| Note |
OCR Text: m
Ћ
1
--jfie
45)
1 ▼ T "Г ""
KOSTA STEPANOVIC GOJKO BANOVIC
Kako je uhvacen Draza Mihailovic
DIM SE VIJE IZ PROVALIJA
Vec druge vederi boravka u
Viiegradu, kapetan Mllld do-iiv- eo
je prvo veliko ohrabre-nj- e.
Oko osam sati uveCe, po-rud- nik
ASderld stigao Je po
dubokom snegu sa planlne
Fjmoea, gde Je krenuo da bl
proverlo ono Sto Je dan ranlje
doznao od Jednog drvosede: da
se nocu iz Provalija vlje dim
12 neke detnidke baze. Prltajen
iaa Jednog snegom zasutog
zbuna na livadl Piskavicl AS-derld
Je dugo posmatrao kako
se dim vlje lz vrtade. Kad Je
utvrdio da vatra gori deeno
od Pwioekog potoka, u prist-rank- u
vrtade, pohitao Je u
Vitefrad.
Kapetan Mllld obaveetlo Je
tele nodi telefonom Sarajevo
o ovom otkrl6u 1 ujutru upu-ti- o
AWerlda u Sokolac da do-ve- de
Specljalnl bataljon kojl
]e tmo zlmovao.
To Je udinio zato Sto nlje
zeleo da prebaclvanjem vodo-v- a
Dvadeset prve istodnobo-sanek- e
brigade s leve obale
na de#nu, uzbuni detnidke Ja-tak- e.
Hteo Je da se lznenada,
no6u, uspenje na planlnu u
pratnjl Specljalnog bataljona,
opkoll dobar deo vrtace 1, po- -
sto-pot- o, otkrlje 1 napadne
Cetnldku bazu. Jer, lako nlje
znao da u njoj zimuje 1 Dra-2- a
Mihailovic, pomlsljao Je 1
na tu mogudnost.
Medjutlm, ovaj poduhvat
Oane osujetio Je komesar Je-dnog
bataljona Dvadeset pr-ve
brigade, cljcg se lmena ta-ko- dje
danas niko ne seda. Kad
Je od Jednog svog druga, ofi-cl- ra
Ozne, doznao da Je kape-tan
Mllic uputlo u Sokolac po-rudn- lka
ASderlda po Speclja-n- l
bataljon, on se 1 naljutlo
I uvrcdlo:
— Sta de vam bataljon lz
Sokoca?! Ja pouzdano znam
da u toj bazl u Provalijama
2imuje samo Jovo Vudkovid
sa trojlcom svojlh pratllaca.
Resen da preduhltrl bata-ljon
lz Sokoca, ovaj mladl ko
korak,
otkrl--
coveka
detnlka
пШа
dudom
vellklm
ilvo
su prvl
kugle) zaronlll
ribe druge morske zivo- -
Vaino 1
otkrlde
deello prije dana
na
centra Dunauvai-os- z
Iskapajudl
aa jednu zgradu radnlcl
su s
leSom, po svoj
prilici
prlje
gdje lsko-pa- n
bio Je nekad, prema
mlSlJenJu arheologa 1
rlmskl logor.
sadl-njav- ao
se
1 i
od strijelaca.
na
▼ чг ▼ ▼
I
dovek
Komesar je pozvao zatlm
oca Ivka all ga je
odmah pustlo, Jer mu Je lz-gl- ed
toga Coveka kazao ne sa-mo
da on ne gde Je Vud-kovldeva
baza, ved da je o-ca- jan
mu Je sin
Nl brat Markovlda,
Marko, nlje znao gde Je baza,
all Je ipak nesto 111
bar ga Je lju-ti- tl
1 nestrpljivl komesar na- -
on Je prlme--
tlo:
— Mozda de Veljko Bara-na- c
sela Cmdida znatl
je ta baza.
Clm je teeada, ko-mesar
Je oeetlo na koga na-mer- lo
1 zapovednidkl mu se
obratio:
— Ovog dasa odvede
vrtadu na Panoeu! Ti dobro
znaS gde Jovo tamo
zlmuje.
— Ne anam, — rekao Je
— Sin Je s njlm, a ne
anas, Je 11? — ga Je
Uveren sada da Je neko 1-- Sao
za njlm do vrtace 1 odao
ga komeearu, Veljko
se
— Nemojte me tudl. Spre-ml- te
vodicu vas do
baze.
POLAZE U
Tako Seetog Januara u-Ju- tru
mladl komesar
najzad doznao ono Sto
Je zeleo 1 krenuo s vojnicima
na Panos.
Na celu kolone koradali su
Marko Markovlc, kojl nlje
znao gde Je baza, 1 tesad Velj-ko
kojl Je 1 ponoc
mogao da Je nadje.
kolona stlgla blizu
vrtace, rekao te-sa- du:
— CuJ, nas pravo na
bazu. Ostalo Je moja brlga.
Je to Jedva
nadl da ce 1 komesara
zadovoijltl i omo- -
gucltl da zaSao Je
livade, obalom
su
mesar banuo Je na trudlli da koradaju Sto tlSe.
sa vojnl- - Korak po tcsad lh Je
ka 1 dao se na posao da uveo u vrtacu 1 poveo k bazl.
Jc kojl de ga odvesti U daljinl, kraj otvora tava-d- o
baze u Provalijama. Od nicl zemunlce, nazlrao Je ne-sna- he
Mllana Bojata, Stanoj- - pomlcnu prillku na
ke, koja je kao lzbegllca zivela strazl 1 olakSano
selu JelaSclma na I Cctnldkl strazar voj-nl- je
doznao. ' na vreme1 On lh mora
Bojat nlje Joj nl reel kazao o opazltl. Ako lh neklm
bazl. Vudkovldeva Jena kazala ne opazl, na vreme de lh dutl.
je ono Sto Joj Je Jedlno blloneg Skrlpl 1 suvarcl praSte
poanato: da za bazu njenog pod cokulama vojnlka. Mlad
mua ana samo ostarljl dovek to dutl.
2IVOT U DUBINAMA OKEANA
Pitanje da 11 u du-bina- ma
Ima llvih blda godl-nam- a
Je zanlmalo naud-nlk- e.
Kad batlskafl
(delldne u ve-- ce
dubine, u snopu svetlostl
njlhovlh reflektora prlmedene
su i
Na
leS
zna
1
Sto
utvrditl kollko vremena onl
na tlm mogu da lz-dr- te.
Nlje bilo
da onl zlve na torn
Posle
"Arhl- -
tlnje. All, tada Je da ' med" na dubinu od 9.562 me-s- u
to mo tra, u bllalnl
vrsta aa koje nlje catske ka-tac- no
znalo otkuda su dospell petan Eo 1 Pjer
te a JoS Je teze Vllm utvrdlll su da
sa mnogih glediSta
neobicno arheoloSko
se nekoliko
gradillStu
u te-me- lje
potpu-no
saduvanlm
rimskog vojnlka kojl
Je umro 1G00 godlna!
podrudju Je
vojnl Ovaj
logor II stoljeda n.
Je garnlzon kojl dl-Jel- om
sastoja od konjice
dljelom
Sarkofag Je upravo
TTTTVTTVfTV
lz Veletova.
Stjeplda,
odmetnlk.
Slobodana
pogadjao
nasluclvao. Kad
posletku istukao,
iz gde
ugledao
se
me u
Vudkovid
ne-slgur- no
ti
oeamario
komesar.
Baranac
potpuno lzgubio:
vojnlke,
VOJNICI VRTACU
Je
bata-ljona
Baranac, u
Kad Je
komesar Je
vodl
Baranac dode-ka- o.
U
cetnicima
pobegnu, u
lz
Panoskog potcka. Vojnicl
Veletovo se
cetrdoset detvoricom
u
odahnuo.
u Panosu, opazide
Nastranl nlke
nekl mora
dublnama
znakova kojl bl potvrdill
stalno
mestu.
spuStanJa
batlskafa
izgledalo
pojedinl prlmercl Kurilsko-kam-nek- lh
se okcanske padlne,
2ort lnienjer
u oblastl, bilo'Anrl u
Jednom lndu-strljsk- og
Madjarskoj.
pronaSli sarkofag
hlstori-Car- a,
lz e.
slrljsklh
nadjen
Baranac.
Provalije
nlkakvlh sigu-rn- lh
poslednjeg
francuskog
Neobicno otkrice u Madjarskoj
mjestu gdje Je nekad bilo
groblje garizona. Od kamena
Je 1 tezl trl tone. Kamenore-aa- c
nlje u sarkofag urezao pi-s- mo
all se potrudlo da lzradl
dva reljefa kojl prlkazuju
latlnskog boga ljubavi kako
nadize koprene.
Najvedl lnteres arheologa
pobudlla Je, medjutlm, sama
leSlna mrtvog vojnlka koja Je
lezala u sarkofagu oko 16 stol-jeda.
Na njoj su kosa 1 brada
gotovo netaknutl, ridje boje.
Oslm toga, kako Javlja bu-dlmpeSta- nskl
dnevnik "Ma-gyar
Nemzet", leSlna lma sa-duv- an
nos i sve hrskavice. U
villcama su gotovo svl zubl od
kojlh su sjekutldl narodlto
TeSedi se tako, tesad je na
pregnuto cekao da se detnlk
na strazi prene, opazl vojnlke
1 dlgne uzbunu. All, kao za pa-ko- st,
detnlk nijednom nlje nl
pogledao put livade.
Tog dana od osam do devet
ujutru pred bazom Je straza- -
rio Ivko Stjepid. U devet satl
slsao Je u bazu, lzmollo doru-da- k
od Milenka Baranca, za-ti- m
legao 1 dvrsto zaspao.
Na strazu Je lzlsao Milan
Bojat.
Da ne bl oetavljao tragove
kraj kapka, stojao Je nepo-micn- o,
moda zanesen misll-m- a,
mozda neiepavan. Bilo
kako bilo, on nijednom nlje
pogledao na livadu, nltl je
duo korake vojnlka.
U zagluSju vrtade, Panoskl
potok s mukom se probljao
kroz sneg 1 lomlo o lzva-lje- no
kamenje. Vojnicl su se
sve viSe bligill bazl, a Milan
Bojat 1 dalje Je zurlo preda se.
Kad ga Je najzad 1 sam uodlo,
komesar bataljona je zastao.
— Gde su vrata? — upitao
Je Baranca sapatom.
Veljko Baranac predao se
sudblnl. Sve Sto je znao, kazao
Je 1 pokazao komesaru.
Komesar Je naredlo vojnici-ma
da se zaklone iza drveda.
Poele toga, mltraljezac 1 dva
posluzloca prlvukll su se do
neklh klada, koje od baze nisu
bile udaljene nl dvadeset pet
metara, 1 pritajlll lza njih.
Bojat nl njlh nlje opazio, nltl
Je duo njihove korake.
Uz povik svih vojnlka: "Pre-d- aj
se! PredaJ!" mltraljezac
lza klada prvl Je osuo paljbu
u glavna, zemljom prikrlvena
1 zaStldena vrata baze.
Smrtno pogodjen u stomak,
Milan Bojat klonuo Je u sneg
1 trnje. All nlje pao, ved Je
nekako nespretno seo 1 prlpu-ca- o
lz automatske puSke. U
Istl mah poceo Je da vide kroz
otvor u tavanlcl:
— Izlazl! Vojska! . . . Izla- -
zl! Vojska!
U bazl Je nastao lorn.
U trenutku kada su vojnicl,
uz povlke, otvorill mltraljesku
1 puSdanu paljbu, oflclrl su
sedell s Drazom u maloj sail.
U vecoj, Mllenko Baranac me-si- o
Je kolade s pekmezom.
Blagoje Kovad 1 Jovo Vud-kov- ld
uprll su ramenom u po-bod- na
vrata 1 lzvalill lh za-Jed- no
sa zemljom. Onl su prvl
Izletell 1 potekll uz desnu pa-dl- nu
vrtade.
Clm su JoS nekl detnlcl ls-ko- dill
1 nagli uz desnu padlnu
vojnicl su pojurill aa njlma.
torn podvodnom predelu lma
mnogo vodenog rastlnja 1
drugih zlvlh blda. U svoj
dnevnik zapisall su da na toj
dubinl "svud unaokolo vrl zl-vo- t".
Onl su tamo provell oko
trl dasa 1 za sve to vreme sll-k- a
njihove okollne nlje se
menjala. Prema njlhovlm za-kljudc- lma
2ivot na morskoj
dublni od gotovo 10.000 meta-ra
vrlo Je raznovrstan 1 Inte- -
zivan.
dugadki. Glava mrtvaca blla
Je uvijena u komad zutog
pusta, a delo omotano bljelom
trakom. Na blzlni glave pro-nadj- en
Je JoS upotrebl komad
spuzve kojlm Je vjerojatno
tljelo bilo oprano prlje sahra-n- e.
Ekspertl su ved pristuplll
poslu da na tijelo 1 tkanlnu
prlmljene postupak kojl de lh
saduvatl od raspadanja, tj. o-na- ko
kako su pronadjenl, a
daljnja Ispltlvanja de poka-za- tl
koje je narodnostj bio
umrll vojnlk, njegovu prl-blli- nu
starost I druge pojedl-nos- tl
zanimllve za nauku.
("STAMPA SERA",
Torino)
Zaklanjajudi se lza drveda,
detnlcl su uzmlcali ka Rzavu
1 tako sve vlSe odmamljivall
vojnlke od baze.
Kad Je ostao bez municije,
Milan Bojat Je ugledao bom-b- u
okadenu o granu Jednog
borida. Blla mu je na dohva-t- u
ruke. To je bila bomba Iv-ka
Stjeplda. Kad je iziSao na
strazu, Stjepid je bombu oka- -
dlo o granu toga borida 1 za-bora- vlo
da Je uzme.
Bojat Je dohvatio Stjeplde- -
vu bombu odSaraflo Je i bacio
put mltraljeeca. All ved je blo
malaksao 1 bomba Je eksplo-diral- a
nedaleko od baze.
Zemunlca se strahovito za-tres- la.
Tek tada probudio se Ivko
Stjepid, koga se detnlcl u pa-nl- cl
nleu nl setlll. U polutaml
zemunlce, prestravljen, on nl-je
opazio da se 1 Draza Mihal-lovl- d
nalazl u maloj sail. Ug-ledao
Je samo Milana Janko-vid- a
kako, bez 2urbe, zakop-dav- a
bluzu, a zatlm trpa u
ranac svoje stvari. U torn tre-nutku
odjeknull su opet povl-c- l
vojnlka: "PredaJ se! Pre-daJ!",
a zatlm je ponovo nas-tal- a
paklona paljba.
Ivko Stjepid shvatio Je tek
tada Sta se u vrtadi dogadja,
Sdepao svoju puSku, djlplo s
poda gologlav, prileteo Mila-n- u
Jankovidu:
— Hajde, bogatl, Milane.
Zlve de nas pohvatatl!
Kad Je zakopdao engleskl
Sinjel na sebl 1 uprtio ranac,
Jankovld Je lstavlo glavna
vrata, protakao puSkomltra-lje- z,
Jednim rafalom zbunlo
mltraljesca 1 nagnao ga da
legne uz klade, zatlm Je isko-dl- o
lz baze. Ivko Stjepid Jur-nu- o
Je za njlm.
Ved sasvlm malaksao, Bo-jat
J e pogledao Jankovida 1
Stjeplda i Jedva dujno nasta-vl- o
da ponavlja:
— Izlazl! . . . Izlazl! . . .
Porudnik Jankovld poleteo
Je preko krova male sale. Vi-deo
Je kako grupa vojnlka s
leve strane vrtade Jurl uzbrdo,
ka livadl, za Slobodanom Ma-rkovld- em
1 Mllenkom Baran-ce- m,
kojl su sumll na tu stra-n- u
dim su videll da je slobod-n- a.
Ivko Stjepid, u svojim gu-men- lm
opancima, Jurnuo Je
za Jankovidem i tek tada u-gle- dao
lspred sebe Drazu Ml-hallovi- da,
kojl Je ved bio Izi-
Sao kroz pobodna vrata.
Drzedl se potoka 1 pretrda-vaju- dl
od drveta do drveta, od
zbuna do zbuna, Milan Jan-kovld,
Draza Mlhallovld 1 Ivo
Stjepid brzo su odmakll od ba-ze
neke dve stotine metra. Ta-da
su za sekund zastali.
Na JednoJ dlstini kraj poto-ka,
potporudnlk UroS Majsto-rovl- d,
smrtno ranjen u grlo,
das Je ustajao, das padao. Trl
stotine metara dalje nepomi-dn- o
i nldlce lezao Je Jovo Vu-dkov- ld.
Ostall detnlcl s Dra-glSo- m
Vasiljevldem 1 dalje su,
uz oStru borbu, uzmlcali ka
Rzavu.
Milan Jankovld, Draza Ml-hallovld
1 Ivko Stjepid sletell
su u potok dim se pred sobom
na padlnl vrtade ugledall gru-p- u
vojnlka lza drveda. Sredno
su preSH potok 1 dohvatlll se
zbunja 1 sltnogorice na levoj
padlnl. Ivko Stjepid odjednom
Je zastao. Tek tada je opazio
da mu Je vojnlk-mltraljez- ac
presekao rafalom kundak pu-
Ske. Kd Je shvatio da Je sa-mo
pukim sludajem lzbegao
smrt, Jurnuo je uz brdo, u
2bunje, ne bl 11 sustlgao Dra-zu
Mihallovida 1 Mllana Jan-kovida.
All, onl su ved bill ISdezll u
trnjaclma 1 sitnogoricl. Da bl
lh stigao, Ivko Stjepid JoS br
ie Je zagrablo uz brdo, dok
nlje, unezveren, lzleteo na di-stl- nu.
Dodekao ga Je promenljlv
Januarskl dan.
Od somog jutra sunce se na
mahove probljalo lz oblaka,
na mahove zalazilo za njlh.
Svetlost se smenjlvala s po-lutam- om.
Draze Mihallovida 1 Mllana
Jankovida nlgde nlje bilo.
Stjepid Je ponovo pogledao
svoju puiku bez kudaka 1 pa-nld- no
potrdao ka svom selu.
(Nastavlde se)
♦♦♦
♦
♦♦
Ф
o♦
♦ФФ
ФФФФФФФФФ
ФФ
ФФФФФ
ФФФФФФ
Ф
љ.
Ф
Ф
ФФФФФ
Ф
Ф
ФФФФ
ФФФ
ФФФФ
♦
Ф
ФФ
ФФ
Ф
ФФФ
ФФ
ФФ
ФФ
ФФФ
ФФФ
MIIIAIL SOLOIIOV:
Borili su se za otadzbinu
6)
Nikolaj se s Lopahinom nedavno
sprijateljio. U boju za sovhoz "Svetll
put" njlhovl rovovl su bill Jedan do
drugog. Lopahln Je ftlgao u puk tek u-o- dl
boja, s poslednjlm pojadanjem, 1
Nikolaj ga Je prvl put Video kako se
borl. Protlvtenklsti su zapallll dva ten-k- a,
poSto su lh pustlll da se prlblize na
sto pedeset do sto metara, all, kada je
posluzilac broj dva poglnuo, Lopahln ne
opali odmah, nego malo zakasnl, a tredl
tenk, slpajudi u pokretu mltraljesku
vatru, predje preko rova protivtenklsta
i punom brzinom se ustreml prema po-lozaji- ma
odakle Je dejstvovala baterija.
Nikolaj je klededl, drktavlm rukama,
nameStao doboS maSlnke. On vide kako
se ispod gusenica tenka u rov Lopahlna
odronila zuta, peskovita zemlja 1 po-mi- sll da su protlvtenklsti poglnull, all,
posle nekoliko sekundl, iz poluzatrpanog
rova, iz oblaka zute praSine, koja Jog
nlje stigla da se slegne, provlrl duga cev
puSke, upravljena prema tenku kojl Je
uspeo da se problje, odjeknu pucanj,
po tamnom oklopu tenka, kojl se naglo
zaustavlo, kao guSter skillznu plamen,
a zatlm pokulja crnl dim. I skoro u tetl
mah Lopahln viknu Nikolaj u:
— EJ, tl, garavl, s brdidlma! Jesi Г
21V — Nikolaj podiie glavu 1 prlmetl
crveno, ljutlto, zaprljano gllnom lice
Lopahlna. — A Sto ti ne pucaS, crko da-bogd- a?!
Zar ne vldlS kako su navallll!
— prodera se Lopahln, zverskl lskola-dlv- Sl
svetle odl, pokazujudl na Nemce
kojl su se puzedl probljall du2 medje.
Nikolaj Je prvlm kratkim rafalom sa-sek- ao
bele glavlce kamllice koja Je ras-l- a
na grebenu medja, a kada Je spustio
nlSan, kroz dlvlje Stektanje svoje ma-
Slnke on sa zadovoljstvom osluSnu pro-dor- nl
J auk koji se dva puta ponovl.
Uvede, posle boja, u zemunlcu udje
Lopahln. On pa21Jlvo pogleda sve crve-noarmej- ee.
— A gde vam Je, momel, onaj lepl
garavl dovek s brdidlma, Sto lidl na en-gles- kog mlnistra Antona Idna?
Nikolaj se okrenu llcem prema sve-tlostl
1, prlmetlvSl ga, Lopahln ozbllj-n- o,
slu2beno rede:
— Ipak sam te naSao. Hajde, zem-IJad- e,
da lzadjemo i zapallmo po Jednu
na sve2em vazduhu.
Sell su lspred zemunlce 1 zapallli cl-gar- ete.
АГ si veSto poslednjl tenk unlStlo, —
rede Nikolaj, posmatrajudi u sumraku,
kao cigla crveno, preplanulo od sunca,
lice protlvtenklste. — Ja sam mlsllo
da vas Je obojicu zatrpala zemlja, a kad
pogledah — provlruje puSka. . . I tada ga Lopahln pogleda i podsme-Sljlv- o
zaplta:
— E, baS sam to 1 dekao. . . OduSev-IJava- S
se mojlm radom, a zaSto sam
nisi pucao, kada Je moj rov tenk gazio?
ZaSto nisi pucao na automatldare sve
dok te nlsam lzgrdlo? Tvome ushidenju
sam se obradovao kao matl mrtvom de-tet- u.
RazumeS 11? Ja 2elim da se na de-l- u
poka2eS, a ne da se oduSevljavaS!
Nikolaj se osmehnu 1 odgovorl da je
zakasnlo zato Sto su mu se u torn tre-nutku
svl doboSl Lspraznlll. Lopahln ga,
2mlrkajudl, s nevericom pogleda popre-k- o
i rede:
— U boj si робао, a posle se lspos-tavi- lo
da za boj nisi blo spreman. U na-Sl- m
odnoslma samo Jedna stvar nedos-taj- e.
Tl bl hteo da, kao nasi saveznlcl,
savest strpavSl u d2ep, samo munlclju
dobacujeS 1 da me hvallS, a Ja da za te-- be
ratujem. . . Je Г tako? Lepl bl to
odnosl bill! . . .
Videdl da se Nikolaj mrStl, Lopahln
mu pru21 kratku, sna2nu ruku 1 dobro-duS- no
rede:
— Tl se nemoj ljutltl. Zar lstina mo2e
da vredja. Ako nas Je ved nevolja ve-za- la,
— ratovademo zajedno. Hajde da
se upoznamo, lzgleda da smo nas dvojl-c- a
zemljacl. Ti si lz rostovske oblastl?
Eto, vldlS, a ja sam iz grada Sahtl.
Budimo prljateljl.
Od toga dana njlh Je vezalo Jedno-stav- no
1 dvrsto vojnldko prljateljstvo.
PodsmeSlJlvl, opak na jezlku, 2enska-ro- S
I veseljak, Lopahln kao da Je do-punja- vao
uzdrtljlvog 1 dutljlvog Niko-laj
a, 1, posmatrajudi ih, vodnik PopriS-denk- o,
— spori, starljl Ukrajlnac — vlSe
puta Je rekao:
— Kad bl Petra Lopahlna 1 Nikolaj a
Streljcova pretvorill u testo, a zatlm ga
dobro lzmeslll 1 napravlll od njega dove-k- a,
— mo2da bl od njlh dvojlce 1 do-b- ill
Jednog pravog doveka, a mozda 1
ne bi, ko zna Sta bi od toga testa lspa-lo- ?
Kraj reke su elkale testere plonlra,
Л"$Ш
Ж
r £гЋ= '-а-
Л
v
-
Jedinstvo, 1. novembra 1963 — STRANAT
dulo se pljuskanje vode 1 vesela graja
crvenoarmejaca kojl su se kupali. Lo-pahln
1 Nikolaj su iSll Jedan kraj drugo-g- a
po u2arenoj travl 1 dutall. Zatlm Je
Lopahln predloiio:
— Hajdemo lza mosta, tamo Je
dublje.
On prvl prekoradl oborenl plot 1 Ml-manj- em
glave pokaza na traktor kojl
Je stajao na putu. Dvojica traktorlsta
u zamaSdenim kombinezonlma petljall
su neSto oko motora, njlma Je pomagao,
go do pojasa, Zvjaglncev. NJegova Slro-k-a
ledja 1 snaine miSidave ruke bile su
aamazane uljem, preko celog Ilea pru-21- 1a
se crna pruga. On Je sklnuo blusu
da Je ne bi zaprljao 1, aadovoljan Sto
mu se pruiila prillka da bude kraj
maelne, vesto, briiljlvo 1 s ljubavlju
baratao Je kljudem.
— HeJ, ti, kicoSu! Uzml od drugova
sapun pomeean sa peekom 1 hajde s
nama da se kupaS, nekako demo te,
valjda, larlbatl — prolazedl rede Lopa-hln.
Zvjaglncev bacl pogled prema Niko
laju 1, primetivSl ga, razvude u&ne u SI
rokl oemejak.
— Ovo Je, bogaml, tegad! Strano Je
Jak. Jeel 11 video kakvu on igradku
vude? Malo sam se muvao oko njega 1
kao da sam kod kude, u svojoj MTS
blo. . . Ovaj motor mo2e trl kombajna
odjednom povudl, dasna red!
Takvom nalvnom sredom bllstalo Je
Zvjaglncevljevo lice Sto se presijavalo
od znoja da mu je Nikolaj nehotice
pozavideo u duSl.
2utl cvetovi lokvanja pllvall su po
mlrnoj vodl. Zaudaralo Je na vodene
trave 1 rednu. PoSto se svukao, Nikola]
je oprao bluzu 1 obojke, seo Je na pesak
1 obgrllo rukama kolena. Lopahln Je
legao kraj njega.
— Danas si ml nesto mradan, Ni-kolaj
u. . .
— A demu da se radujem? Ne vldim
razloga.
— Kakvl su tl razlozl potrebnl? Jesi
Г 2iv? 21v si. Onda se raduj. Pogledaj,
kakav Je dan! Sunce, reka, eno, lokvanj
pllva. . . Lepota u boga! BaS ti se du-di- m:
tl si start vojnlk, skoro ved godlnu
dana ratuJeS, a sve te uzbudjuje kao
da si regrut. Sta tl mlsllS: ako su nam
potpraSill, da Je sada sve svrSeno? I da
Je sada kraj sveta? Da Je rat zavrSen?
Nikolaj se od Jedna namrStl i rede:
— Kakve veze tu lma kraj rata? Na
to 1 ne mlsllm, all ne mogu lakomlsleno
da gledam na sve ovo Sto se dogodilo.
A tl se baS tako ponaSaS 1 praviS se
kao da se niSta narodlto nlje desllo.
Menl Je Jasno da se dogodlla katastrofa.
Razmere te katostrofe, menl i tebl nlsu
poznate, all se poneSto mo2e naslutitl.
Ved petl dan ml ldemo, skoro de ved
Don, a zatim — Staljlngrad. . . NaS puk
Je razbljen u parampardad. A Sta je sa
ostallma? S armljom? Jasno Je da Je
naS front probljen na Slrokom sektoru.
Nemcl su nam za petama, tek smo se
jude od njih odlepill i sada tabanamo,
kada demo se udvrstltl na Jednom me-stu
— nelzvesno Je. Nlje to lako: Idl
tako 1 nl o demu nlSta ne znatl! A
kakvlm nas tek pogledlma lsprada sta-novnlSt- vo?
Prosto da poludlS!
Nikolaj zaSkrguta zubima 1 okrenu
glavu na drugu stranu. Za trenutak on
poduta, savladjujudi uzbudjenje Sto ga
obuze, zatlm pode da govorl nesto mlr
nlje 1 Ше:
— Srce ml se cepa od 2aloetl, a tl ml
drtlS pridlku — 2iv si, veil, raduj se,
sunce sija, lokvanj pliva. . . Idl dodja-vol- a
s tvojlm lokvanjom, smudl ml se
kad ga pogledam! Tl si kao nekl Jevtlnl
optlmUta iz loSeg pozorisnog komada,
dak tl je palo na um 1 u ambulantu da
podJeS.
Lopahln se prote2e da mu svl agio
bovl zapucketaSe 1 rede:
— Steta Sto I tl sa mnom nisi poSao.
Tamo, Kolja, ima jedna takva lekarka
trede klase da, dim Je pogledaS, odmah
bl poleteo u boj da bl Sto pre bio ranjen.
Nije to lekarka, ved znak usklika, tako
mi boga!
— SluSaj, idl tl dodjavola!
— Ne, ozblljno! Ona Je tako savrfena
2ena, takva lepotlca da Je to straSno,
Nlje lekarka nego Sestocevnl mlnoba
cad, dak je 1 od njega opasnlja aa nos
vojnlke, a o komandlrima da 1 ne go-vorl- mo.
Nikolaj je natmuren, dutke, posma
trao kako se bell obladid ogledao u vodl
1 tada Lopahln uzdrtano 1 ljutito na-sta- vl.
(Nastavlt de se)
|
