000306

OCR Text: Izb
ilOMHUI! I H'Ti Mil
KAKAV ISHOD IZBORA?
Izglcdi su da liborali neee po-sti- ci
svoj glavni oilj — nadpolo-vien- u
vooinu u parlamontu. Pmt-vidjanj- o
toga liacilo ih jo u pani-ku- .
Prema nekim infornmcijama
u ioku posljednjeg tjedna izborne
kampanjo utrosit co 1" milijuna
dolara na propaganda da moraju
dobiti vooinu.
Pribjegavaju i prijetnjama i
ucjenji'vnnju. Tako je premijor
Pearson proslog tjedna u Torontu
kazao da pp izbori biti oppt za go-dii- m
dana ili 18 mjpspoi ako on
ne dobijp vpc:inu. To su kritizira-l- i
nc samo prodstavnioi drugih par-tija
nogo i iioki listovi koji podu-pi- m
liboralo (na primjor, Toron-to
Daily Star). Pearson je poku-ga- o
da so izvueo tvrdnjom da to
nijc rpkao. Medjutim, govor mu
jc bio rekordiran.
Dri sp da ee liborali
oppt dobiti vise glasova i
raandata nogo ijodna dru-g- a
partija. Piefonbakorovi konzor-vativ- pi
co proei dobro ako zadrze
ono sto imaju. Socijalkrediteri i
kreditisti (h Qucbppu) tnko isto.
Jcdina partija kojoj svi priznaju
povceanjo glasova i mandata jesfp
Nova demokratska partija. Pred-vidj- a
so da bi oak mogln izabrati
jpdnog ili dva poslanika u Quebopu.
Predvidjanja da pp liborali i ovaj
put dobiti najvise glasova i lnan-dat- a,
zasnivaju sp up toliko na n.ji-hov- oj
popuhircinsti, koliko na no-popularn- osti Picl'onbakorovih kon-zprvativa- pa.
Najvisp im ide u pri-lo- g
"prasporitet" i mnogi kazn.
Ipak ,jp bol.j' nogo kad su uprav-Ija- li
torijevci.
Nova demokratska partija im.i
bolji program od bilo kojo dmi- -
Jiartijp koja jp dosad bila
parlamentu; ona takodjc;
ima veliki broj sposnbnih ljudi i
to co joj sigurno donijpti priliuno
novih glasova.
U prilog liberalinia i knnzorsa-livcim- a
— a protiv NDP — jp t
Sto mnogi sniatrnju da anio pri
i dmgi imaju priliku da forini
Vpp so odavna osji-r- a jmtrcb.i
promjpup u kanadskoj politifkoj
strakturi. Staro politirko partijp
liborala i torijpvapa, kojo Kana-do- m
upravljaju blizu stotinu go-dh- m.
vis in niogu udovoljiti in-tcrpsi- ma
i potivliama kanadskog
naroda.
Izborinia u poiipdjpljak vS. no-vembra
troba uFiniti zaokrot u ka:
nadskoj ])olitipi. Potrpbno jp, a i
mogurp jp izabrati vpi'inu
Oni kaiididh-a-j- u
u svim izbornim kotarima. To
znaei tivba glasati za kandidatp
Novo domnkratskt' partijo, za ko-munis- tp,
progrosivno nozavisiijakp,
na i noko kandidatp starib iioiitip-Id- b
partija koji oWaxnju da pp
raditi za progrrsivno roformo i nu-djunaro- dni
mir.
Izbor demokratsko vpiHup omo-gupi- o
bi fonnii-anj- p narodne dy-moki-at- sko
vladp i ujpdno stvorio
lii prpduslov za Sirokp druStvone
lvfonup i visi standard zivotn. Io-giu- 'e
jp izabrati vooi broj demo-kratski-li
poslanika. V tome jp нај-vani- ja
Nova domoki-atsk- a jiartija i
njpzin program.
XDP prrdlai' razvijanjo kanad-вк- о
ckoiiomijo vlastitim srodstvima
i vlastitim snagama, boz stranog
ka])itala. Tma so u vidu osnivanjo
jodnog fi'di-ralno-proviupijaln- og
ckonoiuskog vijpoa za plnniranjp
])ioizvodnjp i iskoriStavanjp kanad-skih
prirodnih bogatstva za doiua-o- u indutriju. V tu svrliu XDP
])iodlazc osnivanjo dravnog fon-d- a
iz kojog bi sp ])laoali trokovi.
Ргavna kontrola i planirnnjp u
])roizvodnji osiguralo bi Kanadja-nim- a
stalno upolcnjo, vo:i stan-dard
zivota i sigurnu buduoiinst.
Takva okobiost oinogurila bi vla-d- i
da finaupijalno ])riski.oi u po-mo- p
siromaMiim fariuprima, sto bi
im omogin'ilo kupovanjp novo sn-viTino- np tohnikp i tim putpm olak-sal- a
bi im so proizvodnja i povo- -
vijesti i komentari
ramwi'ii; iiiiiiiiii тшткчш' 'игјжииш-- ш „ миш" v шштшт iw 1г.ж w
rajn ladu i laju gins za kandl-da- t-one
partijp koja po njihovom
rariiiiti ima najboljp izglode za po-bje- du
— innoe V im "propasti"
njihov glas. To mi ostnei proslosti
— i politick' npzivlosti.
Jedun vrlo vnzna okolnost jo
ravnndiisiiosjtfjplasapa, gotovo ajw-tij- a.
Na pocjuku izltorno kampa-nj- p
(tallupov Poll je utvrdio da jo
troeina glasaca noopredjeljena. Tri
tjpdnn knsnije postotak inopmlje-ljeni- h
so povoeao na 40 posto!
Politieari su duvali i duvali, sto
su izdinali vidjpt очпо za neko-lik- o
dana. . .
Odgovor na propagandu
liberala
Na pojafanu libcralnu propaRaiulu
za vecinu u parlamcntu ncki odgora-raj- u:
Sto manje Rlasova I mandata za
libcralc, to bolje za Kanadu i njozlii
narod!
se
po
i
"tt--. ~ 5 11 I
M '' ill
i s rc4 i - i ii fesdG ЧлЧ г II
LJm& ПГ L V ii.f
v
"ixny. mi:i:ny.
iNruprodiP1 t и
Ж
rjin njihov dohodak.
Kkoiuiiuko laniranjo pod ni-kovodst- voin dravnog vijooa — ka-- z'
so daljo u programu XDP —
stvorilo bi priliku da so n'posi44l-n- o
jiristupi izgradnji skola, bolni-oa- ,
hiljado stanova, parkovn, od-nmrali- stn
i mnogili dnigih drustyo-ni- h
jiotroba u svakoin gradu i u
svakom nasolju.
PudiK'i so svakog dana uvadja-j- u
novo motodo i tphnolosko
u ])ndzvodiiji, XPP prod-laz- p
obuoavanjp i priprpinanjo rad-nika
za modornu proizvodnju na
drJtaMii tnwak. Drzavn mora sno-si- ti
tmskovo no samo na obuoava-nj- u
radnika, npgo i pnmngati rad-nik- u
i njogoj obitolji dok jo Ix-- z
posla i platiti do
dnigog ])osla, gdjp jp to potivbno.
XPP jp protiv bilo kakvih prp-govo- ni
ili obooanja izvoza kanad-sk- o
vodo u Sjedinjono Przavp.
Ovom vaznom ]iitanju mora sp od-m- ah
ozbiljno ])ristupiti i
ga ч glodiSta na daloku ka-uads- ku budupiiost, kad pp njoj tro-ba- ti
vodona bogatstva za vlastito
svrhp. A'oda sp nioo skronuti, gdjo
god jo ])otrobno. a till potroha u
Kanadi ima xvi' sada.
Probli-i- n strano industrijo u Ka-nadi
postajo sve voc4 i ozbiljniji.
XDP ]trodlao da tonio troba sta-- ti
na kraj. Strani ]osjodi it Ka-nadi
iz dana u dan otozavaju, oak
i oiipmoguptiju Kanadjaniina da
upravljaju svojom okononiijom
proina vlastitoni naliodjonju. Po'lo
jc vpp do toga, gdjp so postavlja
]itaiijo tko co odhicivati o budit-oo- m kanadskom nacioiialnoin raz-vitk- u.
Za izlaz iz ovo situacijo XDP
])rodla.o da fodoralna vlada ]ri-stu- pi svako injosto sa svojim
kapitalom. gdjo god so pojavi ]o-tro- ba
izgi-adnj- o novo industrijo ili
iskoristavanjp prinxliiili bogatstva.
Svi voci ]nojpkti niogii sp finnnci-ra- ti
uspostnvoni Canadian Dovo-Ininne- nt Funda. Takav fund, ko
SARLATANIJA
Inogi ozbiljni pitaju
ktmzorxativae Diofonbakpr
uvijok vjprujc "ptniokp"
glasoo dobiti naimdima Sovjt't-sk- i
(obooavanji'in "oslobo-djpnja- "
Isto?np Ero])p slifno)
Г-ovj- pk zaista naupio
pnwlosti.
Hefenliakera neliad
V.M2.) podupirali
lorciM
dojrasili Evrope,
ozbiljno uzimnli njogovo govo-rancij-p,
kontro-lira- o
dravnp fondovo kojili
poiuazo "otnioka stainpa" obliku
oglasa) ,,kulturnc" svrbc.
fondovima raspolazu li-bor- ali
nikakva izgloda
poiiovo Diof'onba-kora- .
Prugim rijooinia, uzalud
napor straui.
w$ ]l
'ЛлшоеЛ
лз(ШjAШ.rf&f,п,гЉњ%љ% шштг%
ВШР ШШ
demo-kraLskib'poslani- ka.
orne
@d
pro-mjo-no
transportaciju
prouoa-va- ti
"antiko-nmnistip- ki
na birahstut
(Karikatura Ueatona)
ш?г Ш
niii MHiirni" i№ гптишш
ljudi za-t- o
jos
da и
na
Savez
i .'
Taj nije nista
iz
I su (od 1057.
do svi
koji su ovamo
iz ali up zato sto
su
npgo zato sto jo on
iz
(u
i razno
Sada tini
i npma da
dooi u ruko
. .
mu na toj . .
jl
. I, . t Љг Ж
'
i
W: il .
na
sunt, sio.
lVt
ji cc Kanadu daviti ua l-- i nijo-'st- „
— Ua.c so u prouxamu XDP
— mii.c so izgraditi uioioima iit.-djovi- no
Kanadjana i njihc milu-strij- o.
Takvo planiranjo i takxc
mjoro omoguoit co Kanadi la uln-diu'- o
nosmotnno trgujo i zaust.nt
daljnjo prodiranjo strain ц kajota
la iia kanadski toritorij.
Г programu XDP isthV м- - io-tn-- ba
garauoijp svakom Kanadj.i
mi za jiristojan zivot. Si koji ra-d- c
moraju iniati dovoljan dulmdak
za pokripp njihovih najnuznijib pn
trplia. Starcima i iznoiiioulmi.i no
ra so noposrodno povisiti drjmia
ротж'. XDP prodlazo 1н d-.- . i
mirovino, роГччп od (" цо1та i,.
rosti. Potjiora za uzdrzaaii.t ш.
lodobno djoco mora sp takdj-- r p.-]irav- iti
i ]odici do visinc kak"
su dnnas oijoiio.
XDP istiop potn-b- u jodnog op-oo- g
nacionalnog jm-glod- a zivot nog
i zdrnvstvpnog stanja Kanadjana
kako bi so niogla pruziti drzavna
jmmoo bolosnima, iznomogliina,
osakaoonima i svim dniiiima, koji
iipinaju sn-dstav- a za zivotnu ogzi-stonoi- ju
i lijoccnjo.
.Icdno od najvaznijih jntanja so-cijal- no
zatitt- - — ka.o program
XDP — jo ojx'o zdravstvono osi-gui-an- jp
(modioaro). Svaki Kana-djani- n
mora iniati pravo na naj-bol- ji
i najpfikasniji lijocnicki pro-glo- d
i lijccnjo, boz obira da li mo-ga- o
platiti ili no. Zbog toga XDP
imdupiro izvjo.taj poznatc llallovo
komisijo, koja jo pnporucila syo-opo- ii dravnu modikalnu ponioo.
XDP kritizira i ukazujo na no-sposobn- ost dosndanjih vlada ?to
nisu bilo u stanju rioSiti pitanjo
franouko Kanade. V Qupbocu jo
do'lo do situacijo, gdjo so mora
niisliti o optanku i same konfodo-racijo- . XDP misli da jo najbolji
izlaz iz nozadovoljstva francitskih
Kanadjana u tome ako so pod vod-stvo- m fodoralno vlado ])ristupi
otvamnju prilika za okonomslri
razvitak, puno uposlonjo, socijalno
Dobarkandidat
U izbornom okrugu Nia-gara
Peninsula kandidira za
fcdcralnog poslanika na li-st!
Novc demokratskc par-tij- e
Itobert Wright. On je
tfovjek koji treba da bude
izabran u fedcralni parla-men- t,
jcr je nap redan, spo-soba- n,
fovjek na koga se
moicte obratiti u potrcbi.
Zato glasajte za naSeg kan-dida- ta
llobert AVrighta na
8. novembra, fovjeka za ko-je- g
smo sigurni da c ra-d- iti
s nama, a nc protiv nas
radnika.
M. BALENOVIC
CASOriSI
W ft"
Dvije Kanade —
za novu
konfederaciju#
IzaSao je iz Stampc fa-sop- is
Slarxist Quarterly. Ci-ta- vi
broj povecan je "kri-- zi
konfederacije". U ovom
broju iznijet je i prijed-lo- g
francusko-kanadski- h
soeijalista za "slobodnu
driavu Quebec" i sporazum
izmedju tc driavc i cngle-sko-govorc- ce
Kanade.
Tu jc daljc tlanak dva- -
Џ ju profesora montrcalskog ', uuivcrzitcta: profesor Jac
ques — Yvan Slorin pl§c
o "ravnopravnosti dvaja
kanadskih naroda", a pro-fesor
Alfred Dubiic o "eko-nomski- m
problcmima kon- -
j fedcracije". Stalcy Ilycrson
razmaira icorcisku siranu
nacicnalnog problema u
Kanadi.
"Cijcna pojedinom broju
Slarxist ({uarterly jc 50
centi, godiSuja pretplata
S2.00.
Adrcsa jc:
Slarxist Quarterly
11 Stafford Ave,
Toronto 3, Out.
fapg—raewfscsr —w
Komunisticki Hder u pro-vinc- iji
Ontario Ilrucc Slagnu-so- n
(gore) kandidira u izbor-nom
okrugu Lssex Kast
(Windsor). Taj okrug godina-m- a
zastupa ministar vanj-ski- h
poslova Paul Slartin, ko-ji
sc smatra glavnim fovje-ko- m
Washingtona u l'carso-- n
ovoj vladi.
Has
5. novembra, 1965.— STRANA 3
tuca opasno
14SE: SIITCII SAGO
Urcdnik lista "Ukrainian Canadian"
Koliko ovo zoniljc ]ripada stranim intorosima?
Koliko jc ozbiljno strano iirouzimanjp kljuonih sck-to-ra
nasc privivdo .' I kako to utjot'o na nasu eko-noms- ku i politicku nozavisiiost kao suvorono drzavo?
Ovo su pitanja koja zasluzuju visoki priori-to- t
u sadasnjoj izhornoj kampanji. Xazalost, vrlo
malo so govori o strauom posjinlovanju nasih vi-taln- ih industrija.
Kljuc apatiji koja jp tako oppvidna u ovoj iz-hornoj
kampanji nalazi sp u izbjpgasanju stvarnili
pitanja, osobito pitanja stranog vlasnistva.
Л to prpdstavlja glavtui ojiasnost nascm opstan- -
ku kao slobodnom narodu! Skaudal o npurpdnosti- -
ma u visokim knigovima su mala stvar u porodjo- -
nju sa volikom kradjom nasih glaiih proizs'od- -
nih rosmsa jio stranim korporaoijama.
Xoma razvijono z-mlj-p
u svijetu sa tako viso-kim
stupnjom strano kontrolo kljuonih soktora pri-vro-do kao sto jp Kanada. Iako i drugo zoniljo ima-d-u
ovaj problotn, on nijp prosiron i noograniScn
kao u Kanadi. Л"оЧпа drugih zomalja imaju nrloi
kon train nad svojom privrodom.
Situaoija u nasoj zomlji zabrinjava. Poznato
jo da jo (JO posto manifakturo u stranim rukama,
(Jf) posto naftono i plinsko jiroizvodnjp, № posto
rudai'stva i topionistva. Tako vaznp granp ])Нлто-d- p
kao sto su industrija gump i nutomolnla potpu-n- o
ii stranim rukama.
Jos jo znacajnijo, kao sto jo nodavno primjo-ti-o
jodan torautski list, da jo strano gospodstvo
najjai'p u najvpoim i najdinamionijiin poduzpoima
— u])iavo onima koja "odrodjuju kratanjo oitavo
privr0odio"s. trani korporativni intorosi kontroliraju
jodnu od svako tri kompanijo oija vrijodnost izno-- si
milijun dolara, a dvijp od svako tri ?ija Tijcd-no- st
lirplazi 25 milijuna.
Strain- - invostioijo u Kanadi iznoso oko
milijardi dolara.
23
Prodstavntoi kmpnog kapitala u ovoj zomlji
tvrdo da jo ovo dobra stvar; da stranim invostici-jam- a
tioba zahvaliti za brzi razvoj industrijo i za
prospcritot. Oni argumonti.41 da otud proizlazi vi-soki
standard zivota koga Kanadjani danas uzivaju.
PovrSno izgh'da da jo tako. ЛН taj j' argume-n- at
jodnak onomo da su ratovi dobra stvar za viso-k- u
])rivrodnu djolatnost i prosppritpt. Xi .jodan od
ovih argumonata no vodi raouna o posljedtoama
takvog prosporitpta.
Kakva jo stvarnost?
Strana kontrola naso industrijo zna4 stranu
kon train nasog okonomskog zivota. PoSto su u po-sjo- du
i kontroli stranoi imaju nine da donose odln-k- o
o na5oj prircli — kakva co onn biti i kako co
so krotati. Ova huh' im dopustn da donose odltiko
o nasoj vanjskoj trgovini, o nasini proizvodnim ka-paeitoti- ma
i tohnologiji, o nasoni istrasSivanju i
srodstvima za indtistrijski progros, o zaposlonju i
razvitku nauenih i tehniekih kvalifiknoija i kadro-v- a,
)oslu niilijunn Kanadjana, oak i opstanku oi-jo- lih nasolja.
Ova nine up smijp biti propustena stranoima.
Ona so diroklno i prosudno oduosi nn sposobnnst
zcinlje da zadri osnovno ospbine suvoronitota — тоб
da biidemo gospodari ii svojoj kuei.
Kanada rv vrlo tofiko zadrati politifku npza-isno- st ako njezina privroda bude daljo padala nod
tianu kontralu. Ii vjorujemo, sknina sa volifdm
lirojcni Kanadjana, da su politieka l okonomska
ii za Uuost dvije strano istog novoiea, i da gubitak
ii.- - pivdstavlja troonjo drugo.
Sada vise nije dost a upozoravati Kanadjano
. t. kakvu opasnost pnnlstavlja povoeanje stranog
nj-- l Mioin nineriekog vlasnistva. Xisu dovoljni m
-- priziii i ogranieoni znkonski prijodlozi usmjorcni
i loporonjo stranog vlasnistva, ukoliko no 2olimo
i i и ilnog dana ]ostanomo podosot i prva drza--
sjed. Drzava. l)nigo zomljo vodo rapuna o ovom
ir)lileinu prijp nogo dodju u polozaj u komo so
Kanada danas nalazi.
Jedna jo stvar traziti i okuraivati stranp in-tiei- jo,
dozvoljavajuiM onima koju invostiraju
jiravieim dobit, a sasvim dnigo jo prodnti dnigima
pojcd i kontralu privivde. To su (lvijo sasvim raz-lici-to stvari.
Xoma sumnjo da vlada niozo jm'dloziti mjoro
kojc ce drastieno izmjeniti i trend i sadasnjo stanjo
u vezi stranog vlasnistva i kontrolo. Ali ona pp to
uraditi, boz olizira na ishod izbora S. novembra, ako
kanadski narod to bude trazio.
osiguranjo i tohnoloNki razvitak.
V svom ]irogramu XDP zago-var- a
pronijoini i u modjunarodnoj
trgovini i politici. Kanada up smi-jp
iniati svezanp rukp u trgovini sa
liilo knjoin zpiiiljom. Aratorijalnu
pomoe upiazvijcniin zpinljama tro-li- a
povisiti na jodan ili dva posto
od pjolokupnog naoionalnog dohod-k- a.
Г Pjodinjonim naeijaina Kana-da
mora istupati nozavisno i ]ozi-tivn- o. XDP se najodlueiiijp ])ro-tiv- i
opreinanjii nuklcarnim oniz-jo- m bilo kanadskih ili drugih voj-ui- h
sila. Kanada mora da radi na
nukloarnoni i opeom razoruzanju.
XDP trazi da Sjod. Di-zav- o obu-stav- o
oritmnu intorvoneiju it Ari-jotiia-mu
i da so odniah jiristupi
pregovorima za mir. Kanada tre
Jedinstvo,
st
ba da se stavi na rokord ])rotiv mi-јемш- ја
bilo kojo zomljo u jioslovo
drugih naroda.
Po pitanju Xarodno Ropubliko
Kino, XDP stoji za to da lmdura
kanadska vlada priznn vlatlti ore
veliko zoinljp i podupiro zahtjov
da ju se priini it ITjodinjonp naoijp.
Ovaj program XDP (tu jos ni-je
svo) jo nltornativa politici sta-ri- h partija. Ovo nije program za
socijalizam, nogo za progrcaivue
rofonno i novo sinjornieo u kanad-skoj
doniaeoj i vanjskoj politici.
Ovaj program niozo stvoriti pradu-slov- o
za jodan drugi, novi i jos bo-lji
program ii kojom op svi Katm-tljai- ii naci svojo injosto ркопопккв
i dmstvpiio jodnakosti.
S. li. Gorunm
I
I