000284

OCR Text: i
S
m
Ш
Dogadjaji medju reakcijom
Politicka kriza se prosiruje
Deveta konvencija Srpskog
narodnog saveza zavrSena Je i
na njoj Je lzabrana skoro u
celosti stara uprava. Konven
cija Je donela odluku da do
iduCe konvenclje Srpski na-rod- nl
savez vodl "nezavlsnu"
polltiku. To znaCl da se ne
prikljucuje DionislJevoJ grupl
1 otpadnlclma od Srpske pra-voslav- ne
crkve. . .
Na konvencljl se pokazalo
koliko Je stetna dosadaSnja
politika Srpskog narodnog sa-veza
po samu tu organizaclju.
lako se raCuna kao naJveCa 1
najstarija srpska organizaclja
u Americl 1 Kanadl, Srpski na- -
rodni savez Jedva da Je okuplo
malo vise Srba od broja Srba
kojl su ufilanjenl u Hrvateku
brateku zajednlcu. Srpski na-rodr- vl
savez za neuspeh mo2e
da zahvali samo vodjama kojl
su, umesto da tu organizaclju
predvode 1 unapredjuju kao
potpornu i humanu ustanovu,
vodill kroz nju ogavnu reak-cionar- nu
polltiku. NaJvlSe su
je upropastlll kad su posle ra-ta,
zanemarlvSl ogroman broj
postenlh ljudl, poCell Surovatl
sa CetnlCklm krvnlclma 1 pro-pali- m
polltlcarlma blvSe Jugo-slavlj- e.
Tek na ovoj konvencl-jl
uvldell su da treba da vode
"nezavlsnu polltiku", da budu
"neutralnl" u medjusobnlm
borbama cetnlcklh organiza-clja.
All, lako Je tako odluCeno
na konvencljl, Srpski narodnl
savez neCe se moci tako lako
otrestl, a nl tako brzo, staro- -
krajske Izandjale, a iSto Je naj-vaznl- je,
veoma pogubne za sa-m- og
sebe polltlke.
Na konvencljl su pored Dio-nlsl- ja
porazenl 1 nekl drugl
njegovl sledbenicl medju kojl-m- a
ovde treba spomenutl zlo-glasn- og
Bozu Markovlca lz To-ront- a.
Bez obzlra na sve manjka-vos- tl
1 propuste, deveta kon-vencija
Srpskog narodnog sa-veza
uclnila Je ipak jedan ko-ra- k
napred odbaclvSl od sebe
razbljacku Dionisljevu kllku.
Konvencija Je to uClnlla u ln-tere- su
Saveza, a lduCa ce mo-zd- a
sprovestl I druge mere ka
SlroJ demokratljl 1 razumnl-Je- m
radu ove ustanove. . .
TeSko Ce se Srpski narodnl
savez otrestl reakcloname po-lltlke
kad njegov organ "A-merikan- skl
Srbobran" na Jed-n- oj
stranl odblja polemlCke
Clanke neprljateljskih grupa
u odnosu na crkvenoSkolske
razmirlce, a na drugoj stranl
ustupa prostor raznlm polltl-kanti- ma
1 nesavesnlm ljudlma.
Tako ne primer "Am. Srbo-bran"
donosl Clanak u broju
od G. septembra lz Juzne Afrl-k- e.
Clanak Je ne samo rasls-tic- kl
1 ne samo da branl fa-SlftU- cke
metode JuznoafrlCke
vlade, nego Jos napada 1 UJe-dinje- ne
naclje 1 uzima u zaSti-t- u
Combe-- a. Ceo clanak Je za-Clnj- en
sadistlCkom nasladom
nad bolovima 1 mukama Cr-rvac- a.
Onaj ko Je plsao ta] cla-nak
ne samo da ne moie bltl
Srbln, nego on nlje, pre sve-ga,
nl covek. . .
U Wlndsoru novi eplskop
Latavica sluzlo Je sluzbu u
crkvl punoj naroda. I dok je
on metanleao 1 ligovarao "akl
pakl", Dionlsljevi sledbenicl lz
Windsora, Detrolta 1 druglh
meta, predvodjenl po C. Dre-kltf- u,
demonstratlvno su mar-Mra- li
ispred crkve, noeecl tra-nspare- nte
na kojima su bile
opiulujuce reel protiv Lasta-vic- e.
Zamtelitc prlaor: Jednl se
u crkvl mole bogu, a drugl Is-pred
crkve urllcu: Titovi agen-tl- !
Dkmlsijevim sledbenicima je
crkva u Wlndsoru naJveCl trn
u oku, jer je ona u Kanadi
najftoUdnljc ustala protiv Dio-nWJ- a.
Pored toga, u njoj je
do nedavna sluzio eptekop
Stefan. Vec duze vremena Dio-ntot- je
sa svojim ljudlma vodl
besomucnu klevetnicku kam-pan- ju
protiv novih episkopa, a
naroCito protiv Lastavice, koji
su njega, Dionisija, odbacill 1
ostali uz Srpsku pravoelavnu
crkvu u Jugoslavlji. PocevSl
od novih episkopa pa do pos-lednj- eg
vernlka koji se nlje
poklonlo njemu, Dlonlslje 1
njegovl "ravnogorci" su prog-las- ili
komunietima.
"Glas kanadskih Srba" bra-nl
nove eplskope, a naroclto
Lastavicu, kojl je nekollko pu-t- a
izjavljivao i dokazlvao da
Je veliki antikomunlst. "Glas"
Je pored toga, raskrinkavaJuCl
Dionisija pored drugog 1 zbog
njegovlh prone vera nad crkve-no- m
imovinom, davao do zna-n- ja
da Je i Dionisije "sumnjlv"
Jer Je slao nekakve pozdravne
telegrame Titu.
O njihovlm intrigama, pod- -
valama, denuncljacljama 1
klevetama teSko je vodlti ra-
Cuna Jer su tako gnusne 1 o-ga- vne
da Covek mora u Cudu
da se pita: Je 11 moguce da
Jos uvek postoje takvl ljudl?
AH, eto, postoje, ne bllo Ih,
1 svakl naprednl emigrant mo-rale
ubuduCe povesti malo vi-se
racuna o svim tim politlc-ki- m
Sarlatanlma kao 1 o onlm
fanatlclma najeksremnljih fa-SistlC- klh
1 neofaslstlCkih pra-vac- a.
Meni su nekl vec rekll da
im se cini da branlm "Glas
"Glas kanadskih Srba" u
broju od 3. oktobra opsirno
piSe o dogadjajlma kojl su se
odlgrall u Wlndsoru u nedje-Ij- u
29. septembra o kojima
smo Javlll u proSlom broju na
temelju lzvjeStaja dnevne
Stampe. "Glas" kaze, lzmedju
ostalog:
"Tamo se oko 10 satl ujut- -
ro sakupllo lzmedju 60 1 70 Il
ea, od cega skoro polovlna lz
Detroita, Ikorsa 1 druglh me- -
sta lz Amerlke 1 Kanade. Do-ne- ll
su svoje transparente 1
otpocell "plketiranje". Mlsllli
su da Ce time zastraslti verne
1 Crkvl odane vlndzorske Srbe
da ne dodju nl u crkvu nl u-ve- Ce
na banket. I tu su se pre-var- ill
u raCunu. Samo Je mall
broj podlegao njihovlm pret-njam- a.
Ovde treba naglasitl
da su uoCl ovog lncldenta
mnoga Ilea, a naroCito funk-clone- ri
organizaclja crkvenlh
koje su organlzovale banket,
dobljali preteCe telefonske
pozlve 1 nepotplsana preteCa
plsma. Kako su u svojim po-vicl- ma
"piketari" ponavljalt
reCnlk 1 pretnje iz tih ano-nlmn- ih
nasrtaja, postalo Je
svakom Jasno "odakle vetar
Marhovic otisao ilioni
sijevcima i
u K'amjHiHJi
Srjnkc crkve
a sjc v c ro-amcrick- om kontiHcutu.
IloZko Ivatiovic jhsc h
tijcfovom "(V.sjn" da jc
Hold tutpnstio liuhtlovu
Xarodnn oribrami
i priklJHciu
Srjtskoj Xa-ro- d
Odbrani. Ilidalova
odbrana podapirc novo
vodslvo Srpskc
crkve h americkom
!
kanadskih Srba" protiv "Ka-nadsk- og
Srbobrana" 1 slicnih
listova. Nikad nlsam imao na-me- ru
da branlm "Glas" all
podvlaCio sam neki put razlike
koje postoje lzmedju njega i
druglh reakcionarnih listova.
Te razlike treba uoCavati. Ml
mozemo o reakcljl govoritl
uopStavaJuCe, trpati sve u
Jednu nerazlucivu gomllu. Re- -
akcija vec odavno prestala
biti rulja sa Jedlnstvenim vod- -
stvom. Ona Je podeljena
mnoge grupice i organlzaclje
koje se medjusobno trpe. O
tome treba vodlti raCuna. Ne-k- ad
se mozemo malo i preva-rlt- i,
preceniti liberallzam Jed-n- e
grupe, all nece blti neo-proeti- va
greSka. U borbi pro-tiv
najzagrizenijih Cetnlka 1
$k A. w&
I
, . ,
y I
P e r 1 c a
Jos o Windsorskim
"bercevcima"
duva".
"Piketari", kojl se obez-bed- ili
od narodnog raspoloze-nj- a
time Sto su pozvall poll-cij- u
da stltl, nlsu se ogra-nlCl- ll
samo ono Sto lm slo-bo- da
koju onl tako grubo u-groza- vaju
1 profanlsu dozvo- -
ljava. U Jednom trenutku
otpoCell tuCu, koju Je policlja
preklnula. Na slikama koje
objavljujemo, vide se pi-ketari
1 vreme "mlrnog"
dela demonstracija, kao 1 u
trenutku kad je rulja pokusa-l- a
da flzICkl spreCl neke ver-nl- ke
da udju u hram.
Moze se slobodno reCl da
onako lzvanredno uspeo ban-ket
bio dobrlm delom rezultat
bas ovog lspada grupe ljudl 1
zena, kojl u svojoj zatuca-nos- tl
1 otsustvu svakog mora-lno- g
merila pokusall da nane- -
su svojoj Crkvl sramotu. Pre- -
varill su se, 1 diskredltovall se-be
1 pred vlndzorskim Srblma
1 pred Cltavom vindzorskom
gradskom zajednlcom, koja Je
JednoduSno osudila ovaj "dl-vljaC- kl
ispad".
Saznajemo da Ce, pored mo-raine
osude od strane celo-kup- ne
javnostl, nekl od
Boza Markovic sa
it, lUtjhhhru nom Ta
so "bufevcimu"
razbijanja
jmtvoshiVHP
sc Hajrrticc-voj"iravo- j"
noj
jnavosla-vn- c
ne
ih
Je
na
ne
to
su
lh
na
su
za
Je
su
or- -
ionisijevcima
j( mi .strain iioinsi ja.
Ivaimvir kaze
da je lloza Markovic na
jt o konvenciji
Srpskoj Xarodnoi Save-za
izbaccu iz GJavnoij od-bo- ra
ove nja iza eije.
konvencija je, kao xto je
vec javljeno, polvrdila
stav vodstva da SXS tre-ba
biti nctttralan borbi
koja se vodi tt crkvi. "A-mcrikan- ski S rb obran"
enylesko jc javio
da jc izabrana cijcla stara
SavczHa uprava sa jed- -
ustasa treba vise puta poma-ga- ti
i neku reakcionarnu or-ganizaclju
koja ustane protiv
njih.
Jos Jednom: ne treba uop-Stav- atl
sve organlzaclje medju
reakcijom I ne treba sve ljude
indentifikovati sa organizacl-Jam- a
u kojima se nalaze. Ve-ll- ka
vecina пебе zauvek ostatl
u organizacija-m-a.
U "Jedlnstvu" Je pre izves-no- g
vremena objavljen dopis
u kome se Fedor RaJIc naziva
Cetnlkom. Rekli smo da Fedor
nlje cetnik i bill smo u pravu.
Prillkom demonstracije Dloni-sljev- lh
vernlh bezvernlka, ug-lavn- om
zagrizenlh cetnlka,
RaJIc ih je optuzio da su pri-padn- lci
1 prirepci John Birch
Society i rekao da se oni pro-ti- ve
"llberalizmu" crkveno-Skolski- m
bpStlnama. Dakle,
Fedor Rajlc se ovom prillkom
pokazao pametnijl 1 dalekovid- -
nijl od vodje demonstranata
Charles Dreklca koji, usput
receno, takodje nlje bio Ce-tnik
u pravom smislu red.
Reakclja se na svim strana--
ma medjusobno unlStava. Taj
neminovnl proces njihovog ra- -
spadanja vrsl se protiv njlho-v- e
volje. All torn procesu na-prednl
ljudi moraju pomoCl da
bl se reakclja, bestraga JoJ
glava, Sto pre odstranlla lz zl-v- ota
naSlh ljudl.
V. G. Гсба
ganlzatora 1 uCesnlka u ovom
postupku blti lzvedenl 1 pred
krlviCnu odgovornost. Saop-Ste- no
nam Je da Je Drzavnl
tuzilac poveo krivlCan postu-pa- k
protiv najmanje dvojlce
"plketara" zbog grubog fizlC-ko- g
napada na uCiteljlcu Ne-delj- ne
Skole g-d- ju Ljlljanu
StaklC, kojoj Je bio prepreCen
Slobodan pristup u hram.
Tako Ce ovaj zalosnl podvlg
berCevaca 1 dlonlsijevaca do-b- ltl
svoj epilog tamo gde mu
Je 1 mesto: pred Sudom za
krlmlnalne ргекгбаЈе."
DUEKIC PRED SUDOM
Canadian Press javlja da
Jc Nikola DrekIC, vlasnik
Metropole Supper Club u
Wlndsoru odgovorao pred
sudom za fiziCki napad na
ufitcljicu Lilian StaklC i
Fedora Kajida. Napadaj jc
IzvrSen 29. septembra prili-ko- m
demonstracija protiv
Kpiskopa Dionisija. Za istu
stvar odgovarao jc ncki
Paul Saravnlc.
Osuda Cc bill lzrefcna 15.
oktobra.
Itylctla (hi ji Boza hunt i unit a iznimkom. izniiii- -
Sriskn
takodjir
s Ijcdnjoj
o n
izdanjc)
reakclonarnim
u
ka, kako sc sada vidi, jc
lioza Markovic. Sta jc sve
bilo vidjet ce sc iz zapis-nik- a
koHVCHcijc kad budu
objavljcnc u "Srbobra- -
Markoviccvo priklja-cenj- c
d i o n i sijevcima i "bcrccvcima" nimalo нс
izncnadJHJe. lloia jc do-- si
jedan sebi i svojim idc-jam- n:
On je ttvijck bio sa
najreakeionarnijim sila-n- m i borio sc protiv svega
sto jc istinski narodno,
demokratsko i proyrcsiv-n- o.
IZ HDmiSHiTRHOi
PISM Л
Timmins, Ont. — Zdravo
drugovl, moja Je pretplata i-z- asla
Jos u augustu. Nlsam
prlje mogao da napisem par
redaka, bio sam bolestan i
evo sad vam saljem $6.00.
Bolest na me navalila veC
evo trl godine. Bio sam u bol- -
nlci 10 nedjelja i uzimall s
lljeva I desna exrays 1 "pro- -
naSH" Sto je na stvarl 1 pos-la- li
me natrag u ovaj dom da
se i dalje muclm u "slobod-noj- "
1 bogatoj zemljl.
Ovom prillkom zelim se za-hva- llti
1 lz dublne srea dru-govi- ma
1 drugarlcama, prija-telji- ma
1 prljateljicama kojl
su me posJeCivali u bolnicl,
razgovaiajuCl olaksali ml bo-ll.
Jos Jednom, mnogo hvala.
Frank Jaksic
Winnipeg, Man. — Stovanl
drugovl, saljem vam u llstu
Money order od $7.00: obnova
i kalendar 1964. godine.
Novae ml Je uruClo Jedan
od naSlh pretplatnlka u ovom
mjestu. UruClvajuCl novae re-kao
Je da bl bio 1 ranlje obno- -
vlo pretplatu all Je bio bez
rabote, prosto nlje mogao.
Moje Je mlsljenje da Je duz-no- st
uprave da uzme ovakve
sluCaJeve u obzlr, dok pret-platnl- cl
kojl su novCano mo-gu- dl,
duznost lh Je da pret-platu
obnove na vrljeme, bez
da lh uprava oporninje.
Novlnu doblvam u redu 1
zadovoljan sam sa uredjlva-nje- m.
Za kojl mjesec poCetl
Ce kampanja novlne, Ja Imam
u prospektu dvlje nove pret- -
plate.
Prlmlte drugarskl pozdrav,
F. B.
Falrvlew, Alta. —Stovanl
urednlCe, Saljem vam u llstu
$6.00 za obnovu.
Moj nepre2aljenl suprug
Frank Krlln umro Je mjeseca
marta u sedamdeset 1 sedmoj
sedmoj godinl. Novlnu prepi-Slt- e
na moje ime.
Pozdrav svlma,
Stcfana Krlln
Windsor, Ont. — Pragl dru-govl,
prilazem novae za 3 go-dlS- nJe
obnove — $18.00.
Odsad Cu, nadam se, tcieie
se Javljatl, poSto narednih
mjeseel imamo viSe pretplata
za obnovlt.
Prlmlte drugarske pozdra-v- e,
Ante
OZLEDJEN CLAN МЛКЕ-DONSKO- G
ANSAMBLA
Novlne plSu da Je u saobra-CaJn- oJ
nesreCi u Torontu
lakSe ozledjen Jedan Clan
makedonske umJetnlCke gru
pe "Orce Nikolov", koja se
nalazi na gostovanju u Ka-nadl.
Do nesreCe je doslo pri-llkom
voznje na Jednu prlred-b- u
u cast umjetnlka.
ГКОПЛО IMANJE DA III
STAMPAO ZBIUKU
I'JESAMA
Prljedor. — Ostoja Miodrag,
zemljoradnlk 1 guslar lz Or-lova- Ce,
kod Prljedora, prodao
Je nedavno 40 dunuma zem-lj- e
da bl mogao financlratl
ledanje zblrke peeama koje Je
sam sastavio. Dobljenl novae
Ostoja Je odmah odneo u Sta-mpar- lju
1 platlo ugovorenl deo
za Stampanje knjlge. Tako Ce
se 26. septembra pojaviti u
prodajl zblrka pesama na Cijl
je islaaak ovaj oduSevljenl na-rodnl
guslar Cekao nekollko
godlna.
SENSKA ODGOVORNOST
Predsjednlca zenskog kluba
u New Yorku Mabel Bors rekla
Je u predavanju posveCenom
atomskom razoruzanju:
— Ml zene, takodjer smo
odgovorne za atomsku bom-b- u.
Kad blemo ml umele da
muskarce vise zalntereeujemo
za nas onl ne bi lmall vreme-na
da temlSlJaJu atomeke bo-mb- e".
ДШВВДГ, '. Lri „ rVV, ;" t ~ '
Jedlnstva, 11. oktobra 1963. — STRANA 5
NASI ZADACI
Kampanja "Jedinstva" je glavna godiinja akcija Sa-vcz- nih organizaclja, Odbora Stampe i svih naSih progre-sivni- h radnika u Kanadi. ZaSto? Zato jer "Jedinstvo" so-lid- no
stoji na strani svih onih koji se bore za bolje eko-noms- ke
uslove, mir, pravo i slobodu radnog covjeka. Iz
toga proistice da je moralna duinost progresivnih snaga
raditi na pro§irenju i uzdriavanju svoje novlne.
Izgledi za prosirenje novine su mnogo bolji nego pro
Sle godine. To potvrdjuje poveCana rasprodaja novine na
standovima u Torontu, Montrealu, Londonu i Sudbury (iz
drugih mjesta neinuiiiu mjcslaja). All гл viie uitpjrliu
potreban je organizovan, kolektiran i poirtvovan rad u
naseljima. Drugoi u Saveznim organizacijama i Odborima
Stampe vrlo dobro znadu Sto treba I kako treba, ali pored
svega toga u mnogim slucajevima cckaju dok kampanja
sluibeno pocne i onda pridju planiranju i organizovanju
iste.
Л'еС sada treba Ciniti pripremc. U svakom veccm na-sel- ju
potrebno je sazvati skupstinc pretplatnlka 1 na njima
raspravljati o novinl (politifkoj stranl, proSircnju i uzdr-iavanju).
U isto vrijemc treba obnoviti ill proSiriti Odbor
Stampe. Ako se u6ine dobre pripremc, uspjeh Ce biti za
jamccn.
U proSloj kampanji manja nasclja nisu radila orga-nizova- no,
osim Calgary. Istina ona su ipak doprinijcla
uspjehu. Ml smo zahvaini za njihov prilog. Ali po naScm
skromnom miSljcnju mala naselja bi mogla viSe pridoni-je- ti
za novlnu. Istina to ovisi o kadrovima. Mi imamo tih
kadrova i u malim naseljima, samo sc trcbaju aktivizirati
tj. uspostaviti odbor Stampe, bar za vrijeme kampanje.
Dircktna pomoC kampanji jestc obnavljanje pret-plata.
To moie uciniti HCno svakl prctplatnik, odnosno
obnoviti pretplatu kad isteCe.
"NAS KALEXDAH". Ova narodna publikacija je sas-tav- ni
dio naSe progresivnc Stampe, a pored toga prihod
od njega je urafunat u financiranje novine. Prihod ovisi
u giavnom od oglasa. Zato je duinost da Sto aktivnije po-radi- mo
na sakupljanju oglasa u kalendar. Oglasi trcbaju
biti najkasnijc do 20. novembra u uredu.
Prinudni rad
(Nastavak sa st. 2)
jc"! Skapa kola i sofcri, putovanja u inostranstvo
na raznc " potrebne konfcrcncijc", na koje vode i
svoje bracne dru(fovc, da bi "prodali poslovnc kon-c£sij- e" stranim kapitalistima i olaksali ulaz ludjih
investicija и Kanadn. Xaravno da (jradjani moraju
da za ovo plate itckako, ali kadd mrvicc sa njiho-vi- h
prenalrpanih stolova treba da se udelc ljudima,
koji su natcrani u bedu od strane njihovih kapila-Jistick- ih
ijazda, o, ne, nikako! Kolika necovecnost!
Potsetimo se samo na putovanje prosloij Icta, ио- -
vo prctsednika torontske opttinc, ;j. I). Stnmncr-villc-- a
it London! I kako samo unosan polozaj ima!
$22.000 (jodisnje, plus potpnno novi Cadilac sa so-fero- m
sve piace no od strane vernih porcskih obvcZ'
nika. Xaravno, to nijc niUa! To on mora da ima i
(jradjani Toronta moraju da plate da bi imali tak-vo- ij
eoveka! Ali za primaocc socijalne pomoci —
ne, ne, oni moyu da zive }asjim zivolom! O eovecc,
da Ji ces ikada da se probudis! Da li ccs ikada da
fascist is sa ovim ncdostojnostima i pouiZavanjima!
Da li ces ikada da prestanes sa iskoriscavanjem
svotja brat a — coveka!
A zatim, poylrdajmo na one druyc "narodno
prctstuvnikc" it Federalnom parlamentu! Sta uci~
uise prosloy Icta! Xi trcpnuvsi, pre ncyo sto ce, sc
razici na "zasluzcni odmor", poaiyosc sebi i onako
visokc plate, za jos $0.000! To jc bio najhitniji na-rod- ni
problem za resavaujc, sa kojima se zemlja
sitocavala! Sve druyo je morula da eeka! Slarosna
penzija, ckonomska obnova, nezaposlenost, moyli
su da cckaju! Zasto ne? Ta i onako su bili zamis-Ije- ni radi nkljucivanja biraca za dobijanjc yluso-v- a
na poshdnjim izborima. . . Tesko onima koji
veruju u mahinacijc kapitulisiickih iskoriscivaca i
njihovih vernih slugn!
I sta sada? Pilunje primaoca socijalne pomo-ci
nijc definitivno rcseno. Hi bolje, pilunje primal'
noy radu kao uslovu za primunjc pomoci, ostavljc-n- o
jc da eeka do ukuzivunju povoljnijih prilika,
koje ce opct naici u vidu ckonomskih tcskoca, kuda
ce ovi javni oryani, n interesn "usteda", smanji-vunj- a
ojtitinskih budietu, sauiranja finunsiju, po~
novi) dici bukit i zuhtcvuti da kubijenici kupitaliS'
tickoy drustva, ncminovna poslcdicu njcyovih pro-tivrecno- sti,
budu jos druslivnijc osudjeni, jos vise
poniieni i kudu ce us]eti da ttnesu hisleriju u ja-vn- o
шнепје, koje ce verovalno podlcci pritisku,
pridruiiti se svojim "izabranicima" i sankcionisali
prcsitdtt? Xaravno, ovi izabraniei ce uciniti sve sa-mo
da ne daju iz svoy dicpa. Xikada njima nece
ixisti na jximd da smanjc svoje plate i da svedu
svoj luksmni iivot na normulni, kao sto ya vecina
yradjana vodi, kako bi se iz ovih u.sleda pomoyli
oni kojima jc jximoc najpolrebnija ?! Xa Halost, m
м ovim primaljavanjem, problem mlbacemh nccc
moci da se resi, jer sc njihov broj ne smanjuje vec
se naylo povecava. Po stalistickim jtodacima ka-uadsk- oy biroa za statistiku, u I960, yodini bilo jc
it Ontario 19.000 nczu}mlcmh, н 1961., Л9.00О. To-ronto:
19.17S I960., 190 1. 2.;..479.
Ova kao i sve druyc protivrrcnosti kaj'laliZ'
ma ne moyu sc uklom'ti nikakvim provizormm me-ra- ma iti lokalnim ojHracijima. Polrcbnr sh m-b- okc
i radikahic promene, jer kajHtidizam nmi н
sebi sve tc nczdravc, nccovcfnc, miztuhe Sivotnc ob-lik- e,
i doklc yod jc карИаГшш и iivolu, dollc vo
radni mrotl biti itlolcH bedi, нсмцмгнозИ, Јчппја-m- a,
jwmiitvuHJH i cksiJoatisaNJH.
Dobroslav Jovanovic