000239

OCR Text: нт
"j
li
STRANA 3
i-- -i:
ВРНв(јгЧ!кчИ9 Iz Jugoslavije IJLK1IU mnn гека gtfife®!
Tragedija
tfc,4flEi£hi
JSt.
10J
— Pazi samo! Ipak iraa straie. Prvi
utisak jo varljiv, — Salio so zadovoljni
LauSek.
Po krajcvima iskrdene poljano bila su
navaljena stabla, oblozena jelovim pra-nam- a,
kao zaklon sa strano od koje duva
vetar. A nasred poljane plamtelo su va-tr- e.
oblaci dima puni varnica dizali su se
u tamno-ljubidns- to vedernje nebo, s bo-rov- ih
kroSnji padao je otopljeni snep.
Partizani su dutke scdeli kraj vatre; pu-se- ci
lozili drva i na veliki opanj i darkali
po vatri da bi je јоЗ jade raspalili. Nosili
su odelo kakvo je ko stipno: Sinjele ra-zn- ili
nijansa, boje i kroja, oprtade od
neudinjcne kofe, Salove, suknene punjeve
— bnS kao da su zajednidke ratne nevolje
okupile mirae stanovnikc nekoliko drza
vn. Samo jo jcdno bilo kod svih isto —
crvena zvezda na sajkndama ili iscepanim
kadkctima.
Kad su nas spazili, partizani se dipoSe.
— Ko sto? Odaklo? — prosuSc so
pitanja.
— Iz "Drezdena", — odpovori LauSek.
— PobepH?
— Da.
— Ovo jo Rus — rede Musid pokazu-juc- i
na mono i upita: — A pde jo, Ne-deljk- o,
rudar, znate li pa?
— Znamo, znamo — du so nekoliko
plasova.
— Eno Nodcljka kod one vatre.
Mi so svi, u pomili, uputismo ka uda-ljen- oj
vatri.
— Nedeljko — vikaii su partizani. —
Evo ti zomljaka u postc!
RazmnknuvSi prane zaklona, pred nas
izadjc mlad borac boleSljiva izpleda. To
jo bio rudar Nedeljko, o komc mi jo tako
mnopo pricao Musid. Prijatclji so zaprliSc.
Opct su zajcdno!
Po loporu so vec pronela vest o naSem
dolasku. Svisu znali ko smo ja i moji sa-putn- ici.
Odasvud su nam prilazili par-tizani.
— Rus? Ti si Rus? Zdravo, brate. Do--,
bro do5ao. Kako si? — dulo so sa svih
strana.
Zaplodali su inc. pipali mi odelo, ba5
kao da sam pao s drupe planete, pde je
sve drukdije nepo na zemlji. Jako ih je
zaOudilo Sto vide na meni ncmadki totov-s- ki
koporan, sto su cizme obicne, od im-prepnira- nop
filca, s iskrivljenim lubovi- -
ma, a kapa istop kroja kao i njihova.
Zato su ih metalna sivomaslinasta dug-ma- d
s ispupdenom petokrakom, koja su
ostala na bluzi, odmah uverila da sam iz
socijalistidkop sveta. Jedno slabo pridvrS-cen- o
dapme odmah bi otkinuto i podje
tx ruke u ruku. Razpledali su pa pri
svetlosti vatre s takvim ncnasitim divlje-rje- m,
kao Mo numizmatidar razpleda slu-daj- no
ftadjeni rctki start novae. Cak s pa
probnH i шл seb. Sa sarovik, жаглеНк Ilea
nje ilasio radosui osmok.
— Kako si ? Kako si brate? — skre
sobito uporno pKao j iovok s viw,
koSdatiei lieem 1 мшфмт svotttm
c J iraa
— Pa Mk. — Sada J dcfere, — d-pov-oHk
srpski.
To 3e s#aa progovorio a njikovom je-zlk- u.
sve ik je odoievilo. Osxaosi postale
llri i izraikiji.
Xeko me ste2e a zaprljaj ! tako stiSte
da umak) ne izpubih dah. neko rae snaino
mmW№'-- - ffv
It. iffit"гаажш. .
OREST MALJCEVi
poljubi u usta, neko uze moju ruku u
svoju, kao u kleSta, ne ispuStajuci je.
MrsaW borac potraii noto u svojoj tor-- bi
i izvadi komad mladop sira.
— Jedi! Izvoli, brate, jedi.
Posadiso nas oko vatre na oveje koio i
poceSe da nas nudo ko jo 6im imao: popa-cam- a,
suvim Sljivama, pecenim kukuru-zo- m.
Xisam stizao da odpovorim na pi-tanja:
kako sam dospeo u Juposlaviju,
kako sam pobcpao iz lopora, pdc sada na-pred- uje
Crvena armija, kako iive sovjet-sk- i
Ijudi. Zanimalo ih je pde sam se £ko-lov- ao
i da li sam o2enjen.
Od uzbudjenja zastajao mi jo dah. To-lik- o
je srdadnosti i toplih osecanja bilo
u torn susretu, u toj naivnoj, skoro decjoj
ra'doznalosti, toliko ncpomuceno vero u
sve naSe nabolje, naprcdno, svetlo.
Ali ja nisam smctao s uma naS plan l
potsetio sam na njepa svoje drupove.
— Ta vas tu zaista ima djavolski mno-p- o
! — prihvati LauSek. — Pa zasto onda
sedite? U Semu je stvar? ZaSto ne kre-nc- te
na Ror?
— Nedeljko, zaSto ne idete na Bor? —
stropo ponovi Music pitanjc Ccha.
Rudar slefe ramenima:
— Noma narcdjenja, kako da podjeS?
— Ceo mesec scdimo badava, — do-ba- ci
d 141 pi.
— Eto ti pa sad — zacudi ee LauSek.
— Ne moie biti, nije poverovao Kola-dion- e.
— Pa kakva ste vi onda vojska?
O бсти mislp u vaSem htabu?
— Ko zna? — odmahnu Xedcljko ru-ko- m.
— Imamo sve: puSke, mitraljezc.
Evo i bombu imam. Sad sam je napravio.
Mopli bismo ako hoceS sad poci u napad,
a naredjonja noma. Evo vidi, je li dobro?
Okrenuo se prema meni i pokazao mi
metalni valjak nabijen cksplozivom, sa
pridvrsccnom knpslom u vidu kapice.
— Dakle, vcliS noma naredjonja? A u
Boru ima ditavo skladitc pravih bombi
i sasvim ih jo lako uzeti. . . St a vas drfi
ovdo? — raspitivao sam se ja.
Borci su nam, upadajuci jedan drupom
u red, objaSnjavali svoj poloiaj. Krivica
nije do njih. Spremni su oni da juriSaju
na Bor i danju i uvede, i u zoru, u svi-tanj- e.
"dok zorica ne pomoli lica". I za-ma- lo
Sto u nestrpljenju sami nisu krenuli
na Bor one nodi kad su videli nad rudni-ko- m
kosmati plamen pozara. Ali. . . za-drz- ala
ih komanda, objasnivsi da postoji
direktiva iz vrhovnop Staba, kojom se na-redj- uje
da se no dira Bor, jer okna, rud-ni- k
i zavod — narodno dobro — i to
kako trebati posle rata. Partizani su
opravdano nepodovali: kad je njihovo
dobro u neprijateljskim rukama, znadi da
je uteliko potrebnije eto pre pa uzeti na-za- d.
U to vreme. iz lopora u Majdanpeku
prebtfe e do pertizena deeet Srba i tri
Rima. debri hrabri momci, — oai su jo5
vii# фкот9вН ljttde. Resi 98Ц otili ko-mwwda- ntu krp#a, koji je tamait bio do
I м briifed. i ЧаН н porno da zahtevaju
d Mje bile kakvK akeijti. Ovaj se s po-i£4l- ca iMkae, a zatim j davoHe da dva
ajtetja batalJAa iavre apad a Maj-danpe- k.
Partizani poili, аИ su kod sa-w- oy mdnika naiiU na zsedti oesovaca
i fetnika. naorviaath awtoitttfaaa. Samo j etude popiiMle maepo hrabrih boraca.
kommiista. U ororienra boje v faMstima
pala su tri smela Rusa.
(Xastavide se)
'Uzajamna pomoc
reakcionera
j List "Za socijalistiCku Ju--'
poslaviju" donosi :
Izmedju Rima i Beoprada
ve5 duie лтетепа vode se Casopis "Xa§a stvarnost"
prepovori, pretresaju se broju od jula 1933 pod.
predlozi za Pe da je smrtnost dece
"resenje" trJcanskop pita- - Juposlaviji veca nepo je-n- ja
na bazi podele Slobodne dnoj eTopskoj zemlji. Dok
Teritorife Trsta. na uStrb prosecna smrtnost dece ci- -
naroda STT suprotno od-redba-ma
mirovnop upovora
sa Italijom. U isto vreme,
da bi prikrili ovu sramnu
trpovinu narodom STT da
provarill svoje ,,вли Juaiu "P"k
bflocrrndski unrav. hro Sto znaci da i°
Ijadi prde se "na pasja
kola".
AH nrrodi Juposlavije
Italije na pri-meri- ma
vide kako njihovi
vlasodrSci, uprkos prividnop
plozenja, pokorno sluSaju is-to
pospodare, da se medjuso-bn-o
pomaiu, zajednidki ude-ttvu- ju
raznim zaverama
protiv slobodoljubivih naro-d- a
itd. To najbolje pokazu-j- u
poslednji parlamentarni
izbori Italiji, kada su ju-poslove- nski
vladajuci krupo-- i
udinili velike uslupe svo-joj
dcmohriSdanskoj sabradi.
Kako javlja orpan Komu-nistid- ke
partije STT "II La- -
oratorc" juposlo venska
Stamparija Trstu Stampala
jo izborni materijal demo-hriScans- kc
partije time po-mop- la
italijanskim klcrikal-cim- a
izbornoj kampanji
protiv propresivnih snapa na
eclu sa Kompartijom Italije.
Poznato je da so Trstu,
ulici Montoki nalazi jupo- -
slovenskn stnmparija kojoj
so fitampa "Primorski dnev-nik- "
drupe zvanidno jupo-slovens- ke
publikacije. Sredi-no- m
maja Stamparija je do-bi- la
iz Juposlavije ovedu
partiju hartije. Sva ova har-tij-a
upotrebljenn jo za Stam- -
panje demohri-sdansko-p
iz-bora- op
mntcrijala.
U toj Stampariji lzradjcn
jc faksimil plasadkop listida
za izbore za senat srezu
Udine. Na faksimilu nacrta-n- a
je strelica koja ukazujc
plasadu da treba da plasa za
partiju i za
njenop knndidata srezu U-di- ne
— senatora Tesitorina.
Samo ovakvih faksimila
tampano je pomonutoj
siampariji oko GO hiljada
pnmeraka. U toj istoj £tam-pari- ii
oStampani su i pro-papandisti- dki letci demohri-dansk- e
partije koji su bill
upudeni Italiju.
svadjali ita- -
"duvaju Istu tik-- u'
Linjenice optuzuju
Katastrofalna smrtnost ' Pljacka, a ne suSa. . .
dece zemlji
,
I
'
! u 5
i protivpredlozi ,
u
i u
,
' u
i
i
mnopobrojnim
demohrildansku
tavom svetu iznosi — po-Is- to
od ukupnop broja dece,
dotle smrtnost dece naSoj
zemlji iznosi, dak prema po-daci- ma
re2imske §tampe.
bi narode iU ou
I rimski dcce- -
i
u
u
u
i
u
u u
G
u
i
u
u
o--
u
u
i
u
л
u
C S
u
ona 1,5 put veda nepo pro-sed- na
smrtnost dece u sve-tu.
Medjutim, podaci o sta-nj- u
u vecini krajeva na§e
zemlje povore da je smrt-nost
dece nekoliko puta
veda.
Ovo dinjenice jasno poka-zuj- u
da danaSnjc vlasti ne
vode nikakve bripe o zdrav-Ij-u
i iivotima dece juposlo-venskih
trudbenika, uslod
depa smrtnost dece u Jupo-slaviji
nije mnnja od smrt-nos- ti
dece u najzaostalijim
kapitalistidkim i kolonijal-ni- m
zemljama.
Skole bez ucitclja,
a ucitclji bez posla
Kako saopStava beoprad-sk- i
listid "Politika", u Srbiji
ovo podine zavrSava uditelj-sk- c
gkolo oko 2.000 mladih
uditclja. Medjutim, prema
zvanidnim podacima nekoli-ko
stotina tih novih uditclja
no mopu da dobiju posao,
iako ц mnopim srezovimn
Srbije 5kole ncmaju uditclja.
U Jablanidkom srezu. na
smena.
Rumunije.
i
U januaru, februaru i mar-t-u
ove podine — kada bi iz-v- oz
hrane do nove ietvc mo-ra- o
biti sveden na minimum
— titovski banditi su pove--
cali izvoz su potvrpavaju
proizvoda na se zestokoj i
27fc od cjelokupnop izvoza,
prema 23£ u istom razdob-Ij- u
1952.
Posljedice top pojadanop
izvoza hrane razumljivo ni-su
mople izostati. U mjesccu
aprilu ove podine bilo jo na
tr2i§tu za oko ? manjo
hrane nepo u martu. a cije-n- e
poljoprivrednim prd- -
hrambenim proizvodima su
porasle prosjedno za oko
17%.
Pojadani izvoz hrane u
prvom 1953 od-laz- io
se i u vanredno na-plo- m
porastu cijena obroka
u restoranima.
Ali 5to je narodito karak-teristidn- o,
to je dinjenica, da
se u zemlji prodaje vedinom
hrnna, koja se zbop svojo
lose kakvoce nije mopla iz-ves- ti.
Poznato je na pr. da
titovsko izvozno poduzedc
Vajda, prodaje u Sarajcvu
po 13.—, u Splitu po M.—
dinara jaja, koja zapadno-njemad- ki
i cnpleski kupci
nisu hteli da preuzmu zbop
topa Sto nisu svje2a, a u
mnopim sluJajevima i po-kvare- na.
Poznato je, da u-mje- sto
mesa i mesnih prera-djovi- na
koje odlaze u ino-stranst- vo,
stanovniStvo Ju-poslavije
mozc da se snab-djev- a
vedinom preostalim
vrstama mesa i
primer, potrebno jo IS udi- - ctl'atcima.
telja, dok budzctski kroditi A nko s0 Jo3 potjjjctimo,
sreza za prosvetu dozvolja-- ; da jo bn- - u prVom trome.
vaju da se zaposli samo pet ,sjc6ju Titovn banda dza,n
uditclja. U Vranjskom srezu lnnjVodu palamu o "posljedi- - poireuno je ia, Jadarskom cama suSom j q amcri6koj
— 12 uditelja itd. Ali ni u .--
pomodi za otklanjanje po-jedn- om od tih srezova dan mladi uditelj ne nUc-s,Jcdi- ca priHdsnuo5o.z.faooknrduaiednoubija. sli-dob- iti zaposlenje, jer vlasti ku Q tomCf Jta SQ Мјс za
ne daju potrebno kredite za ц1оУ8ке demapopije o "po-narod- nu prosvetu. euSe". Xc su5a, kaTaoksvuadjaunjetinaurdoidtenlaje poпlitiа-,бc-о6 ,, piJackaf bczoena р1јаг. ztmlje na ka паб_е hrane od strano im--
dok stotine hiljada juposlo-- j placenika —
venske dece osfaju nepi-- to ic razlop nestasici i sku- -
ХОЛЧ USPON ЕКОХО.ЛНЈЕ NR
strije jc plan II 200 komada.
Tortmtat СтоН 5lVrc. Лжп ntariKVer parUmnt.
Gorko detinjtvo
ratne sirocadt
Svakop dana nove dinje-nic-c
potvrdjuju da se u da-naSn- joj Juposlaviji ratna
sirodad, deca juposlovenskih
trudbenika koji su pali od
faiisticke ruke, nalazc u ve-o- ma teskom polozaju. Ona
poljoprhTednih nezaUidena,
prehrambenih eksploataciji
tromesjedju
nnjslabijim
mofcimo
'sljedicama
nezaposlcnost,
RUMUNIJE
preputena su ulici.
O teakom iivotu te dec
mozc da so vidi dak i iz pi-san- ja juposlovenske zvani
dno Stampe, mada ona po-kuSa- va
na sve nadinc da
pretstavi polozaj
lodadi ruzidastim da sakri-j- e
prave uzroke i krivce za
tuzno dctinjstvo ratne siro- -
dadi. List "Oslobodjenjo"
od G juna 1953 p. pise da
u Dobojskom srezu ima 7
dece ratne sirodadi koja so
nalazc u teskom stranju,
bez ikakve lekarske pomo-c- i.
Dalje list priznajc da
. . je slab uvid u stanjo
pod kojim zivc djeca diji
roditclji pali kao zrtva fa-histic- kop terora". U srezu
Kalinovnik ratna sirodad se
nalazc u kritidnom matcri-jalno- m
polozaju, sa njima
se staratclji fizidki obradu-navaj- u, te deca fizidki um-n- o
zakriljavaju. U srezovi-mn
Kljud, Bupojno, Stolac,
Kotor VaroS Vlascnica,
prema priznanju top istop
lista, staratclji iskoriScava-j- u
decu na teSkim poljskim
radovima.
Kako piSe list "Cnena
zvezda" od 2 jula 1953 p.,
u mnopim srezovima Vojvo-din- o
ima deco bez oba rodi-telj- a,
koja ne primaju invali-dnin- u
i 2ive oskudno. U Srp-sko- m
Milcticu dvoje dece
dija je majka popinula u
narodnooslobodilndkoj bor--bi
a otac prvoborac umro
iivo ved nekoliko mescci
potpuno sama bez iknkvo
pomodi. U srezovima Bcpcj-sko- m,
Kikindskom, Novo-kneievadk- om
Badkotoplo-sko- m
do maja 1953 p. nijo
feplacon ni jedan dinar
ime dedjep dodatkn. Veci
dco dak one ratne sirodadi
koja su ranijo dobijala do-d- ji
dodatak Шеп jc sada ma
kakve pomocl. Posle izlaska
novo vladino uredbe o do
djem dodatku u Vojvodini
se broj dece palih boraca
koja primaju dodatak sma-nji- o
od januara do marta
ove podine za 11 puta.
Juposlovcnska vlada jc u
januaru mosecu 1953 p. do-no- la
odluku o tzv. "samo-stalno- m financiranju dedjih
poci hrane u naSoj zemlji. domova". Ta odluka dovcla
ije do topa da mesne
slovenske vlasti zatvaraju
dedje domove u kojima jo
U rumunskoj Jtampi obja- - kvartala sa 101.1 rr i pove- - bio sme&ton deo ratne siro-vlje- no je saopUenje Cen- - dao proizvodnju u poredje-- cadi. Tako su. na primer,
tralno Statistike uprave o is-- nju sa istim periodom 1952 vlasti doncle odluku da zat- -
лгв1.мК.л.„„л punjenju dri!a-no- p plana p. za 19,1 ri. , juposlovenskisobom гаху,1ка narodnc prixTede U poljoprivrcdi broj trak--, Dvourbeicid.e?iajikodonma utorBitoosrainjiektoo-j-
Prijalistidkih
tora povecan je za 1.325, pa sroza ima 2.500 dece bez
lijanski upravljadi, oni ipak Socijalistidki scktor indu-- samohodnih kombajna — , oba roditelja i 700 dece bez
ispunio za
RadnUii Itbornl nitinc a J. П.
ratne si
i
".
su
i
i
i
na
i
jupo
jednop roditelja.
Xavedeni primeri povore
da juposlovenski orpani vla--
Ssti ne vode bripu o deei £r-t- aa rata. Old povore da
,,r!;ovni orpani ias4i u Ju-nsla- viji dee tirdbe { o-c!- Ijke koje joi viie popor-Сдга- ји
i iako teiak iivot
nine sirotadi. Poiitika rat-r.- h
priprema. a koje sc
♦r"':i preko 7 driavnop
f-- _ !ieta. a moi do vest i
Co poboljiaHJa mtova zivo-t- a
juposlo veiMkik trudbeni-ka.
pa ni dece koja sa ostala
bez roditelja.
'I M. NEDELJKO VIC