000297

OCR Text: Ш I
%
"SUBS?
NOVI PETOGODISNJI PLAN SSSR--a
Direktivc XIX Kongresa SKP (b) o pctom petogodisnjcm planu razvitka SSSR-- a za 1951—1955 godinu
III. U OBLASTI PROMETA ROBE, SAOBRACAJA I VEZE I
1. Na osnovu porasta jndustrij-sk- e
i poljoprivredne proizvodnje u
toku pjatiljetke povedati promet
robe na malo u driavnoj i koope-rativn- oj
trgovini, otprilike, za 70
procenata.
Povedati u 1955 godini, u pore-djenju
sa 1950 godinom, prodaju
stanovniitvu najvainije robe, ot-prilike.
u slededim razmerama:
meenih proizvoda — za 90 proce-nata,
ribnih proizvoda — za 70
procenata, masla — za 70 proce-nata,
sira — za 2 puta, ulja — za
2 puta, konzervi povrda, voda i
mleka — za 2,5—3,0 puta, Sedera
— za 2 puta, daja — za 2 puta,
vlna — za 2 puta, piva — za 80
procenata, odede — za 80 proce-nata,
pamudnih, vunenih, svilenih
i lanenih tkanina — za 70 proce-nata,
obude — za 80 procenata,
2enskih i muikih darapa — za 2
puta, trikotainih izradjevina — za
2,2 puta, nameitaja — za 3 puta,
i metalnog poeudja — za 2,5 puta,
bicikla — za 3,5 puta, Sivadih ma-iin- a
— za 2,4 puta, radio-aparat- a
i televizora — za 2 puta, satovu
— za 2,2 puta, friiidera za domacu
upotrebu, maiina za pranje rublja,
maWna za usisavanje praiine — za
nekoliko puta.
U toku pjatiljetke proiiriti mre-2- u
menzi, restorana, bifea i pove-cati
promet ugostiteljskih radnji,
otprilike, za 80 procenata pobolj-£ava- ti
znatno asortiman.
Povedati broj specljalnih maga-zin- a
za prodaju prehranbenih arti-kala- ,
odede, obude, tkanina, name-Itaj- a,
posudja, robe za domade po-treb- e,
predmeta za kulturne potre-b- e
i gradjevinskih materijala. Zna-tno
povedati izgradnju hladnjaka i
skladiita u industriji i u trgovad-ko- j
mreii. I dalje opremati maga-zine
iivotnih namirnica, menze,
restorane i skladiita friiiderima i
najnovljim uredjajem.
2. Predvideti porast prometa te-ret- a
na zeljeznicama za 1955 godi-nu,
u poredjenju sa 1950 godinom,
za 35—40 procenata, u rednom sa-obrad- aju
za 75—80 procenata, u
pomorskom saobradaju za 55—CO
procenata, u automobilskom saob-radaju
za 80—85 procenata, u
vazduinom saobradaju najmanje
za 2 puta, transporta putcm spro
vodnih cevi, otprilike, za 5 puta.
3. Smatratl kao najvainiji zada-ta- k
u oblasti ieleznldkog saobra-dai- a
povedanjc kapaciteta ielei- -
nidkih pruga. U skladu в tim.
a) u poredjenju sa proteklo, l
pjatiljtkom povecati puitanje u
eksploataciju drugog kolosrka, '
otprilike, za CO procenata i clek I
trificiranih ieleznidk:h pruga za 1
puta. Povidati duginu koloj ka n.i j
stanic&.na, oip.'ilike, za 40 procr I
nata ou duime zeleznickin pruga
koje se nalaze u eksploataciji;
b) izgraditi i pustitl u stalnu
eksploataciju nove feleznidke pru-ge- ,
otprilike, za 2,5 puta vile nego
Odjeci povodom sazivanja XIX kongresa SKP(b)
Saopccnje o sazivanju
XIX kongresa Komunistl6ke
partije Sovjetskog Saveza
izazvalo je ogromno intc-resovan- je
i snaian odjek u
svim zeAiljama svijeta. Cita-v- o
progresivno 6ovjccanstvo
s oduSevljcnjcm je doSckalo
dokumente CK SKP (b) u
vczi s XIX kongresom.
Sovjetski narod je sa ogro-mni- m
odu§evljenjem do5e-ka- o
odluku CK SKP(b) o sa-zi- vu
XIX kongresa SKP(b).
Objavljeni projekt direktiva
o p e t o m petogodiSnjem
planu i projekt teksta izmje-njeno- g
Statuta partije otva-raj- u
pred sovjetskim naro-do- m
sjajne perspektive da-ljeg
razvitka na putu u ko-muniza- m.
Po industriskim
poduzedima, ustanov a m a,
rudnicima i kolhozima, u
svim djelovima Sovjetskog
Saveza trudbenici uzimaju
nove radne obaveze. Socija-listidk- o
takmidenje dobija
sve vedi zamah.
Plemenitim patriotskim
poletom zahvadena je sva
sovjetska zemlja. Sovjetski
Ijudi posvecuju svoje radne
podvige XIX kongresu veli-k- e
partije Lenjina-Staljin- a
koja vodi sovjetski narod u
komunizam.
Stampa NR Kine snaJno
odrazava veliku radost kine--
u 194C-195-0 godln". ZavrSiti izgra-dnju
Juino-Sibirsk- e magistrale na
sektorima od Abakana do Akmo-linsk- a.
Zavriiti izgradnju felezni-dke
pruge Cardioj-Kungra- d i pri-stupi- ti
izgradnji pruge Kungrad-Maka- t.
Razviti izgradnju ieleznidkih
pruga: Krasnojarsk-Jeniseje- k, Gur--
jev-Astrah- an, Agriz-Pronino-Su- r-gut.
Izvrsiti potrebne radove na
rekonstrukciji ieleznidkih pruga u
Litvanskoj SSR, Letonskoj SSR i
Estonskoj SSR;
c) do kraja pjatiljetke, u odnosu
na 1950 godinu, povedati duiinu
sektora opremljenih uredjajima za
automatsko blokiranje pruga, ot-prilike,
za 80 procenata i automat-ski- m
Stoperima najmanje za 2,5
puta, a takodje povedati broj
skretnica opremljenih elektridnom
centralizacijom, otprilike, za 2,3
puta. Znatno povedati primenu dis-peders- ke
centralizacije. Obezbediti
dalju mehanizaciju stanica za for-miran-je
kompozicija. Nastaviti ra-dove
na uvodjenju radioveze za
upravljanje kretanjem vozova i za
manevrisanje;
i) poboljiati stanje koloseka ie
leznidkih pruga. Uferovati ielez-nidko- m
saobradaju u toku pjati-ljetke
nove iine, otprilike, za 85
procenata viie nego u 194C-195- 0
godini;
e) potpuno obezbediti potrebe
ieleznidkog saobradaja sa lokomo-tivam- a
za magistralne pruge, elek-tridni- m
lokomotivama, dizel loko-motlvam- a,
teretnim, izotermidkim
1 putnidkim vagonima. Zavriiti u-glav- nom
prelazak na automatsko
formiranje kompozicija i pristupiti
opremi voznog parka sa cilindrid-ni- m
leiajima. Pristupiti proizvod-nj- i
novih modnih parnih lokomo-tiva- ,
elektro-lokomoti- va i motor-ni- h
lokomotiva, a medju njima i
gasogeneratorskih.
Poboljiati iskoriidavanje voznog
parka. U 1955 godini skratiti
radnidko
skog naroda vezi novim
grandioznim petogodiSnjim
planom SSSR-a- . List "Da-gunba- o"
dlanku pod na-slov- om
"Naprijed komu-nizmu- !"
pi§e da novi peto-godis- nji
plan sovjetskog na-roda
sluzi kao snazan dokaz
brzog i nepokolebljivog kre-tan-ja
sovjetskog naroda od
socijalizma ka komunizmu,
da je sovjetskog
naroda ka komunizmu neo-dolji- va
sila koju c"e ra-zbi- ti
svi agresivni planovi
imperijalista. Nema
zakljuduje list, — koja
mogla preprediti put co-vjedans- tvu
njegovoj svi-jetl- oj
komunistidkoj budu-cnost- i.
"Pogledi ditavog progre-sivno- g
dovjedanstva kjoje
bori mir, demokraciju i
socijalizam upravljcni sa-d- a
prema Sovjetskom Save- -
i 2u, koji je otvorio novu eru
historiji dovjedanstva, —
pile poljski list "Tribuna
Iudu". — toku G5 godina
Sovjetski Savez je avangar-d- a
snaga citavog svijeta
borbi oslobodjenje do-vje- ka
od kapitalistidke eks-ploataci- je, borbu blago-stan- je
naroda mir i pro-gr- es
ditavom sjetu".
Cio cehoslovacki narod
radosno pozdravlja saziva- -
nje kongresa velike partije j
' nrnmata vnrrnnn natmnnfa
za procenata u odnosu na 1950
godinu i povedati proeednu dnevnu
kilometraiu lokomotiva najmanje
za procenata. Znatno poboljiati
iskoriSdavanje nosivosti vagona i
povedati teiinu teretnih vozova.
4 Obezbediti sprovodjenje mera za
poboljsanje organizacije rada rad-nik- a
i sluibenika, koji rukovods
kretanjem vozova, a narodito loko-motivn- ih
brigada.
4. Povedati kapacitet rednih Iuka,
otprilike za puta. Zavriiti prvl
deo radova na izgradnji i rekon-strukciji
luka u Staljingradu, Sa-ratov- u,
Kujbiievu, Uljanovsku,
Kazanu, Gorkom, Jaroslavlju, Mo-lotov- u,
Omsku, Novosibirsku, Ha-barovsk- u,
Osetvoru, Kotalsu i Pe-do- rl.
Snabdeti glavne luke visoko-proizvodni- m
sredstvima mehani-zacij- e.
Proiiriti izgradnju meha-niovan- ih
pristaniita industrijekih
preduzeda koja se nalaz pored
reka. Zavriiti radove na rekon-strukciji
Volgo-Baltidk- og vodnog
puta, povedati plovne dubine na
red Kami i stvoriti jedinstveni
dubokovodni saobradajni sietem u
evropskom delu SSSR-a- .
Poboljiati plovidbu i povezati
prevoz putnika i tereta u bazenima
reka Njemana i Daugave. Pred-videti
izgradnju mostova preko re-k- e
Njemana u Kaunasu i preko
reke Daugave u Rigi.
postojeda 1 Izgra-diti
nova brodogradiliina preduze-da
i preduzeda za opravku brodova
za rednu flotu. Obezbediti izgrad-nju
putnickih i teretnih brodova za
rednu flotu koji odgovaraju uslo-vim- a
plovidbe velikim vodnim
rezervoarima. Povedati ulogu red-no- g
saobradaja u prevolenju tereta
u oblastima Sibira i Krajnjeg Se-vere.
Obezbediti razvitak saobradaja
na malim rekama za lokalnne po-trebe.
5. Povedati u znatnim razmera- -
J lT . . ц ЈШ0Л МлЗшкШ Jf HlImiH) З' j jh I
fjovo naselje u blizini Staljingrada
u sa
u
ka
kretanje
o se
te sile,
—
bi
ka
se
za
su
u
U
u
za
u za
za
u
vtwmo
18
12
2
Rekonstruisati
po
Lenjina-Staljin- a. Pi§udi o
tome, list "Rude pravo" isti-d- e:
"Svjetsko-historijsk- e po- -
bjede boljsevika predstav-Ijaj- u
mocan potstrek za
trudbenike citavog svijeta,
koji u cvatujucoj sovjetskoj
zemlji vide svijetlu buduc-no- st
svojih zemalja".
Zajedno sa ditavim pro-gresivni- m
dovjeSanstvom,
trudbenici Rumunije vatre-n- o
pozdravijaju sazivanje
XIX kongresa SKP(b). U
uvodnom clanku posvede-no- m
ovom dogadjaju od o-grom- nog
svjetskog znadaja
list "Skanteja" podvladi:
"Projekat direktiva XIX
kongresa SKP(b) u vezi sa
petim petogodiSnjim planom
razvitka SSSR-- a od 1951 —
1935 sa svom snagom i ne-vidjen- om
jasnocom odraia-v- a
ogromnu prednost socija-listidko- g
sistema priTede
nad trulim kapitalistidkim
3istemom".
Trudbenici fabrika i za-voda,
radno seljaStvo i inte-ligenc- ija
Madjarske sa odu-Sevljenj- em
govore o gran-dioznim
zadacima velikog
nlana sovjetskog naroda.
"Novi petogodiSnji plan, —
pi5e list "Sabad nep", — je stvar svakog komuniste,
stvar svakog postenog, rnirr.-Hubiv- oir dovieka. ier ie pi--
gantski plan mirnog stvara-- J
ЉШl-'- W "3SSik.4V iS 1" i_,— — лчж&с-чхшз- ; — % V". 5 &JwC t
Gradnja elikog Turkmenskog kanala
ma tonaiu pomorcke trgovadke
flote, proiiriti ba-.- u domace pomor-sk- e
brodogradnje putem izgradnje
novih i proiirrnjem postojedih za-vo- da
za izgradn'u i opravku bro-dova.
Obaviti l a '.ove na proJirenju
i rekonstrukciji Lenjngradske,
Odeske, 2danovske, Novorosijske,
Mahadkalinske, Murmanske, Nar-jan-Mars- ke
i Daljno-Istodni- h po-morsk- ih
luka. Obezbediti dalji raz-vitak
pomorskog saobradaja u Lit-vanskoj
SSR, Letonskoj SSR i
Estonskoj SSR, proiiriti R15ku i
Krajpedsku luku.
Obezbediti povecanje kapaciteta
pomorskih luka i proSiriti kapaci-tet
zavoda za opravku pomorskih
brodova, otprilike, za 2 puta. Pove-dati
kapacitet ribarskih luka.
Povedati prevoz tereta Severnim
morskim putem. Popuniti pomor-sk- u
flotu novim ledolomcima.
Povedati kapacitet rada redne,
pomorske i ribarske flote, smanjiti
rokove dostavljanja tereta potro-iadim- a,
poboljiati rad luka, sma-njiti
vreme zadriavanja brodova u
luka ma.
C. Izgraditi i rekonstruisati auto-mobils- ke
puteve sa dvrstim kolo-vozo- m,
otprilike, za 50 procenata
vise nego u 194G-195- 0 godini, a
narodito u juinim rejonima, u Za-kavka- zju
i Pribaltiku.
Povedati procentualni udeo jav-no- g
automobilskog saobradaja u
prevoienju tereta i putnika. Zavr-iit- l
ukrupnjenje automobilskih ba-za
kojima raspolaiu pojedina nad- -
ladkog rada istovremeno
plan zaStite mira".
; Sa velikim oduSevijenjem
I rlnXnVnlt en viipet. n snzivil
kongresa SKP(b) trudbenici
Bugarske. "Svaki kongres
slavne Boljsevidke partije,
— pi§e list "Rabotnicesko
delo", — predstavlja histo-rijs- ki
tdogadjaj koji otvara
svijetle perspektive za ra-zvitak
ne samo velike so-vjets- ke
zemlje putem neprc-kidno- g
i svestranog progre-sa- ,
vec i za razvitak bratskih
kompartija 1 ditavog medju-narodno- g
radnidkog pokreta
na osnovi rsvolucionarne
teorije i prakse marksizma-lenjinizma- ".
"Za vrijeme dok ameri-dk- i
agreori vrse bjesomu-dn- u
trku o naoruianju, mo-bililu- di
sve snage za ratne
ciljeve, Sovjetski Savez se
priprcma za ostvarenje no-v- og
kolosalnog mirnog pro-gra- ma
— pise albanskj list
"Zeri J popullt",
Sa oduSevljenjem su do-dek- ali
saopcenje o saziva-nju
XIX kongresa SKP(b)
trudbenici DR Njemadke.
List "Nojes Dojcland'' pi§e:
"Trudbenici ditave zemlje
sa radoSdu docekuju novi
petogodiSnji plan razvitka
SSSR-- a, izudavaju ga, crpj
iz njega nove neizmjerne
snage u borbi za mir, za bo--
leitva. Poboljiati iskori?davanje
automobila i znatno sniziti cenu
koltanja prevoza. Proiiriti mreiu
preduzeda za opravku automobila
i stanica za tehnidko opsluzivanje
automobila. U toku pjatiljetke po-vedati
medjugradske autobuske
linije na kojima se stalno saobrada,
otprilike, za 2 puta.
7. Znatno povedati park trans-portni- h
aviona civilnog vazduho-plovstv- a
kao I mrezu vazduhoplov-ni- h
linija i aerodroma opremljenih
za danonodni rad.
8. Obezbediti dalji razvitak sred-stav- a
za vezu; u toku pet godina
povedati duzinu medjugradskog
telefonsko-telegrafsko- g kabla naj-manje
a 2 puta. Znatno povedati
kapacitet radio-emision- ih stanica.
ProSiriti radove na uvodjenju
radio-emisij- a na ultrakratkim tala-sim- a
i radiorelejne veze. Proiiriti
kapacitet gradskih telefonskih sta-nica
u toku pet godina za 30—35
procenata.
Poboljiati rad poitanskog saob-radaja
za dostavljanje stanovniitvu
itampe I poiiljaka i obezbediti
prevoz poite po medjurejonskim
cestama, uglavnom autQmobilskim
saobrada jem.
9. U skladu sa planom daljeg
razvitka saobradaja i poitansko-telegrafsko-telefons- ke
sluibe pove-dati
driavne investiclje na saobra-da- j
i poitansko-telegrafsko-tele-fons- ku
sluibu u 1951-195- 5 godini,
u poredjenju sa 194G-195- 0 godi-nom,
otprilike, za C3 procenta.
lji zivot, za nacionalnu ne-zavisn- ost
svojih naroda".
Podvladeci da je novi pe-togodi§- nji
plan grandiozni
program daljeg razvitka na-rod- ne
privrede i poviSenja
materijalnog nivoa zivota
trudbenika SSSR-- a, francu-sk- i
list "Imanite" pi§e: "Ka-kv- a
poraiavajuda razlika iz-me- dju
kapitalistidkog svi-jeta,
koji svakim danom sve
vise pada u bijedu i kaos, i
neprekidnog poleta Sovjet-skog
Saveza koji uspjesno
idc ka komunizmu, ka ostva-renj- u
vekovnih teznji dovje-danstv- a,
ka pravednom dru--
stvu, bratstva. .."
U dlanku "Triumf lenjin-sko-staljinsk- og
udenja" Ua.
lijanskl list "Unita" pi§e da
ce novi petogodinji plan
biti historiska etapa na putu
u komunizam. Ovaj list do-ni- o
je potpun tekst dokume-nat- a
u vezi sa XIX kongre-si- m
SKP(b).
Englesk! list 4 Daily Wor-ker4
u vezi sa sazivanjem
XIX kongresa SKP(b), iz-me-dju
ostalog, pi§e: "Ka-rakteristid- na
crta novog pla-na
je ogromno povedanje
proizvodnje robe Siroke po-troSn-je.
To nikako nije plan
organizacije ratne privrede
koji vodi snifenju iivotnog
standarda naroda".
I
j- -
IZ HISTORIJE
PRVI SVJETSKI HAT
se na
(Nastavak 19)
Ulavne operacije prenose
istocnu frontu.
3
Od proljeda 1915. g. jo
fronta postala glavno pozoriite
rata. Od januara do marta vo- -
se ogordHni na
"" cijelom istodnom fiontu. Ruske
su armije nanijele novi poraz austro-ugarski- m vojskama. Drieci
Istodnu Galiciju i neke Karpatske prijelaze, oni su prijetili pro-doro- m
u Ugarsku. U martu predala se austrijska tvrdnjava Pe-remi- il.
Rusima je u ruke palo 120 tisuda zarobljenika, a bilo je
zapli jenjeno 900 topova i ogromna mnoiina drugih ratnih trofeja.
Istina, u IstodnoJ ja Prusiji u februaru ruska armija ponovno
pretrpjela poraz u podrudju Mazurskih jezera, te se povukla na
ruski teritorij.
Na zapadnoj front!, uz tadanja ofenzivna sredstva i bez od-lud- ne
nadmoci u ljudsh-u- , Nljemci nisu mogli radunatl, da d
probiti englesko-francusk- u obranu. Prema tome oni su odluditi
da pokuiaju razbiti Rusiju. Kako nisu imali dovoljno oruija i
municije, Rusima je bilo teiko da svagdje naprave dvrstu obranu.
Njemadka je komanda odludila da kampanju 1915. g. posveli
uniitenju Rusije. Bilo je odludeno da se glavni udarac izvede
izmedju gornjega toka Visle i bila Karpata. Zbog
toga su na ruskom dijelu fronte bile koncentrirane velike snage
(1G pjeiadkih i 2 konjidke divizije 1 1410 topova, a od toga C00
teikih). Nijemci su 2. maja probili rusku frontu izmedju Gorlica
i Tarnova na dulili od 35 km. Na torn dijelu prodora Nijemci su
imali dva puta viie pjeiadije, iest puta viie artilerije i 40 puta
viie teikih topova nego Rusi. Sta je bilo glavno, Rusi nisu imali
dovoljno municije. Prodor u Galiciju kod Gorlica bio je podetak
velikih bitaka, a njihov je rezultat bio, da su se ruske vojske
povukle iz Galicije i Bukovine. U julu su Nijemci zapodeli veliku'
ofenzivu u Poljskoj i Litvi, gdje su ruske armije s istih razloga
tako'djer bile prisiljene na uzmicanje. Tek na koncu septembra
bilo je uspjelo zadriati dalje napredovanje Nijemaca. U tim
petomjesednim neprestanim bojevima na istodnoj frontl ruske
vojske uzmakle su iz Bukovine, ЛЛ1е su prisiljene da napuste
cijelu Galiciju, Volinj, Poljsku, Litvu i Kurlandiju.
U zemlji je raslo nezadovoljstvo prema carskom relimu,
krivcu za poraz ruskih armija. Liberalna burioazija podela je
traziti, da se smijene nesposobni i potkupljivi ministrl, koji su
se okruiill'austro-njemadki- m ipijunima. Neki su viii general!
tajno podupirali te zahtjeve ne nalazedl drugih sredstava, da se
organizuje obrana i Istjeraju neprijateljske vojske Iz zemlje.
Germanofilska stranka na dvoru, kojoj je na delu bila carica
Aleksandra Federovna, traiila Je ostavku vrhooga glavnoga
komandanta velikoga kneza Nikola ja Nikola jevida bojedi se, da
on ne prisvoji vlast I ne uklonl slaboga I niitavoga cara. Niko-laj- a
NikolaJevida poslali su za glavnog Komandanta na kavkasku
frontu. NikolaJ II. sam je stao na delo armije. Uistinu je njome
komandovao nadelnik itaba general Aleksejev — vrlo sposoban
general.
Ruski su se vojnici hrabro borili, all su oni moral! ratovatl
pod vrlo teikim uslovima: bez dovoljno ratnoga materijala, bez
teike artiljerije, trpedl oskudicu u zradnim 1 kemidkim ratnim
sredstvima, ne imajudi dak ni dovoljno'puiaka, odjede, obude ni
medikamenata. Trull carski rezim dokazao je svu svoju nespo-sobno- st
da vodi rat.
Glavni uzroci poraza carske Rusije bill su u industrijskoj,
vojnoj, kulturnoj i politidkoj zaostalostl zemlje.
Austro-ugarsk- I agentl u ruskim itabovima 1 ipijuni visokih
dinova u carevoj sviti pomagall su Nijemcima u njihovim pobje-dam- a
nad vojskama. Neki ministri I carevi dvoranicl Za-jedno
s caricom Izdavali su Nijemcima ratne tajne, podriavali
su s njima tajne veze s ciljem, da se zakljudi seperatnj mir. Ka-ko
se kasnije dokazalo, mlnistra vojske Suhomlinova okruiivali
su njemadkl ipijuni. Oni su ruiili snabdijevanje fronte ratnim
materijalom, Izdavali su ratne tajne I uopde su ikodill ruskoj
armlji.
Uza sve to Nijemci ipak nisu uspjeli da odnesu odludnu po- -
bjedu na Istodnoj frontl. Oni su zauzeli znatna podrudja, ali po--
slije svakoga prodora u frontu ona se opet sklapala i
nanovo je zatvarala put neprijatelju. Pod konac septembra 1915Г
g. na istodnoj se front! ustalio pozicioni rat. Fronta se otegla
gotovo u ravnoj crti od Dnjestra pa sve do Riikoga zaliva. Nje- -
madka nije uspjela da konadno potude rusku armiju 1 da dodje
do separatnoga mira s Rusijom. Istodna Je fronta kao i prije
prikovala uza se viie od polovine snaga neprijateljske koalicije.
Dok je ruska armija, teiko kr--
sdKtnnaotjnjskeioojnpaefrroatancIiit.jjla.e.nskonja.au-zMannaa„-- ,- svnaarBeda, auistzroJ-ndjoemrafdkif- arleea ,udeanrgalceskgvlloajvsknkoei-h,- mand. ant general French odlu- -
dno su se protivill, da se u Ru-siju
ialje ratnl materijal. Ujedno oni nisu uopde ozbiljno poku-lava- ll da od-uk- u njemadke snage od istjdne fronte i da olakiaju
poi.-ia- j Rusima. Kada su na jesen 1915. g. napokon, bez osobita
uspjeha, poduzeli nastupanje u Champagnl (SampanJ), najteii
je momenat za Rusiju ved bio minuo.
U proljede 1915. g. Nijemci prvi put upotrijebili na Yyp-sko- m (Ipr) kanalu u Flandriji otrovnl plin (klor).
(Nastavide se)
Pustanj'c u pogon novih elektricnih ccntrala
u Rumuniji
RumunskI narod sa odusevlje-nje- m
Je dodekao puitanje u pogon
dveju velikih termocentrala. Od-ma- h
posle puitanja u pogon elek-tridn- e centrale u Dojdeitu puitena
Je u pogon 1 elektridna centrala u
Obidio — 12 koja Je izgradjena u
centru Dobrudie.
Termocentrala "G. Georgiju
Dei" u Dojdeitu Jeste najveda elek-tridna
centrala u Rumuniji. Osla-njaju- di
se na( pomod Sovjetskog
Saveza i koristedi sovjetske iskust-vo- ,
graditelj! elektridne centrale
uspeli su da Je zavrie i puste u
eksploataciju za godinu i po dana.
U izgradnji elektridne centrale
MG. Georgiju Dei", Rumunija Je
takodje dobila bratsku pomod i i
ШШ '# a "%. ,w? -- тШттч .ЈИИУ ; ff
STRANA
ruska
dili su bojevi
Beskidskoga
ruskim
rusku
su
Cehoslovadke republike. Iz Ceho-slovad- ke
su stigla postrojenja, a
dehoslovadki iniinjeri i radnicl su
udestvovali u montainim radovi-m- a.
Elektridna centrala snabdeva
strujom preduzeda Bukureita, Plo-eitij- a,
grad Staljin i nalaziita na-ft- e
u dolini Prahova.
Termocentrala u Obidiu — 2
snabdevena Je najsavrienijim u
svetu clektridnim uredjajima, do-bijen-im
iz Sovjetskog Saveza. So-vjetski
strudnjaci su pomogli u
Izgradnji elektridne centrale. Ona
de snabdevati elektridnom strujom
gradiliite kanala Dunav-Crn- o SIo-r-e
i obezbediti ekonomskl razvitak
Dobrudie koja je u proilosti bila
jedna od najzaostalijih oblasti
Rumunije.
N I