| Note |
OCR Text: STRANA 2
ns:
Kako su sumski
radnici „spaseni''
Priie tiedan dana stamna ie ranortirala da je
United Brotherhood of Carpenters and Joiners po-pisa- la
novi ugovor u ime sumskih i pilanskih radnika
sa sumskim kompanijama. Novi ugovor obuhvaca
30.000 radnika u sumskoj industriji Ontaria. List
The Financial Post, koji obicno zna dobru stvar
kada ju vidi, veli6ao je ovaj sporazum do nebesa.
Ima i zasto, jer kako isti6e u svom uvodniku "ovaj
posljednji ugovor je гпабајап po tome sto ne uklju-cuj- e
nikakve povlsice nadnica".
To je ziva istina. Unijsko vodstvo je potpisalo
ugovor bez povisenja nadnica za cilanstvo. Ono ito su
dobili isti6u kao veliku pobjedu. Kompanije su pri-sta- le
na izmjenu klauzule o unijskoj sigurnosti tako
da radnik mora da postane clan unije 30 dana po
uposlenju umjesto 90.
Druga "velika koncesija" od strane kompanija
je obecanje da ne ce povecati naplatu za hranu i start
(board). Radnici ce takodjer dobiti dva placena
blagdana godisnje, Labour Day i Bozic.
The Financial Post i sumski baruni su zado-voljn- i.
Kako nc bj — koji poslodavac ne bi potpisao
takav ugovor koji postavlja profite ispred interesa
svojih uposlenika.
Stampa mnogo istide dinjenicu da je pojadana
klauzula o unijskoj sigurnosti. Ali sta je svrha te
klauzule? Da li je cilj postidi sto postotnu unijoniza-cij- u
r.adi toga da bi se poboljsalo okolnosti Sumskih
radnika? Pod uslovima ovog ugovora ta klauzula
ima z.a cilj samo to da prisili radnike da prihvate
ugovor ako zele da ostanu na poslu.
Kompanije su Cooperu i druSini stavile u za-dat- ak
da nadziru radnike i uguSe svaku opoziciju
ovoj izdaji. Za uzvrat one su Cooperu dozvolile da
nesmctano kolekta unijsku dlanarinu. Tu nema ni-kakve
sigurnosti za radnike. To je prvorazredna
izdaja radnika i zaudara po najgoroj formi klasne
saradnje.
Moic se postaviti pitanje kako je doslo do ta-ko- va
ugovora. Zar radnici ove industrije nemaju
borbenu historiju. Oni su se neprekidno borjli sa
poslodavcima za izgradnju unije i pobolj§anje
uslova. Pa ipak ove godinc oni su jcdini dio organi-zovani- h
radnika koji nisu nista dobili.
Odgovornost za to snosi sadasnje unijsko vod-stvo
koje je nanctnuto iz Sjcd. Drzava. Cooper i
druSina uz pomoc glavnog vodstva unije iz USA i
poslodovaca nasilno su uzeli vlast, izbacivsi borbene
dlanove koji su izgradili unije. Oni su zbacili demo-kratsk- i
izabrane lidere, koji su uSivali povjerenje
dlanstva, i potpuno su unistili autonomiju lokala.
Oni su to uSinili u ime spasavanja unije i unij-sko- g
dlanstva od "komunisticke opasnosti". Kako su
radnici "spascni" pokazuje ugovor kojega su im Co-oper
i kompanije nametnuli. A tko moie garantirati
da ovi radnici ne de biti "spaseni" opet iduco godine
kad se zna da se Cooper i kompanije slazu da je
potrebno sniSenje nadnica da bi se spasilo industriju ?
Stvar je u tome da kompanije imaju sto su tra-2il- c
— unijsko vodstvo koje "razumije". Na drugu
stranu obidni dlanovi su dobili fiktivnu "sigurnost"
i nikakvu povisicu nadnica. Sada je potpuno jasno
kako su gnjili plodovi ervenog huskanja, ameridke
dominacijc i gubitka autonomije.
Sumski radnici mogu ida izmjene ovu situaciju.
Prva stvar koju oni trebaju udiniti je to da tra2e
da se ugovor za koji ih nitko nije pitao dade na refe-rendum.
Oni nisu dali dozvole ni Cooperu ni prego-varadko- m
odboru da ih prodaje. Oni stoga trebaju
traiiti pravo da glasaju po njemu. Nema nikakve
sumnje ako im se to dozvoli da ce ga oni odbaciti.
Osim toga dlanovi unije trebaju pristupiti likvi-daci- ji
ameridkog i poslodavadkog uticaja na svoje
stvari i uspostavit autonomiju svojih lokala sa pra-vo- m
da izabiru svoje casnike i odredjuju svoju
politiku.
D. Kashtan.
(I Kazna za strajk -
To je naslov brosurice
koju je izdao Savez za gra-djans- ka
prava (League for
Democratic Rights), u kojoj
je protumaden zakonski
predlog poznat kao BILL
II—8. Taj zakonski predlog
podnesen je po federalnom
ministru rada na proslom
z-asjeda-nju
parlamcnta, i
usvajanjc je odgodjeho za
idude zasjedanje, koje se
otvara u novembru.
To je vrlo opasan pred-log,
uperen protiv radnidke
klase (ne samo komunista.
kao najnaprednijeg i naj-borbenij- eg
dijela rad-nidke
klase). Sckcija 19 za-konsk- og
predloga predvidja
kaznu od 10 godina zatvora
za svaki din stetan "za si-gurnost
i interese Kanade"
ili za "sigurnost oru?.anih
sila drugih drzava koje se
nalaze u Kanadi." Sekcija
365 zabranjuje strajkove
Tfr
10 godina zatvora"
transportacionih radnika i
radnika uspolcnih u javnoj
sluzbi; kazna za to je 5 go-dina.
Sekcija 372 odredjuje
kaznu od 14 godina pa dozi-votn- o
za piketovanje (straj-kask- o
strazarenje). Sekcija
46 definise "izdaju" na ta-kav
nadin da se svako pro-tivijen- je
politici vlade moic
proglasiti za "izdaju". To
nosi sa sobom kaznu smrti.
Ovaj zakon je usmjeren
na oduzimanje gradjanskih
prava kanadskog naroda, na
prvom mjestu prava radni-ik- e
klase. Zato treba spre-dit- i
usvojanje tog zakonskog
predloga. Da bi se to posti-gl- o,
p'otrcbno je upoznati
narod §ta je njegov smisao,
sta znadi. Najbolji nadin za
to je Sirenje ove broJure.
Cijena je 10 centi. Porudite
nekoliko komatla i razdje-lit- e
ih medju svoje znance
i prijatelje.
na umju
sumskih radnika u B.C.
Americke emigracione
vlasti su zabranile ulaz u
Sjedinjene Drzave cetvorici
dasnika International Wood-workers
Union of America
(CIO), koji su trebali prisu- -
stvovat konvenciji te unije
u gradu Portland, Oregon.
Sef ameridkih emigracio-ni- h
vlasti u Seattle je kazao
da im je ulaz zabranjen za-to,
§to njihovo prisustvo u
USA "ne bi bilo u najboljem
interesu USA".
Zasto su predstavnici IWA
dosli pod udar ameridke re-akcij- e?
IWA ne predvode
komunisti, naprotiv, prlje
nekoliko godina kontrolu
kanadske sekcije su preoteli
desni6ari.
Prije nekoliko mjeseci
IWA je povela na strajk 32.- -
000 sumskih i pilanskih ra-dnika.
Time se zamjerila ne
samo kanadskim kapitalisti-ma- ,
nego i ameridkim. Tu je
pravi uzrok zabrani prelaza
granice cetvorici dclegata.
Samo jedan dan prije ove
zabrane ti Vancouveru je iz-rede- na
presuda petnaestorici
clanova IWA koji su se is-ta- kli
za vrijemc strajka.
Oni su pronadjeni krivi za
"uvredu" suda. Ta "uvreda"
suda se sastoji u tome sto
nisu poslusali sudsko nare-djen- je
da prcstanu piketo-vanje- m
(strajkasko straa-renje- ).
Tony Poje, business agent
IWA u mjestu Duncan osu-dje- n
na tri mjeseca zatvo-ra
i $3.000 globe, a 14 dru-gih
clanova unije su glob-Ije- ni saki po $300.
Nema sumnje da postoji
veza izmedju ova dva po-stup- ka
protiv IWA.
I svatko tu moze da vidi
da to nije udinjeno zbog ko-muniz-ma,
nego zbog toga,
U posleratnom periodu, u sltu-aci- ji
daljeg produbljivanja opSte
krize svetskog kapitalistifkog s in-terna,
naroito reljefno se vidi iz-dajnif- ka
uloga reakcionarnih tide-r- a
desnosocijalistifkih partija. Тз
partije, kao nikada ranije, prila-godjavaj- u
svoju taktiku potrcba-m- a
kapitalistidkih monopola i sve
se vile raskrinkavaju u ovinia rad-ni2k- e
klase kao pokorne sluge
amerifkog imperijalizma.
V. I. Lenjin je ukazivao da su
se desno-socijalisti- ke partije da-vn- o
pretvorile u "agente medju-narodno- g
imperijalizma, koji
deluju unutar radnifkog pokreta
sprovodedi u njemu burioaski uti-ca- j,
burioaske ideje, burzoasku
la£ i burioaski razvrat." (Sabra-n- a
dela, knj. 29, str. 4C4).
1'odvrgnuvSi unlltavajuioj kri-ti- ci
ideologlju i politiku desnih so-cijalis- ta,
J. V. Staljin je pokazao
da su desni socijalisti idejni oslo-na- c
kapitalizma.
"Ncmogude je dokrajiitl sa ka-pitalizm- om
— pisao je Sta-ljin
— a da se ne dokrajtt sa socl-jal-demokratizm-om
u radni£kom
pokretu. Zbog toga era izurnira-nj- a
kapitalizma jeste ujedno era
izumiranja socijal-demokratiz- ma u
radnikom pokretu." (Sabrana de-l- a,
knj. 10, str. 250.)
Zivot je potpuno potvrdio lenjin-sko-staljini- ku
ocenu izdajnitke
uloge desnih socijalista u medju-narodno- m
radnifkom pokretu.
IdeoloJke koncepcije desnih so-cijalista,
koje se izraiavaju u fa-mozni- m
teorijama "demokratskog
socijalizma", "tree sien, "svetske
vlade", u lainoj propagandi jedin-stva
interesa radnika i kapitalista,
u pohodu protiv ideja nacionalnog
suvereniteta — eve te koncepcij
trpe katastrofalno bankrotstvo.
Desno-socijalistic- lri lideri stvo-ril- l
su famoznu "Socijalistifki
Internacionalu", koja revnoeno iz-vria- va
zadatke imperijalistifke re-akci- je
u pripremanju novog svet-skog
rata i tfje je iivotno delo da
vrii najdrekije provokacije I Ipi-juna- lu
protiv radnifke klase, pro-tiv
zemalja socijalisticlcog tabora.
Takozvanl "Istoini biro" "Socijaii-stick- e
Internacionale" izvriava
zadatke amerrtkih imperijalista u
sprorodjenju ipijunaie i diverzija
Gospodari Amerikc
Sjedinjenim Drzavama
vlada klika od 400 banka-r- a
i industrijalaca. Vlada
Sjedinjenih Drzava je vla-da
milijardera, vlada tru-stov- a.
U svim domenima
drzavne administracije
su svoje pretstavnike. A-meri-cka
"demokracija" je
raj za tu kliku milionera
! milijardera, pakao i bi-je- da
za milione radnih
ljudi.
Dcportacija Kanadjana
iz USA
Americke emigracione
vlasti su naredile deporta-cij- u
deset Kanadjana, koji
su uselili u USA pomodu la-zn- ih
viza, koje su oni skupo
platili. Ista sudbina бека jo§
90 Kanadajana. Vecina ih je
zivjela u Detroitu.
HITLEROVDI
STOPAMA
Podpredsednik Indije Ser-vapa- li
Radharkrisan, naj-ostri- je
je osudio ratnohuska-ck- i
govor generala Eisenho-wer- a
prcd AmeriJkom legi-jo- m,
kada je govorio poput
Hitlera. Podpredsednik In-di- je
raskrinkao je Eisenho-wer- a
i Dullesa i vladajude
krugove Zapada sa ovim re-Cim- a:
"Da je Hitler danas ziv on
bi smatrao postojecu tenden-cij- u
zapadnih sila, koje tra-z- e
spas sveta u unistenju
Rusije kao vrhovnu pobedu
svoje filozofije".
Атепбка ambasada na-S- la
se u vrucoj ka§i radi ove
osude, i upozorila je Neh-ru-- a
da nikada tako ostro
Zapad nije bio kritikovan.
sto je IWA slitila interese
svojih 61 an ova. To je
pravi razlog svih napadaja
na unije. Vika o komunizmu
samo slu2i za obmanjivanje
neupucenih.
u zemljama narodne 'demokratije.
Nije nikakvo Jiudo ito poverljivo
lice aineriiikih kapitalistidkih mo-nopola
— Averel Hariman naziva
zapadnoevropske socijaliste "naj-bolji- m
saveznicima Sjedinjenih
Drzava".
Nepobitne iinjenice svedoie da
desni socijalistl nemaju niJta za-jednifk- og
sa socijalizmom, ni ча
demokratijom. Oni se sve otvore-nij- e
bore protiv marksuma. Jodan
od lidera laburizma — Morgan
Filips u svom govoru na konferen-cij- i
desnih socijalista u Kopenha-gen- u
rekao je: "Britanski socija-list- i
kategoriiki odbacuju marksi-za- m
i doktrinu klasne borbe u
svim formama i ispoljavanjima . . .
Nikakvog marksizma! Nikakvog
materijalizma i klasne borbe!"
Priznanja koja su doJla do izra-iaj- a
u poslednjim istupanjima
desnosocijalistidkih lidera govore o
tome da oni vile ne mogu skrivati
tu nepobitnu emjenieu da a "neza-visnosti- "
"tree sile" ne mole biti
nikakve reft jer je "trea eila"
bila i ostaje sastarai deo snaga
imperijalizma.
U svim zemljama kapitala des-no-socijalisti- iki
lideri sprovode
politiku izdaje nacionalnih intere-sa
zemlje, politiku izdaje stvari
mira i bezbednosti naroda, sniia-vanj- a
iivotnog standarda lirokih
narodnih masa.
Citava delatnost lidera laburisti-ik- e
partije — Atlija, Morisona,
Gejtskela I drugih — pokazala je
da su oni samo levo krilo konzer-vativac- a
i da nemaju niHa zajed-niko- g
sa interesima trudbenika.
Njihoa politika je dovela do gos-podst- va
amerifkih monopola u
Engleekoj. Militarizacija zemlje i
trka u naoruiavanju, koje se spro-vode
pojiaredjenju SAD, prouzro-kuj- u
sistemattko sniiavanje iivot-nog
standarda engleekog naroda,
ruJe mirnu proizvodnju, vode ka
daljem padu realne nadnice rad-nika,
ka porastu nezaposlenosti, kn
potkopavanju nacionalne nezavis-nost- i.
Francuski d e n o-socijali- sticVi lideri aktiTio sprovode politiku
koju uikliraju americki imperijali-sti- .
Kao Sto je poznato, parlamen-tarn- a
grupa socijalista odobrila je
"Marlalov plan", Briselski I At- -
POSLJEDICA RATNIH
Siroke radne mase kapi-talisti6k- ih
zemalja na svom
sopstvenom iskustvu su se
uvjerile da politika njihovih
reakcionarnih vlada — po-litika
pripreme treceg svjet-sko- g
rata vodi smanjenju
mirnodopske industrije, po-veca- nju
poreza i cijena, po-ras- tu
nezaposlenosti i opa-dan- ju
zivotnog standarda
trudbeni6kih masa, s jedtic
strane, i basnoslovnom boga-cenj- u
monopolistiSkih klik?,
s druge strane.
Bijesnu trku o naoruzanju
najgore osjecaju na svojoj
grba6i radnici. Iz dana u i'au
raste nezaposlenost, opada
realna zarada, prQduzava se
radni dan, pojaSava inten-zivno-g
rada, povedava sc
primjena djeSjeg rada i ra-ste
smrtnost medju radnici-m- a.
Prema podacima Svjet-sk- e
sindikalne federacije, u
zapadno-evropski- m kapita-listidki- m
zemljama, u SAD
i Japanu nalazi se preko 45
milijuna stalno i privrcmeno
nezaposlenih od koga broja
oko 13 milijuna otpada na
SAD. Samo u gradu Detroitu
ima preko 200 hiljada ne-zaposlenih.
Naro6ito je обај-n- a
situacija u Jugoslaviji
gfdje ima vise od 200 hiljada
potpuno i na desetine hilja-da
djelimidno nezaposlenih.
U mnogim gradovima preko
jedna trecina radnika izba-cen- o
je na ulicu. Samo u
Osjeku od 25 hiljada rad-nika
8 hiljada je otpusteno
sa posla. Tito-fa§isti6- ki eks-ploatat- ori
narodito su se o-ko- mili
na 2ene koje su pod-vrgnu- te
najstra§nijoj eks-ploatac- iji
i 2ive u najvecoj
bijedi i gladuju.
Danas se od amcridkog
radnika otima 50% njegove
zaradc na ime poreza i 30 #
na ime kirije. U Engleskoj
je u toku proslo godine uve-den- o
oko 60 raznih vrsta po
lantski pakt, glasala za vojne kre-dit- e,
za povedavanje roka sluzbe u
armiji. Uz podrlku desno-socijalt-stiJk- ih
lidera francuska vlada na-sto- ji
da ostvari faiizaciju zemlje.
Ona je organizovala zaveru protiv
Komunistifke partije Francusks,
da bi nanela udarac komunistima,
koji su nepokolebljivi zaStitnici
mira.
Sumaherovsko rukovodstvo soci-jal-demokrats- ke
partije Nemaike
svim silama teii da zadrii od ak- -
tivnih istupanja osnovne organiza-cij- e
partije, koje sve ceSce istu-paj- u
za zahtevima za aktivnu bor-bu
protiv remilitarizacije Nema-ik- e,
za jedinstvo akcije sa komu-nistima
i za jedinstvo radniike
klase.
sumaherova "opozicija" jeste
drska prevara nema!kog naroda.
ВогесЧ se za reviziju separatnog
ugovora, Sumaherovci ho6e da po-stig- nu
jos vede ustupke za zapadno-nemaJk- e
imperijaliste, koji teie da
gurnu петабк! narod u novi rat i
da nastave sa pljafkom Nemaike.
Reakcionarno rukovodstvo soci-jalistii- ke
partije Austrije je neiz-menifn- o
sluiilo hambzburskoj mo-narhi-ji,
austro-fasizm- u, nacional-socijalizm- u
1 sada — americldm
1 engleskim imperijalistima.
Italijanski desni socijalisti pot-puno
podriavaju proa m e r i & k i
spoljnopolitiiki kurs reakcionarn- -
de Gasperijeve vlade, odobravaju
uiciie Italije u agresivnom Seve-ro-atlantsk- om
bloku I politiku mili-tarizacije
zemlje. Oni otvoreno po-ziva- ju
na atomski rat
U socijalisttfkoj partiji Japana,
koja se jo3 odavno nalazi o stanju
oJtre politifke krize, Izvrien je
rascep polto je desno krilo parti-je,
na fijem se celu nalazi gene-ral- ni
sekretar Asanuma, zauzelo
sporazumalki stav prema seperat-no- m
mirovnom ugovoru, koji oza
konjuje okupaciju zemlje od strane
amerifkih imperijalista. Detni eo-cijal- isi
su glasali za ratifikaciju
tog ugovora. Leva socijalisticka
partija je istupila protiv separat-nog
mirovnog ugovora I svih dru-gih
грогсг.итл ча SAD, zahteva-jud- i
zakljufenje mirovnog ugowra
sa Sovjetskim Savezom i Narod-no- m
Republikom Kinom i za uspo.
reza, koji su pali na grbafcu
engleskih trudbenika, a pre-ko
50% nacionalnog dohod-k- a
Francuske вабтјауа po-re
z.
Povedanje inflacije u ka-pitalisW-kim
zemljama do-ve- lo
je do daljeg smanjenja
realne zarade trudbenika,
do nevidjenog porasta kapi-1аН8ибк- Ш
profita. Monop-olist
sprovode inflaciju u ci-I- ju
ponovne raspodjele na-cionalnog
dohotka u svoju
korist, a na stetu trudbeni-ka.
Podetkom 1951 g. cijene
prehranbenim artiklima n
SAD bile su za 55% vedo
nego робе1кот 1946 g., a za
162% vede nego prije rata.
U 194950 g. vise od 50%
атепбкШ porodica imalo je
godisnje prihoda od 2.700
dolara, a oko 10,5 milijuna
porodica imalo je manji go-di§- nji
prihod od 1000 do-lara.
U Francuskoj realna
zarada radnika snizila se za
36—10% u poredjenu sa
predratnom. Titovske guli-koz- e
u fabrici "Djuro Dja-kovi- c"
sa svakog radnika
р1јабкаји godi§nje 630 hi-ljada
dinara, a u Zenici su
za ovu godinu smanjili ra-dnici- ma
zarade za 47 mili-juna
dinara. Za poslje'dnjih
4 do 5 godina cijene u Urug- -
vaju, Meksiku i drugim ze-mljama
JuJne Amerike po-ras- le
su za 300—100%. Ci-jene
artikala siroke potro-бпј- е
u ovim zemljama danas
sve vise rastu.
Osnovni zakon kapitali-zm- a
je osiguranje sto veceg
kapitalisti6kog profita pu-te- m
eksploatacije i osiroma-§enj- a
vecine stanovnistva
kapitalistidkih zemalja, po-robljavanj- em
i sistematskom
р1јабкот naroda drugih ze-malja
i, na kraju, putem ra-to- va
i militarizacije narodnc
privrede.
stavljanje trgovinskih veza sa Ki-nom.
Lideri desnih socijalista u Indiji
—DzajprakaS NaranJ, Абока Me-ht- a
i drugi — sprovode podrivaku
rabotu u masovnim organizacija-m- a
trudbenika, bore se za rascep
tih organizacija. Oni vode zestoku
borbu protiv Kompartlje Indije,
sistematski istupaju sa razulare-ni-m
klevetama protiv SSSR i ze-malja
narodne demokratije. Na
izborima za indiski parlamenat i
zakonodavnu skupStinu federalnih
jedinica desni socijalisti su pretr-pe- li
ozbiljan poraz. Politika ruko-vodila- ca
desnih socijalista nailazi
na sve vede nezadovoljstvo kod
obicnih dlanova indiske socijalisti- -
ike partije. Sve su lelii sludajevi
istupanja iz partije. Odmah posl
istupanja velikog broja dlanova
partije, koji su napustili njene re-do- ve
u 1051 godini 1 stvorili orga-nizacij- u
pod nazivom "Leva soci-jalisticka
grupa", u aprilu 1052
godine iz delhiske organizacije 's-tup- io
je znatan broj socijalista.
Glavari desno-socijalistidk- ih par-tija
su uspostavili tesni kontakt
sa ipijunima i ubicama iz faSis-tidk- e
Titove klike. Kako je o toma
nedavno saopJtio generalni sekre-tar
socijalistidke partije Francuske
Gi Mole, vet se stvara uzajamna
sistematska "izmena misli", "ko-ordinaci- ja
akcije" i odludeno je da
se izdaje casopis — zajednicki
organ socijalistidke partije Englc-sk- e,
Belgije, Svajcarske, Francu-ske
1 tzv. "Komunistidke partije"
Jugoslavije.
Desno-socijalistid- ke partije, ko
W'-S-i WSf 1 џ
"iaiM',
PRIPREMA
Prema sluibenim podaci-ma
burzoaske statistike, bez
sumnje umanjenim, volstrit-sk- e
hijene iz znoja i krvi
атепбкШ radnika 1951 g.
iscjedili su profite koji za
2 puta prelaze profite iz
doba II svjetskog rata, a za
7 puta iz 1938 g.,tako da
su prosle godine dostigli ba-snoslov- nu
sumu od 60 mili-jar- di
dolara. U SAD 1%
stanovnistva gospodari sa
60% cjelokupnog nacional--'
nog bogatstva zemlje, a u
Engleskoj se u rukama ka-pitalistig-kih
magnata nalazi
skoro 68% cjelokupnog na-cionalnog
bogastva.
Svakodnevno pogorSava-nj- e
materijalnog polofaja
trudbenika neizbjezno vodi
politidkoj krizi u kapitali-ski- m
zemljama i ozbilj-ni- m
klasnim borbama. Sve
bjesnji napad na radnicku
klasu i ostale trudbenike ka-pitalistid-kih
zemalja pripre-m- a
pogodno tie za јабапје
borbenog jedinstva radnidke
klase, za stvaranje jedin-stveno- g
fronta tru'dbenika,
pod rukovodstvom radni6ke
klase i kompartija, u borbu
za mir, demokraciju i soci-jaliza- m.
Siroke narodne mase ka-риаПз11б-
кЈћ
zemalja sve vi-se
se uvjeravaju na primje-r- u
Sovjetskog Saveza i ze-malja
narodne demokracije,
gdje stalno raste materijalni
i kulturni nivo trudbenika,
da se jedino unistenjem ka-pitaliz-ma,
imperijalisti6kih
tlaCitolja mogu spasti bjede,
nezaposlenosti i gladi.
Narodi svijeta, ukljudu-ju- ci
i ameridki, ne 2ele da
ratuju i ginu za interese
атепбкШ i drugih mono-pol- a
-- 7- trgovaca topovskim
mesom.
v. kojovic
je obmanjuju narod, cepaju Jedin
stvo radnidke klase i slugare na
propast osudjenim klasama, Isto-rij- a
je osudila na propast.
"Partija koja skriva od naroda
istinu, partija koja se plaii svet-los- ti
i kritike nije partija, ved
klika prevaranata, osudjenih na
propast." (J. V. Staljin, Sabrana
dela, knj. 7, str. 122).
Komunistidke i radnidke. partije
se neumorno bore za mir 1 jedin-stvo
radnidke klase. One raskrin-kavaju
reakcionarne desno-socija-listid- ke
lidere, svestrano razvijaju
i jadaju saradnju i jedinstvo akcije
sa osnovnim organizacijama i obi-dni- m
dlanovima socijalistidkiih
partija, podriavaju stvarno poste- -
ne elemente u redovima tih partija,
razjaJnjavaju pogubnost politike
reakcionarnih desnih rukovodilaca.
Rukovodjenje revoluciona mom
teorijom Marksa-Engelsa-Lenjina-Staljin- a,
inspirieane velikim prl-mero- m
izgradnje komunizma u
Sovjetekom Savezu, bratske komu-nistidke
i radnidke partije jesti
partije koje uiivaju istinsko pove-renj- e
i ljubav naroda. Te partije
na delu zastupaju krvne interese
trudbenika i zbog toga imaju du-bo- ki
koren u masama. Kompartije
su se pretvorile u ogromnu snagu
i njihov uticaj neprekidno raste.
To su snaine partije, partije koje
sve viJe rastu i idu ka pobedi. U
porastu uticaja komunistidkih par-tija
sjajno se izraiava triumf ideja
Lenjina-Staljin- a, njihova nesavla-div-a
iivotvorna snaga.
(Skradenl dlanak is listi
"Pravde")
IZDAJNICKA ULOGA DESNIH SOCIJALISTA
TUty.
Published Tuesday and Friday,
in Serbo-Croatia- n and Slovenian languages,
by Jedinstvo Publishing Co.. 479 Queen Str. W,
Toronto 2— B, Ontario, Canada.
Tel EMpire 3-16- 42
Editor: Stjepan MioJid
Business Manager: Ivan Stimac
Subscription rate: ?500 per year, J3.00 per 6 months,
USA and other cosntries $6.00 per year.
Authorized as eecond class mail,
Post Office Department, Ottawa
|
