000211

OCR Text: Ore fjodine slarino 25Eodiinjicii jug-elax-entkokan- aike pro-Teiv- ne Stamp.
Prri broj "BORBE" — lita radnika i ljaka iz Jugoelaxlje u Kanadi — izaiao je
2. no тera bra 1931. sodinc a Toronto.
"BORDU"] 1936. aaslijediU "SLOBODKA MISAO- 4- Ibt prozreeixnih
kanadskih Hrrata — iPRAVDA", li--t protTeairnih kanakkih Srba. "SLOBOD-NA- "
MISAO- - i "PRAVDA" au bile zabranjene a julu 1940. zbo-- j antiratnos
stanorUta.
U decern bru 1940. po?eo je izlazit proRTeeivni list kanad&kih Hrrata "NOVOST IM
n maju 1941. list progreMxnih kanadskih Srba "SRPSKI GLAS.N1K", a u julu
1942. lit progreeix-ni- h kanadskih Slovenaca "E D I X O S T. JUGOSLAVENSKO-KANADS- KI DEMOKRATSKI LIST U junu 1948. --XOVOSTI", "SRPSKI CLASSIK" i -E- DI-XOST utt ujedinili — otada izlazi "J E D I N S T V O".
VOL. VIII NO. 53 (G75) TOP.ONTO, FRIDAY, JULY 6, 195G PRICE 3 PER COPY Odgovor sovjetskih
vodja na kritiku
KAKO I ZAsTO SE RAZVIO KULT STAUINOVE LIcNOSTI
Moskva. — "Praxda" je ob-javi- Ja
rczoluciju Centralnog komi-tct- a
Komunistilke partije Sovjet-sko- g
Savcza koja sadrii odgovor
na kritiku i pitanja komunista dra-gi- h
zcmalja ticuc. se Staljina i nje-go- e
uloge.
U rezoljciji sc ukazuje pogreian
stav nckih stranih komunista
Rczolucija pocmje sa konstanta
cijom da su odluke dvadcsetog
kongresa naiile na oduiexljcn pri-jc- m
nc samo u Soxjctskom Saczu,
xcc i sxim drugim zcmljama.
To nije fudno, jcr Dxadcscti
jc kongrcs izvriio temeljitu anahzu
sxjetskc situacij'e, ukazao noc ele-men- tc
razxitka, naoruiao soxjctski
narod planom za daljnu izgradnju
komunistickog druitxa i otxorio
noc mogucnosti za suradnju rad
niclcih partija u odstranjixanju o-pasn- osti
rata i unaprcdjenje polo-zaj- a
radnog naroda.
Dok su odluke kongresa naiile
na odusexljen prijcm u SSSR-- u i
zcmljama narodnc dcmokracije i
naprcdnih Ijudi u ostalim zcmlja-ma,
rcakcionarnc krugoxe je zahva
tio strah.
Sa ciljcm da bi svratili pozornost
iirokih narodnth mau od glaxnih
pitanja kojc je istakao dvadescti
kongrcs, oni xrsc koncentnran! na
pad na soxjetske slabosti o kojima
ic goxoreno na kongresu.
"Nijc slucajno Jto je najxcca
buka i galama poxodom borbe pro-i- v
kulta licnosti u SSSR-- u podig-nut- a
po amcrifkim imperialistic
kim krugoxima", kale sc u rezo-lucij-t.
Negatix-n- e pojaxc nistalc iz
kulta licnosti dobro su im dolazilc
za borbu protix soriializma.
"Sada kad naia partija hrabro
saxladjiva posljedice kulta licnosti,
impcrijalisti u tome tide faktor
koji pospjciixa naprcdak naJc ze-ml- je
u komunizam i slabi pozictje
kapitalizma".
Kapitalistitki idcolozi pnbjcga-xaj- u
sxakakxim trikoima i smtca-licam- a
da zax-araj- u radnc Ijude.
Oni nastoje sakrtti da jc u pi-tan- ju
faza sojctskog iixota koja
ic proSla i iutkc prclaze preko na-stoja- nja
da se odstrane posl jed ice
kulta. Isto tako prrfucuju uspje
Jno sproxodjenje mjcra za osigu-ranj- e
mira, izgradnju noxog dru-Itx- a
i blagostanja naroda.
Oni takodjer pokuJaxaju da sta-c- u
sumn, %clike ideje marksiz
ma-lcnjiniz- ma i sUore konfuziju
u radnicXim pokrctima u sijctu
Takti pokuUji su praljeni u
proJlott, ali radniCke partije su
znale c!u%ati s-o-je
jedinstvo.
One u prozrclc t odbile sadainje
тапслге ncpnjatclia soafalizma.
"Pa ipak bilo bi pogreino zatvo-nt- i
oZi prcd iinjentcom da neki
nali prijatclji u inostramtru nisu
dobro hvatili prtanjc kulta Wno- -
dan i
U tu svrhu uspostavljena
ie posebna komuija od 6
tlanova na elu sa Tim
Buckom.
Komisija ima zadatak
da izvrsi
i potom dade na
clanstvu partije Xovi pro- -
Jalja re iz Moskc da e oc 11. jula ttantati Vrhoni Sojrt SSK.
Ockuje кг da ee biti имојт noi izborni zakon, koji fr doztohti postatljanje
Ue kandidata, kako je to predidjeno u untavu.
I'rrdtidjrn je ilroki program drcentral)zacijr. Mjrinr i republifke %laHi e'e
dubiti ecu mtyi.
I'riprrmljin je noikrii?ni zakonik, kau i prailnik krUinog potupka.
Iz%r6it Cf se reizija interna penzija, koje te biti poiirne.
sti i njcgowh posljcdica t ponckad
dozoljaaju ncpraiIno tumaenjc
istog", kale sc u rezoluciji.
U sojo] kntici kulta Iinosti
sovjetska partija polazi od pnncipa
marksizma-lcnjinizm- a. Ta borba se
dosljcdno sproodi ef tri godine
Dvadescti kongrcs jc odobno
borbu proti kulta linosti, poSto
isti umanjuje ulogu partijc i na
rodnih masa, umanjuje ulogu ko-lcktin- og odsta i prouzrokoao
je propustc u radu i porcde socija-listifko- g
zakona. Kongrcs je zatra-zi- o
da sc ostan kulta linosti od-strane
u partijt, drianom aparatu
i svirn fazama iiota.
U borbi proti kulta linosti
partija se rukoodi poznatim po
stakama marksizma-Ienjinzm- a o
ulozi Jirokih masa naroda, partijc
i pojcdinaca u histonji, o nedo-pustivos- ti oboaanja politicl.ih
odja bcz obzira na njihorc za-slug- e.
Pristupjjuu likvidaciji kulta lit'
nosti u czi sa Suljinom polazilo
se od einjcnice da sc kult licnosti , kost sa socijahstick.im uredjenjem i
da prcdstalja zapreku razvitku so
jctske dcmokracije i naprcdovanju
u komunizam
Zatim sc kazc
' Dvadescti kongrcs, na inicijati-4- i
CKnaiao je za potrebno da go-o- ri
smjelo i otoreno o tcSkim
postjedicama kulta licnosti i oz-biljni- m
pogrcskama nastalim u po-sljednjc-m
pcriodu Staljinoxa Iio-ta- ,
i da pozoc cijclu parti ju da
zajcdnu'kim naponma utint kraj
svemu onome ito je kult licnosti
oznaaao. U isto njcme CK jc
dobro znao da tc otxorcno iznasa- -
njc uiinjcnih biti poc-zan- o
sa iz%esnim slabostima i nc--
uspjesima koje ce iskoristit ncpnja-tclj- .
Hrabra samokritika
kulta licnosti prcdstaljala jc noxi
i sjajni dokaz snage i motfi naSe
partije i soxjetskog
uredjenja. Moic se sa sigumoicu
retfi da nema niti jedne Iadajufc
partije u kapitalistickom sxijetu
koja bi se usudila pofi na takav
korak. Naprotiv, one bi pokusale
sakriti takxe neugodne stxan i
preifi Jutke prcko takxih neugodi
nih cinjenica.
"Ali soxjetska Komunisticka
partija. odgojena na rex-olucionar-ni-m
principima marksizma-lenjini-zma- .
rekla je cijela tstinu, bez raz
like koliko gorka bila.
"Tartija e odluc'ila da podje na
clanove partije. klubove i
komitete da i oni uzmu na
pretres partijski propram i
komisiji dostave svoje pri-jedlo- pe
za promjene.
U saopcenju se kaie da 6e
komisija rado primiti prije-dlop- e
I primjedbe od poje-dina- ca koji nisu £lanovi
partije.
RPP CE IZMJENITI PROGRAM
Toronto. — Projjram Rad- - pram bit 6e usvojen na Sostoj тбке propresivne partije. nacionalnoj konvencijf, koja
usvojen u martu 1954 jrod. c!e se odriati u januaru
poslije dvopodiJnje disku- - 1957
ije, biti ce nonono prejrle-- 1 Kombija je pozvala eve
izmjenjen.
za
potrebne promjene
diskusiju
(parlatnrnat)
pogrclaka
sodjaltstickog
taj korak na xlastitu inicijatitu,
raunajufi da i a k o istupanje
proti Staljinow kulta ltdnosti
momcntalno prouzroi potcikoJc,
sa glcdiSta in otnih intercsa i ko
nanih ciljeta radntdkc klasc to ic
imati ogromnih pozitinih rczul-tat- a.
'To stxara garancije protix slic-ni- h
pojaa kulta licnosti u budu!-nost- i
i da ce partija i driaa biti
xodjena kolcktixno na tcmclju
marksistiko-lenjmitik- c politike
i Jirokc umitarpartijske dcmokra-cije,
uz aktino ucc&fe miliona
radnika".
Dalje se kazc da objaljianje
podataka o povredi soctjalistickog
zakona i pogrcSaka u --.ezi sa kul-to- m
Staljina "prirodno izazna iz
jesno ogorfenje i duboko ialje-nje-",
ali 'sojctski narod razumije
da jc osuda kulta I ifnosti bila nu-fn- a
u intcrcsu izgradnjc komuni-inu"- .
U drugom dijelu rezolucije go--
XOri se o tome kako jc nastao i raz
XIO ,c kult Staljina u u!oima sov
jctskog socijalistitkog uredjenja.
U ispitixanju toga pitanja mo-ra
ju .e imati u xidu konkretni us-lo- xi
izgradnjc socijalizma u SSSR,
kao i izxjesni subjektixni faktori
poxezani sa licnim oIIikama Sta-ljina.
Vclika oktobarska socijalisticka
rexolucija uila je u hiitonju kao
klasian primjer prcobraiaja kapt
tali st irk og druttxa. proxedenog
pod xddstxom radnicke klasc Na
primjeru hcrojske Kube Boljiexi-Л- е
partijc, prxc socijalistickc dr-2a- xe
u sxijctu, komunistickc par-tijc
u drugim zcmljama, kao i sx-- e
demokratske i progrcsixnc silc uit
se rjesaxati xaina druStsena pitanja
sadainjeg druitxenog razxitka.
To je bilo prx-- o iskustx-- o u izgra-dn- ji
socijalistickog druitva, proxje-ravanj- e
u praksi mnogih istina koje
su dotle bile poznate socijalistima
samo u gencralnoj formi i teoriji.
Za xile od ctx-r- t stoljeca SSSR je
bio jcdina socijalisticka zemlja
To ic bila opkoljena txrdjaxa u
srcdmi kapitalistickog zaokruzenja
taiMMMr-M-T-- _
НЛОННМГ
PMp-.HkLK- r
am-t- L вввв ввВк Т Ж.
aaawlaBBBBBBF ~
Mrs. Rae Leckock. predjednica
Kink a licit
Poslijc neuspjele intcrxenaje 14
drzaxa 1918— 1922., ncpnjatclji
soxjetske zemlje na Zapadu i Is-to- ku
nastaxiti su da priprcmaju
nox-- c pohodc protix-- SSSR".
Zatim sc spommjc ubaaxanjc
{pijuna i dixcrzanata, koji su na se пабпс nastojali potkopati so-cijalistic- ku driaxu. Pobjcdom fa-Siz-ma
u Njemackoj 1933. i stxa-ranje- m
osoxinc Derlin-Rim-Toki- o
SSSR-- u jc zaprijctila noxa opas
nost. Zapadnc drjaxe su odbile
mjere za suzbijanjc faiizma i orga
nizoxanjc kolcktixnc sigurnosti i
SSSR je bio prisiljcn naprcgnuti
xx e sxojc snage za obranu i spre-iax'anj- c
ncprijatcljskih intriga Mo-ral- o
se mobilizirati t'ita narod da
bude budan prcma xanjskim nc-prijatclj- ima
Intngc medjunarodnc reakcijc
bile su u toliko opasnijc obzirom
na oitru klasnu borbu. Poslijc Lc-njino- ve
smrti x-eli-ku
su aktixnoxt
razvili trockisti, desni oportunistt i
burioaski nacionahsti koji su od-bactxa- li
Lcnjinoxo ufcnje o mo-gunos- ti
pobjede socijalizma u jed-no- j
zcmlji.
To bi bilo doxclo da obnoxe ka-pitalizma
da partija nijc poxcla
nemilosrdnu borbu protix- - ncprija-tclj- a
lenjinizma.
Drzccfi sc Lenjinoxih unuta, par
'I.—М-Д- -- ~ '.ЈУДВД
aaaaaal '
tija je uzcla kurs na industrijali- - I
zaciju zemlje, kolcktixizaciju po-Ijoprixre-de
i ostxarenje kulturne
rcxolunje
U izxodjcnju tih zadataka mora-le
se saxladati xebke potcskoce.
U kratkom xremenu, bcz xanj-sk- e
pornoi moralo sc odstraniti
xjekoxnu zaostalost i rcorganizirati
c'itaTj prixredu na socijalistickim
mnox-am-a .
Oxu komplicirana domaifa i me-djunarod- na
situacija zahtjcvala jc
gxozdenu discipline, sxe xccu bud-nos- t
i najstroiu ccntralizaaju u-praxlia- nja,
Sto je prouzrokox alo
izx-jesn- e negatix-n- e pojaxe
U toku iestoke borbe sa ita-xi- m
impcrijalisticVim sxijetom.
I
I
KanadkR Lonrresa iena N. R.
auret a djecttm.
--alaaaaPS
' alaBBWaH I BBBaBBBBBBBBBk-- i Ш Л аввввввввввв ввввв
% НаввГ Ш
STA IE BILO POZNANU
STATE DEPARTMENT SE BRANI OD 0РШАВА
WASHINGTON — Amerieki State Department je
izdao izjavu u kojoj se brani od optuzaba da su neredi
u Poznanu bih potaknuti i financirani iz Sjed. Drzava.
Optuzbu je u6inio Cen-tral- ni komitet Komunisti5ke
partije Sovjetskog Saveza
koji je dogadjaje u Poznanu
povezao sa odlukom amerifi-ko- g
konjresa u financiranju
subversivnih akcija u Sov-jetsko- m
Savezu i zemljama
narodne demokracije.
Godine 1951. kongrcs je
odobrio 100 miliona dolara
za te svrhe. Sa tim fondom
raspolazo sam predsjednik
Eisenhower.
Xedavno je senatski od- -
PREGLED KANADSKIH DOGADJAJA
Skok troSkova zivota
Indekn cijena trokoxa iixota
рочкоо je u тјенеси maju za
1,2 pointa (на 116.8 na 117.H).
To je najxeci mjeecni puraet
u 5 godina.
NajxiCe u ioral cijene
hrane.
Ohtavka predsjednika
parlamonta Heaudoina
Predsjednik federalnoR parla
mrnta Kene It-audo- in je podnio
ootaxku. To je rezultat ninlaxne
borbe oko plinotoda, u kojuj je
lU-audo- in pumatao xladi, — po
kazao priitranot — zboc irg
je krilikoxan po opoziciji.
Laxajanje oetaxke i imrnota
nje notoe prrd-jednik- a jeka na
premijera St. I.aurenta, koji r--e
nalazi u Londonu. On fe xraca
u ponrdjeljak.
Iteaudoinoxa otaxka je јоч
jrdan dokaz duboke parlamen-tarn- e
i politicke krize pruzroko
xane xladinom politikom pre-da- je
prirodnih hogatntaxa ze-mlje
amerirkim kapitalintima.
Ka-.- tr ux jerenje da re kriza ne
mole rijeSiti bez noxih izbora.
Zasto jc Howe sprijeiio
proizvodnju putnickih
aviona?
I'oxodom otpuKtanja 500 rad
nika u poduzetta axiona u Mai
tonu federalni miniMar truoxine
Howe je optuien da je prljefio
proizxodnju putnickih axiona na
mlazni tx'iroiv.
Howe je odgovorio da je to
utinio zatohto doad proizvedenl
putniki axioni na mlazni роцоп
imaju xrelikih nedoatataka.
I'redstaxnici kompanije pore
njegoxu txrdnju.
Sta jc sada?
Noxine piu da je opet dolo
do zatnja u plano-lm- a za iz
-- radn]u plinoxoda.
To re opraxda pomanjkanjem
tehnikoK ooblja.
GoTori џ+ o dopremi takxou
ooblja iz USA.
OTPUSTANJA
Poduzece aiona u Malto- -
Inu (kod Toronta) otpustilo
je 500 radnika.
Otpustanje automobilskih , radnika u Windsoru se na
Rtavlja — sada u manjim
poduzeima.
Poshj automobilske in-Idust- nje najveci zastoj se osjea u industriji poljopri--
vredne maSinerije.
СРП Izjavljuje da t5e us-lij- ed uvodjenja dizel loko-moti- va
postepeno otpustiti
2.344 Neki od njih
de biti uposleni kao pomapa-- H na dizel lokomotivama
ali sa niiom platom.
Gradjevinarstvo je tako-djer
u opadanju.
Federalno minlstarstvo
rada kaie da se vecina dru- -
U
bor za raspolapanje finan-cijam- a
izglasao jos 25 mili-ona
za istu s-rh-u,
a tek pro-Slo- p
petka senat je odobrio
5 miliona organizacijamn
koje sprovode subverzivnu
djelatnost u istoinoj Evropi
Istovremeno sa izjavom
State Departmenta da Sjed.
Driave nisu krive za nere-d- e
u Poznanu senat je izpla-sa- o
rczoluciju u kojoj se po-zdrav- lja orpanizatore i ибе-sni- ke ncreda.
Krilika St. I.aurenta
zbog; stava prcma Kini
I'itanje priznanja Hint dobixa
Mr xrcu xainoMt, jer time bi c
otxorilo noxo triiite za kanad
kke proizxode. Ixina je ranije
bila drug! najbolji kanadwki
kupac.
() priznanju Kine bilo je ro
xora na konferenciji premijera
hritantkoR Komonxelta koja he
odriaxa u Iondonu.
VijeKti iz Iondonu kaiu da je
premijer St. Laurent na konfe-renci- ji
iznio razlitRe za&to he
Sjed. Driaxe tome proline. On
je rrkao da ►e ne mole ufiniti
niita prije amerirkih predxjed-niki- h
izbora u noxembru. Ali
ni jedne rijeci nije kazao o Ha
xu Kanade po torn pitanju. On
je iRtirno preman fekati dok
Sjed. Driaxe ne izmjene axoj
tax-- .
Л1 "Globe and .Mail" je otro
napao St. Ijiurenta zboR takoxa
ittaxa. U Лапки r--e kaie da je
St. Iaurent, umjeMo toRa Sto je
konferenciji tumaio amerilkl
itar, trebao i-.t- upiti za prizna-nj- e
Kine i nnda Sjed. Driaxama
tumaciti mlluku i tar Komon
xelta.
Strajk u kanadskoj
eclicnoj industriji?
Predtaxnici United Steel-wurke- m
su izjaxili da pootoji
moRUnont (trajka u kanadkoj
геПспој indudtriji.
I'reRoxori na kompanijama —
Stelco i Dominion Steel and
Coal xode e od 31. marta. Spo-razu- ma jo nema. I'jrotor a
AlRoma Steel u Soult Ste. Marie
istie koncem oxor mjereca.
Od 7,000 radnika kod Slelco
U Hamiltonu 5,000 e iJanilo
za Strajk.
U tri dana — 93 mrtva
V tri dana — od petka do po
nedjeljka — u automobiWkitn
nere5ama je poRinulo .t oba.
utopilo e 31, ubijeno u drugim
akcidentima 7 — nxeRa 93.
pih industrijskih prana na- -
lazi u polctu Time veil da
o.ni koji su izpubili zaposle--
nje u automobilskoj indos- -
triji trebaju traiiti posao u
drupim industrijama. I
Prcma IzvjeStaju Domi-- 1
nion Bureau of Statistics na
19. maja u zcmlji je bilo u-posl- eno 5,499 000 lica ili
175.000 vi3e nepo u maju
prosle podine.
Pad proizvodnjc
automobila
Detroit. — U prvih 5est
mjeseci ove podine General!
Motors je proizvela 1,98.-96- 1 motornih vozila ili 356.-79-2
m&nje nepo a tstom raz-dobl- ju
proSIe godine.
NOVA SA POSLA
loiaa.
Iz pouzdanih noxinskih
izjestaja proizlazt se shje-dec- e
Nemiri 28 juna otpo-ie- U
su demonstracijom rad-nika
lokomotivnop zavoda
Zispo, u kome radi 15.000
ljudi. Nezadovoljstvo radni-ka
izbilo je povodom pro-mje- na
u platama Povodom
toga tvornifika delepacija
posjetila je VarSavu, pdje je
dobila obecanje da ie stvar
biti ispravljena. Predstavni-c- i
ministai-stv- a rada do5h su
proSli tjedan u Poznan i iz-jav- ili
potovost da ispune ra-dni6- ke zahtjeve, ali se proti-vil- a jedna prupa, koja se si-pur- no sastojala od neprija-teljski- h
apenata
Radnici nisu imali oru-zj- a
niti su u6estvovali u oru-ian- oj borbi. Oni nisu bili
svijesni planovn reakcionar- -
nih prupa Kad je radnidka
povorka prolazila plavnom
ulicom iz sporednih ulica
prikljudile su joj se novo
prupe ljudi, od kojih su neki
bili naoruzani.
Medju onima koji su
uhvaceni sa oruijem nema
niti jednop poznanskop rad-nika.
Vedina je iz vana. Ot-k- ud
su dosli?
Enpleski noxg'nar Gor-don
Gruickshank javlja iz
Poznnna da su mu mnopi
radnici rekli da iale Sto jo
njihova mirna demonstra-cij- a
pretvorena u krvau
pobunu.
Upala je u uci slidnost
poznanskop pokusaja pobu-n- e
sa slidnim pokuSajem u
Njemackoj Demokratskoj
Ilepublici 1953. Predstavni-c- i
poljske I'adnidke partije
tvrde da je oru2anu akciju
orpanizovnla "Gehlenova
orpanizacija" iz Zapadne
Njema6ke (po imenu bibep
Hitlerova penerala Gehlen),
koja je financirana iz Sjed
Drzava. Ova orpanizacija je
bila orpanizator nereda u
istocnoj Njcmcikoj.
Vodje poljske vlade su
pohvalili jedinice sipurnosti
i milicije koje su se suzdria-l- e
od otvaranja vatre dok so
nije pocclo, pucati na njih.
Ima znakova da je ovaj
pokusaj oruzanop ustanka
pripreman dupo vrijeme pa
je nejasno zasto partijske i
driavne orpanizacije nisu
bile u stanju da provremeno
otkriju neprijateljske apen-t-e
i njihove planove. To je
ozbiljan propust.
lako je odevidno da su
neprijateljski apenti iskon-sti- li situaciju stvorenu no
vom politikom demokratizn-cij- e
poljska Iada je izjavila
da je Poznanski dopadjaj
ne e'e zaustavit od daljnjep
sprovodjenja proprama de-mokratiza-cije.
Vijesti o neposrednom
strijeljanju uhapsenih vodja
oruianih akcija nisu istini-t- e. Njima e'e suditi redovni
sud. Jed an broj uhapSenih
za koje je ustanovljeno da
nisu imali aktivnop uesda i
da se nisu borili sa oruijem
ve£ su puSteni na slobodu.
Posljednje vijesti iz
Variave kaiu da je poljska
vlada imenovala posebnu
komisiju da ispita uzroke
nemira.