjer Je vrlo kra-tk-o
1 jednostavno.
Izum je vrlo prikladan za John William Ward.
Mi smo ohrabljcni sa iodaei-m- a ii4tanoa za planiranje u
Evixipskom Ekononkom Zaji1-dnicko- m Tritu i nekoliko dru-gi- h
evropskih narola i vcruje-111- 0
da ova zemlja moze da so
koristi izucavanjem njihoMh
slabosti i uspelia.
Glaiii rezultat planiranja bi-ce
da se podigne im'eAtiranjp u
jamom sektoru. Voce invostiei-j- o
u ovoj oblati se jireponicu-j- u
zbog toga Sto su trcbale da
so odavno uvodu, zato sto po-treb- c
u ovom sektoru saein.ia-vaj- u bitni deo sadrfinc optc
dobrobiti i zato sto one mogu
lako da se dozvole od jedno
dniStva izobilja. Prihvataiuci
snznanjo da so nalazimo u ]w riodu ])rclaza, bilo bi varljno
]io naein misljonju da kazcnio
da ce takc aktivnosti da pro-izvod- u
punu zaposlpnost. Efika-snost- i
kibernetike trcba da bu-d- u
teznja kako u javnoin tako
i ])rivatnom sektoru, a glavno
toziSte trcba da je u planira-nju- ,
kao jedno od sredstava za
ostvarenje ovog. Centralna ]rct
postavka u ovom dokunieiitu ,10
11 ustanovama za planiranje,
kao osnova svega i da nacija
ido u pnivcu drustva u komc
proizvodnja robe i usluga 111,10 jedino ili nioda glavno sred-stv- o
za raspodelu prihoda.
DEMON PA TIXA С1ЈЛ
PUOMEXE
Kevolucija 11 ratnim sredsUi-m- a
daje neto nejasno obeca-1- 1 je, da vv nioda covecanstvo
najzad eliininisati organi7oanu
silu kao uietod za resuanje
incdjunarodnih sukoba i naci
za istu jioliticki ili nioralm f
kvivalenat, koji ce omoguciti
stvaranjo boljeg sveta. l?oolu-cij- a Crnaca oznacava tako du-g- o ocekivani jirijom ove giupo
it americku zajednieu, ])od je-dnaki- m socijalnim, politickun 1 ekonoiiiskini uslovima. Kibcrno-tsk- a
revolucija nudi cgzistenci
jit koja je kvalitativno bogati-j- a kako u demokratskim tako 1 matorijahiim vrcdnostinia. Soc-ijalno
uredjonje u koine Ijudi
donoso odluke, koje odredjuju
oblike njihovih zivota, iiostaie
izvodljivije sada vie nego lka-d- a
2-ani-je;
raskidanje lanca ko
ji je do sada vczivao za rad,
koji nije isjmnio ocekivanja, o-slobadj- ava
ill da poitanu ата
djani, da nadju sebe i da ta
raju svoju istoriju.
Ali ova uzviSona obecanja tic
protstavljnju ni u kom shu'-aj-u
garantiju. Osvotljavanje i sta
ranjp Iwljih mogiicnosti zn dr
mokratske izglelp" je jid?,a
stvar; njilio%-- o ostvaren,ii- - if
sasvim druga, jer vizija dnno
kratskog iivota se ozivotxot.t ,1
ne kroz telinolosku promnn,
nego sa ljudima, koji st-7(- o idu ka ovom ideal 11 i st.n 1 1
ustanove koje ce ivaliznx.i, 1 hraniti л-iz-iju
u zivom obhkn
Detnokratija, kao sto mi и,и
trebljavamo ovu w, znar--i 7
jeduica muskamca i iena.
ji su sposobni da shvate. 1
ze i odrede svoje iivote k.n. T
. stojanstvena ljudska biea. I)i
mokratija moie da bude uk' n
njena samo u politikom 1 k'
nomskom uredjenju, u kom-liogatstv- o
]км1е1јепо о1 naiodi
i za narod i ujwtrebljeno zi
imjsire socijalno dobro. Sa df
lafenjem dol izobilja mi in a
mo ekonotmku cwnoni za pra
vu domokratiju u5estvovaii.i, ч
kooj Ijudi nece vise da -- o r.- -i --
caju zaroldjcnici socijalnih м'а
i odluka, koje su van njibr f
kontrolc ili razumevanja.
CLAXOVI KOMITETA
Donald G. Agger, Dr. Donald R. Armstrong, James Boggs,
W. II. Ferry, Todd Gitlin, Roger Hagan, Michael Har-rington,
Tom Hayden, Ralph L. Helstein, Dr. Frances W.
Herring, Brig. Gen. Hugh B. Hester, Gerald W. Johnson,
Irving F. Laucks, Gunnar Myrdal, Gerard Piel, Michael
D. Reagan, Ben B. Seligman, Robert Theoblad,
Worthy, Alice Mary' Hilton, David T. Bazeion,
Geismar, Philip Green, II. Stuart Hughes, Linus
William
Maxwell
Pauling,
Prlpremanje camca za plo-- lzlete. ' (Preveo D. Jovanorid)