000259

OCR Text: 5TRANA 2 JedinstvO J€ 00 year. USA. отлег еоавхпм '
Authorized a Second Clasa Mail. Pot Office- - Dept, Ottawa.
Situacija u Kongu
Krupna je laz da kongolski premijer
Lumumba predstavlja zapreku smiriva-nj- u
prilika u Kongu. Glavnu zapreku
dine belgijski kolonijalisti, koji zatezu ла
povladenjem svojih trupa i potifiu svoje
sluge (Combea i druge) na stvaranje ne-re- da
i komadanje zemlje.
Uloga Ujedinjenih Nacija u Kongu do-sa- d
nije bilo zadovoljavajuca. Osnovni
je zadatak Ujedinjenih Xacija da osigu-raj- u
nezavisnost Konga. To znaci da U-jedin- jene
Xacije trebaju (1) prailiti Bel-ijan- ce
da se povuku i (2) dadu punu
podriku centra] noj (Lumumbinoj) vladi.
Ujedinjene Nacije ne mogu bit: "neut-raln-c"
izmcdju Lu-numbi- ne lade i bel-gijansk- ih sluznika koje nastoi- - otrgnuti
Radnicka solidarnost
Iladnicka solidarnost (medjusobno po-magan- jc)
je mocno oruzje radnika u bo-r- bi
za njihova prava i napredak. Tamo
gdjo so solidarnost dosljedno prakticira,
radnici pobjcdjuju i napreduju, a tamo
gdjc je nema, gube i nazaduju.
Evo nekoliko loSih primjera :
IzvrSni odbor Kanndskog radnickog
kongrcsa je ncdavno pozvao clontvo u-ni- ja
u Britanskoj Kolumbiji da ignoriSe
Strajkaske straze timsterske unije protiv
CPR-sk- e obalne sluzbe. Kako jo poznato
izmedju timsterske i nekih drugih unija
postoji jurisdikcion spor. zbog 6cgn je
timsterska unija iskljucena iz Kongre-sa- ,
ali to ipak ne opravdava vodstvo
Kongrcsa da poziva na Strajkolomstvo.
U Kitchcncru su strajkoval radnici
poduzcca Kaufman Rubber Co. Unija
postoji u Kaufmanovoj tvornici jo§ od
1915., priznata je kao predstavnik rad-nika
u kolektivnom pogadjanju, ali do-sa- d
nije uspjeln da zakljuci ugovor. Via-sni- k
tvonifce ne eV da se pogadja sa uni-jo- m
o visini place, radnom vrcmcnu i
radnim uvjetima — on o tome odlu6iva
sam, i unlji ne preostao drugo ncgo da
prihvati njegove odluke ili da strajkuje.
Ona jo to ncdavno i udinila — proglasi-l- a
Strajk. To je bila vaina bitkn zn sve
unije i sve radniltvo u provmciji Ontario.
Uzaludan posao
CangkajSekovski agentt su uzaludno
pokusali iskoristit dolazak kineskih u-mjctn- ika
(Peking Opera) za antagoni-ziranj- e
kanadskog naroda protiv K. П.
Kine. Kineski umjetnici su svugdjc lijepo
primljeni. a na cangkajsekovske propa-lic- e
gleda se a prezirom. Kanadjani iele
prijateljstvo sa Kinom. Dokle ce Diefen-bakerova
vlada slijepo kaskati za "Wash-ingtono- m
u neprijateljskoj politici pre-ma
toj vclikoj zemlji?
(Uzglcd biljeiimo: kanndske vlasti su
posljednjih dana uhapsile vcliki broj
cangkajJekovaca zbog povrede kanad
lvanIokutcr:
2)
most ma-l- o
nosi
ima
samo
Serbo-Croiti- Ka language, by
Publishing 4T9 Street West,
Toronto
3-1C- 42. Editor Busi-ness
Sumac ?t ana
Katangu od
novi
nasljedmk belgija-nski- h
kolonijalista..
oStra
se cini da
je povezano sa
Diefenbakerova vlada
nije je poslala tro-pe.
Ona je
ротоб, koju je pre-mij- er
Lumumba, ne 6e
nacin se od sumnje
lgra koloni-zator- a.
6e predstavljati smiri-vanj- u
ali su ostale propustile da se
angaziraju. Strajk jo
sa posljedienma za
U Torontu je strajkovalo 6.000
7.000 talijanskih. njemackih i do-scljeni-ka
uposlenih gradjcvinarstvu.
Ovi radnici su se organizirali i htrnjko-va- li
poboljSaju svoj polozaj. Oni su
takodjcr rekli da no ce da posluze
kao sredstvo za srozavanje po-gorsava- nje radnih ostalih gradje-inarski- h
Oni su se borili za in-.tere- so
svih radnika. ipak predstavni-c- i
siudikalnog vijeca Council)
Torontu nisu kazali jednu rijoc
StrajkaSa. njih nije intoresi-ral- o.
Moze li biti znlosnije
Radnidkn borba je nedjeljiva. Svaka
pobjeda je korist sviju radnika. svn-k- i
poraz svima. radnici
mogu biti ravnoduSni prema nijednoj
za radnicka prava interese. Obi-cni- m radnfcima to se nekad moze op-rosti- ti,
no koji nnetojo od-govorn- im pozicijama orga-nizacijam- a.
Zivjelo jedinstvo i medjusobno poma-ganj- e
borbi za njihova2 prava
napredak!
skih imigracionih zakona!)
Xisu bolje proSli ni ukrajinski "nacio
sa svojom antisovjetskom haj-ko- m
nogometne mora-ca- di
"Zenit" iz Lenjingrada. nji-ho- v
"uspjeh" unaSanje razdora u
icmu
dogadjaji u nogometnom timu "Ukraji-na- "
Toronta.
Kanadjani se manje na
budalaie i pokvarenjake koji se pred-stavlja- jn
za nekakve "oslobodioce". Ka-nadjani
lele mir i prijateljske odnosc sa
s"im narodima. I tako ce biti . . .
BELESKE BUGARSKE
I. PUT DO SOF1JE
Do Sofije sam kroz Bugarsku putovao noiu. i to
pograa&fie stanice Ruse na Dunavu, koja je biile
Bakorelta negoli Sofij- - Tako usput Sofije. na duiini
vile od 400 km msam mogao da gledam naselja i lepu
prirodu, su se oduJevljavah svi oni inostranci. koji
su iraali pnlike da je vide. Saputnici su mi primal i. da
ogroman dvospratni na sirokoj reci. kojim smo
pre projurili, sagradjen posle Oslobodjenja. a pre to-ga
na dugoj dunavskoj granici izmedju dve zemlje uop-Jt- e
nije bilo mosta! Ovaj ogromni i lepi most ime
"Prijateljstvo medju narodima i veliko i neecenjlvo
znaenje za sve iivlji robni i putniki saobracaj ne
izmedju Bugarske i Rumunije. ve6 bratskih ze-mal- ja.
Ako su reke ranlje odvajale pojediae zemlje. danas
prijateljski narodi grade mesteve. Hkvidiraju raniju
podvojenost !
Iz Rusea je nekoliko vagona medjunarodnog voza
krenulo u drugom pravcu — na jugoistok. ka Crnom mo
Pab&aed every Tuesday Friday, k
and Slovenian Jedinstvo
Cempany, Queen
2B, Ontario, Canada: telephone
EMpire Stjepan MioSiC.
Manager Iran Subscription rates:
provincije i Kasai Konga.
Ujedinjene Xacije nisu okupator
i gospodar Konga —
Narodito hajka protiv Lumumbe
raspirena je u Kanadi. N'ama
to Siljanjem kanadskih
trupa u Kongo.
pravilno postupila sto
Kongu trebala pruziti tehni-Ck- u
i drugu traiio
a trupe. Kanada
udiniti dobro ako povuce svoje trupe i
na taj ogradi da ona
ulogu pomagaca belgijskih
To korak
pnhka u Kongu.
unije u
njoj aktivno pro-pa- o
teskim stotine
radnika.
do
drugih
u
da
time
placa i
uvjeta
radnika.
Pa
(Labor u
jedincatu
u korist To
pojave od
toga?
u a
udarac Svijesni
ne
akciji i
i
ali onima na
u radnickim
radnika u i
nallsti"
povodom dolaska
Jcdinl
je
vlastite redove, o uvjerljivo govore
iz
sve obaziru
od
mnogo
do
kojom
je
i drugih
and Vrabac na radnickom
Cujte ie-ne-, Љде ljudi
Sloboda a naglo buds.
Imao sam retnju mala
Na radsikom festivala.
Xeki Ijadi staiso Icala.
Xema veze ito cas lata.
Da se se sse tamo Ш
Jer nas kazna mole tlUi.
Pored svega tto sasa fa
Nliam na to ропшо,
OUSo cam ba3 da rtdim
I nices se tad ne stidha.
Rusi, Ces-- i i Enfrlezi,
Grd, TaUJanJ i UlcraJineJ,
Svi su tamo sretnS bill
I prijatno рогогШ.
Kakra sila sada to je
Sto ih tako sjedinjnje.
Da se vole kao braca
Mlslim: srako srako? abrafa.
Icpanjena felja svaka
Videli imo bas Tim Bucka.
Vodju naiih radnih ljotfi
to napredn miali bodL
Prolomi se iz rvih grla
Xaia peama nouinrla:
0 Kanado majko mila
Die! lepia ne' si bila.
Stao Tim Duck goveztti:
"Trcbamo se svi boriti,
Mir a svetu sad je raian
Nek' nai otpor bade спа!апм.
"N'eka aada srako fajo
Araerfka ne roiroje,
Uek nadje neku trka
Da napravi sretu zbrka".
"Deljrlja Je otpoj!a
Bei овпол-- е bez caCftla,
LJude Konpa xlostavljatt
Samo da se bolje plat'".
"N'ekada su tamo oni
KortWeni milioni,
Dili posed kralja Jednoc
Leopolda ne bal VTedneg".
"Da nastavim re£l oe
Za orahe kokosore,
Ub-Ja-li deca, cure
Sre a vida te fculture".
"Afrika ee sada budi
1 ako su crnl ljudJ,
Jer su oni bica zdrava
Zahtevaju stJa prara--.
Sluia narod rel Tima
Mnogo mJlo befe errma,
Sto nal vodja aada radnt
Drani one Sto su gladnl.
Glas istine sad s £uje
S dana u dan dorikuje:
Dota roblje mi smo bill
Zireti smo zasluiill.
Aplauzu nema kraja
Jer se itivi bedna raja,
IJudl preko oam hiljada
lezdrarlle Tima tada.
Tim nastavi jrovor vainl
Vz aplauz tako snaini:
"Sad idite Jainu eliku
AroerI2ku polltlku.
"Da Jo I kalem novo nelto
Sto Ike smiilja tako veto,
0 Ipijunkom avionu
Sto dodirnu stranu onu".
"Allan DulW relto rko
Mole ' icl uek preko,
Nee bit! take Itete
Ne postoje t rakete".
"SkinuSe ra odma Ruil
Itekoe mu: Ппјко tu si,
1 to odma Iz poletka
Iz JedJnoff samo metka".
Sta J srepa moglo biti
Ja pred rama necu kritl,
Jer je moclo da se eri
Core£anstro kad lzpori".
"Zato ljudi sada znajte
Derttl e ne prestajte, Drta тлга da e rndl
Г. .V # fovk oslbodi".
VRADAC. s. r.
IZ
ru. prema Varni, 2 u venom letovaliStu. Njihovi putnlci
su — trudbenki iz Cehoslovaike i iz Хетабке Demok-ratsk- e
Republike. Prvi utisci na tlu Bugarske: lepota
stanicnog mermera, toplina lagora i melodije sloveaske.
bugarske rei. bugarskog brzog juinjacko-istonjac- ki temperamentnoga govora. Jarenile zvukova otupljaju
se u podzemnim izlazima — alazima izmedju koloeka
na peronu, ali zato je postojaniji titraj bezbrojnih grad-ski- h svetala u daljini. fenjera na brojnim fabrikim di-mnjaci- ma. koji su tamo zato. da se ae bi sleajso zadeli
o njih avionL Sto sle5u 1 uzleeu s aerodroraa.
Vrk kratke carinarske formalnosti ; ipak. B7 uebi-cajen- oj deklaraciji pada u oil rubrika © koisoj robt. Po-zna-ta stvar: u Bugarskej su koin! kapeti vrlo jeitinj te
ih stranc! rado kupuju. V tome, razumljive. nema niSta
rdjavo 1 nedozvoljeno, — tek je red da se pri pevratk
plati carina, koja je dosta umerena.
Kreemo I udaljavarno se od toga razrijenog pro--
metnog centra i najveeg bugarskog dunavskog prista- -
SH SUDdERilH POUIERSU
(NastaTaL)
Poslije branioca Grinjora,
jarai tuiilac Hudenko postario
Je nekoliko dopanskih pitanja.-Powe- rs
je produlio da daje od-S'ovo- re
koji su se potpuno ukla-pa- li
u njesvu limjo obrane.
Ka konstalacija da je leteci
preko arganistanke teritorije
povredio i neutralnost ол-- е zem-lje,
on kale:
— Ako nije bilo dorrole атса-nistansk- ih vlasti za let, — or.da
Je bila povreda. A ako Je talcva
dozvola postojala, za nju su
znale samo dle vlasti . . . Kada ga Je Jarm tuiilac upi-ta- o da li Je oberen raketom na
visini od C5 hiljada stopa. odgo-vori- o
Je:
— Na toj vislnl me Je nelto
pofjodllo . .
— Rekli st nelto. Zalto?.
pitao je dalje Radmko.
— Ja niam vidlo raketu. Ne
mam ita je to bilo
— Razumljifo, dodao je na
to Javni tuiilac.
Isti Je slucaj i sa raWiicava-nje- m pttanja zbog feca Ротгег
nije odriavao radiovezu sa svo-jom
bazom. Pojrrs odpovara
da Je railop Ito Je bio suviie
udaljen od baze.
— Nje 11 Ujnost leta bila
razloff za neodrlaranje vezeT —
pitao Je dalje Rudenko.
i — I da sam bio sprsoban da
odriavam vezu n bih Je odria-vao
zbog mogucnosti otkriranja
aviona.
Javni tuiilac se zatim intere-st
rao zborr Cepa je marirota
Pawersovog leta bila obiljeiena
sa tri boje — crvenom, plavom
i tamnosmedjom Powers obja-Injav- a
da je cr-en- a boja oina-aral- a
ekcije marirute kojih se
morao strofro pridriavatl, Jer Je
tamo trebalo neito snimiti ill je
oeki-an- o da (e neito biti otkl-ven- o. Plara Unija bila Je za м$т~
laranje kursa sa dozvoljenlm
otstupanjem, dok Je tamnosme-dj-a.
koja Je ila preko dijeln
SSSR. Finske i Sredske, pred-stavtja- la
rezerrnu. najkrau
marSrutu do baze Rude u ilu-Jaj- u
havarije.
Na insistiranje Rudenka zaJto
mu Je pukovnik Shelton nepo- -
red no prije uzletanja dao u Pe-Јел-- aru котаГ erne tkanlne sa
zadatkom da sa pred a pripadnl-cim- a
odjeljenja "10_10и u bazl
Rude. Powers uvjerava JaTioj-tuiloc- a
da mu to "zalsta mje
poznato. Pitanje komada cme
tkanlne ostalo Je nerasrjetljeno.
IJe?ene inape
Za Reojrrafuke karte koje su
nadjene u avionu I kod njefa.
Powers pnznaje da za dvdje zna
polto su mu etavljene u diepot-- e
uofl uzletanja, a da je tek u
toku intratr vldio druje dvlje
koje su pronadjene u avionu.
Problem cetlri mape interesan-ta- n
Je po tome Ito su na Power-s- o
vim kartama tsjecena mjesta
na kojima stoji tko je izradio
mape i da one pripadaju vojnim
snscama SAD, dok na kartama
iz aviona ti dljelovl potoje.
Na sudu J profltan report
komandlra raketne Jete majors
Voronova o unitenju aviona
"U-2- " kao I tekst nadjen kod
Powersa na 14 Jezika koji na
ruVom trlasi: "Ja sam Amef-kana- c.
Potrebna mi Je hrana t
vale pomoc Kecu vam uflnitl
nikakvo zlo Nemam zle namje-r- e
prema valem naroda. Ako mi
pomojrnet nacrndlu vas".
Na pltanja predsjedr.ka suda
Rerfeevljera, Powers pnnavtja
da j njetrov osnovni zadatak 1
maje Wo da na cdredjnlm dlje-lovir- na marirute ukljecuje i
iskljeeaje pojedtoe mebanizme.
Geaera. Rerisevljev intereslrao
se Jes da li je komandant odje-ljenja
"XO—--10" pukovnik Snel-len
pekazivao naroeito interest-ranj- e
za mjesta stacioclraaja
raketeln jedialea. Pewers pet-vrdju- je
da mu je pAovnlk Shel-ton
akasao na jeda Jest
pije je pretpestavljae s па-la- zi
platfnrma za izbaefvanje
raketa.
Western T .']
Francis T
I ш ' P0WERS I
GUILTY!
— Eccle
— Mole 11 se reli da vam je
glavni zadatak bio otkrhranj
takvih mjesta ? — u pitao je da-lje
predsjedavajufi.
— Mogu Lznijeti samo sepstve-n- o
mlSTJenJe,— odgevara Power.
— Uvjeren tam da su eksperti
koji su proucavali filmovo vi-dj- eli Ita Je interesantno. Po
mom miSljenju. sovjetske rakete
ne interesuju samo vojne vlasti
SAD, vec do svijet. Mlsllra da
Jeste, ali ponavljam da mi crista
nije receno.
— Jeste U znall da, upadajuii
na teritoriju Sorjetskog Savexa,
naroJavate njestnr drinvnl save-renitc- t?
— Da, znao sara.
— Zbog 2ega ste oxtda pristali
na to?
— To Je bilo nnredjenjs.
— Sta sad mlslite — da H
te svojlm letom don I Jell korist
III Stetu?
--- Vellku ttetu.
— Nije II vam pala na pamet
mlsao da upuliranjo aviona u
zra2nl prostor Sovjetskeg Save-z-a
noil Pariske konferendje
moie torpllrati tu konercn-сЦи- ?
— Kad sam dobio narcdjenje
пЦе mi ni na kraj pametl bila
konferencija na najvifem nlvou.
— Znate li da takvi letovi
mogu dovestl do ratnib sukoba T
— Trebalo Je da o tome mlsle
oni koji eu me uputtli na tet. Ja
sam bio dulan da IzrSavam na-redjen- je.
' — Da H se kajete?
— Da, л-ео-
та mnogo.
Odgovarajuc"! zatim na ptta-nja
Sana sudkog kolegijuma
generala avijaclje Zaharova,
Power navodi da Je doarf letlo
na raznlm tlpovima avtnna 1.500
do 1.T00 satl.
On Je takodjer objasnlo da Je
prlbor "Grendier", ugradjen na
njegovom avionu. trebalo da po-sl- ali
za stvaranje vjejEtacidh
telkoa sovjetsklm radarvklm
nrwljajlma na love ima i raketa-m- a
"alr-to-alr- ", kao I to da su
na avionlma "U-2- " za nocne le-to- ve
bill stavljenl, pored ner-maln- ih,
I depunaki uredjaji.
Cetiri svjeiloka — Asabin,
Ceremesin, tuiakin i Serin —
Izrdjeli su zatim pred sudom
.kako u uhvatili Iowera. I4d
ved poznatih poJlimstl, Acabin
Je opisao kako Je dntrfao do
Powers, a ielji da ma pomog-n- e,
kako je ugasie padebran,
koji Je bto u plamenu, i kako je
zajedno sa ostaltesa peraegao
piletu, a Jem je Beam bio
brej 29. da stane na nege. Upo-treMJavaJe- eJ
prste epitae je t~
tka Power da 11 j m. a ovaj
hki je Jodabn errtea keji je
sperio n sebe to petvrdJ.
— Da li se torn prflfkom
Powers prrtivio ili Je htjeo d
niAta. iija se svetla za nale o5i polako gaee. dok se voz
uspeSno i brzo probija kroz tminu i otpocmj? svoje vera-nj- e
po mnogobrojnim uzi5enjima Balkana. Tek tada
ллш bio doznao. da "balkan" u bugarskom jeziku znali
brdo te se Balkan zove tako zbog velikog obilja brda
na torn prostoru zemaljske kugle.
Jetro je zateklo voz u vijagavoj I uskoj dolisi reke
Iskar. Cudna reka: izvire 6ak na jagu zeralje. Ispod vfco-k-e
Rile, pa nakon prelaza Sofijske kotline probija se po-pre- ko
kroz klbure Stare planine u severn ravnka. pre-ma
Dunavu. Mnogi tuneli. radubljenja. moetovi u sencl
strmih kamenih gromada. gde golih. gde obraslih tra-vo- m.
dibunjem i drveiera. Dolina brzog i lamnej Tskara
najednom se proliruje i eto. u suncem napenjeno. vedro.
veie. zeleno letnje jutro najzad stiiem u Sofiju.
(Katavit £e se)
L idiii 1 ii'x V..rk. r
se protii — upitao je bran
Grinjev svjedaka.
— Nijo.
— A kakvo Je bDo upc nje
govo ponalanJoT
— Ponalanje? On se mirn
drlao.
Ifkaz ostala tri cvjedoka P"
klapao se sa opisont dogndjaja
Pjotra Aaablna, osim Sto su
ostali dodali da su Powera. d..
predaje rlastima, na njegov тл
htjev napojili rodom, pnudr
elgaretama I potraiill lijecn ka
da mu pruli pomo. Svaki рш
Je predsjednik suda pita
Ролгегвл da H Je svjedoenje
?etvrice gradjana Istlnito i r
Je to potvrdjlvao.
Polto eu svi svjMori sa'u
Eani, Powers Je izjnvio:
— zellm da izrazim zab ,1
nost tlm ljudima za pnmoc k'
su ml ukazall onog dana Ov
ml Je prva megucnost la to ui
nlm.
Iskaze su dala I cetiri kje
rata. Zakljucak strutnjaka je da
Je let aviona "U-2- " bio ran j
isplanlran I prtpremljen, da zna
kova za raspozna%'anje nije biU
da su svi pribori bill lnttalirar
za ipijunske ciljeve. poJt. i
samo jedan centlmetar fi!mk
trake mogao da obuhvatl 22 d'
230 metara prostora, a lak
trake ostalo Je u rezervl za n
manje terlton'Je od ЗЛ00 kilo
metara; da je, najzad, cio mac
netofonskl pribor sa prijemnir
ma sluilo u obavJeStaJne svrhe
Strunjacl su Jo5 obJaJnJava!
pojedine dljelove opreme, njlho
vti tpeclfifnost, namjenu, nabro
jail karakter snlmljenlh objeka
ta i pclnijeli sudu bogatu ma
terljalnu dokumentaclju.
Trojlea drugih strufnjaka '
n!JH su dokaze I svoje zaklju
ke na osnovu otataka Tazblje
noga aviona, oruija I opreme
nadjene kod americTeojj pilota, plvlaei da materijalne einje-nlc- e
takodjer govore o tome da
Je Powersov let bio ipijunnk.
uperen protiv Sovjetskog Sa
veza.
I'rofeeor Prozorskij poIm. j
lrvjeitaj u ime komisij koja j
sa medicineVe taeke gled -- хл
pnsseavala Powcrseve 1 t n
stvari. tijekove i Bmirnke M
kmbMofid. bakterioloikl i k-m- ijaki
pregled je, prema пјетг-- о
pokazao da u nam. mice т,лЛ..+
a kod Powers zaista sluiile za
namjenjne svrhe, dok o jaira
etreva keji Je neeio sebem na;
belje govore laboraterijski rks
perlmenti. Pee keme Je dat
Otrev Iz injekelje aadjene kod
Pewera eree je prestaJ da rad
za I miaeta, a kttnefka smrt
Je B$tHpite sa cveg tri minu
ta. Bljell mil je egfaee Jo ra
nije za Jedan mkmt.
(Svrsit ее se)
Sna?c UX u Kongu
U IeopoldMlIru j- - sap' no. da snag- - lN u K g
raspolalu sa 17.000 of;c ra t vojnika pnpadnika nar or.ai
nih armija 27 zemaija. 1 N
raspolaf u takoljer sa ZZ
civil nih predetavnika ;z 4
zemlje. Stuibeni predstavnik sict-sk- e
dolazzoaairzkgsjataannvmioiozpiahucj'.eijjeedndaamuskeioetenooafpecortelczdnk-v-uc.liljj-c- iu Pa-kistan- a. Indonezje i Ujed-n- e Arapske Republike
PRETPL,CUJTE
SE ХЛ
"JEDГNSTV0,,!