000288

OCR Text: j-
-ч, -- д- Т гг?' зифр fJJF Г--
Ч
STKANA 2
G. M. Malenkov podnijeti de glavni
izvjestaj na XIX kongresu SKI b)
Uspeino ispunjenje detvrtog petogo-diSnje- g
plana dotvoljava da se prihvatl
novl petogodiSnji plan, koji obezbedjuje
daljl uspon svih grana narodne pri-vrede,
porast materijalnog blagostanja,
zaitite zdravlja i kulturnog nivoa na-rod- a.
U skladu s tim XIX kongres komu-nistid- ke
partije Sovjetskog Saveza
smatra za nuino da Centralnom Ko-mite- tu
partije i Ministarskom Savetu
SSSR-- a da sledede direktive o petom
petogodiSnjem planu razvitka SSSR-- a
za 1951—1955 godinu.
I. U OBLASTI INDUSTRIJE
1. Ustanoviti poviSenje nlvoa indu-strijs- ke
proizvodnje za pet godina, ot-prilik- e,
za 70 procenata pri prosednom
godiSnjem tempu porasta ditave bruto
produkcije industrije, otprilike za 12
procenta. Odrediti tempo porasta pro-izvodnje
sredstava za proizvodnju gru-p- a
("A") u razmeru od 13 procenata 1
proizvodnje predmeta potroSnje (grupa
"B") 11 procenata.
2) PredvidivSi porast proizvodnje naj-vainij- ih
vrsta industrijske produkcije
u 1955 godini, u poredjenju sa 1950 go-dinom,
otprilike, u slededirh razmerima:
Sirovo gvoidje za 76%
Celik za 62%
Valjano gvoidje za 64%
Ugalj za 43%
Nafta za 85%
Elektridna energija za 80%
Fame turbine za 2,3 puta
Hidroturbine za 7,8 puta
Гагп! kotlovi za 2,7 puta
Metalurgijski uredjaji za 85%
Uredjaji za naftu za 3,5 puta
Krupni strugovi za rezanje
metala za 2,6 puta
Automobili za 20%
Traktori za 19%
Kalcijum soda za 84%
Kaustidka soda za 79%
Mineralna djubriva za 88%
Sintetidki kaucuk ' za 82%
Cement za 2,2 puta
Izvladenje oblovine za 56%
Hartlja za 46%
Pamudne tkanine za 61%
Vunene tkanine za 54%
Koina obuca za 55%
Sitnl feder za 78%
Meso za 92%
Riba za 58%
Maslo za 72%
Ulje za 77%
Konzerve za 2,1 puta
3. U skladu sa planom dalje uspona
Industrijske proizvodnje povedati dr-Jav-nc
investicije u industriji u 1951 —
1955 godini, otprilike, za 2 puta u po-rodje- nju
sa 1946-195- 0 godinom. Upo-red- o
sa puStanjem u pogon novih pre-duzeda
i agregata, obezbediti pove-dan- je
kapaciteta postojedih preduzeda
na radun rekonstrukcije Istih, monti-ranj- a
novih uredjaja, mehanizacije i
Intenzifikacije proizvodnje i poboljSanja
tehnoloJkih procesa. Iskoristiti proSi--1
renje postojedih preduzeda kao najva-- 1
Iniju rezervu za povedanje proizvodnje
uz najmanje troSkove. Otpocetl sa
gradnjom novih metalurgijskih predu-zeda,
elektridnih centrala, rafinerija
naite i rudnika uglja s tim, da bude
obezbedjen nuini razvitak tih grana
Industrije u narednim godinama.
Obezbediti poboljSanje geografskog
razmeitaja izgradnje industrijskih pre-duzeda
u novoj pjatiljetki, imajudi u
vidu dalje pribliiavanje industrije iz-vori- ma
sirovina i goriva u cilju likvi-daci- je
neracionalnih i suviSe dalekih
prevoza.
4. U oblasti erne metalurgije uporedo
sa daljim porastom proizvodnje crnih
metala proSiritI asortiman I znatno po-vedati
proizvodnju deficitnih vrsta va-ljan- og
gvoidja, napose, proizvodnju de-lidn- ih
ploda, otprilike, za 80 procenata,
sitnofasonlranog celika i iice — za 2,1
put i delidnog lima koji ne rdja — za 3,1
put. Razvitl proizvodnju ekonomidnih
vrsta I profile valjanog gvoidja.
Povedati proizvodnju I poboljSati kva-lit- et
specijalnih vrsta celika I legura za
potrebe maSinogradnje.
Obezbediti dalje poboljSanje koriSde-nj- a
postojedh kapaciteta metalurgijskih
preduzeda. Pojadati radove na intenzifi-kacl- ji
metalurgijskih procesa, automati-zaci- ji
I mehanlzaciji metalurgijskih
agregata i teSkih radova u preduzedima
erne metalurgije.
Povedati u petoj pjatiljetki, u pore-djenju
sa Jetvrtom pjatiljetkom, pulta- -
-у--
жпжтшЦјр,
NOVI PETOGODISNJI PLAN SSSR--a
Direktive XIX Kongresa SKP (b) o petom petogodisnjem planu razvitka SSSR-- a za 1951 —1955 godinu
nje u pogon kapaciteta za proizvodnju
sirovog gvoidja, otprilike, za 32 pro-centa,
celika — za 42 procenta, valjanog
gvoidja — najmanje — za 2 puta, koksa
— za 80 procenata i gvozdene rude —
za 3 puta.
Uporedo sa razvitkom erne metalur-gije
u rejonima Juga, Urala, Sibira,
Centra i Severozapada obezbediti dalji
razvitak metalurgijske industrije u re-jonima
Zakavkazja.
Predvideti razvitak proizvodnje crnih
metala u sistemu lokalne industrije pu-te- m
izgradnje malih preradjivadkih me-talurgijskih
zavoda.
5. Znatno prosiriti proizvodnju obo-jen- ih
metala. U toku pet godina pove-dati
proizvodnju, otprilike, u slededim
razmerima: bakra rafiniranog za 90
procenata, olova za 2,7 puta, alumini-jum- a
najmanje za 2,6 puta, cinka za
2,5 puta, nikla za 53 procenta i kalaja
za 80 procenata.
Mehanizirati rudarske i telke radove,
automatizirati i, intenzificirati procese
proizvodnje, povedati kompleksno dobi-jan- je
metala iz ruda, osigurati dalji po-rast
izrade metala viSih kvaliteta, zna-tno
prosiriti i pobljSati koriSdenje ka-paciteta
postojedih preduzeda I izgraditi
nova preduzeda.
6. U oblasti elektrifikacije obezbediti
brzi tempo povedanja kapaciteta elektro-central- a
u cilju potpunijeg zadovolja-vanj- a
rastudih potreba narodne privrede
i domadih potreba stanovniStva u elek-tridn- oj
energiji i povedanja rezerve u
energetskim sistemima.
Povedati za pet godina ukupnu snagu
elektridnih centrala, otprilike, dvostruko,
a hidrocentrala — trostruko, obezbe-div- li
kod termocentrala u prvom redu
proSirenje postojedih pre}uzeda. Pustiti
u pogon velike hidrocentrale, medju ko-Ji- ma
Kujbisevsku od 2,100.000 kilovata,
a takodje Kamsku, Gorkovsku, Minge- -
J!aursku, Ust-Kamenogor- sku i druge sa
ukupnom snagom od 1,916.000 kilovata.
Izgraditi I pustiti u pogon elektrovod
KujbiSev—Moskva.
Razviti izgradnju Staljingradske i
Kahovske hidrocentrale, otpocetl iz-gradnju
novih velikih hidrocentrala:
Ceboksarske na Volgi, Votkinske na
Kami, Buhtarminske na Irtiiu I niza
drugih.
Otpoceti radove za korisienje
energetskih resursa reke Angare radi
razvijanja na bazi jeftine elektricne
energije I mesnih Izvora sirovina ali-minijs- ke,
hemijske, rudarske I drugih
grana industrije.
U cilju ozbiljnog poboljSanja snabde-vanj- a
elektriinom energijom Juga,
Urala, Kuzbasa obezbediti znatan porast
kapaciteta rejonskih i zavodskih termo
centrala u tim oblastima. Za obezbe-djenj- e
snabdevanja elektriinom ener-gijom
gradova i rejona, uporedo sa iz-gradn-jom
velikih elektricnih centrala,
izgradjivati male 1 srednje elektrifne
centrale.
U vezi sa zadacima dalje industrija-lizacij- e
obezbediti povecanje za 2—2,5
puta proizvodnju elektricne energije u
Litvanskoj SSR, Letonskoj SSR i Estan-sk- oj
SSR. Izgraditi Narvsku hidro-central- u,
Risku termocentralu i otpocetl
izgradnju Kaunanske hidrocentrale.
Obezbediti izgradnju termocentrala 1
toplotnih mreia radi ostvarenja Sirokog
sistema zagrevanja gradova i industrij-skih
preduzeda.
Ostvariti siroku primenu automati-zacij- e
proizvodnih procesa u elektricnim
centralama. ZavrJitl potpunu automati-zacij- u
rejonskih hidrocentrala, a takodje
pristupiti uvodjenju telemehanizacije u
enereetskim sistemima.
7. Obezbediti brzi tempo razvitka in-dustrije
nafte. Predvideti dalji razviUk
dobijanja nafte na morskim nalaziHima
nafte.
U skladu sa predvidjenim porastom
dobijanja nafte obezbediti razvitak pre-radjiva?- ke
industrije nafte sa pribllia- -
vanjem rafinerija nafte rejonima koji
troJe naftene proizvode.
Povedati za pet godidna kapacitete
zavoda za prvu preradu nafte, otprilike,
za 2 puta i za krekiranje sirovina — za
2,7 puta, predvidivSi znatno poboljSanje
prerade nafte i povec"anje izrade svetlih
naftinih derivata kako na postojedim,
tako i na novim rafinerijama nafte.
Razviti proizvodnju veJtaJkog teinog
goriva.
Povecati u znatnim razmerima Iz-gradnju
i pustanje u eksploataciju ma-gistraln- ih
naftovoda I rezen'oara za
cuvanje nafte I naftinih derivata.
8. Obezbediti dalji razvitak industrije
plina. Povedatl za pet godina, otprilike,
za 80 procenata dobijanje prirodnog
plina i plfna na nalaiistima nafte, a ta-kodje
proizvodnju plina iz uglja I
Skriljca. ProSiriti iskoriWavanje plina
za d°ma5e potrebe, njegovu primenu za
pogon automobila I dobijanje iz plina
hemijskih proizvoda.
Tovedati proizvodnju veitadkog plina
Iz Skriljca u EstonskoJ SSR, otprilike,
za 2,2 puta, zavrSiti izgradnju I pustiti
u pogon plinovod Kohtla —Jarve —Talin.
9. U industriji uglja predvideti brii
porast dobijanja uglja za koksovanje,
povedavJI za pet godina dobijanje te
Sovjetski narod je sada zauzct disku-sijo- m dokumenata Dcvetnacstoga kongresa
Svesavezne komunisticke partije (bolj'se-vika- ),
koji se otvara 5 oktobra u Moskvi.
Jedan od tih dokumenata je projekat novog
pctogodisnjeg plana, koji ima za cilj podi-zan- je
ekonomske moci Sovjetskog Saveza i
poboljsanje zivota sovjetskog naroda. Ovi
dogadjaji u Sovjetskom Savezu svratili su
pozornost cijelog covjecanstva. Narocito je
zaintcresovana radnicka klasa kapitalisti-cki- h
zemalja, koju uspjesi sovjetskih trud-beni- ka
inspirisu u njezinoj borbi za uspo-stav- u
sorijalistickog urcdjenja kao sto je u
Sovjetskom Savezu. Znamo da takovo inte-resovan- je
postoji i kod citaoca "Jedinstva"
pa smo odlucili objaviti citavi projekat pc- togodisnjeg plana. Ovdje donosimo prvi
dio. — Urcdnistvo.
vrste uglja najmanje za 50 procenata.
PoboljJati kvalitet uglja, znatno pro-liriv- Si
njegovo obogadivanje i briketi-ranje- ;
obezbediti za pet godina porast
obogadivanja uglja, otprilike za 2,7 puta.
Sistematskl poboljSati metode razrade
nalaziJta uglja. Sire primenjivati naj-novi- je
rudarske maSine i mehanizme za
kompleksnu mehanizaciju, dalju tehni-ik- u
opremu industrije uglja i obezbe-djen-je
porasta proizvodnosti rada. Sve-stra- no
razvijati mehanizaciju najteiih
procesa dobijanja uglja i, u prvom redu
tovarenja uglja u jamama, utovara
uglja i naslaga pri sprovodjenju pri-premn- ih
radova, a takodje Sire prime-njivati
mehanizovane na£ine uivr-£cen- ja
jama.
Povedati u poredjenju sa cetvrtom
pjatiljetkom puitanje u pogon novih ka-paciteta
rudnika uglja, otprilike, za 30
procenata.
Obezbediti porast za pet godina dob-ijanja
treseta za 27 procenata, a takodje
predvideti dalji razvitak lokalne proiz-vodnje
uglja j povedati proizvodnju
gkriljca za 2$ puta, narocito u Eston-skoJ
SSR. Na bazi razvitka Ikriljcano-hemijsk- e
industrije povedatl u Eston-skoJ
SSR proizvodnju vestadkog tednog
goriva u toku pet godina, otprilike, za
80 procenata.
10. Predvideti brzi tempo razvitka
malinogradnje kao osnove za novi modnl
tehnidki progres u svim granama na-rodne
privrede SSSR-a- . PovedatI proiz-vodnju
maSinogradnje I prerade metala
u toku pet godina, otprilike, za 2 puta.
Smatrati kao narodito vazan zadatak
u maSinogradnji potpuno bbezbedjenje
uredjajima elektridnih centrala, predu-zed- a
erne i obojene metalurgije, Iz-gradnje
zavoda za preradu nafte I pro-zvodn- ju
veJtadkog tednog goriva. Ra-zviti
u nulnim kolidinama proizvodnju
hidraulidnih 1 parnih turbina, genera-tora- ,
visokovoltne aparature i raznih
pribora upravljanja za velike hidra-ulidn- e
i termocentrale, metalurgijske za-vod- e,
rafinerije nafte i druge zavode,
krupnih strugova i uredjaja za kovanje
i presovanje.
PovedatI u toku pet godina za viSe
od 2 puta proizvodnju uredjaja za va.
ljanje gvoidja, strugova za preciznu
obradu metala, otprilike, za 2 puta, te-Sk- ih
masina za kovanje i presovanje za
8 puta, izradu pribora za upravljanje I
kontrolu, od prilike, za 2,7 puta. Odrediti
porast proizvodnje hemijskih uredjaja
u toku pet godina, otprilike, za 3,3 puta.
Znatno povedati izradu teekih dizel-ka-mion- a,
a takodje gaso.generatorskih
automobila.
Povedati u 1955 godini, u poredjenju
sa 1950 godinom, izgradnju teretnih
brodova i brodova-cister- nl za mornaricu,
otprilike, za 2,9 puta, rednih putnidkih
brodova — za 2,6 puta i brodova za ri-bars- ku
flotu — za 3,8 puta.
Obezbediti dalji razvitak maSino-gradnj- e:
brodogradnje, Izgradnje tur-bina
1 strugova — u Litvanskoj SSR;
elektro-maSinogradnj- e, industrije stru-gova
i brodograndnje — u Letonskoj
SSR; brodogradnje I elektromaSino-gradnj- e
— Estonskoj SSR.
Obezbediti znatan porast proizvodnje
uredjaja za podizanje I transport tereta,
maSina za mehanizaciju teskih radova,
korrrplektnih uredjaja za proizvodnju
gradjevinskih materijala i automatskih
uredjaja za grane lake I prehranbene
industrije. Povedati proizvodnju novih 1
tekstilnih maSina.
Razviti proizvodnju visokoprolzvodnih
maSina i uredjaja za Sumsku industriju,
industriju celuloze I hartije, industriju
za rezanje i preradu drveta.
Prilikom konstruisanja novih majina
nastojatl da se postigne smanjenje nji-hov- e
teiine uz poboljsanje kvaliteta.
U cilju IzvrSenja zadataka za izradu
najvainijih vrsta uredjaja u toku 1951—
1955 godine: izgraditi I pustiti u pogon
nove zavode I zavrJitl rekonstrukclju
postojedih zavoda energetske ma.Mno-pradnj- e.
uredjaia za valjanje g-oid-ja,
ntpoceti izgradniu novih zavoda za pro-izvodnju
uredjaja za valjanje gvoidja,
turbina I kotlova:
ProSiritl postojece I pustiti u pogon I
vlll
I nove kapacitete za proizvodnju uredjaja
za naftu, uredjaja za podizanje 4 tran-sport
tereta i kompletnih uredjaja za
industriju gradjevinskih materijala;
Znatno prosiriti postojede i pustiti u
pogon nove kapacitete za proizvodnju
krupnih strugova, majina za kovanje i
presovanje, a takodje preciznih pribora
za merenje i pribora za automatsko
upravljanje tehnololkim procesima.
11. U hemijskoj industriji obezbediti
najbrfi tempo porasta proizvodnje min-neraln- ih djubriva, sode i sir.teticnog
kauduka, posvetivSi naroditu painju sve-stran- om razvitku proizvodnje kauduka
na bazi koriSdenja naftinih plinova.
PovedatI proizvodnju plastmase, boja,
sirovina za veitadku svilu I asortiman
drugih hemijskih proizvoda. Razviti
proizvodnju sintetidkih materijala koji
zamenjuju obojene metale.
Predwdeti povedanje kapaciteta za
proizvodnju amonijaka, sumporne kise-lin- e,
sintetidnog kauduka, sintetidnog
alkohola, sode, mineralnih djubriva, na.
rodito u granuliranom vidu, I hemijskih
sredstava za borbu protiv Stetodina po-IJoprivre-dnih
kultura.
Organizovati u Estonskoj SSR proiz-vodnju
superfosfata.
Otpodeti izgradnju novih zavoda mi-neralnih
djubriva, koji de obezbediti nu-ia- n
razvitak proizvodnje mineralnih
djubriva narednih godina. Potpuno isko-ristiti
fosfatne Jljake za djubrenje polja.
Siroko primenjivati kiseonik u tehno-loJki- m
procesima raznih grana indu-strije
i, u prvom redu, u crnoj I obojenoj
metalurgiji, u proizvodnji plina Iz uglja,
u celuloanoj i cementnoj industriji.
12. Likvidirati zaostajanje Sumske in.
dustrije od rastudih potreba narodne
privrede. Povedati proizvodnju rezane
drvne gradje I razviti izradu detalja za
proizvodnju I gradjevinarstvo. Ostvariti
u Jirokim razmerima prenoJcnje baza
sede Sume u bogate Sumske rejone, naro-dito
u rejone Severa, Urala, Zapadnog
Sibira i Karelo-Finsk- e SSR, smanjivJi
sedu sume u rejonima koji su siromaSni
Sumom. Smanjiti sezonski karakter sede
Sume, radi dega izvrsiti u novim rejo-nima
izgradnju mehanizovanih predu.
zeda, snabdevSi ih stalnim kadrovima
radnika. Ostvariti dalji razvitak kom-pleks- ne
mehanizacije Sumskih radova.
Poboljlati organizaciju proizvodnje I
iskoriSdavanje mehanizma, obezbedivSi
povlSenje produktlvnost rada na Sum-ski- m
radiliStima. Povedati za pet godina
puStanje u pogon kapaciteta pilana u
novim rejonima u kojima se vrSi eks-ploatac- ija
Suma, otprilike, za 8 puta, u
poredjenju sa prethodnom pjatiljetkom.
Obezbediti svestranl razvitak indu-strije
hartije, celuloze, nameStaja, fur-nir- a,
Sumsko.hemijske i hidrolizne in-dustrije.
Povedati proizvodnju name-
Staja najmanje za 3 puta.
13. Za zadovoljavanje rastudih po-treba
narodne privrede predvideti porast
proizvodnje osnovnih gradjevinskih ma--
terijala za pet godina najmanje za 2
puta, poboljJati kvalitet i proJiriti asor-timan
gradjevinskih materijala. Obez.
bediti porast proizvodnje cigle, otpri-like,
za 2,3 puta, plodica — za 2,6 puta,
poliranog stakla — za 4 puta. U oblasti
gradske i industrijske izgradnje odlu-dni- je
primenjivati nove progresivne ma.
terijale za zidov-e- , povedavajudi proiz-vodnju
Sljako-betonsk- ih i velikih beton.
skih blokova. Znatno povedati izradu
novih visokokvalitetnih gradjevinskih
materijala za oblaganje i uredjivanje,
delova I konstrukcija fabridkih proiz-voda
od keramike, gipsa, betona i armi-ran- og
betona, koji pomaiu daljoj indu-strijaliza- clji
gradjevinastva pojeftinjujit
I poboljSavaju arhitekturno-gradjevin-sk- e
1 eksploatacione kvalitete zgrada I
objekata. Ustanoviti brii nego Sto je za
SSSR prosedni tempo porasta proiz
vodnje gradjevinskih materijala na
Uralu, u Sibiru, u rejonima Povolija,
na Dalekom Istoku I Srednjoj Aziji, a
takodje u krupnim industrijskim rejo.
nima, u kojima se vr.M velika Izgradnja.
Povedati kapacitete industrije cementa,
otprilike. za 2,1 put.
14. Obezbediti brzi tempo porasta
proizvodnje predmeta masovne potro
Snje. Tovedatl proizvodnju lake i pre-hranbene
industrije najmanje za 70 pro-cenata.
U skladu sa povedanjem resursa po.
ljoprivrednih sirovina ostvariti izgrad-nju
velikog broja preduzeda lake 1 pre-hranbene
industrije, narodito tekstilnih
kombinata, fabrika za izradu veStaSkog
viakna, preduzeda za izradu svile. kon-ekcij- e,
trikotaze i preduzeda koie I
obude, fabrika Sedera, ulja, suSenja po.
vrca, preduzeda poslastidarske indu-strije,
industrije daja, konzervi, indu-strije
piva, vina, mesa, ribne industrije,
Industrije za proizvodnju masla I sira.
Povedati do kraja 1955 godine, u po-redjenju
sa 1950 godinom, proizvodne
kapacitete za izradu pamudnih tkanina,
otprilike, za 32 procenta, veitadkog via.
kna— za 4,7 puta, obude — za 34 pro-centa,
kapacitete fabrika za izradu si-tn- og
Sedera — za 25 procenata, Sedera
u kockama — za 70 procenata, daja —
za 80 procenata, kapacitete zavoda iz-radu
ulja — za 2,5 puta, za suSenje po-vr- da
— za 3,5 puta, zavoda za izradu
ribnih konzervi, konzervi povrda I vodi
— za 40 procenata, kapacitete hlad-njak- a
i brodova za konzervisanje ribe u
iedu — za 70 procenata, kombinata za
izradu mesa — za 40 procenata, zavoda
za azradu masla — a 35 procenata, za-voda
za izradu sira — za 2 puta, zavoda
za konzervisanje mleka — za 2,6 puta,
mleko u prahu — za 2 puta, produkata
od punomasnog mleka — za 60 pro-cenata.
Siroko uvesti automatizaciju I meha.
nizaciju procesa f.ouvo'lnje u izradi
prehranbenih i industrijskih artikala.
Ostvariti velike radove u ribarstvu
u cilju povedanja zaliha ribe, osobito u
unutraSnjim vodnim rezervoarima.
Povedati ulov ribe za pet godina u
Litvanskoj SSR, otprilike, za 3,9 puta,
u Letonskoj SSR — za 80 procenata, u
Estonskoj SSR — za 35 procenata.
Ostvariti u tim republikama proSirenJe
postojedih I izgradnju novih preduzeda
za preradu ribe.
Obezbediti dalje poboljSanje kvaliteta
I asortimana prehranbenih I industrij-skih
artikala masovne potroSnje, po-boljSati
pakovanje I ambalaiu prehran-benih
artikala.
15. Tovedati industrijsku proizvodnju
u preduzecima lokalne industrije i pro-izvcdjad- ke
kooperacije za pet godina,
otprilike, za 60 procenata i, u prvom
redu, proizvodnju robe Siroke potroSnje,
predmeta za domade I privredne potrebe,
mesnih gradjevinskih materijala I zna-tno
poboljSati kvalitet proizvoda. Ra-zvijati
u saveznim republikama vlastite
sirovinske baze za lokalnu industriju I
proizvodjadku kooperaciju. PoboljSati
rad radionica lokalne industrije I pro-izvodjad- ke
kooperacije u opsluiivanju
potreba stanovniStva. Pojadati rukovod-stv- o
od strane mesnih Sovjeta lokalnom
industrijom i proizvodjadkim koopera.
cijama.
16. Obezbediti dalji razvitak gradje-vinsk- e
industrije na osnovu udvrSdenja
1 proSirenja postojedih gradjevinskih
organizacija, a takodje stvoriti nove
gradjevinske organizacije u rejonima
velikih gradnji. Udvrstitl gradjevinske
organizacije Ministarstva izgradnje pre-duzeda
teSke industrije, koje izgradjuju
preduzeda erne i obojene metalurgije,
narodito u istodnim rejonima, gradje-vinske
organizacije Ministarstva elek-tridnih
centrala I Ministarstva indu-strije
nafte, a takodje gradjevinske or-ganizacije
Ministarstva za izgradnju
preduzeda maSinogradnje, koje Izgra-djuju
zavode energetskih l metalurgij-skih
uredjaja, uredjaja za naftu, krupne
i unikalne maSLnogradnje, teSkih ma-gin- a
za kovanje i presovanje, uredjaja
za podizanje i transport tereta i brodo-gradnje.
NaJiroko primenjivati indu-strijske
metode u gradjevinarstvu.
Povedati kapacitete zavoda za izradu
metalskih konstrukcija najmanje za 2
puta. Izgraditi nulan broj krupnih za-voda
za izradu ieljeznobetonskih kon-strukcija
za montiranje. ProJiriti po-stoje- de
i organizovati "hove rejonske ka-menolo- me
sa kompleksnom mehaniza-cijo- m
dobijanja i obrade kamena,
Sljunka, Sodera i peska, a takodje ka-men- ih
blokova iz prirodnih naslaga. Za-vrSi- ti.
mehanizaciju osnovnih gradjevin-skih
radova J osigurati prelaz od me-hanizacije
pojedinih procesa na kom-pleksnu
mehanizaciju gradjevinarstva.
Povedati za pet godina park ekskava-tor- a,
otprilike, za 2,5 puta, skrepera I
buldozera za 3 — 4 puta, pokretnih diza-lic- a
za 4—5 puta.
PoboljSati projektiranje u gradjevi-narstvu,
smanjiti rckove projektiranja
i evojevremeno obezbediti izgradnju
projektima i proradunima, naSiroko pri-menjuj- udl
standardno projektiranje. Po-jadati
organizacije za projekte kvalifi-kovani- m
kadrovima.
17. Obezbediti u svim granama indu-strije
dalje ozbiljno poboljSanje kvali-teta
proizvodnje. ProSiritl I poboljSati
asortiman, a takodje povedati proizvod-nju
deficitnih vrsta artikala u skladu sa
potrebama narodne privrede. Odludno
primenjivati driavne standarde koji od-govar- aju
savremenim zahtevima.
Iz Jugoslavije
Unistavanje stoke
Broj krupne rogate marve sma-nji- o
se u 1950 godini za 600.000
grla u poredjenju sa godinom 1949,
kada je taj broj iznosio 5,435.550
grla. Uporedimo 11 pak broj kru-pne
rogate stoke u 1950 sa etanjem
u godini 1951 vidjet demo da se,
umjesto povedanja, taj broj jo3
mnogo viSe smanjio. Broj svinja
1949 godine bio je 4,700.000 koma-da- .
U 1950 godini se smanjio za
500.000 komada a u 1951 smanjio
se viSe nego dvostruko, iako se
svinje vrlo brzo mnoie. JoS gore
je stanje sa ostalom domadom sto-ko- m.
I prema titovskim odigledno
podesenim podacima, samo za po-sljed- nje
dvije godine broj tegleda
stoke opao je za 11%. Punih 71%
seoskih domadinstva Hrvatska
nema na primjer, ni jednoga
konja.
Izvoz stoke i mesa
Samo za prvih 5 meseci ove
godine titovci su izvezll 21.000
komada iirih svinja I jedan mili-Ju- n
56 hiljada kilograma svinjskog
mesa. Tome treba dodati ogroman
broj izvezene rogate marve, ovaca
i iivine, kao i one kolidine iive sto-ke
i mesa na koje su se titovci
obavezali nedavnim ugovorima sa
Francuskom, Austrijom, Zapadnom
NJemadkom i drugim ameridkim
satelitima. U prvom kvartalu ovo
godine izvoz stoke trostruko se
povedao u odnosu na prvi kvartal
proSle godine.
Smrtnost djece
Uslijed teSkog rada, slabe ishra-ne- ,
kronidne malaksalosti i nepo-stojan- ja
zdravstvene zaStite nepre-stan- o
se penje broj smrtnih sluda-jev- a
kod jugoslavenske djece. Po
smrtnosti djece Jugoslavia zauzi-m- a
jedno od prvih mjesta u svi-jet- u.
GodiSnje umire 20,3% djec
do 16 godina. Samo od tuberkuloze
otvorenih formi boluje preko 35%
djece. Na hiljade djedaka I djevo- -
jaka ostaje slijepo Jer ne mogu da
dobiju Ijekarsku pomod protiv tra-hom- e
i drugih bolesti koje uveliko
haraju medju najmladjim trudbs-nicim- a.
O kakvim se "zadruga-rima- "
brine Tito?
Za vrijeme svog nedavTiog istu-pan- ja
u NiSu, lijudi krokodilske
suze za radnim seljacima, faSist
Tito je zahtjevao od njih da poS-tuj- u
u seljadkim "zadrugama"
"svetl princip" pladanja rente za
"unesenu" zemlju i stavio je do
znanja radnim seljacima da faSis-tidk- a
driava nede dopustiti nam-Savan- je
tog principa. Juda Tito je
taj zahtjev opravdavao farisejskim
brbljanjem o njegovoj "brizi"' za
"zadrugare" u "poodmaklim godi
nama" koji su "unijeli u zadrugu
prilidnu imovinu koju su onl i nji-ho- vi
pretci s mukom stekli u nizu
godina".
0 kakvim se "zadrugarima" bri-ne
Tito Jasno se vidi iz slijedeceg
fakta. U selu Ravna Gora, sres
Ivanjica, postoji seijadka "radna
zadruga", koja ima ukupno 1.43J
hektara zemlje i u kojoj kao I u
svim drugim titovskim "zadruga-ma"
gospodare kulaci. Kulak Cve-tk- o
Vulovid "unio" je u "zadrugu"
(i to poslije titovske agrarne refor-me!- )
129 hektara zemlje, Sto znadi
da je jedna desetina ditave "zad ra-ge"
njegova. Prema titovskim za-koni- ma
prihodi u "zadrugama" se
dijele prema kolidini zemlje i vri-jednos- ti
poljoprivrednog inventara,
koji je "unio" u "zadrugu" pojedini
seljak. Sa svakog hektara "zadru-int- "
zemlje jednu tredinu uzima
bivSi vlasnik te zemlje. Tu ogro-mn- u
rentu veleposjednicima I ku-laci- ma
pladaju radnl seljaci, diji
poloiaj u titovskim "zadrugama"
napominje poloiaj seljaka za vri-jeme
turske vladavine, koji je
Zmaj Jova okarakterisao slijedc-di- m
stihovima:
"Raja ore, raja seje,
Raja kopa, raja kosi,
Raja znojem sve zaliva, —
A tredinu aga поз1".
U tri sobc 70 stanara
U naSoj zemlji ukoliko se uopde
grade neke zgrade to su u prvom
redu one koje su namjenjene u
ratne svrhe. Titova klika dana3
podiie 2Л00 kasarnl i kuda za svo-j- e
oficire 1 udbae. Stanbene zgra-de
za trudbenike ved godinama se
ne grade, a stare se ne popravljaju.
Takva "stanbena politika" Titove
klike dovela je do toga da, na
primjer, u Novom Sadu, na uglu
Masarikove ulice i ulice A. Teodo-rovid- a
u tri sobe stanuje 70 osoba
medju kojima haraju razne bolesti.