000303

OCR Text: STRAXA 2 JEDINSTVO
ir. Svfco-- Сгочпаа and £о&зз tasTvs;.
fcy ;±ato f--t'_- hit7 Co 7% Cjs Si W..
Toredo i-- E Octane. Caaadx 74 EVpu -- lee
E2.or 3-pa- a Urous
B -- & U1M7 1таа 3t=i:
S_hc-.p=- =n tat Ji X pr гјт. S3 OC jr € SBBfti
USA and otfc.r co-c- t-i J& 30 pr r- - Aut&oriZ4 a csai den &x3. Pot Otte Dpars&&. Osoa
GOSP. PEARSON I KOKEJSKO
PITANJE
U som govoru na oemom zasjedanju
Generalne kupstine Ujedinjenih Xaci-j- a
kanadski minister vanjskih poslova
Lester B. Pearson se najviie zadriao
na korejskom pitanju.
On je izmedju oetalog rekao da Ka-na- da
"nece podupirati nikakvu miiitar-n- u
akciju u Koreji oaim akcije Ujedi-njem- h
Xacija" i da ce к ona "odupi-ra-ti
pokusajima da se prikate da po-st
ojeci ciljevi Ujedinjenih Xacija uklju-duj- u
ujedinjene Koreje putem sile".
Kazu da jc Pearson time dao znati
da Kanada viie node sudjelovati u ko-rejsk- om
ratu ako bi isti bio obnovljen
po Singman Riu radi "ujedinjenja"
Koreje. Kanada da ce se boriti samo
u torn sludaju ako "komunistidka stra-na- "
obnovi vojne opcracijo.
Ovo na prvi pogled izglcda osigura-vajud- c.
AH da li jJ baS tako?
Tu iskrsavaju тпоца pitanja.
Na primjer, sta de Kanada uCiniti ako
I'jodinjcne Xacije, pod ameridkom pri-tisko- m,
donosu odluku da se podupro
Singman Riovu ofanzivu za "ujedi-njenjo- "
Korojo usprkos njozinom "pro-tMjenju- "?
Da li do Kanada u torn slu-ca- ju
nastavjti "protivljenjem" I povudi
svoje trupo iz Korojo ill co podi da
ratujo?
Kanada so protivila i iskljudcnjo In-di- je
iz politidko konferoncijo, all jo
prostata da so protlvi onog dasa, kad su
Sjcdinjonc Driavo uspjelo, sa manjinom
glasova, sprijediti udeSco Indijc. X'ece
It so Jianadska vlada na isti nadin po-stup- iti
u sludaju da rat budo obnovljen
inicijativom Singman Ilia?
Istovromono sa zakljudonjem primi-rj- a
bio jo potpisan tajni ugovor kojim
so Sosnnest drznva obavozalo produ-zit- i
ratom pod izvjosnim okolnostima.
Koliko taj ugovor vole Kanndu? Da li
ju no vozo i na podupiranjo ameridkog
stava u vozi sa politidkim pregovorima?
Ako no, zaSto jo Kanada izmjenila stav
po pitanju udoSdo Indijo? ZaSto so pro-ti- vi
zahtjovu da so pitanje konferoncijo
ponovno diskusira po Ujodinjenira Xa-cijam- a?
Pearson jo kazao da bi bilo pogreSno
ponovno otvarati pitanjo politidko kon-feroncijo
"samo zbog toga Sto to trafe
komunistidko vlade Pekinga i Sjevorne
Koreje". Kako itko tko zeli uspjeh kon-feroncijo
moze ignorisati zelju tih vlada
po ovom pitanju? Xije li to pokusaj
diktiranje tim vladama? Moze li poli
tidka konferencija uspjeti ako se bude
odrzavala u torn duhu?
Kanadjani trebaju da razmislo o sim
tim stvarima i kaiu da li je stav Pear-son- a
odnosno St. Laurentovo vlado po
korejskom pitanju ispravan.
Pri tome neka no zaborave ni njihovo
Seprtljansko drianje po pitanju pnzna-nj- a
X.R. Kine. to je takodjer od veli-ko- g
znadaja za uspjeh korcjskih pre-govora.
RAZGOVOR SA STRAJKUJUCIM nasa posta
RUDAROM U SCHUMACHERU
Nasta ak sa str. 1 )
IzaSao sam iz auta. Xekoliko strazara izaSli su pred
mene i pitaju: "Da li ti naraeravaS da predjeS Straj-kasJ- cu strain?" Odmah je tu dosao i fotografcr od
"Timmixis Press" da slika. "Ja nedu preko strase, ali
traiim da nam objasnite Sta je to, jer mi nisrao obave-ste-ni
o Strajku". Oni su objasnili o eexnu se radi, i mi
amo iz naieg i drugih autoznobila, vecinom dlanovi
Mine-Mi-ll unije, priili itrajkaikoj strait.
— Da li i dalje ucestvujed u itrajkaSkoj strazi?
— Xe. Xe udestvujem.
— Ja urn dlan Mine, Mill and Smelter Workers
Union, — nastavio je on, — a rukovodioci United Steel-worke- rs
Union ne zele naiu pomod. Svaki onaj koji je
hteo da budo na itrajkaSkoj strazi morao se regietro-va- ti
kod lokala 100 USWU. Ja earn otisao da se regi-struje- m da bi mogao da sudelujem na Strajkaskoj strazi
kod mog rudnika gde sam radio. Medjutim, kada sam
rekao da sam ja dlan lokala 211 Mine-Mi- ll unije, oni
su odbili da mo registruju. "Mi necemo nikakvu pomod
od Mine-Mi- ll unije", rekli su mi. Od ta doba ja ne ude-stvujem
u StrajkaSkoj strazi.
— VidiS druze, — nastavio je on, — pored toga Sto
su sa svojom razbijadkom politikom oslabili rudarsku
uniju, poccpali rudare i oslabili opstu borbu rudara,
jo5 i sada u ovoj teskoj situaciji, kada kompanijo nao-ruiava- ju
skebove, oni i dalje vode istu cepadku politiku.
Odbijaju pomoc rudara koji su zaposleni u tim rudni-cim- a
samo zbog toga Sto su oni ostali verni uniji Mine-Mil- l.
To je jos jedan dokaz da Millard i kompanija nisu
prcstall sa svojom cepadkom politikom, i to oteiava i
onako tczak polozaj borbe rudara za poviiicu plate,
krade radno vreme i bezbednost unije.
— Cuo sam da je kompanijama uspelo da uvuku
dobar bro htrajkolomaca. Kako stoji s tim?
— Srazmerno broju rudara koji Strajkuju. broj
strajkolomaca nijc velik. Malo je strajkova bilo a da
nije bilo strajkolomaca. Poznato ti je da jo Droulan
Ileef naorufavala svoje ljudo i izdala naredjenjo da
pucaju na StrajkaSo ako pokuiaju da sprede Strajko-lomcim- a ulaz u rudnik. Zar treba bolji dokaz o "dobro-duSnost- i" kompanija prema rudarima?
Kompanijo su uvladile skebove putem sile i putem
"injuction" (sudska zabrana) spredavale masovno stra-Sarenj- e. Sada radi 70—80 Atrajkolomaca. medju ko-ji- ma su i Jugosloveni Josip Mikid, Frank Dukovnc, I.
Pocrnlc i P. TomaSevic. X'o moze niko imati nikakvog:
opravdanja za Strajkolomstvo, bez razlikc na situaciju
u uniji i drugo okolnosti. Oni su so jednostavno dobro-voljn- o upregli u kompanijska kola i pomazu kompani-jama
da skrSe Strajk rudara, koji se bore za boljo uslovo
rada i 2ivota njihovih familija. Oni su so sa time stavill
na stranu baruna zlata u borbi protiv radnidkc klaso.
Oni su na л'1м- - ii putn bno 1 avukli r!o ]iAy ime kod
radnika i ko.l пнпк1а u Porcupine Camp uopte — SKK-IJOV- I. To jo vrlo loio ime.
— Kako se, zbilja, ovde gleda na skebove ?
BRATSKA POMOC NARODA
Madjarska i Cehoslovacka
pomoc Koreji
Vlada XR Madjarskc do-nije- la
jo ncdavno odluku o
pruzanju pomodi herojskom
korejskom narodu. Odlu-ko- m
so predvidja slanje u
Koreju masina, industrij-ski- h
uredjaja. pribora i ro-be
za Siroku potroSnju.
Ova odluka madjarske
vlade naiSla je na veliko o-dobra- vanje najSirih slojeva
madjarskog naroda. Trud-beni- ci
zivo udestvuju u pre-tresan- ju pitanja o tome di-me
jo mogu da pomognu
korejskim prtiateljtma.
t" icdnoj budimpeStan-sko- )
rad;on-- - projektnog
1 iroa urbantstiko formirana
je specijalna brigada koja
je preuzela obavezu da iz- -, radi projekt obnove jednog
cd razrunih korejskih
gradova.
I Radnic] projektnog biroa
' industrijske izrradnjo upu- -
cuju u Koreju projokte stan-- 1 dardnih dvosobmh soljadkih
I kuca. projekte kola, dje- -
djih jaslica itd.
Isto tako je vlada Ceho-slovad- ke republike nedano
pretresala pitanje pruianja
Гогг-o-f Korejskoj Xarodno-Lcrrr.- o;
--n-tskoj
Republic!.
Г5Л NEE NEUTRALMH L rOLITICKOJ KONFERENaJI O KOREJI
"JMIfWI
— Hm, hm... Kako se gleda Xaopako. moj druze!
Danas niko ne voli skeba.
— Kako na5i gledaju na Mikica, Dukovca i droge
Jugoslovene skebove?
— Mikic i Dukovac su zauvek zakopali sebe, svoj
ugled i upliv kod naroda. I ne samo kod naSeg naroda,
ved u opste kod naroda u Porcupine CampL Da ti na-vede- m
samo par primera:
Prvo, Mikic ima farmu. Susedi su ma Francuzi, koji
su mu rv.nne dozo'jaa!i da njegove krave pasu na
njiho im panjacima i prelazile na njegovu zemlju
preko njihoojf zemljiita: kupovali su od njega mleko,
jaja. Kokoii itd.. a sada su postayili tablu na kojoj piSe
da skebove krave nede viie pasti na njihovim paSnja-cim- a.
da nede od skeba kupovatt jaja. mleko, kokoei i
da keb ne sme prelaziti preko njihovog zemljista;
Drugo, govori se da Mikidevog sina, koji je zapo-sle- n
u jednoj pilani, radnici nazivaju "skeby";
Trede, njegovi najblizi rodjaci, i prijatelji rekli su
da nede vise u kudu "skeba" itd.
Da li mu je to trebalo, dragi drufo? Xe samo Sto
jo na sebe navukao crnu mrlju strajkolomca, vec je
time uvukao svoju familiju koja nijo kriva za njegov
postupak.
Pitali smo ga zaSto je to uradio? On je ispridao
kako mu je u kudi bio jedan od kapetana rudnika i da
mu je rekao da kompanija hoce da skrsi United Steel-worke- rs uniju, pa da onda prizna Mine-Mi- ll uniju.
Vidis, druie, sa kakvim se prljavim trikovima kompa-nija
sluii da pridobijo radnike da skebuju. Poznato je
da su bas te kompanijo pomogle da se izbaci Mine-Mi-ll unija iz rudnika i obecavale priznanje Steehvorkers
unije, a sada rado da uniste i tu uniju. Oni ne 2elo
uniju u zlatnim rudnicima. Mikic to sve zna, ali vrag ga je odnco. Kako je uradio onako ce mu biti.
— Kakvo je raspolo2onje strajkujucih rudara?
— Raspolofenje je dobro. Hudari veruju u pobedu,
bez razlikc na pojedine manjkavosti i sa strano ruko-vodst- va unije i provokacija kompanija. Osobito dobra
stvar jc to 5to se kod vecine rudara pojavljujo ielja za
jedinstvo svih rudara u borbi za svoj opstanak.
Vecina Strajkujucih rudara izrazava 2elju da bi
i rudari kod Mclntyrc-- a i Hollingera trebali izadi na
Strajk. jer je i u tim rudnicima ista unija i tamo so vodo
pregovori jo3 od prosle godtne za obnavljanje ugovora
za voce plate, krade radno vreme i bezbednost unijo.
Kada bi u tim rudnicima iza.Sli na strajk pojadala bi
so nada za pobedu rudara. (Razgovor je bio pre nego
su rudari kod Mclntyre i Hollingera izaSli na Strajk).
Rudari su odludni da izvojuju pobedu za svoje
opravdano zahtevc bez razlikc tcskoca i smetnja od
strane kompanija. Svo Sto im jo potrebno joste jedin-stvo,
kojo jc glavni uslov za pobedu. To jedinstvo ru- dara so mora ostvariti pa makar i preko glava onih,
koji su protiv svakog jedlnstva u Porcupine Campi.
Tako je zavrSen razgovor izmedju mene i rudara
iz Schumachcra.
B. Stcvanov.
1 Polazeci od tskrenog pn- - rl'novi t izgradnji njene na- - I
jateljstva koje spaja oba iodne prnrede. Ona do so ! naroda, dehoslovadka vlada rruzati kako putem materi-- 1 in vloStln ,1n nn4l Tnt .'„T..J1. J... 1._ i_1._ t I ji-- ijisiiti nit i'iuci iuji-j-- jiiiiiui isifuruivu, шко 1 pu- -
skoj Xarodno-Demokratsk- oj tern ukazivanja naudno-tch-Republi- c! Siroku pomoc u ntdke pomodi.
Pomoc Sovjetskog
Saveza N.R. Kini
Telegram Л1ао Ce Tuna premijeru Mnljenkovu
Xa zasjedanju Central-no- g
Xarodnog Vladinog Vi-je- da Xarodne Republike Ki-no,
koje je odrzano 15 sep-temb- ra 1953 godine, sa za- -
I dovoljstvom je saslu§an iz-vjes- taj dlana Vladine dele--
; gacije Xarodne Republike
Kine druga Li Fu Cunja o
i pregovorima sa Sovjetskom
vladom po pitanju pomodi
Sevjetske vlade u ekonom-sko- j
izgradnji nasc zemlje.
Centralno X'arodno Vladino
ijede jednoduino smatra
da ce kineski narod, zahva- - 'l
ljujuci pristanku vlade veli-ko- g Sovjetskog Saveza da j stematski pruia ekonom-sk- a
' i tehnidku pomoc Kini u
izgradnji i rekonstrukciji 91
novog pod u zed a i 50 podu-zed- a
koja se sada podiiu i rekestrai5. u porno izuda-vaje- ci uapred no iskustvo i
najnovija tehnidka dostig-n£- & Sovjetskog Saveza, '
modi postepeno da izgradi
sveju snainu tesku industri--'
1 ju. To de imati vanredno va- -
, 2an znadaj za tndustrijali-zacij- u
Kine, za posteponi
prelaz Kine u socijalizam,
a takodjer za jadanje snaga
tabora mira i demokracije
' na dijem se delu nalazi Sov-Jets- ki Savez.
Obe driave za %Tijome vo-djen- ih
pregovora rjeStle su
pitanje izgradnjc 91 podu- -
zeda, rjesile su pitanje du- -
' gorodne pomodi. Htstorija
joi nijc znala slidnih pro-sed
ana. U tome je naSIft
svoje potpuno otjelovljenje
I istina koju je izrazio veliki
Staljin: "Iskustvo te sarad- -
j nje pokazuje da nijedna ka-pitalisti- dka zemlja ne bi mo-gl- a
pruiiti taku eflkasna i
tehnidki kvalifikovanu po- - raf namdRn.lmAkratIrim
remljama. kakvu im pruia !
Sovjetski Savez. Stvar ij
samo u tome Sto je ta po-moc
maksimalno jeftina i
tehnidki prvoklasna. Stvar
je prije svega u tome, Sto u
osnovi te saradnje lell is--
krena Jelja za medjusobno j
iy!lL?F4
VtVVVV'VVVVVS-VVVVVVVVVVVtVVi- V'
Carament, Ont. — Druie uredntde,
trebao sam se javiti mnogo ranije. To
je moj a krivnja. Zanemario sam obno-i- ti
pretplatu.
ProSlu cijelu zimu radio sam kod je-d- ne kompanije oko 100 milja udaljeno
od feljeznidke pruge. Sa ovom kompa-nijo- m jo i danas imam poteSkoda do-bi- ti
zaradu. I to je imalo neSto efekta
da se nisam javio radi obnove. Xo sva-kak- o
to ne zeliin uzeti za argumenat u
pokusaju da opravdam svoju nemarnost
prema radnidkoj Stampi.
U ltstu prilazem $8.00: $5.00 za ob-nov- u, a tri za fond.
Kao i svake godine, tako i ove, "Je-dinstvo"
dc imati svoju godiSnju kam-panj- u.
Ako budem a mjestu Ш pak na
sumskoj kempt, nastojati cu poraditi za
uspjeh kampanje. U svakom sludaju ja
du vam so javiti.
Ovdjo na Sumskoj kempi bez novino
je teSko zivjeti. Ona me dva putn tjedno
obavjeSduje o opdim medjunarodnim
prilikama.
Srdadan pozdrav sima skupa,
L.S.
Jamestown, Ont. —- Drugovi, pretpla-t- a
na "Jedinstvo" istide mi za par tje-dan- a. Xisam nnudio. a nije ni lijepo da
mo se opominje radi obnove i zato prije
Saljem $5.00 za obnovu i $2.00 za fond.
Sto se mene tide uredjivanje novine
jo dobro. Od prve do posljednje stranice
proditam svaki dlanak. Roman "Jugoslo-vensk- a tragedija" narodito je poudan. U
njemu se popularno tumado zalaganja i
Zrtve radnika, seljnka i poStcno intcli-gencij- o
u N'arodno-oslobodiladk- oj borbi
Jugoslavijo i onda izdaja Tita i njegovih
ngenata.
Primito moj drugarski pozdrav,
S.C.
!
J Welland, Ont. — Dragi drugovi kod
j "Jedinstva", cvo vam so javljam sa no-- 1
koliko redaka i Saljem $22.00 za I go- -
diSnjo obnove i fond. Ova dva dolara
' za fond dao je jedan od ovjh obnovljada.
Mi ovde u Wellandu demo obnavljati
pretplato kao i do sada — kako one is
pokucati na svaka vrata za obnovu.
Smatramo da jo dulnost svakog prct-platni- kn da svoju pretplatu sam obnovi,
bilo to da poSaljo novae na upravu ill
pak urudi povjereniku ovdjo u mjestu.
To do nam olakSati posao na ovom sek-tor- u, tako da mof emo posvetiti vise vre
mona naSim drugim aktivnostima u
nasolju.
Kampanjn "Jedinstva" so pribliiuje
pa vec sada moramo voditi brigu o ak-tivnostima
tokom kampanje. Uspjeh
kampanje ovisi i o obnovnma. Veliku
pomoc uspjehu mogu pruiiti sami prct
platnici, a ta pomoc bi bila u tomo da
sami i redovito obnavljaju svoje pret-plato.
Da ste mi zdravi drugovi,
Povjcrcnik.
Mcrcoal, Aha. — Dragi drugovi, pret-pla- ta mi Jo btekla konccm augusta. Za-kasn- io
sam za par tjedana, zato mo iz
inlto. U listu Saljem novae za obnovu
I fond.
Ovdje se kod nas joS poneslo radi —
kako demo dugo ja neznam. Kada bi fc
deralna i provincijalna vlada vodila na-rod- nu
politiku rudnici Alberte bi radili
punom parom. Xjima su prije intcrcsi
ameridkih kapitalista nego naSi narodni
— kanadski.
Sa pozdravom, P.K.
pomaganje i za postizanje opceg cko
nomskog uepona.
U toku pregovora Sovjetska vlada je,
oslanjajuci se na svoje bogato tekustvo
preko SO godiinjo volike soeijalistidke
izgradnje, dala ntz principijelnih i kon-kretn- ih savjeta u pogledu zadataka pe-togodi- njeg plana na zemlje. Ti sa-vje- ti
de nam pomodi da izbjegaemo
mnoge grijeAke I mnoge krivudave pu-te- ve
u ekoflomskoj izgradnji u Kini.
V ime Kineske vlade i kineskog naro-da
ja izraiavam srdadnu zahvalnost So-vjetek- oj vladi i sovjetskom naroda za
tu veliku. svestranu, dugorodnu i nose-bidn- u
pomoc. Kineska vlada i kineski
narod uloiit de svoj neosfab)jee a-o- re za edvrfeenje ekonomeke saradnje
i prijatelskor saveza izmedju Sovjet-skog
Saveza i Kirfe u interest epce borBe
za rair m e1tvom svijetu.
rtdixlnik
C-ntr- alr Smrvi 1J
Narmlne Repabliie Kin
МЛО CE TUNC
IS ee-?-- br l&St gwl
PEKING