000223

OCR Text: Iz hlstorije radnickog pokreta B. C.
SOCIJALISTICKA TRADICIJA
Iz brosure: ''British Columbia: The People's Earl
Story", napisao Harold Griffin
(Nastavak)
doU Sperlojelzjencidear1s9k0o3g. dosStrloajkjae
koga je izazao CPR bezraz-lozni- m clana unoijtepu( sUtannitjeedmBjreodthneorg-hood
of Railway Employe-es).
Njih su poduprli long-Sormen- i, timsteri i poraorci,
koji su odbili prevoziti teret
CPIl-- a, a ugljenokopadi i longsormeni u Nanaimo su odbili snabdijevati ugljen.
Medjutim, neke zeljezmcar-ak-e unije (Railroad Brother-hoods)
su zauzele neprija-teljsk- i stav prema Strajku i nastavile raditi.
Kraljevska komisija, u ko-j- oj je bio l V. L. Mackenzie
King, onda zamjenik mini-str- a rada. kasniie ministar
predsjednik, imala je jedan
i odgovor na §trajkove koji
su zahvatili provinciju. Ona
je pronaila da su American
Labor Union, Western Fede
ration of
I J Иti Г ЛМ1Ч 4 #fc
I
'
'p
'
I
i
i
-
i
' nim.„oe .irt,i svoje sve zeljeznieare okupe U- - „Cit-I;,J- e-., oslonca spontanu nitecl JJrotnerhooil Kail- - poslu,„. .
— —, — -- - ~ — .-.- .- °Г On je bio
do se "obustave svaku transpor tWku Sto je
taciju i sve rudarstvo kad
god pronadju da je kori-sn- o za njiho-vi- h ciljeva."
Komisija je proglasila da
treba "podupirati i za3tici'a
it ireaunionizam, a suzbijati i proglasiti nezako- - mtim onaj sa socijaiistickim
tendencijama.
CPR jo imao drugi ali sli-ca- n odgovor U nodi 13. apri
190:1. umoren je Frank
Rogers, vodja longsormena i
ribara nktivnih u Socijalisti-dko- j parti ji; na njega je pu-can- o kad je sa dvoiicom
strajknSa isao uz CPR-sk- u traku na podetku Abott ulice
Vancouveru. Rogers je u- - mro dva dana kasnije u bol-nf- cl
i njegov pogreb je pre-tvorc- n u mocnu demonstraci-j- u radnidkc solidarnosti.
Strajkolomac koji je pucao
bio je na sudu rijeSen kriv-nj- e.
Ali sva solidarnost straj-kni- a
i pomod koju dobivn-l- i
od ostalih unija nije mogln
savladnti udruzeno bognt
stvo CPR-- a i Dunsmuirovih
intoresa. CPR 1e odbio ili zn-- y obisao svnki pnjedlog za ar-bitra- zu
i itrajkasi su se po-lij- e 6etiri mjeseca povrati-l-i
posno pod nepovoljnim
uvjetima. CPR je uspio dn
razbii URRE i s njim
longiormansku uniju.
Iadalo pnmirje koje opet
pretskasuje buru. U nedav-ni- m sukohima de-mokrats- kih snaga i fa£isti£-ki- h rulja, koje je stitila poh-cij- a.
doAlo jc do gubitaka ne- koliko zhota. Danasnja de--
zavisi
Ona cil
je stan
llrave ratne gde do
zube naoruzana бе-k- a
Ali kako je rekao general-n- i italijanske Soci- -
Gore dole po Vrcbac leu ko fronru.
Prevart ga jedan ftka
Da otidne kod
Imao je ita da
Od cega se svsko stidi
Cetruci ton penoee
Hoce nekom da
Wmdeora Pera
Pcput necog bembardera.
Cetnicima en
Koto treba 6a. beri.
Svi cetnati naea dika.
Sa noaaa je Aaerikxi
Krvbu treba da ee pkffi
Dok se siara skrra vrati' .
sord rctc
JCakcv bofac earn ja bio
Iz se borio".
' Bcrba sme da preetoee
овтзгзе
On da nased kako real
Some sme da дге£ '.
Ne veraite broco dtaga
V crrenoa toea гтаза
"et c FTreinu гги laf--a
Ono sto je preostalo od
mencan Labor Union otislo
je tri godine kasnije u Indu-strijaln- e svijeta (In- dustrial Workers of the!j
World, diji ogranak je osno-va- n
u Vancouveru 19иб. IWl
W je osnovan u Chicago
190o., ah vec iduce godine,
na drugoj konvenciji u
cago se pocijepao, pa se Za-- 1 federacija rudara po-vukl- a. Ogranak u Vancouve--j
ru je u samom podetku posao
sindikalistidkim, antiparla-- ' bmilean:ta"rOnirmganpiuzteirman, jelomzinnkaa inj--e! dustrijski nacin mi polazemo
novom u okvi-r- u staroga." Ali I WW je o-sta- la uglavnom propagandi-stidk- a organizacija sve do
1911 12 godine, kad je Ui njegove redove nahrupiloi
stotine novih radnika.
Iako je u svojoj propagan- - di odbacivao parlamentarnu
Miners United 1Јап°Л aL™ л™?М organiza- - "W
Ai," u na
3n.fJtliniMMSt,VHnSf iSPS™'lJI™mk..anpaitaliiHzmuup''i.usntijeugopvo.ol.l-g-K borbu, .kao bila
to
unaprqdjenje
legiumni
la
u
su
na
skupa
zasedi.
sekretar
Torontu
cetmkc
neki
Kanade
ne
ne
A
ranike
Chi-- j
padna
temelj
borua slobouu govora u Vancouver pred poftak
Prvog svjetskog rata i kam-panj- a oslobodjenje utam-nifcni- h ugljenokopafca na
Vancouver 1912 —
191 1 Ali kontradikcija je o- - stala i vecina onih koji su o-st- ali
u 1WW se sve viSe od-vaja- la od revolucionarne
struje u socijalisti£kom po-kret- u, da bi mu na kraju po-sta- la zaprekom.
Socijalisti6ka partija B.C.,
koja se 190 1. povezala sa So-cijalistiS- kim partijama u Ma-nitob- i, Ontanu i Xew Bruns-wick- u radi osnivanja Socija-listi£k- e partije Kanade, ta-kodj- er je bila kon-tradikcijo- m, koja se sastoja- -
la u odricanju od ибеЗ5а n{
neposrednim politidkim za-- ,
htjevima, kako ne bi dopri- - njeia " unapreujenju napora i robne radne snage -- a post! i gne veu cijenu za sebe", 1 iinjonice da su njezini iza- - j branl predstavnici u Zakono-- 1 dnvnoj skupstmi bin pnsilje--, da se bore Za upravo one J zahtjpvc koje je njezina pro- -' paganda odbacivala. Cinje-nic- a je da su Hawthorthwite.
Williams i Place koristili
svoj u Znkonodnvnoi
skupltini za dobivanjf vaz-ni- h koncesija. Kontradikcija
jo ipak ostala.
(N'astavit c"e se)
Ncredi u Italiji
U Italiji jc uvih dana za-- 1 ke Pjotro Kc- -
izmedju
vidi,
suo£ena
poloiaj
ni. "italijansko javno mnje
nje postalo je svesno opnsno-st- i od ponovnog radjanja fa-liz- ma u ItaHji."
Xeofalisti su postali drskt
i joS uvek izazivaju. U Rimu
su bacili bombe na sediMe moknanska vlada uzima u j lokalne organizacije Komu zatitu faSiste jer od j nistike partije, ranije su ba-njiho- ve potpore. joS i Iwmbu na sovjetsku am-dal- je naoruiava policiju i basadu. Pokulali su da zapa-pretvori- la vie gradova u le predsednika Nacio- -
logore
policija
u
na
se
p:koe.
Iz
gcvsrl
se
шор profiac
Dok pebede
ne ee
druStvu
za
za
Islandu
ni
jalistif stranke
nalnog udruienja italijan- - skih partizana u Ravani i tra2e nUta manje nego ras-pu5tan- jo Komunistl6ke par
tije Italije.
VRABAC KOD CETNIKA
' I ra naieg mladoa krcl;a
Kaf u da j on ne vclja,
Nema viie kao prije
Za krahere dmaeaje".
"Glcvno za sad treba barba
U atemtro cvo dzhcu
Al' de poile da se £ivJ
fer pred bogom nisaio krivi' .
Scd se vrabac neita sea
Da &%t cni svi prckletl.
CSlj je gfcnmi uvec aWa 2jve!i u dvercviTEKx.
£?a ce narod aa to :e&.
"Ш idemo svojoj re£L
OelffirMte gde sie bill
Hetgoo rust zotliirlli
&p, not кошс sad jsmtsie
Novo vreme vec naetcje.
Dole oni sto ee bore
Oove&BJetvo da tsgore.
E. pa budt nisam znao
Met s9 nisam Mif4wjff_
Kad ovakr-i-i una skola
Petoetrukih idiota
Izvlnlte ovog puts.
T3 se v-ab- Kd cac re nendeegzaleunfc, r:~~rz re da ar. Vrabcc j
USPJESI EKONOMUE
SOCIJALISTICKIH ZEMALJA
DopU lx !октс
Tola miliona хммјИШсж u toV.u
' ' '" ' Jlne nedjelje dana — evo oiglti-- noj mjerila ono? Telikos intereo--
I талја a kojim mi kotjcULi Ijudi
,
do-La- !i otvaranje izloibe Cho--
1 loTafka 1960. godine" u MosItj.
SoTJetski narod od arega rca
raduje apjtima koje je brattki
fehosloTatki narod po-tig- io u toku
petnaest godina slobodnof tvara.
lakog rada. A ti uspjesi cu zaista
ejajni. DoToljno je reci da e obim indutrijke proiodnje a upore- -
djenju a 1937. godinom poveao
koro za 4 puta. Iz diagrams izlol.
be vidimo da ce krajem оте godine
proizTodnja Bi-edsta-va
za proizvod- - nju porejati za 4,7 puta. a proiz
Todnja potroafke robe za 3.2 puta
u uporedjrnju a 1937. godinotn. U
1959. godini Cehosloratka je proiz-%el- a
31,9 milijardi Kr tleUrilnt
energije; SO.20.000 tona uglja: 4..
200.000 tona irotog- - gntZdja;
6.100.000 tona elika: 4.700.000 to-na
cementa itd.
Paralelno a razitkom indutn-j- e potelala + I proizTodnja poljo-prirredn- ih proizToda. Sada poljo-prirred- ne zadruge I druga polio.
d of Railway forme
zeca obradjuju S6,- -
povriina zentljUta.
Г 1939. godini u Oho!orakoi ie
bilo fcakupljrno 1.613.000 tona pe-nic- e. tj. za 22'J %e nego iUt je bi- -
lo akupljenn u prethodnoj godini.
Zahtaljujuli burnom razritku In.
jdustrije I poljoprirrede. poWanju
1 Plata I Knilenju cijena. lUfna potro.
nja tannrniitva porefala ne kra-jem
prolle godine u uporrdjenju a
1918. godinom м S3".
DotiuJ ц a ммл gororu na o.
tvaranju izloibe brzog trmpa raz.
Titka mnogograne narodne privrede
eehoIora;ke, Niklta IlruScor Je I
rekao, da w "u torn pogledu ка Ce-honlovaf-kom
ne mole takrnlitl nl
jedna kapitalisttfka zemlja.
1рјел Cehoxlorafke tijeono ttu
porezani a razvitkom clirlog so.
cijalUtickog tahora, onl nu potlg.
nuti zahvaljujui ротоЛ koju pru laju jedna drugoj oriJaliticke .
mlje I, u ргтот redu, гаћта1јијив
ротоЛ SSSR. ме o nmo Izgra.
diti u toku IS godina, Izgradili sm.t
zahvaljujui brat-k- oj nuradnji na
SoTJetklm Savezom, rekao Je An.
tonjin Xootn na otraranju izlol-b- e.
Ilratoka nuradnja iocijaUti?kiS
zemalja, neebicna роточ? Sojet-ko- g Saveza daju njajne rrzultate
u razritku narodne prlvred ema
Ija Mocijaliatikog t a bora.
Itrzl raivUak indutrije I drugih
rrana narodne prl rede jewtekarak-trritin- a crta ocijaliMifk rkono-mike- ,
jedna od najralnijih zakono-njrrno- tl njrnog ranltka. I'riraitaj (n!utrijke proizrodnje u AlbanI
II lznnio Je proIJe godine 19.7T. u ltugarkoj 21.9. u Madjarkoj
12.ХЈстагкоЈ I)rmokratikoj Ke-publi- cl 12. I'olJkoj 9, ii Ku
munjokoj II. 1, Narodnoj Ilrpu-btic- l
Mongoliji 7.3r, Narodnoj lie-publi- c!
Kini 39,3. Korejftkoj Na-rodno-demnkra-tkoj
rrpubliri ЗЗ1,
SDrVmo.kraPtsrklroaj;taHj rpinubdluicnitriVjkijertnapmrou- - lzodnje u ocijaliMlikom tabora 0
cjelini u 1959. godini lznoio je
preko 16r, . umjeto predidjenih 12.
Pusto padnnjc
Stari engleski filozf. Пег-tran- d Hasel rekao je ra sku-p5ti- ni londonskog Dru-v- a га
za§"tJitau seconvaedkaomvih—рmгаaлd a ni-sam
mnogo siguran — da c ljudi jednom nau6iti da re-d- no
i u ljubavi five jodan v-r- ed drugog. makar mora1'
zbog toga cla se pomiro sa
sredom i onih koje mrze i ko-jim- a 5ele nesrecu."
Ncijrurna Ficiirnost
Generalni sekretar Ujedi-njeni- h naciia Dag Hamar-lel- d primecuje u jednom iz-vjet- aju Savetu bezbednosti : "NiMa ne cini danasnji
kroz tu red vidimo sve
Pravimo kupujemo au- tomobile stvaramo
za bududnost all
sve to samo za sad
Xas smo troje. Kapttal
kejim je oko
ЖК i'osia nemamo.
Hrinuci
dutrije I
fce za teke in-z- a
opremanje mo-- drrnom tehnikom, a takodjer za an
tomatizaciju I mehanizaciju proiz.
rodiije, eocijaiittike zmlje ujedno
ulalu znatna redtTa i u гахтИак
lake industrije. u proizTodnju robe
iroke potroSnje. I 19i9. godini su
na mnogo poecaie proizvodnju tektilna, obucarka i druge grane
lake industrije eocijalUtUkih zema-lja.
Tako, na trkti!ni rad-ni- ri Narodne Hepublike Kine
au za godinu dana 7.3 mill-jar- di metara pamucnih tkanina.
prrmaili proizvodnju 1938. godine
z 32'r i п1то koji je pred-vidje- n drugim petogodUnjim pla
nom za 1962. Г SSU je
proizredeno oko 5.7 milijardi кт.
metara pamucnih, Tunenih i атИе-ni-h tkanina. tj. za 303 miliona kv.
metara vUe neco u 1938. codineJ
koine obuce 3S9 miliona pari, tj.
za 33 miliona pari ttte nego 1933.
godine.
V toku proIe godine ocijaliti-ik- e zemlje au povecale proizTodnju
le!eizora za 30rr. friiidera i ma-fin- a
za pranje rublja za preko 26,
motocikla i nkutera za oko 20. lturan indutrije omogu-£1- 0 je talno anabdjevanje poljopri-vred- e notim vrstama marina, ito
e, пл вчоје etrane, pooljno odra.
zilo na poljoprirrednih kul- - tura. Dow.ljno je геЛ. da ne trak
godine
godine.
Ilruor
izloibe.
prakJ
najvei
crveni
sera"
tome,
koja novaca iuju.
viziji
kuce.
Ie-p- ih stvari
posluiio nema.
razTitak
pro-izve- li
dotig!i
godinu.
razx'tak
prinou
Save-z- a
nije
£
koji jula
prav
tornki park Albanije 199. godini merava da uspostavi fabriku
ротеао za 32.6, park kombajna i da dovede iz oko
za 18.3T Ilea obzira na nepo.
oIJne ulore u neklm !
oStra
e poe- - M. t'kup.n prlno, utarica .ocij.- - borb izmedju
tutirkng tabora u cjelinl lznoio radnika gde je do- -
—18 arjetuke iita 5trajka§a.
Itotremeno w znatno povecala ' skoro potpun U
glatnih tocarkih pro--1 loj i vodi
izoda. Tako je, na primjer, Ku- - nf„ nlata osoblia
munjekoj 1959. godine dobijeno 6%
vile mea, nego 1958.
vISe типе, S'S %le i jaja.
Otprilike je iMl takar poraM poti.
gnut u Ilugarekoj t nekim drugim
zemljama narodne demokracije, a
Jo? vei u SSSK. Po
malaca na jednog tanonika
SSMJ je pretekao SAD u 1939. go-- 1
dini, a po opoj mlije-ka
JoS 1958.
,
, Tupjeei ekonomike iocijlltickih , zemalja najbolji au avima
neprijateljima Cinjenl
ce ocJgledno pokazuju Mcijall
zam, plannka ekonomika, bratoka j
I uradnja. neehlina uzajamna po.
I
mol i podrka oiguraaju hrzl ra.
i itak ekonomike vih zemalja aoci
JalLtifkog tabora. j
1 "Primjer I Ikutro Ceho-loa- -'
2ke, kao i avlh drugih ocljalitickih
zemalja. govorio je Niklta
na iehoolovaeke '
pokazuju da noodrutveno uredje.
nje, lobodno poroka kapitali- -
I rma, onigurava ne mm brzi tern-- 1
po, nego I 8Tetrani, harmonifni
'razltak ekonomike koja potpuno
luii narodnom dobru. Sva
( ocijalUtike privrede nil e
ekonomki efrkat
I uz uIor. kada e najtrolije ptu- -
je planko vodjenje narodne privre-de,
p!anom]ernot i proporcional
no razvilka ekonomike.
TrrtkovM ,
svet tako nesigurnim kao na-i- e insist iranje za apsolutnu
sigurnost.
Obratno dcjstvo
Jedan italijanski biolog u-tvr- dio jc da patlidjani
sadr2e sokove koji deluju
podmladujuce na koiu. Pozi-vaju- ci se na na ovo tvrdjenje
list "La pie:
"Prema ne samo da
je ruino ved je i besmisleno,
politi6kc protinike na zbo-rovi- ma gadjati crvenim
sto je kod nas sve
cesci Time se ni?ta
ne postiie. stavise protivnik '
postaje mladji i lepsi".
Dopis iz Port Arthura
Suma. Jedina геб od finance kompani-na- m
se u ovoj Ietnjoj sezoni je, all oni nece ni da
Tzla po mozgu. U svojoj I Posle dobivenih informa-- ,
mnogo
je sanja-renj- e.
raspolaiemo
ctolara.
primjer.
mlijeka
odgoror
pontile
pat-lidjani- ma
j cija o radu u sumi mi smo se
uputili za Port Arthur. Pode-l- i
smo radom pod т1о te-iki- m okolnostima, u stvari
ma dosta barustina i vode
pored toga i suma je vrlo ne-podes- na da se ne mo-2em-o snadi Isto tako smo i- -
Kombinirsmo ita je najpa-ma- h sa masinama
bi urn &e sa-- , laza
njeno
mo Itao sretetvo za srevoz . vam drwgovi bio jo
vec i za preociite. AU od jedan od шојмЧ poduhvata
tojra iita. Xovac koji poe-- 1 poteri za radom. za
fdajemo tedva da b! pokrio aim iivotom. pored veltkog
to a Ho bi jeli? broja ljudi koji dana
dan dekaiu da o§vana bolji
Doil- - smo na jednu drujru dani rad nom dovjeku ideja da pza'm.mo net- - Duiko
urratko Vijesti iz Jugoslavije
Pretsednik Eisenhower je
u vrlo ostrun reiima odgovo-n- o
na notu Sovjetskog
tvrdeci da oboreni ameri-6k- i aion Ipijunirao i re-kao
je da X. S. Hruc4v laze.
u vestima iz jvSMJ-- a o naj
novijim amertfkim provoka-!3- 0 ugrlovnem.
cijama kaze da su zarob- - ££Г71 avijaticara sultorci0 Vlie od 159 stre- - priznali da je ovaj avion
mao Spijunsku misiju.
Posle dana kole-i60-.151- 10 banja. britanski ргетцеГ
hMocomwielrlaun iseuppurtiidorujieio pЕro1tвeеsпt.1раЉв М)вЈаве# Аи,Де ,
Sovjetskom Savezu zbog to-boi- nje "ilegalne akcije" So-vje- ta
u odnosu na ameriCki
avion je po£etkom
oboren na sovjetskoj
Doznaje se da je poznata
петабка firma A. Krxipp,
poznata po zlu glasu
ljenju oruija, zainteresova
na da kupi zemljiSte u bllzi-n- i
Toronta. Prema nepotvr-djenl- m
vestima. Krupp na- -
u Ncma6ke
itd. hiljadu radnika. klimaUke
n„nUnHarJnl.ia,1Ta,J,roiT,,dn,ai Ulndijise razvila
strajkujudih
Je i policijc
45 proizTodnje 51o do ubistva
Strajk je CO- -
proizrodnja zemlji se za poviSe- -
u U drzanim
7r
proizodnji
proizTodnji
aocijalizma.
da
ntaranju
ol
da
Ik
sluaj.
sa
i
a
uoplte
nezgode
priMoj- -
iz
nekoliko
terito-ri- ji
u
institucijama. U Strajku do-sa- da
u6estvuje oko jedan
milion radnika.
Kad je stigla vest da je
provokacijom Pentagona ra- -
zbijena konferencija velikih
sila u Parizu, odmah jo oil-ve- la
njujorSka berza. 18.
prodano je dionica u
vrednosti od 3.2 miliona tlo-lar- a, najveca cifra za po-sledn- je
dve godine Dion ice
proizvodjaCa oruija porasle
su za 23 procenata.
Na zahtev novoosnovane
kongolsko vlade UX 6e po-sla- ti
trupe za uspostavljanje
"reda" u novoj drinvi.
Prema vestima raznih novl-narsk- ih agencija. tamo jc
nastao nered i "zavladao to--,
ror protiv Evropljana." Via--J
la premijera Iimumbe je1
nnvodno zatrazila militarnu ;
pomoc" od SAD ali je ova od-- ,
bila. I
ешмо i ovu
Tr: vel.ka neprtjatel a ame- - I
Levitt
Posetioci sa
velikim
3000 artikala iz-loie- nih sajmu,
razne
— mlade
ovih redova. kao
swven#Ke галток! jr o-n- ai bio
v #d5om coSku
tako vidn-- m Glavr: -
VISE OD 150.000 STRANIH
TURISTA DOSAD
e reccrdne tu- -
sezone . solidne
le za novu sezcnu ucaavale 1 knvene gustcna Siimom, i su to da ce eve godine doci
do dal'njeg pevecanja broja dotnesh 1 straruh tunsta Oie--
TO- - isunje--
se
Ijena dva koji ћ
maja
i-.- ruh turiaia Smatra da bi
ovaj broj bo joi veci da su
vrenienake prihke ovoa prolie- -
u penoau januor-ju- ni ncnvi- -
£e tunsta doputovalo je is Za- -
Ite.
toj
hje je. dajeu pred
sezoni naioj zemlji boranJo ri- le tunsta nego raniie iz Italije,
SAD i Skandinavskih
U predsesoru su oetvareni t zna-aj-m devizni prihodi od mo-zemn- og turizma (v:se od 4Ж
miiruna dinara)
I U odmai gl iti met i hmtemnim
ihma na pnmorju boravilo je
u l dosta domacih
tuneta vnjeme u
aprilu i maju utjecalo ipak
da vein broj pla-mr- a
svoj odmor za Ijetnje mje-sec- e
u turiatifkim
ocekuju da u
glavnoj sezoni ne ce doci do
"guivi", jer su u-goet- itelji vnjeme obavih sve
pripreme Isto tako, novi redovi
vofnje prilagodjeni su za po-tre-be tunsta. tako da ce prije-vo- z do mjeeta odmora biti
znatno udcbniji nego prijainjih
godina.
PRISEBrn ELEKTRICAR
TESKU
NESRECU U ШГЕС1
Prisebnosc-- i elektneara Iva
na Subata stralna
nesreca do koje je moglo doci
u kad je trolejbus sa
25 putmka krenuo sa stanlce
Kantrida. Na samom okretiitu
vozai Pocetic e zbog trenutne
slabosti izgubio kontrolu nad
vozilom, koje jo prello preko
plocnika, ogradm zid i
prednjim se dijelom nadvilo
nad provahju duboku vise od
30 metara.
Qektricar Ivan Subat, kad je
priznjetio da ide prema zidu.
odmah je prltrcao da uhvati
volan, a kad u tome nije uspio,
iskljucio je etruju, tako da je
vozilo — znatno ueporeno u
kretanju — zaustavtlo nad sa-mom
provahjoro Nitko od put-mka
ruje i evi
za flvot prisebnom i
pofMifovnom elektrioaru Ivanu
Subatu
liEVREME U JUGCSLAVIJl
Prema vestima novmarske
agendje Reuters,
; pogodilo nevreme koje Je
nanelo vehke Jtete usenma a
naroeito vocnjacima u jufnim
krajevima zemlje Padao je
grad u velidlni jajeta 1 u teiini
1 kg , poubHano je mnogo fi
nfke slobode ; vine, porazbi;ano mnoitvo pro-!ai.za- m
1 crkva, zora BJa je tako srasna grm-.- z
av:c e b.vS. arr.er.fkl sudac I l,av.na i veilka oiu;a da to ne
Aioert
nsUcxe pnpre- -
sruiio
pirnte n. na,star.,i l,udi
JUGOSLAVENSKA 1ZLOZBA MOSKV1
(Od na-e- g do p.snika)
Nikada ranije moskolja- - njavali su industnski pro,- -
ni msu imali prilike da uoce zvodi. IJilo je radio aparata. toliko stranih izlozbi u nji- - refndziratora, automobila,
hovom gradu kao sto je to o-- motorbicikla, mudikalnih m- -
e godine. Pored Cehoslova- - strumenata, pokucstvo, ode- -
.Moskovljana. su
interesovanjem raz-gleda- li oko
na uglavnom
industriske proizvode
postignude jugoslo-vensk- e industrije.
Pisac
je
na
e sac
POSJETILO
JUGOSLAVUU
Prcllogod-s- n
na
se,
povoljnlje.
Zapcfeno
predsezoru
Nepovoljno
je
Jugoalavena
Medjutim.
organaracijama
uobioajenih
na
("Vilesnik")
SPRIJECIO
izbjegnuta
povrijedjen sah-valju- ju
Jugoslavi.'u
komunlzam,
nmokatoiidka
specijalnog
aoorenjem sxranin i kompanija. vedinom zapad-ni- h Erope. Na pri-mer;
izloieni motorcikli sa jugoslavenskom ma'rkom
iste i XSU-duven- a i poznata mar--' ka Zap. Njemadke proizvod- -
drvn
indaetrije.
od Voi i hrane osta-I- n Xamjeitai.
jedrni
STRANA 3
kovi vopiepo purviCfaM
JEZERIMA
Usred „nace pustog кгсга sje-ve- me licke visoravru vehke
pcvrfeie oko Male Kcpele po
pa
-- esu
pra&iom. ne daju m naslutiti.
da se ta knju PUtvicxa jetera.
taj jedinetveni lenomen nasea
krsa. jedinstven ne
naiem kontinentu. vec i u svi-jet- u.
O PUtvicjum jezeriraa mnogo
se vec pisalo. pa m danas po-цес- ији deeed nsuca dcmacih
lzletraka. a ne manje i straruh
tunsta otkcko je izgrad; ena moderna asfcltna cesta od Kar-lov- ca do jezera Medjutim ma- te je posjetnika, коц tai pr.rod-r- a fenomen poblize pczna'u. Tomu se ne treba eudih, er da
se obidju sva jezera ito se pro-tego- ie na poarucju osam k.lo-meta- ra dugackom, treba viie
dana i to s dobrim vodicem u
ruci Domaci posjetiocx jezera
ostaju na njima najvecim d4;e-lo-m jedan dan. a to ie
prekratko vrijemo da se cbidju
l upoznaiu uddjeniji. a reSce
i i, all skriveni njihov. di e-lo- n, pa ejeloviti dojam o ,eze-n- ma ostaje nepotpun
I dosad su poetoj ah vodidi
po Phtvicama kraceg ih ob.ra-mje- g sadrzaja, no isti su uglav-nom
rasprodaru, a oeim tog na
jezenma se doaadjeru stalne
ptrnerboadnelzdi aovsattaile nove vod.dpea,
koji ce biti u sa sadaS-nji- m atanjem
Najnovlji vodic ito ie iz-d- alo poduzece "Mladost u Za-greb- u. a 6Ш je autor Drago
Pauhc, poznati planinar i pisac
vodica po Plitvicama, je
najpozvanm da pe o njima o
njihovoj ljepoti i osobitost.ma
U najnovijem vodicu novost je da Pauhc uz opis pojedinlh je-zera.
slapova, kaskada
l prikazuje i postanak ie-ze- ra,
opcu karaktens-tik- u, ljetnu i zimsku khrnu nji-hovu
proiloet. kao l dogadjaje
iz NOB-- e, koji su se odigrall
na samim jezerima Treba is-takn- uti, da su o ovom vodicu,
makar je samo delpnog forma-t- a, safeto prikupljeni 1 svi naj-nov- iji o Jezerima i 6ta-vo- m kraju ito ih okrufujo O
jezeru dan Je tocan cr-t- ef
s pristupnim stazama za £i-ta- vi kompleks jezera, te kan an
Korane U vodicu su reprod ak-cije
biranih ljetnih i zimskih do-ta-lja jezera, dok se na kr-- ; j
jmjige nalazi pregledna karta
cjelokupnih gornjih i don
zero, te njihovog окоЈ.ба
Buduci Plitvice po? - . x
mnogobrojni trek-- j - -
ma omoguciti bolje upcr- - va-n- je jezera, najnov.jl --
cev vodic treba izdati . "з
kohko stranih jezika
STRAin TURISTI U
STAROM GRADU
Dvie grape od po 3C
turista rezervirah sa n r '
fl G- -
Г .'
-- o-ugostitel;
ckom poduze-- . r -- dal, ' u Starcm gradu Tr.
tunsti ii Zapadne Njemo
koji ce tu boraviti po 1 5 d- -- i M;esta su uglavnom rer- -, j--
тш u fcucnoi radinost. sJ- - т
arupa straruh goti'u ' '"
Stari grad poeetkom a-- g .--
"n
prostora i posmatrajuc isti moie se rcci da je izrada %r--lo dobra l nije ni cudo --sto Ju- goslavia u toj gram indu
stry e zauzima seeto msto u eke, Britanske i druge otvo-- , ca i obuca itd. koji su zauzi- - svetu. Vise od jedne tred.ne
rena je 23. maja i izloiba ju-'ma- li vidno mesto u prostoru prostora zauzirnaju artikli
goslovenskih proizvoda koja i je privukla naroditu painju vizoldoaibeb.ilaVjeediinzaraodvjeihna psraoizo---- stetrkisjetilnodeedienduj sotbriujcee iNarinoddui-- --
i
iirrm
driava
no-se
tri slova
dobro
skladu
danas
stranci
to je oiio uocljtvo vrlo pe-dan- tna
i dobra cipela, sportskih odela tai no J drugi proizvod i od koie ito
isto tako predstavija jednu
od glavnih potrainji na stra-ni- m triiitima.
i'.aziog zbog cega je po-- vhailujadsue daIocsekonvaijatnoaj, izoldoezkib-i- ' Jnejep. rToeizlevvoizdtnjsjkai otappoacrealati, pdrioj-a- ssivoevdeennsokotjoliikzloozpbai zjnejetajjugioto--
modi da vide mnogo vUe tra- - ile godine. kao i radio apara-- ' je Jugoslavia za posljednj.h dicionalnih proizvoda sa ko-- ti bill su proizvedeni sa odo- - nekoliko godina izlagala ro-ji- mn je Jugoslavija ranije , brenjem Phillips co. Vrlo u bu domadih proizvoda I radl-zauzim- ala vrlo vidno mesto dobni turistidki autobusi bill nosti ito je i omogucilo vrlo
na ranogim svetskim su napravljeni sa odobre- - veliku potrainju odece, obu-m- a. Cuveni dilimovi. narodno niem austrwke firme "SAU-- de. sportekih rekvizita i mno--
VATiVft nnilfAita ГА~ metnije predezett do naseg rfn-nre- ? Keramika i KR.. taltn Utft I "astava ' a- - ' go drugih i Hekiatlejkaloi. sAmociljkjpeitrfadauмtomtaobm.liJmtkeooijaedka,srdinzeodrnrkoiaa.ptiiialijkeaorljideruvpgjoeodmegtjaetzk-- -- s?iitnvrjioskpihims,iniaisv„imzria2zdv.amnijniemaeraoidnucienrldanevo--- --- ulitjoaPmtwriokrbooidglino"sFaIiAeoTdd--oaabsrennjaemirlotia-- -- sgooмdniiaajeaanJiecganodmsiliaUviittjonyrjie.fpl.aonsejrsU.krac.
To bi
NVumronbjoimvo 4draoksui ppootsmjeitinojce. binatmerae.eibrialjoe koarjae ono itoIjud№i vraaatno da e buro1j95p2osfta.ot--va cro
o-im- ali prava kada .u odeki vali, naj vie privladi. U ovorn slu- - v j?odi prei l.oOOGOO.
mnvzo vte oi aomace rego-- eaju vece je taxereeovaaj ito je xa Jedatt mal zem'ja
neznatan prikaz мји-ite- n n
ba? mestu
deo ,zlnV
zemalja
momentu,
pored
je bilo za proizvode
obvde. proizvoda
n#jro za kudni nara-vn- o zauzima pet пч
samo na
samo
blif
promjene
ga
bukova,
5pil;a
njihovu
podaci
svakom
pa
U
izrada
koine
izloiba--
nom vrste. 12S.000
vrlo veliki reyeh u torn sml- - slu.
Vrlo vidno raesto de za-J-ze- ti
Jugoalnvensko-Sovrctsk-a (Kastavak na etr 4