000271

OCR Text: 1:
Vol V. No. 67 (370)
SA 67-m- e TLC U
OD 111 NA SAMO DVE
U poslednjem broju
"Jedinstva" objavili smo
povrSan izvestaj sa kon-venci- je
Trades and Labor
Congres koja je otvorena
u 18 a.vgusta,
u Prema ve-sti- ma
koje je donosila
krupna dnevna torontov-sk- a
Stampa nije se moglo
zakljuditi o pravom ra-zvo- ju
One su
vesti o napadu
na "komuniste"
i na te o
zahtevima da se zabrani
partija"
Kanade. Medjutim to jo
bila politika stanovitih ru-kovodil- aca
TLC, ali to ni-je
bila i politika 500 de-legata
na konvenciji.
Stvarno, Percy R. Bang-oug- h,
pretsednik TLC,
odrzao je go-v- or
prilikom otvaranja
G7-m- e konvencije koji je
bio pun "crvenog strasila"
i mr2nje protiv "komuni-sta-".
Ali on u torn svom
dugom govoru nije spome-nu- o
ni redi o radnidkim
ni redi o
zahtvima 125 hiljada ze-ljeznid- kih radnika za vece
plate. Vedina njegovog
govora bilo je posveceno
protiv radnidkog pokreta i
progresivnin raanika u
uniji.
Poznato je da je Percy
R. Bengough nedelju
dana pre konvencije odr-2a- o
sa no-vinari- ma
gde im je rekao
vrlo jasno, da je strate-gij- a
rukovodstva TLC da
bi na konvenciji izbegli
sto je vi§e moguce pravc
i stvarne problcme, po-treb- no
je isticati "crveno
straSilo". To je, narvno,
naiSlo na veliko razoda-renj- e
i kod
vedine delegata.
Ogromno vedina nije
odobravala ovu liajku
protiv ljudi
i "crve-no- g
stra§ila" koje je ra-spiriv- ao
Beng--'
ough i ostalo rukovodstvo
TLC. Da je to tako poka
zuje i sama dinjenica da
je od 144 rezolucije koje
su podneSene od lokala
TLC samo dve podupiru
Delegati su bili
za reSavanje
zdravstvenih i problema,
lekarske i
za izgradnju radnidkih
stanova ; za podizanje
penzije za ostarele rad-nik- e;
problemom bespo-slic- e
i nove
cmigracije itd. Vedina re-zoluc- ija
podneSenih na
konvenciji imale su eko-noms- ki karakter, karak-te- r
svojih
unijskih prava koja su
te§kim i dugim borbama
One su bile
uperene u pravcu
svojih radnih i 2i-vot-nih
uslova. Dakle,
one su bile, jednom redju,
za hleb i puter, a ne za
LIST
borbu protiv
i tome slicno.
Tako, na primer, dele-gati
iz British Columbije
podneli su rezoluciju u
kojoj se trazi od rukovod-stva
TLC da urgira na
iederalnu vladu u Ottawi
da stvori plan nacional-no- g
oeigura-nja- ,
za bolju lekarsku i
bolnidku sluzbu, koja ce
biti radni-cim- a
i njihovim famili-jam- a.
Oni u rezoluciji na-rodi- to
isticu vaznost iste
da se vlada §to pre iz-jas- ni, jcr da dolaze fodc-r,al- ni
izbori i narod treba
da zna vladin stav po
tim pitanjima.
Podne§ena je rezolucija
za izgradnju novih i jef--
tinijih radnidkih stanova,
WU&L IfaSpm pastau
Шт Senu
JUGOSLAVENSKO-KANADSK- I DEMOKRATSKI
KONVENCIJE WINNIPENGU
Rukovodstvu TLC dat je dobar samar
od delegata radnickih unija
REZOLUCIJE PODNESENE KONVENCIJI
PODUPIRU POLITIKU RUKOVODSTVA
ponedeljak,
Winnipegu.
konvencije.
objavljivale senzacional-n- e
"kon-vencije"
"komunizam",
"Komunistidkn
pretsednicki
problemima,
konferenciju
nezadovoljstvo
progresivnih
upotrebljavanje
prelsodnlk
rukovodstvo.
za-intercsov- ani
bolnickesluzbe,
dovladenjem
bezbednosti
izvojevana.
pobolj-sanj- a
"komu-nizma- "
zdravstvenog
pristupadnija
Radnicf Industriji gume jednaku
i penziju kao i radnici SAD
Hamilton. — Jednaku
placu i penziju kanadskim
radnicima u gumenoj indu-striji,
kao §to imaju radnici
u istoj industriji u SAD,
tra2i vodstvo unije — Rub-ber
union. Ovu izjavu je
dao Puul Bowers prestavnik
sredisnjice iz Akrona kod
Firestone koji vec §trajkuju
3 mjeseca.
Osnovni zahtjev radnika
Radnici centa povisice po satu
Montreal. — Preko 600
radnika ilanova UE (elek-Шбп- а
unija), uposlenih kod
Warden-Kin- g Co. iza§li su
na strajk za povi§icu place
od 15 centi po satu. Tako- -
idjer se trazi jo§ veda povi-iSic- a
za radnike koji obav--
ijaju specijaine posiove. am
pravo na sinjoritet je
osnovno pitanje jer kompa-nij- a
tra2i promjene u no-vo- m
ugovoru po o v o m
osnovnom pitanju radnika.
Takodjer Jlanstvo UE
kanadjana sudjelovati konferenciji
ii Pekinp
Toronto. — Odbor za sa-ziva- nje
konferencije mira
za Aziju i zemlje Tihog
ocena, koja 6c se odrSati u
Pekingu, pod konac septem-br- a
poslao je poziv i Ka- -
nadskom narodu, da po- -
§alje na konferenciju 10 de-legata.
Finlay MacKenzie, tajnik
odbora za slane delegata iz-javio,
proSle nedele, da ce
ovoj konferenciji mira
uzeti delegati 20
drZava i podvukao slije-dec- e:
"Ova konferencija daje
prvu priliku Kanadjanima
da se sastanu sa delegatima
svih azijskih dr2ava i da
diskusiraju zajedniJke pro- -
bleme, a iznad svega, — ra-zumjeva- nje
i prijateljstvo".
I dalje nastavlja: I
k
Toronto. Ontario, Tuesday, August 2G, 1952
na osnovu dega je iza-zva- na
vrlo interesantna
diskusija. Delegat koji je
govorio u ime karpenter-sk-e
unije u Torontu, rekao
je medjuostalom : "Ako
federalna vlada mole naci
2 milijarde olara za prav-Ijenj- e
municije i bomba,
ona moze naci novaca i za
izgradnju dovoljnog broja
radnicikih stanova". U
vezi te rezolucije, fede-ralna
vlada je bila izlo-zen- a
2estokoj kritici od
strane delegata, jer je
St. Laurent, pretsednik
vlade, jednom prilikom
izjavio da je on protiv
toga da se potroSi i jedan
pecak za izgradnju sta-nova.
(Nastavak na st. 4)
u traze placn
na
iz
kod Firestona je $100 mje-sed- na
penzija, 12 centi po-vi§i- ce
po satu, vecu pladu
uslovi rada itd.
Vrlo dobru pomoc Straj-kuju- di
radnici kod Fire-stona
su dobili od UE (elek-tricars- ke
unije), Harvestera,
lokal 28G8 i nekoliko dru-gi- h
lokala. Pregovori se na-stavlja- ju.
traze 15
uSe§fe
je sa mi sto
opstanak svoje je
International Moulders
Union (AFL) uloiila molbu
kod Quebec Labor Relation
Board priznanje svoje
unije u istoj iako
nema svojih Slanova. UE re-prezen- tira
radnike u ovoj
jo§ od 1946. To. su
posla starih fekera u Ame-пбк- ој
federaciji rada, ali
im nece uspjeti ova razbi-јабк- а
rabota, kao §ti im
nije uspjela prvih godina.
.Deset ce na
mira
"U Aziji i zemljama Ti-hog
oceana obitava 1.600
mllijuna naroda. Ogromna
vedina nas 2eli mir i prija-teljstvo
ali ipak svi smo
ugro2eni ratom koga mi ne
2eltmo". Gospodin Mcken-zie
graduirao je u kineskoj
povijesti, a sin je misionera.
Kanadski odbor za slanje
delegata na redenu konfe-renciju
vec je razaslao sa-bir- ne
liste za sabiranje
novca za put delegata. Ovo
su glavna pitanja, koja
6e konferencija diskusirati:
DokonJati rat u
Vietnamu i Malaji; pospje- -
§iti bolje trgovadke odnose
I zaustaviti naoru2avanje
Japana i pospjeSiti bolje kul-tum- e
izmedju zemalja
zastupanih na konferenciji.
Price cents
Dar Jedinstvu11 od 1,800 dolara sa Dana
Bratstva i Jedinstva
je objavljeno u "Jedinstvu" o vrlo dobrom
moralnom i materijalnom uspjehu okruznih izleta u
Sjevernom i Juznom Ontariu.
Sada 2elimo samo napomenuti da je larovano
"Jedinstvu" sa Dana Bratstva i Jedinstva u Juznom
Ontariu $1.800.00, a sa okruznog piknika u Sjever-nom
Ontariu $1.000.00.
Ove svjedode, da pored natra2ne karrf-panj- e
protiv naSe Stampe i pokreta, na§ narod mo-raln- o
i materijalno pomazc svoju §tampu i pokret.
Uprava "Jedinstva"
Tilovska zdravica i amcricka odzdravica
Braiimljenje Шттв se
americkim miSfiMisglma
Nedavno je u Jogaslaviji onda je objasnio zaSto je
boravio Frank Pace, mini Ii.j. O.) vc!i c'a se
ameridke vojskc. On je, slaze sa onim bto su njegove
prema izve&ajima titovskih
i
kolege vec pre rekli,
novina, posetio Jugosiaviju ,
a ш je:
da bude "§ur" da se njihovo
oruije upotrebljuje kako
treba. Titovci su ovom vi- -
sokom gostu svojih ame-ri6ki- h
kolega priredili ve-li- ki
do6ek. Pored toga Sto
je bio sa Titom na Bledu,
Titov pomocnik, Ivan Go-бпј- ак
u 6inu pomocnika mi'
nistra "odbrane", prirodio
je veceru Pace-u- . Vetera je
priredjena na Avali, gde su
nekada kraljevi sa svojim
svitama orgijali i pijanCili
na габип na§eg siroma§nog
naroda. Titovci produzuju
praksu. Izgleda da oni
nisu na Avali osecali "su§u"
koju oseca narod Jugo-slavij- e.
Tom prilikqm general
G o § n jak nazdravljao je
Pace-u- , kojom prilikom je
I rekao :
suoeno i borbom za i "Drago je mogu
' unije jer pozdraviti ministra Sjedinje- -
za
tvornici
tvornici
Koreji,
veze
Ranije
brojke
star
njega
istu
nih Diiava i ostalu gospodu
iz njegove pratnje. Nadam
se da ce kontakti, koji se
naro&to u posljednje vri-jem- e
sve vi§e uspostavljaju
medju naSih dviju zcmalja,
dovesti do јоб 2vr§cih od- -
istiCe
Koreji.
armija snro- - ristim priliku da dig--,
nem 5a§u z.a dobre od-nose..."
Ovako je Go§njak
ameriJkom mini-str- u
vojske, koja upotre-bljav- a
oruije
i druge razne bolesti
Koreji i Kini protiv korej-skog
i kineskog naroda.
Koji се, eventualno, upotre-bit- i
isto oru2je i protiv
Jugoslavijp.
Ameridki minister kuga
na
zdravicu GoSnjaka. On je
bio бак "progresivniji" od
GoSnjaka odgovoru na
zdravicu koju je njemu Go-Snj- ak
uputio. kako je
Pace odgovorio na zdra-vicu
:
"Kolege i moji prijatelji
iz Jugoslavije! Za sve
koji 6ast da budemo
5
(Nastavak na 4)
N'a elici se vidi deselogodisnji
u
u
u
iPB
Ш к y At
г ЈШ k i;
ovde veSerasnje pret- - ena Klm n
Stavlja OStvarenje onoga O nPa,n bombama, ma ja 19.2r.
2emu mnogo prije 6esto sprlena od ameridkih
razmi§ljali — da budemo U npa'm bemba u Koreji.
Jugoslaviji..." тоци ocekiTati jo- -
Pace je dalje pohvalio ti- - deca od Tito-tov- ce
kao dobre prijatelje pHjatelj Ameridlih mili- -
ameridkih imperijalista, tarMaT
TKETSEDXIKU MIXISTAUSKOG KABINETA KOKBJSKB
NAKODNO-DEMOKKATSK- E REI'1'ШЛКЕ —
DHUGU KIM III
ГИЕХЈАХ
Vas, druge rretsednifc, da povodom nacionalnog praz- - Korejeke Narodno-Demokrate- ke Republike primite moje sr-- dadne Jetitke zajedno sa ioljama herojskom korejskom narodu
za uspeh u borbi za slobodu i nezavisnost svoje Otadibine.
J.
Odgovor Kima Staljinu
I'RETSEDXIKU MIMSTARSKOG SAVETA SAVEZA SSR
GEXERALISIMUSU JOSIFU VISAKlONOVICU STAUINU
MOSKVA, KREMLJ
Drufe TretsedniJfe! , dan godiSnjice otkako su oruiane snage vell-ko- g
Sovjetekog Saveza oslobodile Koreju od jarma japanskog im-perijaliz-ma
mi da u ime Vlade, titavog naroda Korejske
Narodno-Demokratsk- e Republike i Itfno u svoje ime izrazim
Varna, najboljem prijatelju, oslobodiocu korejskog naroda, a ta-kod- je Vas Vladi SSSR-a- , Sovjetskoj Armiji i celokupnom
ovjetekom narodu osedanja duboke zahvalnosti korejskog naroda.
prvih dana oslobodjenja Koreje Sovjetska Vlada svestra-n- o je pomagala stvaranju prave nezavisne narodno-demokratsk- o
Koreje, pruiala i dalje pruia pomoiJ u ekonomskoj i
kulturnoj izgradnji.
Xadahnut velikim primerom Sovjetekog Saveza, korejki na-rod
je dvreto gtao na put itgradnje narodne demokratije. Plamena
podrska i mnogostrana pomoc Sovjetekog Savesa nadahnjuje ko-rejs- ki narod na konatau pobedu u njgovoj borbi za slobodu, ne-zavisnost
i mir, protiv potpaljivaJa novog rata — ameriil {m-perijali-kta.
Amerifki imperijalisti otpoeli su kn-a- m intenenciju u Ko-rej- i,
vrSili su i neftivene zloftne nad korejskim narodom,
ali istorijeko ikustvo i veliianetveni uspesi korejskog naroda u
toku rata u Koreji pokazuje da ni bakterioloiko oruije,
varvarski zlotfni ne mogu slomiti volju korejskog naroda koji se
herojski podigao u pravedni
Mi puni odlutfnosti da odbranimo slobodu neza-visnost
u borbi protiv amertfko-engleeki- h intervenata i, na
na£in, da damo svoj doprinos stvari oiuvanja mira. Mi demo neot-stupn- o
i nepokolebljivo i6i putem koji ste trudbenicima sveta
ukazali Vi, nii dragi ufitelju, idi demo rame uz rame sa ditavim
demokratekim taborom slobodoljubivih naroda, kome stoji na delu
veliki Sovjetski Savez.
s'eg ielim Vam, druie Pret6ednide, dobro zdravlje
mnogo godina iivota na dobro ditavog progreeivnog dovedanstva.
KIM IK SEN
Ministar-rretsedni- k Kabineta KNDR.
SSSR trazi sastanak cetvorice
UJEDINJAVANJE NEMACKB PONOVO NA
DNEVN03I REDU
Asosijeted av-gus- ta
javlja iz Moskve, da
je ministarstvo spoljnih po-slo- va
SSSR-- a predalo note
ajnbasadama Sjedinjenih
amerifikih dr2ava, Velike
Britanije i Francuske u ko-ji- m
se trazi sastanak velike
cetvorice ida so diskutuje pi-tanje
ujedinjavanje Nema-6k- e.
Medjutim, iz Washing-ton- a
se prema ovoj noti drze
vrlo hladno, jer ne 2ele
ujedinjenje i povla6enje a-meri- ikih
trupa iz Nema5ke.
U noti se, kaic se u izve- -
nosa izmedju Jugoslavije i Kim Cai Jun, dije je telo §taju, da ovaj sasta- -
Amerikc i, vomo slu2aju sprleno sa ameridkim napalm ' па Cetvorice ne sme biti
do boljih Odnosa izmedju bombama u Ovo je udi- -
' OKrani2en sajno na disku.
naSih dveju . . . Ko- - njeno sa oruljem TitoTih "ko- - '
n тмпАлтл
ovu lega".
na-zdrav- io
kuge, mala-rij- e
na-roda
i
kolere odgovorio je
Evo
nas
imamo
st.
-- &?
vede Jfl Sun k°i°J
2D
smo ie li
' s'a druiro
К1атпке iene I
Tih —
pa
SENU
Molim
nika
STALJIV
Na sedme modne
dozvolite
preko
Od
driave joj
vre
ni drugi
rat.
smo svoju i
taj
Od srea
Pres od 24
lice i
Пп kako
te
vesti izbore. "Sovjetska
se
za
kao §to
je ugovor mira sa
i jedne
opite vlade". Ovo
bi trebala biti kao baza na
osnovu dega se sazovc
Times-a-" iz Indije
da ce mirovni pokret iz
Indije poslati vile od 60
na mira
u koja se odr-ia-ti
koncem o.g.
ce
op§teg
veda Dr. S. D.
je, se u
bio viJe od 20 godina
indi-sk- e
Nehru-a- .
se u vesti govori
da se po Indiji vrSe
za tu kon- -
miting u
u svakom slucaju u
oktobru o.g.
U noti se istice i
dnevni red bi trebao da
bude na torn Kao
osnovna pitanja dnevnog
reda isWu se :
a.) priprema ugovora
mira sa b.)
jedne op§te vlade
za celu ; c.) da se
sprovedu opSti izbori za
celu uspostavu
jedno komisije koja de po-mo- di
da u sada-§nji- m
ove
izbore, i pravo ko-misije.
t
U isto vreme u noti so-vjets- ke
vlade se
vlada smatra da se na torn i traZi da diskutuje i ogra-- i
mitingu treba diskutovati ' nifenje vremena povla- -
najvaZnija pitanja
Nema-бко- т
formiranje
петабке
da
denja trupa
smatra
pozove
isto-6n- e
Indija veliku delegaciju na konferenciji
Pekinp
York mira kojoj
javljaju
cele
de-legata
konferenciju
ce
septembra
Delegaciju predvoditi
pretsednik
mira,
koji ka2e
saradnik pretsednika
vlade
Takodje
celoj
velike
najskorijoj budu-cnost- i,
takodje
koji
mitingu.
Nema6kom; for-mira-nje
NemaSku
Nemadkoj
uslovima provede
sastav
takodje
okupacionih iz
Nemadke. Sovjetska vlada
da se na toj konfe-renciji
i pretstav-nik- e
nemadkih vlada iz
i zapadne
salje
mira и
Dopisnici "New ferenciju na
Pekingu,
indijskog
Kitche-lew- ,
izve-staj- u,
pripreme
Nemadku,
Nemadke.
udestvuju sve zemlje Azije
i Pacifidkog okeana.
Ford jc zalvorio odcljcnjc
za produkciju kamiona
Ford Motoro Co. u Windsoru
zatvorila je odeljenje za produk-ciju
kamiona. Ovu vet je objavio
"The Windsor Dally Star". U ve
sti se dalje kaie, da sa zatvara-nje- m
ovog odeljenja bic"e otpu-iten- o
nekoliko stotina radnika sa
posla. Railog za zatvaranje ovog
odeljenja 1 otpu.ttanje radnika sa
posla, kaie se, da nemaju do-volj- no
leljera.