000225

OCR Text: §1 вивИвшИ иии аиви ави ИИИ ™
DEMOKRATSKI LIST
Vol. V. No. 57 (462) Toronto, Ontario, Friday, July 24, 1953. Price 5 cents {ObiMljujtmo izxeitjj Praia pt „t oJrtxnog pienuma Cemralneg lemketa
Kemunssutke partije Soijttskog Sateza i posit oJlule Prezidtiuma Vrbetneg SetjeU
JOS SA PETE KOXVEXCIJE SAVEZA u SSSR-J-, ktfom pnlikom je Berija zbeg stcjtb szJajmilib Jeta tzbattn tz Рлгије i smenjen sa Juinesti mtmttra unutralnjtb Jets').
0 neposrednim zadacama
Saveza
Peta konvencija Saveza Jugoslovenskih Kanadjana
odriiana 3 i 4 ји!ч t.g.. bila je jedna od najuspeSnijih,
najkradih i r.aorganizovanijih konvencija naseg po-kret- a.
Ogranidenost vremena bila je usled toga §to je
prirodjen DAN BRATSTVA I JEDINSTVA б jula, pa
su zbog toga i izveStaji rukovodilaca Saveza i nase
Stampe bili veoma kratki. Medjutim u njima su obu-hvace- na
sva glavna pitanja, situacija u Kanadi,
Jugoslaviji i istaknuti su svi aktuelnl problemi naSeg
Saveza i Stampe. Usprkos kratkoce vremena, delegati
su ipak imali dovoljno vremena da ucine svoje obzerva-cij- e
kako o dobrom radu tako i o nedostacima Saveza
za poslednjih IS meseci.
U opStem pregledu rada Saveza delegati su kon-statov- ali
da je nas Savez poludio vrlo sjajnih uspeha u
opSioj svojoj delatnosti, a takodje da je imao stanovitih
nedostataka za poslednjih IS meseci, tj. od Cetvrte do
Pete konvencije Saveza. Konstatovnno je da je nas
Savez ne samo oduvao veze sa ostahm demokratskim
organizacijnma i ustnnovama kanadskog naroda, vec"
ih je pruianjem vece saradnje pokretu mira, za demo-krats- ka
prava gradjana, unijskom pokretu, kanadskom
slovenskom pokretu, mnogo pojacao. Na§ Savez de tre-ba- ti
jo5 vise pojadavati te veze, jer su one vrlo vaine
za Sto vi§e i efikasnije na§e ukljudivanje u opSti eko-noms- ki,
kulturni i politidki iivot Kanade i njenog
naroda.
(Nastavak na str. 2)
kandidata RPP federalnoj izbornoj karapanji
Hanfer optuzuje St. Laurenta za izdaju interesa
naroda
Harr Hanter, kandidat surse Kanade od grabeilji-RP- P
— Toronto-We- st York, vih pljadka§a krupnih ame-- u
svom izbornom govoru pre- -' ridkih monopolista.
ko radio stanice CHUM 20 Hanter je izjavio da je
jula, optuzio je St. Laurenta "na§a industrija aluminiju-- i
njegovu vladu za izdaju ma pala pod potpunu kon-intcrc- sa Kanade 1 kanad- - trolu jedne kompanijc nad
skog naroda. On je rekao da ' kojom dominira SAD", dok
jc St. Laurentova vlada pod
bacila da zastiti narod i re
IIAKRY HUNTER,
kandidat KIT
Toronto— York Wft
xUe
svom
Ona jer
Bn-- 1
iita
Kanade. sve dotle dok Ka rada izmeni dana-snj- u politiku.
On da Bri-tani- ja sve vile orijentile
postojede '
protiv toga pouuzela.
Ameridki monopoli imaju
' prste u svoj bazidnoj indu- - striji Kanade koje je prou
zrokovalo visoke cene raz- -
komodacija koje
djani moraju da U
medjunarodnim kartelima
odredjuju potreb- - I
nih artikala umeSao je svoje
' prste car municije — Du-pon- t,
trgovac smrti.
1 Hanter je na koncu izja
vio da libcrlna i torijevska
partija pretstavljaju intere-s- e
ameridkih monopola. On
je dalje da Ce kandi-da- ti RPP prcdloiiti zakon
za nacionalizaciju nasih na-cional- nih resursa i prehran-ben- u industriju.
Kanada mora menjati svoju
politiku — Buck
miliona
dolara
uzrokom kanadskc dolar to toga,
govacxe ponuke. kanadska via traii dolare tdaanija moi gjeladnuuskbourloluprestaitir Ozan svojuurgriorabou daa
Velika
kupe.
gradjuje svoju trgovinu sa
Velikom Britantjom i sa
Savezom radje ne-go
sa Sjedinjenim Amerid-ki- m
Drfavazna.
Associated Press (23 ju- - Kine koji su traflll garanci-!a- )
javlja da je Sigmond Ri od ameridke komande da
, ponovo ugrozio pnmirje u
I Koreji. Kada su svi izgledi
bili za potpisivanje ugovora
primirja, Sigmond Ri je po-novo
izasao sa izjavom da
se njegova "vlada" ne slaie
sa obecanjima koje je
ameridka komanda pretstav-nicim- a
Severne Koreje i
Kine.
John Dulles. ameridki
lm}n{tn" nn1inih nnslnv.l
je neki dan dao izjavu,
kao odgovor pretstavnici-m- a
Severne Koreje i X.R.
i
Koreji
iz Londo- - dodir sa
na javlja da su se tamo i vladom i istragu zbog
vladini i krugovi J Ria.
sa novim Atli, traii
Sigman neposredno
! ugrozava Ujedinjenih
nje ugovora primirja u Ko- - Nacija.
reji. U se da su
Laboriti pritisli aktujuceg
pretsednika engleske vlade.
Richard Butlera, sa zahte-vo- m da pre odgovor
o pravoj situaciji u Koreji.
Butler je ve dnekoliko da- -
i na dolazio telefonskom ve--
u
kuiima
— Gershman
dao u po-- dat RPP u izbor
u svom
govoru na radio-stani- ci 21 rekao je da
Croll "sedi na ame-ridk- og dumpinga". On ka2e
da Croll ide daleko da
lada jos do sada nista!o6ito negira sve
nih
koji cenu
nasli
i nmn An ll nnnt . .
ШШШш
ааамНв
JOSHL'A GERSHMAN.
kandidat HPP
Toronto—
izbori?
koju obja- - ila Canadian Press ju- - iia;, leaeraint
Tim Ruck, iJtatl ise dola- - _.„,, svoju trgovadku
iplroSgurdebsiuvrnyie,zbroerknaoom da birepmrelmjaamaSRovujmetusknoijmi rkaovsntaol.i ide nreagdoun izbnoar-i
tr--1 dini zbog
elifca
kupi sterlinge.
svoju
trgovadku
je rekao
Kana- -
rekao
So-vjetsk- im
,ju
dala
vesti
dim
nom
jula,
(21
DozAoljcn radio
CBC
Sigmund brati-j- a
nede prekrSiti ugovor
mirja, kojoj
rekao: "Potpilite ugovor
primirja cemo videti
pre prekr£iti"! On
garantovao da Sigmond
nece prekrsitl. Medjutim,
Sigmund Ri, posle velikih
obecanja specijalnom misi- -
pretsednika Eisenho-M'er- a
nece "smetati" pri-mirj- u,
jo5 ugovor pot-pisa- n,
ponovo stav-lj-a
opasnost.
A, Sta sada? Dulles!
sa
Associated Pres zom ameridkom
traii
opozicioni ponaSanja Sigmund
uznemireni vodja Laborita,
ifpadima Ri--a koji sazivanje gene--
ponovo potpisiva- - ralne skupstine
kaie
Spadina
Prema
Leslie
je svoju izbornu
i odlazt
Glavnim
vezi sazivanja
sedi na
Joshua Gershman, kandi- - svoj stav odbrani
Spadina
okrugu, izbor-nom
poslanlk
kolima
tako
nije iinienfep
WKAfl
vesti
izoon
750 Kanade,
Poljskoj. 1949 To,
oneru
nije
Pearson,
spoljnih poslova Kanade,
odgodio
sekretarom
generalne
skupstine.
Croll
litike St. Laurentovc vlade.
tra2e ak
ciju protiv razaradkog i
glog uvaianja kao
dumping Ameri-dki
"dumping"
rrouzrokovao da vise
kanadskih
, . ""- - izgubili posao u poslednjih
Koliko kostati
partije Spoalviteizkuu. miliona hiljada
mitingu drugim godine.
Istodne Evrope. narodne
grbade.
Kanada
zfi
'
ce
je
ce Ko- -
od 7
, ra. 2 i
na i i su
je na
da
ne je iz- -
ne
da
as
na
Ri njegova
pri- -
u je on arogan-tn- o
pa ko
ce ga je
Ri
da
ni
a on ga
u
Mr.
u
u
ministar
turneju na sastanak
sa UK
u
Mr.
Tekstilni radnici
na
tekstila i
u Kanadi.
tekstila je
su od
. 12 meseci. Ameridki "dum- -
'striji
radnika
govorio? — On, smeSedi
odgovorio "nema "dum-pmg- a" od strane
Ameridkih Driava u tr-goadk- om smislu u
ridkih inte
naroda". Gershman
Crolla tekstil-ni- m radnicima lice u lice
javnu debatu
na debati zastupa to svoje
glediste.
JPravda о Berije
NERASKIDIVO JEDINSTVO PARTIJE, VLADE
I SOVJETSKOG
JUGOSLAVEXSKO-KAXADSK- I
Printline Koreji ponovo
naseg
Aktivnost
kanadskog
trgova6ku
ugrozeno
Uznemireni situacijom
amerifikog
"dumpinga"
iskljucenju
NARODA
Puna neodoljive modi i
stvaraladkih Sovjet-sk- a
zemlja sigunro ide na-pr- ed putem izgradnje ko-muniz- ma. Pretvarajudi u fi- -
vot odluke XIX kongresa,
Komunisticka partija Sov-jetsk- og Saveza pod ruko-vodstvo-m
svog Centralnog
Komiteta osigurala je sna
fan razvitak svih grana na
su
crane narodne
Veliki u-sp- esi
su razvit-k-u nauke. Visoki
nivo dostigla je laka i
prehranbena industrija. Ona
ima da za- -
rastuce potrebe
i miroljubiva Sov--
niStva osnovu dovela je do da-sniiava- nja cena koju spro-- rodne Ostvarujudi vodi partija. Poljoprivreda, Sovjetskog
velidanstvene zadatke ko-- 1 koja je obnovljena poslerat-- do porasta nase
f godina, sada je ne- - izemlje, do znatnog uspona
jetski narod se jos te&nje I go pre rata snabdevena naj
zbio oko partije i vlade. I modernijom
Stalno jada ekonomska i od-branbe- na
moc пабе Otad2-bin- e. postignuti znacajni
privrede mo-derno- m tehnikom.
postignuti
sovjetske
mogudnost
dovoljava
Kradskog inicijativa
privrede. polozaja
autoriteta
munistidke izgradnje,
tehnikom.
ti su rezultat
Cvrstog saveza radnidke kla- -
1 sHn5tvn nnlo ?nmli'n
uspesi u daljem poboljsanju . zivota radnika. knihnznikn. re..z..ultat , jn{ T p.rijatolj;
, " ntehgencije, sovjeГtskVih, slva naroaa ггл1с-- а I nepre- - , kidnoR Udvr5cenja moralno-- k clrskojf diktata od strane ,judi# sovjet- - ameridkog imperijali z m a.
Mi snninu soriin. ' druStva. rezultat doslo- - I protivrednosti izme--
listidku industriju, svestrano dnog sprovodjenja u 2ivot
razvijenu teSku industriju Politike koju je razradila
— osnovu osnova socijalisti- -' Komunistidka
dke ekonomike. Xeprekid- - j Sovjetska vlada, dTsto i
no se razvija nasa maSino- - dosledno sprovodedi politiku
gradnja, snabdevajuci sve mira, izjavljivala je ne
"Pravda" osudjuje odluke trojice ministara
spoljnih poslova
[ Associated Press od 23 ju- - putem". U vesti se la vest iz Moskvc da dalje kaie da je sovjetska je u "Pravdi" oStampan u- -' vlada odbacila sve odluke
vodnik u kojem se ostro kri- - j trojice koji niSta drugo
stiaksutajenkuodlsupkoeljndihoncmseinneistanraa I vec njihova nagodba koju ! oni hoce da nature Sovjet- -
SAD, Engleske i Francuske, j skom Savezu,
koji je nedavno odrzan u
Washingtonu. и„иЛ0(,пЈ,ки1 l,l]ic, "Pravda" kaie: "Sovjetski Drzava. EnvglaledsekeSjiedFirnajnecnui-h-fcavez
je spreman da disku- - ske stvarno iele se dis-tu-je sve medjunarodne pro- - kutuju ili ona nitania.
bleme sa zapadnim dr2ava-- onda postoji drugi put za to
ma, ail da se oni diskutuju koji odgovara normalnim
stvarnim i normalnim diplo- - medjunarodnim obidajima".
Me prekidanje атепбке dominacije
nad Engleskom
vestima koje je koja ce stati u opoziciji za !
J.e 2Vc
rekao je I:aite" °d 20 jula, da da se dim
r- - .tu, j,c uui.ja.i.v u,ci,ckb suu Eranzirnepsksoinidtnkna.llnnelo sastanak pet velikih sila u L-Н..- ли.
nala
iMV4ltM
s"Vxdj-ou-jmglppaissnagikpa.crh"ol,jteivStajadjneakUCperaoovadlslikgopodnog--e--,eokdooiits#n™rieurzi,ko.nolujackidojaen1.f.-e.ч-r-Leanbcoiiruistveok2jouSi uKinUujeddi.anjene Xacije. u nekoliko tih rezolucija
se, je:
Sjedinje-nih
trust
je po-zv- ao da
je- -
nisu
kn- - ie:
da
ova
Klnu
- j „_... M. ш. nvjIitlU 0L' hteva da LaboriUka partUa':™" Se P°viaCenje amend-poved- e
borbu za prekidanje ,k!h !P.a lxfv!ji ba2a Vc'
rfnmin.ri(A ",Л"Ј raze irgovi- -
, Engleskom
xtzolucija
u
RC
a rn 1ш ЛГ %Л ш л
: se I
.. .„ .. ... d aC4&
u
o
. u jednoj od tih ?" " S;,nV?5mKf ma;!
k,ju
govori se da je , i. ,_., ! hrr r,tnle .,.л.."и,че Moine Evrope. Za "EnirlPlrn „„—""
strane
Provincijalna vlada pcriicijom Sfrajk
truck-irivt- ra
Pretsednik ontarijske via- - dnike Prema poslednjim
Frost,
moja partija. sprcdi
progresivna par-- truck-drive- re da
Gershman. is-- trajkali su zaustavljali
Л J ш g
dnene
je ve5 uhapsila veliki
Teamsters unije
tide AFL) pretstavnici trans-nadsk-og
prvom firma obu- - kompanija su
mestu. je Strajkom. sa provincijalnim
danput da nereSena,
sporna iz medjuna-lodno- g iivota mogu biti re-Se-na putem izme-dj- u zainteresovanih zema-Ij- a. Ta je паШа na
jednoduSnu podrsku odo--
bravanje svih naroda.
seoskog stanov- -
na politike jetske
Ijeg jacanja medjunarodnog
sov-- vi5e
uspesi
matskim
donosi
Prema
jedmice
partiji
polici--
naroda
sastanak
pregovora
izjava
Saveza,
partija.
svetskog pokreta oduva-nj- e
udvrJcenje
Drukdija slika impe-rijalistidk- om taboru. Tamo
postoji dalje zaoStravanje
krize kapitalizma,
zadriiva ekspanzija politi-- svih
Ipolitidkog jedinstva
imamo skog Porast
dju kapitalistidkih zemalja
osiromaSavanje
sirokih radnih
Xa taj nadin, ditav tok
svctskog svedodi
neprekidnom porastu sna-ga
demokratije
jedne o op-ste- m slabljenju snaga impc--
rijahstickog s
strane. to izaziva
uznemirenost kod impe-rijalis- ta vcliku
akitvizaciju reakcionarnih
imperijalistidkih snaga, nji-ho- vo groznidavo nastojanjc
potkopaju rastucu
medjunarodnog tabora
demokratije socijalizma
pre svega njegovo vodece
snage — Saveza.
Imperialist! u zemlja-m- a demokratije socijaliz-ma
oslonac kod raznih
otpadnika moralno
lh elemenata, pod-rivad- ku dclatnost svoje a-gent- ure.
"Pravda" je objavila sao-pSten- je Plenumu Central-no- g Komiteta Komunistidke
partije Sovjetskog
U torn saopstenju se govori:
"Plenum CK poSto
na Sivacu tekstilnu indu- - objavila novinska agencija ponovno naoruiavanje Xe- - "IUs°.! Tazm°}p°
Gershman. kaie madke; pre sazove siaJ rezJiJ"mf UK, koji
nnl-nll-. auzme го.т orimi N'.R.
Kanadi".
T'At-iitlilitt- i
odriati
amoridko ihui.
mod
laljenkov
M., o zlodinadkim antipar- -
tijskim antTdrfavnim deli- -
L. P. usmerenim
na potkopavanje Sovjetske
u interesu inostranog
kapitala, a su dosla
izraiaja u vcrolomnim po-kuSaji- ma da Ministarstvo
unutrasnjih poslova SSSR-- a
postavi Vlade Ko-rsamanoaijenasiaMja:
:;" "" ' htevaju da se sve mkuongisStiadvkeeza,pdaorntiejoe jeSoovdieltu--
"Uloga Crolla je da negira ' trfkcUe koje spredavaju ♦ ku — iskljuditi I- -. P. Beriju
sve ono sto raskrinkava po-- ' U drugim rezolucijama se daljnje razvijanje trgovad- - iz sastava CK KI'SS iz Ko
litiku ni,L-nv- n isherain %.i.trai medju ostalom I ovo: kih odnosa nametnute od munistidke partije Soviet- -
de koja stavlja intercse ame-- j
da usvoil Р°-Јп- а politika Sjedinjenih Driava. skog Saveza kao neprijate- -
ova ispred
resa Kanade i kanadskog
pred
o-d- rie
i da Croll
snaga,
nih
razbija
ve--
de. dao je naredjenje
"Jedino je PoHciji da Strajkuju-Radnidk- a
ce piketu- -
tija, kaie koja ju
sada
vlade
Svi
nni!
jstima stampe.
ja broj
strajkasa.
Vodstvo
interese Kanade i ka- - sve trokove od onih trans-- J ( i
na lortnih koje su k portnih imali
Jedino RPP koja hvacene
sva
pitanja
i
Xova
za
i mira.
je u
opste ne- -
i
i sve vede
masa.
razvitka
o
i socijali-zm- a,
s strane,
tabora, dru-kr- e
Sve ve-li- ku
i uslovljava
da
mi-ra,
i
i
Sovjetskog
traio
i
svoj
i propa- -
nktiviSu
o
Saveza.
Ki'SS,
I i j
drug G.
i
ma Renje,
riavc
koja do
se
iznad I
- poniste
i
e
Medju- -
Ija komunbtidke partije i
sovjetskog naroda".
Prezidijum Vrhovnog So-4e- ta
SSSR-a- , razmotrivii
saopitenje Minbtarskog Sa-ve- ta
SSSR-- a po tome pita-nj- u, odludio je:
1) Razrcsiti L. P. Beriju
duinosti prvog zamenika
Pretsednika Ministarskog
Saveta SSSR-- a i duinosti
Sinistra unutrainjih poslo-va
SSSR-a- .
2) Predxnet o zlodinadkim
ykazuje put u buducnost mi-- tm. provincijalna vlada da ministrom rada Daley. Me-- delima L. P. Berije predati
ra nase zemlfe — bududnost zastiti interese transDortnih diutim bz rrultata. Wnm. na razmatranie Vrhovnoj?
Uprava CBC radio stanice koja de obezbediti nasoj de-- kompanija i da im pomogne dozvolila je kandidatima ' panije su ostale uporne i ne Suda SSSR-a- . , ci da u mini i bezbednosti da se strajk skrii, poslala je popuitaju. a ministar rada Raskrinkani sada nepri-RP- P besplatan radio das za rastu i razrijaju se bez stra- - j policiju na svim putex-im-a
џ
niSta ne obecava. Tako da . jatelj naroda Berija je raz-vre- me izborae kampanje. , ha od atomskih bomba". gde progoni strajkujude ra- - , se itrajk i dalje nasUvlja. I (Nitv r 2 ♦