000244

OCR Text: STRAN'A 4
шлГ1.-;- ч __ I '!? _______________£ _______________. _._,.. -- _
i________ _!_i__. ЗЕшшЛ
Ovih cetvero omladinaca su delegati cetiri razlicite drza-v- e na Svetskom omladinskom festivalu u Varsavi.
RAZNE VESTI
21 milijun dolara za
ponioc od poplavc
postradalima u Indiji
NEW DELHI. — Premijer
Indijc, Nehru, je u parhi-men- tu
Izjavio, da je Sow
Savez pritekao u pomoc za
postradali narod od poplave
u predjelima Zapadnog Ben-gal- a
i Uttar Prades sa svo-tor- n
od dvadcsetijedan mil-ijun
dolara.
Predstavnici stranih drza-v- a posjctiti sovjetsku
atomsku stanicu
MOSKVA. — Sovjetsko
ministarstvo vanjskih poslo-v- a
pozvalo je ambasadore i
predstavnike stranih driava
u Moskvi da posjete jednu
sovjetsku stanicu za razvoj
atomske energije.
Ovo je ujcdno po prvi pu-t- a da su javno pozvani pred-stavnici
stranih dr2ava u
Moskvi dn posjete sovjctska
atomska postrojenja. Do da
nas pristup i razgledavanje
sovjetskih stanica za razvoj
atomske energije posjetili su
posjetnici kao premijer Ne-hru
i strani nauccnjaci koji
su nedavno posietili Sovjct-sk- i
Savez.
HENRI BARBVSSE
Predvidja sc 600.000 bcs-Ioslcn- ih dolazecc zimc
OTTAWA. — Federalno
odjeljenje rada predvidja,
da _e dolazece jeseni i zime
biti oko G00.000 besposlenih
radnika u Kanadi. Pro§logo-di§n- ji
broj besposlenih, pre
ma sluzbenim podacima, bio
je G50.000. Dok vlada pred-vidj- a
ovaj broj besposlenih
radnika za dolazecu jesen-sk- u zimsku sezonu, istovre-mon- o
se ni§ta ne poduzima
da se to sprijeci.
Prcd strajkom automobil- - skih radnika u Oshawi
OSHAWA. — Automobil-sk- i radnici zaposlcni kod
General Motors u Oshawi
odglasali su za Strajk. Od
dcset hiljada zaposlenih ra- dnika 9.800 glasovalo je za
Strajk.
Kada ce radnici stupiti nn
Strajk, ostavljeno je vodstvu
unije da donese odluku. Zrt-htj- ev radnika je lo centi po-visic- e
po witu i garancija o
redovitom godisnjem dohod-k- u bez obzira bili uposleni
Ш ne u tvornici.
— Uh — rcCe Barque — roravk) m one na kotija!
— Nije samo to! Osim naroCkih itXx armijki korpus
ima i sx'oju artiljertju, to jest ona, koja izravno spada pod
armijski korpos. a ipak se ratfuna u divizijsku artiljcriju.
te sc sastoji od art.ljerijskog parka: tcikth topoa, topow
za ImZcvc, proruavionskih. motoriziranih i Sta ti ja znam.
kako se sxc л-oj-nu
policiju na konju i pjcJoAu, sanitetlijc,
iivinarr, komoru, rezen-n- i straiarski puk, zatim ete penc-ralitab- a, intendantske £cte s kolima i stokom. O jamoj
automobilskoj eti mopao bih. kad bi mi se dalo. jto-ori-ti
Citav sat. A zatim hlapajniri s blapajnom. poitom ratni
sud. telerrafisti I clcktriarka &ta. S%--e to ima Јл-ој- е upra--nik- e. 2apojcdnike, оЈјсЈјспја i pododjeljenja. sve e
puno pisara. poilnih. ordonanasa i srakojakih dructh
Ijudi. Sad tek moid zamisliti. Jto sve mora imati u rU1
armijski peneral.
Uto nas okruli skupina --ojnika nosa5a. koji su osim
$voS prtljapa. nosili nrkakve sanduke i sreinjei-- e rinxxane
u pair. Pod teiinom oni teturaju i pokiu na remlju svoj
teret s uzdahom: uf !
— To su tajnid ptncralJtaba. Oni su sastavni dio pene-raHtab- a,
to jest, oni su kao ncka genarakwa pratnja. Kad
sele. vuku za sobom arhive. rrjHstre. stolen e i sru sitnariiu,
koja im je potrtboa pri pisanju. Gle. ridij. Ii je to. to ti
je rrulina ra pisanje. eno nose e ona drej ka — oeaj star-kelj- a i ona} futokljunac s rukom na pa£ki. Tri sekdje
kurirska, kancelarijska i topofOca sekdja armljskog
korpusa dijele divizijama geoprafske karte i prasx planove
prema ixvjrftajima IrtaJa tzrtdjaia. promatra_!a t zaroblje-nik-a Nad ofkirima iz svih t9i ureda steji }ef i njeov
zamfenik. obojica sa pdfcovnki a svi zajedno safkijavafu
жneraШab airmjsVoc korpisa. AK ptavnem stana a pra-vo- m smislu rifeci pripadifu I ordotim. kukari. mafazi- - ncn. гаашст, екпгкаа xanaari i konitCka ртнпјх, a sve I t to stoji pod kocnandora iednoc zaroviednfta. I
Uto ditie ruin skuptnu neito ema natrac.
— Cuvai se Makni se! — vtfe netke kao da se Mi is-rria- ri. te £ra, porooprt jo{ nekelkmom dmcera, jedtu. ko!ca prema varonima.
To je nanoran гоо. i je tlo narmrto, pa se kola. Urn
prestana da ih drie za to3rts i piraja. kotrljijj tutng.
— SI —
i
a NEMAcKO PiTANJE I EVROPSKA BEZBEDNOSTi Sramota za Kanadu
I
(Nastavak sa st 1)
govora preuzimaju u punom
obimu obavezu povezane sa
stvaranjem kolektivne be&-bedno- sti
u Evropi. IstoTe-men- o potpuno grube snagu
Severoatlantski ugovor, pai-ris- ki sporazumi i Лгагбазк1
Uffovor, a stvorene na njiho-vo- j
osnovi grupacije driava
Hkvidiraju se i zamenjuju
sveevropskim sistemom kaf- -
Iektivne bezbednostl
Ti predlozi imaju naroito
vazan znafaj az regulisanje
nemafkog problema. Njiho-v- o ostvarenje bi pomoglo ocl-lucno- m pokretanju napred
stvari nacionalnog ujedinje-nj- a Nemacke na miroljub?-vo- j
i demokratskoj osnovi,
po§to bi postepeno, korak po
korak, otstranilo glavne pre-prek- e koje danas smetaju.
reSenju toga problema. Zato
je prirodno Sto su Siroki krvf-go- vi evropske javnosti s o-dobre- njem dodekali sovjet-sk- e predloge. Francuski list
"Combat", na primer, izla-2u- di sovjetski plan reSenja
neraaSkog problema, isticao
je: "Stvarna prepreka za u-jedinj- enje Nemacke jeste
spoznaja neuverenosti koja
nastaje kod njenih suscda,
nau2enih gorkim iskustvom.
Put za ujedinjenje Nemacke
vodi kroz bezbednost u EvU
ropi i razoru2anje". Nema- -
Sporazum Madjarskom
o vodoprivrednim
pitanjima
(Nastavak sa st. 1)
ratifikacioni instrument! bu-du
izmijenjeni u BudimpeSti.
Sporazum jc zakljuScn za
period od pet godina, a uko-lik- o nijedna strana ugovor-nic- a na godinu dana prije
isteka toga roka no otka2e
, njegovu vainost, on se nut- -
matski produznva za nared-n- i
period od pet godina.
Jugoslavensko - madjarska
komisija za vodoprivredu.
ciji je sastav, djelokrug i
nagin rada predvidjen u po-sebno- m statutu, koj; 4nl s.il-sta- ni dio sporazuma, bit de
sastavljena od 10 clanova,
po pet sa svake strane. Ko-misija
5e se sastajnti redov-n-o dva puta godiSnje, a po
potrebi mo2c da odrfava i
vanredna zasjedanja.
O G A N J
6ki demokrtski list "Nojes
Dojcland" podvukao je u
svojim komentarima da po-pultan- je medjunarodne za
tegnutosti koje je postignuto
u ienevi poboljJava per-spektiv- e
гебепја nemadkog
problema. "Predlogom za
uspostavljanje sistema ko-lektivne
bezbednosti pisao je
list sovjetsxa delegacija je u
isto vreme teiila ka ujedl--
njenju Nemacke koje bi bilo
znatno olaksano postoja-nje- m mirnih uslova u Ev-rop- L"
U svom izveStaju o rezulA
tatima 2eneske konferen-cij- e
na zasedanju Vrhovnog
sovjeta SSSR N. A. Bulga-nji- n je podvukao da "teSko-- e
povezane s regulisanjem
nemackog problema ne tre--
ba da budu prepreka... u re-
Senju osnovnog glavnog pi- - tanja koje treba da razmot-tr-e ministri spoljnih poslova,
pitanja stvaranja sistema
op5teeTopske bezbednosti".
Za to su krvno zaintereso-van- i
svi evropski narodi,
Glavni zadatak osiguranja
bezbednosti Evrope — stva- -
ranje sistema koiektiTie
evropske bezbednosti — tnV
ba da bude гебеп u intercsu
op§teg mira.
Sovjetska farmerska
mimoici
ce Toronto
(Nastavak sa st, 1)
sjetiti Toronto i Kajiadske
nacionalne izloibe, u Toron-t- u je nastalo nezadovoljstvo.
Narod je nezadovoljan i
smatra da veliku krivicu
zbog toga nosi torontovska
gradska uprava. Ovi pako
poku§avaju da sa raznim
izjavama, operu svoju sraV
motu i svoje ranije stanovi-St- e "da Toronto nece slu2-bon- o doekati delegacije",
— ka2u, da iz Ottawe o to- -
me nisu niSta obavjesteni
ltd. —
Prijatelji dobrih odnosa
izmedju naroda Sovjetskog
Savcza i Kanade slazu sc sa
odlukom sovjetsko farmer-sk-e delegacije i smatraju da
time nisu povredjeni dobri
odnosi i simpatije naroda
Toronta prema Sovjetskom
Savezu vec" da su time u pra-vo- m svijetu prikazani reak-cionar- ni
krugovi koji se na-laz- e
u gradskoj upravi i on
da te huliganskc organiza-cij- e koje nanasaju sramotu
i Stetu ugledu Kanade.
Ludi su smrknuti. piraju iz petnih iila, ikrgufu zubima i
gundjaju, kao da su se uhvatili u koitac s nekom nemani
u ncnfnoj tami.
Darque, $c trljajui kriia, traii objaSnjcnje od jednog
pobjeinjelog radnika.
— Ho5el Ii odgurati, staro kljuse?
— Sto ti bogova! — odbrusi mu ovaj potpuno zauzet
svojim poslom. — Pazi, udarit emo o kamen. Smrskat
itte mi kolica!
Kako su se kola naglo maknula, on ponovo udart o
Barqua i sada mu odgovori:
— A {ta ti tu smrdi!, nespretn jakovifu ?
— To je moja stvar, ispi6ituro pijana! — odvrati mu
Darque. — Sta ja tu radim! I U ti valja! Oh uJljWe po-sran- u
gle ti njega!
— Makni sc — povtfe opet drugi. koji je iJao s gomi-lo- m
Ijudi, Jto sa nosili razne terete, are odreda velike.
NemaJ gdje da sc smjekit Gdjegod stanei, nekome
smetaj. Koraknrf naprijed, razmaknei, se, odnuknrf sc.
— A k tome — nastavlja Cocon kao kakav uenjak, koji
se ne da ni.im smesti — ima divizija, koje su otpriUke
organiziranr kao armijski korpus . . .
— Da, da, znamo to, umukni --eiJ jednom!
— АГ se u mrdna dere u svojoj staji na kotaSma. —
reife Paradis. — Bit (c da je punka nekom drugom konju.
— Kladim se, da je to idrijebe pukovskog lije&ilka, o
kome je nckidan rekao iivinar, da je tde, koje se sprema
da postane krava.
— Ipak je rre to dobro organizirano. nema {to da se
kale — divi se Lamuse, koga je tog trrnutka grupa arti.
Iieraca sa sanduama gumula u stranu.
#— Tko je — potvrdi Marthereaa. — Da se sve to pri-red- e
kraju. nisu dorasle ni glape tikve. ni lijervSne . . . Boga ti tvoga. pari, kuda stajrf evojom prokletom nolu-rtno- m. pasja diigerico!
— To ti je seKdba! Kad sam se preseBo a Marroossis
sa svojoxn obit eljt, bilo je manje buke. Isttna bog. nisam ja
mkakav bukai,
Nastade ta}c, a onda se opet ja-r-i Gxon.
— Kad K profla sva francuska voj ska —ne govorim o
onoj, koja se smjestila u pozadini, gdje je dvaput viJe
82 —
(Nastavak sa st 1)
nadskog naroda koji ne mo-i- e trpiti ovakve ispade i na-sil- na ponasanja. Oni koji su
dosli ovde iz drugih zemalja
moraju poStovati ove princi- -
pe kao deo njihovog novog
zivota. Ako oni ne budu nai-stoja- li da ih poltuju ... mi
verujemo da ce "cina ka-nadsk-og
naroda pozdraviti
deportaciju vodja tih rulja
koji su sa svojim nasilnim
istupanjem osramotili ponos
Winnipega u proSlu sredu".
Uvodnik 'Globe and Mail'
i raspolozenje kanadskog
naroda prisililo je i "Toron-to
Daily Star" da u svom u-vodn- iku od subote ostro osu-- di
ove banditske ispade. On
kaie dasu "novi Kanadjani"!
sa svojim ispadima osramo-tili
"njihovu novu zemlju u
kojoj sada live."
Nnravno, ovakve ispade
ovih nacistickih ostataka,
mora svaki poSten i inteli-genta- n
covek da osudi. Kada
bi federalna vlada u Ottawi
malo i§e povela габипа o
tome, tih ispada ne bi bilo.
Medjutim tu se izrazava da
u Kanadi joS uvek prevladai-v- a struja koja je za podrza-vanj- e "hladnog rat.a" koja
koristi ove nacistiike ele-men- te
za joS vede raspiriva-nj- e
takve situacije.
Ovi ispadi ukrajinskih, li-tvins- kih
I drugih nacistidkih
elemenata i ravnoduSnost
kanadske vlade da spredi
drske napade na sovjetskc
poljopriNTedne delegate, ne-c- e pruiiti ba5 najbolji pri-mer
u svetu. Ovo moie samo
da osramoti ugled Kanade
ne samo kod sovjetskog na,-rod- a,
nego kod svih naroda
u svetu.
Vreme je da se ved jed-no- m stanc na kraj ovoj ban-d- i
i njihovom razuzdanom
huliganizmu.
B. Stevanov.
Prcd medjunarodni sajam
u Zagrcbu
ZAGREB. — Prcd skorim
otvorenjem medjunarodnog
sajma u Zagrebu izjavljuje
se, da ce ovogodiSnji sajam
biti od vedeg znadaja i po
obimu vedi od bilo kojeg od
rata na ovamo. Cetiri petine
prostora okupirano de biti
po zomljama Sovjetskog Sa-vez- a
i narodnih demokracija
— prostor ravan prema pet-nae- st drugih zemalja.
Ijudi i pomo-ni-h .eta, kao na primjer, boIniAe ambulante.
koje su stajale dc%et mitijuna i koje mogu e%akuirati sedam
tiju.a bolesnika na dan — ponatljam, kad bi ovako pro-{l- a
sva nala voj ska u vlakosima sa {ezdeset vagona, koji
idu jedan za drugim u vremenskim razmacima od fetvrt
sata, trebalo bi joj fetrdeset dana i etrdeset no5i.
— Ah! — rrfcofe svi.
No o je prcviSe za njihovu maitu, oni se prestaju zani-ma- ti
za to, jer im se gade velike brojke. Zijeva im se. te
jednim okom. koje euzi, prate kroz metei psoka i vike.
kroz dim i bJejanje, kroz svijetla i iskre — kako gori stra-{n- a
linija oklopljenog vlaka. koji prolazi u daljini.
VIII DOPUST
Prije nego {to £e prodi poljima putem, koji %-o-di
u ro-vm-e, Eudore je malko sjeo blizu zdenca uz cestu. Ukrstivti
ruke, obuhvatio je koljeno, podigao je n-oj- e blijedo lice.
na kome nije bilo brkova pod nosom, %-e-d
sa mu samo na
krajevima usana izbile malje. Zviidukao je iijevnuo u
lice zori, tako da su mu suae navrle na oS.
Ncki vojnik od --ozarske cete. koji je konao na rubu
{ume tamo, gdje je stajao red kola i konja kao u kakvom
ciganskom logoru — a koga je privukao zdenac uz cestu —
dolazio je sa dva platnena vjedra za vodu, koja su se klatita
u njegovim rukama. Zaustavio e pred pospanim pjeUkom,
koji je bio bez oruija, te je imao samo punu torbu na
Iedjtma.
— Vradal se s dopusta?
— Jest — odgovori Eudore.
— E pa, dragovhfu nxj — rece vooar odiazefi — nenul
na Jto da se potuL'l, ako inul {est dana dopusta a svojoj
torbi.
Uto se ukaiu cetiri vojruka idufi nir cestu tc&tra t brzim
koradma, a cokule su im b9e pene blata. te te se -- inile
ogromne kao u kakvoj karikaturi. Kad su vglcdali Eedora,
svi stado{e kao jedan.
— Eno Eudora! Hej. Eudore! Vratk si se. budak stara
— viknule svi i potr£a{e pretaa пјепш s ispruienim rukama.
koje su bile toliko nateklc i crrene, kao da su navukli pie-ten- e rukavk.
— Dobro juiro, djecof — re Eodore.
— 83 —
iii.i - - - . - . — . ________ _ irL t L ' O B J A V B
SJEDNIGA ODSJEKA 832 HBZ U TORONTU
TORONTO. — U ponedeljak 12 novembra u 8 sati
na veder odriati de se redovita sjednica odsjeka 832
HBZ. Sjednica de se odrfati u dvorani na 386 Ontario St
Ova sjednica je vrlo vaina pa je potrebno da istoj
prisustvuju po mogucnosti svi dlanovi Odsjeka. Vaina je zbog toga §to de se na istoj raspravljati o preporuka-m- a nasem delegatu Devete konvencije Zajednice i uspo-stavi- ti ili obnoviti kugladku ligu za dolazecu sezonu. Vec danas se predvidja da ce ovogodiSnja kugladka Hga biti
veda i prema tome kompetentnija da zastupa na§ odsjek na dolazedim kugladkim utakmicama u Ju2nom Ontariu.
Jo5 jednom pozivamo cjelokupno dlanstvo da pri-sustv- uje pitanja. sjednici i pomogne u rjeSavanju spomenutih
Tajnik.
Odlican ii rod voca u Bosni
i Hercegovini
Bihac. — Ove godine oce-kuj- e
se u cijeloj Bosanskoj
Krajini odlidan urod voca,
prvenstveno Sljiva, jabuka i
кгибака. Medjutim, do be- - bneisoustajeposdvuegzeatemjeosezcbidljannijae,
mjere, da se otkup i prera-d- a velikih'kolidina voca us-PJeS- no obave. U nepovoljV
nom poloiaju kredit za na-bav- ku ambalaie.
I1HOJ
kave
84
HKOJ 72 $13.00
kave
kakao
M u
1
POZOR — SVELJE
—N'ur zasluiba kue iiva-Ju- di odJjela za lutke (doIU) za
Jednu od prvih kanadskih tror-nic- a za Iskuntvo je vaino
all nije osnovno. dox2ite
Btanovitu kolifinu, (bundle) —
uz prihfnu platnu Ijestvlcu, do-bije- te novae. Posao Je etalan.
ovaj posao potrebna Je elek-trlJ- na
ih-ai-a maJina.
odnoei na grad Toronto 1 predgradja.
Earle PuIIan iMd.
76 UVIllnRton St.
COSULICH POKLON PAKETI
fedina agencija koja ima svoje a.gtrncije u Kanadi i USA, i vlastito skladiite u Trstu. Garantiramo u cjclosti za nac po-- iiljke koje X£u u roku od 20 do 25 dana primaocu.
LBS. NAJFINIJEG DJELOG BRASNA, do zadnje stanl
primaoca $10.73
100 LBS. NAJFINIJEG BJELOG BRASNA,
do Rijeke $ 8.75
Standard paketi slobodni od carine
PAKET
H3i kk?r.. rife
ГЛККТ
i гаЈа
J 7.30
C kjr. rife
3 kp.
kjr.
U Vg.
kg. рарга zrnu
kod
lutke.
Cim
Za
Ovn
samo
Co.
W.
$ve
100
22 Ibe. Ш1ШегОаЈ 91. _ $14.00
11 lbs. rife
C lbs. kave
1 lb. faja
Ц lb. papra u zrnu
iukct nnoj
10 kjr. fs5ra
C кг. ri£e
3 kg. kave
$12.60
Traiite naJe cjenike, za sastav pakcta po VaSoj ielji, kao i naS
kompletni ejenik $a standard pakctima I ostalim kudnim artiklima,
--tatim radia, biciklc, friiidcrc, livtie majinc itd.
600 DINARA ZA 51.—, u ncogramVcnoj koltfini ispladujcmo
uz potpunu naJu garanriju u roku od 12 do 14 dina.
Troiak га svaku surou $1.50.
Z sit narudibe i potrebe obratite se пл
BRAN CO COSULICH
279 Queen St W., Toronto 2B, Ont. Tel. EM6-387- 7
— Je Ii bilo dobro? Hajde, reci, kako
ПХИП&?
si se
— Da — odgovori Eudore. — Nije bilo lo{e.
— ЛП smo upravo tstovartvali vino i svoje smo odgu-di- h. Hoemo li se vratiti zajedno?
Siili su jedan za drugim niz nasip ote, uhvatili sc pod
ruku preko polja, koje kao da je bilo premazano sivom
ibukom, u kojoj su cokule pittale, kao kad se mijesi tijesto
u navama.
— I tako si vidio s%-oj- u ienicu, s-o-ju
Maricttu. Ta ti
ionako ni o em drugom ne mislii, pa ne bi mogao ni usta
ots-orit- i. a da nam ncito o njoj ne nabaja{.
Eudorovo se bljedunjas-- o Ike otegne.
— Dakako, vidio sam svoju fernt, ali svega jedamput
Nije bilo mogue drukfije Nismo ima Ii sree.
— Kako to?
— Evo kako. Zna{, da iivimo u ViHered'Abbe. u zaselku
sa svega cetiri kuce s obje strane ccste. Uprasx u jednoj
od tih kuca na{e je ognji{te. to jest, ona ta stanuje. ili
bolje refeno, ona tu opet stanuje, otkako granate vile ne
smetaju torn gnijezdu. Kad je saznala, da dolazim na do-pus- t, zatralila je pronusnicu za Mont-Saint-Elo- i, gdje five
moji roditeiji i, jer je moja objava glasila za Mont-Saint-Elo- i. Je Ii ti sada jasno? Ona panwtna iena, to ti je poz-nat- o, pr je zatralila propusnicu nrije nego sam mogxo po-miUja- ti a odlazak na dopust tfnato svemu tome, ja sam
ipak sttgao prije. nego je ona dobila propusnicti Ja sam
ipak oeputovao, jer i sam zna{, da u ftti treba rtkoriti
priliku, kad ti se ona pruii. I tako sam je cckao kod svojsh
staraca. Znal, da ih vcoma rolim, ali sam ipk bio ne.aspo-loien- . Bik su zadovoljni. bo me vide, ali im nije bilo u-god- no, {to sc nam osjefao voljlo u njihos-- u dntftvu. AK
Jto sam mogao? Najzad, predveftr uo5 meg odiavka do-ju- ri na bkikhi neki — Florendn sin — s Marict-tini- m
ptsmom, u koj cm me obavje&ava, da joj jei msu
izdali propusnicu.
— Naopako! — povikafc drug.
— Medjutim — nastavi Eedore — mogao sam da ttra-di- m
samo jo{ jedno; poS k natcinike. d on zatraii od
vojnih -- rlasti propusmcu хл mene i da ja osobno rojtarim
1- - ieni u Villen.
— 84 —
ГЛКЕТ
oprcme
provco,
urediti.
momSC