000246

OCR Text: i
kjjUtaU уЛУц£ЛЈ,
57RAWA 6 JEDINSTVO Cetvrtak, 6 jula, 19S0.
Zabranjujuci potpisivanje stokholmskog
apela mira Titova ban da demaskira se
kao smrtni neprijatelj covecanstva
Izjava jugoslovcnskih politemigranata u PoljsKoj
Jugoslovenskl pohtemigranti U
Poljbkoj prilikom potpisivanja
jtekbolmskog apela mini konsta
tuju sJedcc u svojoj rezoluciji:
Ml, jugoelovenskl politemlgran
ti u Poljkoj, a potpunoetl se sla-lem- o м stokholmskim pelom I
potpieujetno ga, uvereni da Izra-iaram- o
ujedno I volju I osecanja
naroda Jugoslavije koji se bore ra
oalebodjenje ipod jarma sklnac"
I Titove klike.
Dok mnogomilloneke mate bo--
raca za mir, okupljene ©ko njego-v- e
tvrdjave — moenog Sovjet-ske- g
Saveza, vode velManstvenu
kampanju za zabranjivanje atom-sk- e
bombe 1 proglaiavanje za rat-ne- g
zloflnca one vlade koja prva
upotrebl atomsko oruije, titovcl
— agent! imperijalizma ne dezvo-ljavaj- u
Jugoalovensktm narodnim
masama da fspolje svoju volju 1
sveja ot-eeen-je, ne dozvoljavaju im
da petpKu itokholmskl ape), elic"-- W
kao Ho se dogsdja u monar- -
Bivsi kraljevski oficiri komanduju
vazdusnom odbranom
Komanda titovske protivavlon-sk- e
odbrane najbolje pokazuje ka
kftv je darvai sastav vojnog ruko
vodstva. Glavnl inspektor za pro-tivaviena- ku
artileriju je pukovnik
Srdjan Krmpoll, bivii kraljevski
komandant odbrane grada Iteogra-d- a
u vreme kapitululje, л sada
okorell titorac. Komandant celo-kup-ne
vazdune odbrane Je gene
ralmajor 2arko VidoTi, bivii kra-ljevski
oficir, koji je za poslfdnje
2 godine napredovao kod titovaca
fd potpukovnika do gencrala.
NaWnik Г. A. Odbrane Je pot-pukovn- ik
noSLoTi, takodje bivii
kraljevski oficir, sada rukovodilac
stalnih vjeibi u protlvavlonskoj
odbrani. Ovo su Imena nekih od
glaveUna koji edre I oblate u
ГАО. No pored ovih nlz drugih,
kao major Hod!!, biv kraljevski
ofieir, takodje I potpukovnik Mu-taf- i,
potpukovnik 1аШ I njima
silent, koji su verno slulill kralja
u ГАО, a sada lu!e Titu I njego-vo- j
bandi. Onl sada zauzimaju svn
rukevodca mesta u komandi. Me
dju njima певм n Jedneg jedinog
prvobarea, Jer su ih eve tltevel
pehepsili.
Pred fetveresprati zgradem i Saveza.
u beegTadkj Knee MihajlovoJ
IM sauMavHa se luksusna lltmi
s4im sa etnakem "CD". U {stem
tremtku Msao Je it kt s biaie-M- m
osmehm im Hi Jedan eevek.
Khmjajticl e, etwrk Je vrata na
Hnnisittl h kje Je ialfoo uhra-nfar- i,
vlawkl AmerikaiMC. Na dnu
MepeniMA (grade, na kejJ ptfe
"KfHwitet sa kiMmatgrafijuM,
evu dvejieu saeekao je emanji ew-ve-k,
erne I mesne putl, koji se ta
kodje kfenjae, eamehivae i u Hftu
u feftak bi vhokoin dekadendJe
Hhmu Mm komotntj. ле, taj
Mprke servMwwtl, nlj bis ni la-Vn- j,
n( 4мм r Sffrad, n Rft-be- j.
. . l#fHtavtte se da on na drtHrem
sffat lnw kMnet sa tapetama,
I м dra teWewa a s4hi, da Je tJ fev4t Ta4islav HHmfliar,
pettwdiilk ttv. KwwKtta sa ktne-nut4graf-ii.
Mskm Amrikneti btte je
WbW nvf'rlvfA-- s IWe Jp W#fee
a novanik da dHfnswi da bak
MA. Nepraswn se brse (cgadie.
9a s4tkim ssmthsm, te prim-ljes- w kao "prekrama sala". Jer,
na koneu, gpodm Ribnlkar pri-ma
baksM, same u dolarsktm le
kevtma I to za drage usttige, a ne
Me je mister Alena sa gospedl-n- m
DjNasem devetae na srej
dragi sprat
Da, mkttr Alen Je deiao da se
htfermiie kako staje stvari u Ju
ge4evrrfkJ kmefflatografit, Ima
M poteikoa, se, na kraju,
sprevode odredbe ugorora kejt Je
en zakljufw u Re4tn droru sa rjm prim prijatetjeni, ode-vent- m
ceMm u bek I okUenkn
lentama.
Najpre Je mister Alen od
pratfce fee kake je jwgesieven
ska kmemategrafija u sigvmim
i-ak-etna
gespndma RnWkara, ke)i
siari dbH pecnasjfk zapadnih
paeda Je h vremena ed pre rata, м nJhSert deienki eekerf
--'в IrtlH-lrt-i . rS-to-Јл-
ц
ne "тЛГ I vsiawsw dk je n--
are
hratejkl
.
ho-faHstic- loj Grfkoj i Frankovoj
Spaniji.
Na taj nafm se Titova banda,
koja je izdala Jugoslaviju, dema-klr- a
joi Jedanput kao verni agent
I izvriilac naredjenja amerttkih
ratnih potpaljivaca koji svetu pri-prema- ju
поти klaonicu i prete de-c- i,
fenama I starcima atomskim
I bakterioloikim oruijem. Titova
banda se raekrinkava na taj na
Jin kao smrtni neprijatelj mira I
covecanctva.
U tim ustovima borba za mir u
Jugoslaviji tesno je porezana sa
borbom protiv Titove klike ipiju-n- a
I diverzanata koji se nalaze u
luibl amerilkih ratnih pot pal ji-ae- a.
Pojacavajuci borbu protiv
Titore klike, raskrinkavaju nje-n- u
ratno-huikack- u propagandu,
bojkotuju(i prinudnu mobilizaciju
radne snage, ne dopuitajuli Izvoz
strateikih sirovina u kapitalisti
ke zemlje, borec4 se protiv pret- -
Takva Ista "elita" obufava no-v- e
kadrove za artileriju u ikolama
PAO u Zadru. Dovoljno Je napo-menu- ti
potpukovnike Simla, Gru.
J la i Andrfjla, koji su za pos-ledn- je
tri godine napredovali od
kapetana do potpukovnika. Svi
su bivii kraljevski oficiri. Valja
napomenuti da medju ovom gospo
dom nema nl jednog radnika.
ХШ oficiri koji su doili Iz SS--
SR-- a nalaze м skoro sv po 2—3
godine na iitoj dulnostl, mada
1st! Imaju znanja vi?e nego mnogi
drugl. No, merilo za dobljanje po-loiaj- a
nije na osnovu znanja 1 spo
sobnostl, ve ko hvall Tita I njego--- u
kliku I ko ume da pile bucnlje
rezolucije o vemostl Titu nje-govo- j
kompaniJI.
Poito su otkrili da se major
Djokoiic Obrad alaie sa rezolud
Jom Informbiroa, njega su odmah
uhapsill pod Izgovorom da je "lo-se"
vriio duinoet, Jer drugog "bo.
IJegM argumenta niiu Imali, poito
Je drug Djokovif borac od 1941
godine I na svim duinostima koj
su mu bile poverene radio je kao
pravi rukovodilac I komunista. 1st!
Razgovor utroje
— Da, mi prikazujemo po na- -
Jim bioskopima va!e filmeve. . .
da, bai te sa koje ste se sporatu
meli s gospodinom, ovaj. . . mar
Mom Tttom. . . da, da, odavno
khi "Rat divljth naka", "Pml-ra- m
MaietikaM. . . sigHrne. "Rat
dlvijih mafaka, verujte mi, Ja
sam iet pvta gledae da dam pri-mer
drugima. Pa Тагввп I ngv
4nH, — bote, kako глто skafe
pe dneeu. . . ne, ne, nh deka- -
dentnl, sarvJ bole.
s-M- jo da Ame-- _ т- -, НавЈи
J
kako
svga
J
ketla
jf
Je rti DJMas — mi Imame
sveje speHWiw gWHrte. Ml sme
prMhr dekadencij I sate sme ft
svtf, reMka brieaH re "dekaden-ri- j
I strege sabrsniti da se up©
treMjava. Time sme taj epeti pro
— Ma Je stvar s mletleismem
I besidejnetoi. NM su fNmevi
svi idejni Jer stne sabranili i re
"ГхНфК" kada m u pitanj
nasi I vaM fllmevt — svi od rrda
— I -- Carebni bar". I "La Kenga"
i "Meiedlje rrbedrs".
Djllas Je tek seda dspustie pret-sedufk- u
kmemategrafije da sedne.
GatdiAmerikaneu se to depale.
Smeikae se zadeveljne. Nku ga
lagati da Je kod Tfta sve kao ked
Hittera. Interesevao se za film
"Crna kemanda". Pretsednik klne-mategraf- ije
Je pao u delirijum
edttvljenja. "Pa to Je on J koji
ste speeijatno peslaVi za gespodl-n- a
RaBkovWa!" Pretsednik kme-mategrafije
Je prl pomenu oveg
Imena opet skoMo sa stoKce I lu
pk pta o petu.
— A, rutke, eevjetske ? . . . njih
zabranjttjeme, energino zabra-njvjem- e.
Pe nekt stari Dm nekl
put ipak prikaieme, Moramo da
zamaleme eel narodu, ai smo za
te z-abra-nW "Sta)mgradska btt
ke". i ieM ed m "Crvene epe-Mee- ",
--erb4 bar" I take da
1J. . .
ШЛ I daatta%Ja fafeaaM ТвТвВаа%11 ftaa
авЖ Рг% .гврвС eB-Ba- W RVMNI вв JC
AmlM KeJrtm Crsetaa AmiaL
Mm ш keaee 4
h Ttat. kw M
varanja Jugoslavije u placdann
anglo-amerttk- ih imperijalista —
narodi Jugoslavije bore se za mir,
za povratak nadonalne nezavls-nost- i
zemlje, za povratak u tabor
mira, demokratije i sodjalizma.
Izbor pretstavnika revoluclonar-n- e
Jugoslovenske emlgracije Pera
Popivode u Stalni komitet Svet-sko- g
pokreta branilaca mira pret
stavlja izraz priznanja vaine
ulege koju Igra demokrattkl Jugo
slovenski narod u borbi za mir.
Jugoslovenski politemigranti a
Poljskoj, potpiaujuji itokholmskl
apel, tjjedno se obavezuju da ft
pojafatl borbu za mir I nezavis-nes- t
Jugoslavije.
£ivela borba naroda sveta za
mir!
2iveo bedem mira — S88R I
vodja svetskog pokreta branilaea
mira — generalisimua Staljin!
Jugolovrniki polltrmigranll
u PoljuUJ.
je Imao neizmernih zariuga u to-k-u
rata, zbog cega Je bio 6— 7 puta
odlikovan. Ulivao je veliku popu-larnos- t
kod oficira, a naroftto
medju podoficirima. Dojei se re
volta koji Je nastao posle njego-vo- g hapenja I poito Je pretila o.
pasnost da I ostali oficiri podju
njegovim primerom, titovcl su ra
sformirali taj puk. Za druga DJo
kovica posle njegovog hapicnja ne
zna se niita.
Titovcl stalno drie u priprav-nost- l
protivavionsku odbranu I ve-Itaf- kl
pokuiavaju da Izazovu at
mosferu pripravnostj f otekivanja
napada Iz narodnih demokratija.
Titovtki komandant! u tome ne
mogu uspeti Jer nail bore! odltfno
znaju da bal titovcl vode politiku
uvlafenja naie zemlje u amerifke
I
lNabikitaikvljaubav I poverennjee nas boo-sга-- -. ., , , . са
prema Sovjetskom Saveiu I
narodnlm Mi na
svakom koraku raskrlnkavamo ti-tovs- ku delatnostl
P. P.
(Iz HMa "N'ova llorha',
1 Juna, 19Л0).
ge omladmaea daM buri4ijc4ma 1
keraea sa dtigalkim
grivama mesto kese. . .
— Da, od vaMh fllmeva sada
prikaittjeme. . . da, sada trenutno
Idu Tarsan triumfuje", "Crvene
Hpeilee", "Dientlm DHm",
"Peema mrtvim Ijubavnieima".
Kakvi sm Pa filmevL . . xet sa-m- i
naetevi najbolje gevre. Ova
"Peema mrtvim ljbavnieimaN. . .
ailno, ked nas, mate, svakim da
nem eve viie mrtvih. . . veseie se
memei gespodina Rankeviea.
— Kake? Kake ljudi pesecvj
vwie filmeve? Odmah cu vam re
. . . Kve stattetlke. . .
— PiaeeAijti, peseeuju. . . da,
siabe nared рееееиЈе v-ai-e fMmeve,
aH ntlia sate. . . mi vam ptaeame
kao da u Moakapl prepwti, a te
Je glavne.
MMer Alen je zaaemee. peste
re "siabe". IVgiedae Je beene na
mieter DJilasa i preeedie: "Zar
mister RaakevW te nlje ure-di-e.
. .7" Mister !+ Je zakeiu- -
tao eMma na pretsednika kmtma-tegrafij- e:
— Staaa? a bo!. . .
— Siabo, siabo. . . , da, bio J nete posecVfl "San u neei" zate
Mo su ljudi mtM da Je to "San
letnje посЧ po seksplru.
gestu bMo Je do-sta.
Naglo se digao. Mister Dji
las Je sJedw za njim.
Pretsednik kinemategraflje Ma-dMa- v
Ribrtikar, U pezl lift-boj- s
keji je iznenada debio otkas slul-b- e,
klecao je sa graJkama inoja
na Wo. Njemu se eve okretale
u glavi: I cetverespratnica, I Knez
Mihajseva вКеа, I eve ito je тМее.
Njegeva feteija u kabmetu te
lefenima. na drugem sprate, lje-Ijai- a
se I tresia kae a grecnto. . . TeMe ga Je Jedme te. Me se ne
trese same njegeva feteij. Тгем
se, — a, te se I te kake eseea —
red sts4fefnjsm defssdjajsma
KsaWk% Р МГМ MVTl lf?C - f "
94 se I fetctje rfcave THe-r-e fa- -
da edli 4
SLAVKO VHSMfi
Dve hiljade izpbljenih
pretplata
Titovski "Novi list" iz New
Yorka od 15 juna posvedujo
uvodnik pitanju svoje "kampa
nje" za nove pretpkrte 1 likuje
nod svojlm ucpehom. U Uts
vreme gospoda titovd sa ne-kt- a
narofitim veseljem beleje
"poraz" sveqih pro-tivnik- a.
Isti£u onl kako tobci
gube pretpkrte radni£ke novi
ne u Americi i Kanadi i tu na
pominju i nale "Jedinstvo"
Kao "dokaz" da ml gubimo
pretpkrte, titovski list uzima
Jedan na£ 6kmak u kom Je na-pomen- uto da smo mi sa odkts-ko- m
najih ljudi u Jugoekmju
izgubili mnogo i iz toga izvodi
zakljufak da gubimo pretpkrte
za to Sto ne vodimo pravilnu
politiku.
O ovom titovskom rezonova-nj- u
rnoglo bl se rtxfi mnogo all
demo to oetavlti aa drugi put.
Upitall bi raedjutim titovce, i
ove u New Yorku kao i one u
Beogradu da nam ka£u zaito
su obufttavljene one pretpkite
nallh povratnika iz Kanade?
Nlje tih pretplata bilo punih
2 hilrade a bilo Je Ipak preko
hlljode. all titovski dielati ni-s- u
nalim drugovima
i drugarlcama da fitaju "Je
dinttvo", i, naravno, logifoo je
bilo da obuaiavimo sve to pret-pkite.
Ietina je da smo izgubili je
dan broj pretpkitnlka u Kana
di i SAD. oeobito u SAD. Da
li je uzrok to Ito noil pret-platn- id
ne odobravaju na5
stay prema Titu? bi
bilo red da nema I toga, ima
ih i medju bivfim pretpiatnid
ma u Kanadi 1 SAD. Ali. koliko
ih ima oni su se do sada svi
do jednog izjasnili preko titov
skoa lieta ili sa ratnohuikaperkoepapgla.nndoave pmrioplreeme.) kojekakvlh prjToigTlaw. Izbrojte
demokratljama.
ratnohuikafku
beegradskeg
Amerikanskem
politiSkih
dopuStali
PogreSno
Dotrrfalvnnlom
i tju cme vjoju coiizo in ima
Da, izgubili smo mi pretpla-ta
1 joi emo ih Itgubiti. Svet-n- i
smo mi toga. A zaito ih u
gktvnotn gubimo neka vam ka-i- e
Rada Befanid Pitajte ga da
li Je njegov prijateij I sadafoji
titovski firer u Kanadi Andrija
Draft smeo da Ata "Borbu"
Hi "Pravdu- -. pa dak i onda
kod je iatu uredjivoo on, Hoda
BoianM.
Znaroo mi da stno isgubill i
is9ubtdetno ih Joi- - NapuAajj
i narxMtice radnt&e novine
svi ili vedna oAih koji su se
prtpiotili onda kada j
Cerfll hvolio Stoljina. Hapu-Itaj- u
novinu svi oni koji su po
sialt irtve hkidnog rata I pod-l9- i
crvenom stroAlu. Takve
ce dofaiti Utovski list. A ako
titovd smatraju da je to I nji-hovo- m
aasruoom. onda neka
Im bude na oast.
A sto se Uce ustpena vol
kempemto, aospodo, ml se ne
bi mnooo s tim hvaUli Kad j
ono v-si-or duvoo u nafem
ptavcu mi smo ih vise dobi
voli. Jdon od vafth novih prei-pkrtnik- a,
inoce noi debar pri-jotef- l,
dofoo j ovih dana 1 U-vinja- va
se kako j morao da s
pretpsoti na "rfovi hs4M jr bi
ieno da ide u posete Sredi-nfeni- m
Driavama. Poduptra
nje tHovaoa je dana najboija
oarantija da ce bM puten
Drugi nam prijetetj kale da bl
2eMo da dopremi £enu u Ka- -
nadu. tredi kale da nema gra-daneko- g
papira i da ga nece
dobiti ako flta "Jedinstvo- -, &t-vr- ti
nam prloa da radi u fab-ri- d
gde se progone kosaunfe
ti. peti veli da deoa vole odkt
Ш1 preko u SAD a na grarrfd
znaju ko kakvu novinu dta ltd
Eto qoepodo, to su va$i us-pe- st.
Svesni smo at toga. AH
podvta&mo opet da oak ni pod
ovakvtm okolrMstima, kad se
pfetpkrte na vale nstove mogu
pioesroi u bond i kod pret-psot- a
na voi 1W shaft koo po
tt SAO, vi nlsto
kskvoa recul- -
kt kd zoiumfe toUco po--
Vazan oglas
ГOKLOЧ — GIFTS
Objavljujem da sam otpremlo veliku poljku sa jugoelaveeskira brodom "SRBIJA"
pred ztekoliko dana,
Tako Isto stavljam do znanja da imadem 4ijedei Jwgovewkl brod "KORNAT'
koji odlazl oko 22 jula. Sve narudibe 1 gotovi sandud moraju bit! u mome skladiJtu
do 15 Jula. Tko nema adrese. neka se Javi. Poiurite se I Iskoristite brzu ctpremu.
Poialjite вте ito inoiete I namjeravate. BraSno ialjem svakih 15 dana najbrfim putem.
Xaro&to preporutam alanje hrane u vrelama i to:
100 lbs vrec bjelog braina do Rljeke 9.G0 do stanlce rr(manja $12.00
100 lbs kukuruznog braina " - 11.00 do " n 14.00
100 lbs bjelog griza-Vrupic- e H " 14.00 do " 17,00
100 lbs stupanog Jefma - 15.00 do - n laoo
120 lbs graha им 18.00 do " - 21.00
100 lbs rile Chinese type н и 28.00 do " " 26.00
100 lbs riie Super Patna H - 2C.00 do " " 29 00
100 lbs iecem и H 17.00 do - H 20.00
Super Patna riia je najbolja, krupna naroeito. Sre ove stvari mege Jeftinje
ako se £alju u vreama.
Hrana u sanducima po djeniku, za koje pSite. Stavljam na zanje da Je pkanje
najbolje mt kave rijeieno, radi koje sam Imao dosta teikofa, poito je urod Iz Juli
Amerike proile godine bio slab.
SADITE SVE STO IMADETE PREKO MOJE TRVE I JEDINE AGENCIJE
KOJA SAUE POKLONE U NEOGRANICENOJ TEzINI IZ KANADE.
Svaka poliljka osigurana Je za totalan I djeJomlcan gubitak. Kupujte u Kanadi,
pomozite njezinu ekonomiju, povelajte Izvoz iz Kanade.
Piiite za informacije I cijenike, na:
26.G.50.
Uspjeh pfknika VKJS
u Sudbury
Na 18 juna o. g4 organizaclja
VKJS odriala je svoj prvi ovogo
diinji piknik. Kako se javilo ve
iz nekih mjesta da je tog dana
bilo hladno oak I na Jugu, onda Je
kod nas bilo Joi hladnije. All us-prk- os
toga, radnici koji rade go-dina- ma
po rudnlcima, talionicama
I rafineriji ieljni su ittog zraka
I razonode pa su doili na piknik,
Jer su znali da ce svega toga na
ti na naiem pikniku. I tako se
sakupilo toliko naroda da toliko
nlje bilo od kako postoji naia or
ganizacija. Mogll bl slobodno re-f- l
da smo premaMli Toronto na
brojem posjetilaca, osebito omla-dine- .
Rilo Je eve vrlo veselo. PJe
valo se I plesalo, sve Je I Wo u naj-bolje- m
redu.
Valno Je ovdje napomenitl da
se Je pred sam piknik naMo ne- -
keliko "nezadeveljnika" koji su
direktno I Indirektno pokuKavali
da sabotiraju piknik. Oni su zeHi
po kelonlji gerarili su kake na
pikniku nece bitl nikega, jer da
organisaeije nema I tome tdM'ne.
Odvracall m IJude da ne idu na
piknik. Mlslim da im sutradan
nije bal bile drag kad su fell
o ogromnem №pjhu. MoWa ce
se o-- i "nesadovoljniei" sada uvje-rit- i
da rganisadja llvi I da ce
Hvjeti napredovati u prkos toga
ito su Ju onl napustiU. Organisa- -
cija Vijeea Je Joi jedina keja mek f
da ekupl narod oke sebe, bno te
na pikniku, keneertu Wi po drugim
aktivnestima. Ona ce pestejati ta
te Me je ena die eltaveg radnW--
keg pokreta. Ona petpomaie uni- - (
Je I vitva potponi svih dragih
radnifkih erganisaHja Im ton
njenl temeii evrrtl. Da J teme
take najMje se mole vtdjeti kad
usperedKe naeu I eetalu Mampu.
Naia nevina pesveeuje cijele stra-nie- e
prtanj naie wiije 1UMM8W.
Ona brant mterese radnika keji sj
sapesJeni u rwdnicima i te rad- -
nW --Hde. Naia erganisaeij I ne-vina
su deprinjeie avej die u ber-b- l
za efevanje naie onije u Sud
bury, a te inaei garaatlj zapo
slenja I beije usleve rada sa nas
same.
I buduci da naia nevina "Je
dmstve" p4e u interera naMh
radnika, Wanitve organizaeile
VKJS denijeto Je odkku da se
drugi piknik u Sudbury odrii u
kerist nale novine. Mi se nidi-m- o da it naii radnici poduprijetl
to odleku naie organizacije i da-t- i
potporu ovoj JedineJ radmVkoJ
nevini na naiem Jeziku u ovej
zemlji. Nadamo se da te na doj-d-u
piknik posjeta bitl joi boiji
a one "nezadeveljnike' ceme osta-ri- tl
neka se ljute. Des njih se mo-le
vrlo lake a meie e .kero i bo
Ije. Jer ra em I take peznati kae
ljudi kei se de podne ljuti na ei
JeM svtje a pesHje podne I na
sand sebe.
Radar.
РНШНиШЕ SE I VI МШО- -
NIMA POBORNIKA ZA MIR.
POTPISITE STOKHOLMSn
PROGLAS!
GEORGE SIGMUND. Rcff'd,
1 162 Bishop Street, Room 1,
Montreal 25, P. Q. Canada.
вацШкшшштш_м
1
вшшв
Protest protiv maltretiranja Branka Vukelica
Rczolucija org. VKJS u Timminsu
Drazi drugovi na urrdniitvu "Jedinstva",
Naia organizaclja VKJS u Tlmminiu uiTojila Je na avojej re
doviloj sjednicl proteslnu rezoluriju proliv zlolatljinja llrsnka
Vukelia po sadainjem reiimu u Jugonlitiji. Rezoluciju smo spstili
TilovoJ vlidi u Iteograd I lelimo da je iznesete prtlo naie Ji-no- ll.
Rczolucija glasit
Vladi FNRJ Iteograd
Organlzaclju VlJeca Lanadkih JuZnih Slavena u Tlmmln, On.
lario, zabrinjava Ijest da Je iz zagrrbitkog ntora nrntao drug
Ilranko VukelK. Drug Vukelic nima Je poznat kao nrpokolrbM borac
protiv faiitma, a poznat Je kao tikav I narodima JugooliHje ko
Jlma Je zajrdno odio borbu za onlobodjenje zemlje od fili.tilih
okupatora. Ml sloga protrstiramo protiv polupka od trane vaie
lade protiv druga Vukelica I tralimo njego-- o hezuilotno o-lo- bo djenje.
Sleo Aabin, tajstsV.
Rozolucij'a org. VKJS u Schumachoru
Schumacher, Ont, 20 Juna
Vladi FNRJ,
Reograd, Jugonlavlja.
Ogranak Vljeca Kanadkih Julnih Mitrni Iz Schumichera
slrogo protestira protiv lerora I zIoMavljanja kojeg Juzo-U-rn.- ka lid vrii nad nama poznatim drugom Rrankom Vukeli.
Pe druga Vukellfa Je nmtalo iz zagrtbaJkog ztvora
I do dinas se ne zna da li Je liv ili mrtav. Ml prolesllramo Iralimo
njrg0T6 onlobodjenje.
Za erganisactjtj VKJS,
Jolp fillmic, tajnik.
Rodoljubivi pokref slovackifi
rimo-kafolic- kih svecenika
Bransiava. (IF) — U redevi mttom klasom Ki
ma slovYsfkth nmo-katohik- ih su ustale protiv
veeenik--a to nikoo pokret ro 6a i za odrionto mira.
doijubivog sveosnslva. koto
uvidto pogobnosti noyodno-d-o
mokrocskog rsiima ne samo sa
Aroke mose trudbeoika. neoo
i sa svecsnstvo i akvu 1 koj
istupa no usku sarodnju -
dju akve i driave.
Pojetkom mes4i su skoro u
svima sresovima Stovo£ke odr-fon- e
konferendje privrJertka
tog pokreta, kojima su prisue-tvovo- le
sto4toe rimokatoMkih
svecenika I redovnika. Ma tim
konferendjama je israiena je-dnodu- sna
ieija. da sveenetvo
ide route uc rame s narodno
demokratekim reiimom i rod- - r
vljeslima,
Na konfntsndtoma ш iso-k-ro- ni
veeki odtori rodairubt-vt- h
svecsnika, koji propamto
ju pokret medju svima narod
no-demokrol- skl отЦопкоцеш i
MirOfJubivim sveMma.
U posdravnim teleeremmta
predqedntku repubhke i vtadi
su pHvrfenid pokreta torasit
svoju sahvamost i odsnost sa
btsgu, koju ira poeveouto no-rodno-demokr- atska driers i
obeoafc. da 6e soradjivoti na
toorodnfi sre4ne sutroinltoe i
odrianju mira svom svojom
snog om.
MEDICINA ZA STARI KRAJ
saljeme cvakevrsnu med+etnu a ere zemije Evrepe, sssl
streptemfvfn I ptnleWn za leeenje tbetkse. Heesete stow-krajskf- li
lekara iptmarato uV apetekeri.
WAJWEHDWXSCO LTD.
972 Ousma Si. West Toronto. Ontario.
"Л4. WA. WW
$
rg. iv-vv''o-v#-irc- -?