000211

OCR Text: 3)
шшшшшшшшштшт шнтатшшт
STRAN'A 3 lugoslovenska tragedija VELJKI DAN 10 GODINA OD POGIBIJE
Xapisao OREST MALJCEV (DAN BRATSTVA I JEDINSTVA) SAVE KOVACEVICA
"Daa Je bio hladan,
blatnjav. NTski. suri, na
pomilani oblaci zaklomli
sir sunce, dosadno jc si-pa- la
ki5a.
Postrojeni na koman-d- u
"mirno", stajah smo
u blatu i nlsmo smcli m
da rardnemo, a pred na-m- a,
u crnom oprtacu s
podifTitztom kapuljacom.
£etao se Sef totovskih lo-po- ra
u Borskom srczu
— frontfirer Smolka.
Taj mail zdcpast do-ve- k,
sa izbuljenim fu- -
tobelidastim odima, dr-2a- o
nam je pcdantno,
svaka tri dana poudni
povor. Njepa nije zbunjivalo nikakvo
vreme. Naprotiv, ba5 kad je nevreme,
kiSa i zima, odlikovao se naroditom povor-IjivoSc- u.
Istinski so nasladjivao pledajudi
kako sc pate do ko2e pokisli ljudi, drhteci
na ostrom vetru. Smolka je u proSlosti
odevidno bio profesionalni povornik naci-stid- ke
partije, te jc i sada osedao potrebu
za strpljivim i pokornim sluSnocima. Po-licaj- ci
folksdojderi, odeveni u sivo-m- a
slinaste Sinjele, narodito su pazlli da slu-Jam- o
frontfirera — nikako drukdije nepo
sa "naprepnutom" pa2njom. To je bilo
dopunsko mudcnje. Jednom je neki Ita-lija- n,
promrzao do kostiju, podipao oko-vratn- ik
i zevnuo. Policajac jc "nepailji-vop- "
udario potkovanom Cizmom u trbuh.
Tiho jeknuv§i, Italijan padc. Drupovi pa
zakloniSe, da bi spredili daljc mudenje.
AH tada dotrdasc automatidari i oteraSe
svo "buntovnike" u baraku na obradu-navanj- e.
A Smolka je produ2io da povori. Na-stoj- ao jc da nam ulljc u plavu kako smo
mi vojnici vclike vojno-praditeljs- ke ar-mi- je,
kojom odavno rukovodi penije no-madk- op
peneralStaba Fric Tot, kako je
taj "penije" blapovremeno izpradio sve
te strateSke autostrade, po kojima je Ш-tlero- va
vojska krenula na zapad i na
istok; da ce za makar i najmanjc ome-tan- je
Totovih planova krivci bit! surovo i
nemilosrdno ka2njcni.
AH, ma koliko da nas jc Smolka zastra
&ivao, ma koliko da nas jc iznuravao ro-bijaS- ki
rad u kamenolomima, ma koliko
da nam je ponckih dana na5 poloiaj u lo-por- u,
iz kopa su "oslobadjala" jedino
crna kola a belim krstom, izplodao uia-sa- n
i bezizlazan — ipak smo dvrsto vero-va- li
u bolju bududnost. Posmatrajudi pia-nino
obavijene maplom i obrasle Sumom,
desto sam mislio da demo, na ovaj ili onaj
nadin, Ipak pobedi na te zelone visove,
partizanima, l uzoti udeSda u njihovoj
boiti.
Putcm u kamenolom Aleksa Musid mi
jo d esto pokazivao obliinji vis na zapadu. .
pokriven od podnoija do vrha custom
crnopor.com, i s osobitim napla?avanjem
izpovarao :
— Crni Vrh!
U podctku je plaSljivo i osvrcudi se pra-vi- o
aluzije da je ostao samo jedan dobar
put — tamo na Crni Vrh. A posle. kad
se privikao na mono, saopStio mi jo u po-vere- nju da se u Sami na Crnom Vrhu i na
planini Zlatovo nalaze partizani. da sebe
zovu bripadom i da cekaju naredjenje
vrhovnop Staba da bi izvrJili napad na
Bor. Jedva primetni osmeh, omekiao je
Aloksino sumorno lice kad ml je to pridao.
Kako je strasno mrzeo borski rudnik.
koji ustvari. otkako pa zna, nije nikada
bio juposlovenski! Uvek su njime pazdo-va-li
strand. Pre rata — Francuzi. Navra-dal- e
su i plavne pazde — Amerikanci.
Sada su se upnjezdile Svabo. Umesto
Francuza. dircktor rudnika postao je No-m- ac doktor Kreps. Vlasnici se menjaju.
Xemd. kejl ra de rata UrtH n IrtetoeJ I Jo-ftito-neJ
EvTPpL
ali radnicima od topa nije lakSe. Oni rade
u rudnidkim Strekovima, stojeci do kolcna
u tamno-plav- oj otrovnoj vodi, udlSudi za-trov- ani
vazduh. Srecku, Aleksinom sinu,
ved posle dve podinc posivclo jc lice, te-S- ki
kaSalj podeo jc da mu kida pluda, i on
je umro. A od sumpornop pasa Sto ispu-Staj- u
u vazduh topionidke peci, venu bilj-k- e
na nokoliko kilometara unaokolo i ze-ml- ja
jo neplodna. Samo s prolcca na su-morn- im
opolclim brezuljcima oskudno ra-st- e
nisko Sibljc crvenkastos drena.
— Kod vas, Xikolaj, u Sovjetskom Sa-vez- u,
sipurnoje sve drukdijo, zar no? —
raspitivao se Musid, i sluSajudi moje pri-danj- e,
postajao jo jo3 povorljiviji i otvo-renij- i.
Aleksa mi je poverio kao voliku tajnu
da jc komunista i da ima starop i vernop
drupa — rudara Xedeljka.
Oni su so sprijateljili jo5 pre rata, kad
je borski bakar pripadao francuskim in-dustrijalc- ima,
i to pod ovakvim okolno-stim- a.
Jednom su seljaci iz okolnih sela,
u dopovoru sa rudarima, kronuli na rud-nik,
naoruzani koljom i lovafikim рибка-m- a.
Odludili su da razbiju zpradu uprave.
Music i Nedeljko iSli su naporcdo, hra-bro- di
jedan drupop. Ali se njihova pla-mc- na
iolja da sa rodne prude oteraju
tudje vlasnike nije ostvarila. Juposloven-sk- l
kraljevski iandari, braneci vlasniStvo
inostrane koncosije. dodokali su ustanikc
pu?danom vatrom. Kedeljko je bio ranjen
u nopu i Aleksa pa jo odvoo kod sobe kudi
u Bclu Roku. Otada ih vezujc dTsto pri-jateljst- vo.
Produ2ili su da se sastaju i za vremc
okupacijo. Ti tajni sastanci usadili su u
Aleksino srce osocanje uvorenosti u sop-stvo- no
snapo za kakvu ranije nije znao,
i maSta, do nedavno jo5 nejasna, sada pa
je smelo zvala ka odrodjenom cilju. Pa-sta- o
jc dlan komunistidkc orpanizacije.
koja jo stvorena u rudniku, i zajedno
s Nedeljkom { drupim drupovima tajno je
nanosio Stetu okupatorima. Komunisti su
bill medju sobom dvrsto povezani i dobro
zakonspirisani. Ma da su hitlorovci znali
zaSto se tako desto lome uredjaji, za5to su
udostali kvarovi u saobradaju, pored svep
traf enja nisil mopli da pronadju krirce.
Neprijatelju je bilo sve tele da izvozi ba-kar
iz Bora. Pa ipak, u Centralnom komi-tet- u
Komunistidkc partije Juposlavije ve-rovat- no
nisu bili zadovoljni radom bor-ski-h
komunista. Poslali su im novop ru-kovodi- oca
— Blaiu Katnida. Ali uprkos
najboljim preporukama, pokazalo se da
on nije imao velikop iskustva u ilopalnom
radu — uskoro pa je uhapsio pestapo I
policija je uspela da pohvata skoro celu
partisku prupu u Boru.
Xedeljko ! Aleksa sklonili su se u Bolu
Пеки i tamo strpljivo dekali popodan mo-men- at.
S vedera, kad sumrak skrije crte
lica, na kraj sela, uz nisku kamenu opra-d- u
preko koje se da lako preskoditi. skup-Ija- li
su se ljudi. Ispod Xedeljkovop skuta
siJala je diepna lampa. Svetlost je klizila
po Hsticu hartije, istidHdi redi "Sevjetski
Saves... Staljin..."
(Kastavide se)
A mo, ?levend, Maktdenci, Crnocerd, Srbi 1 Hrvati
da г-a-s Waroeilja zemJJa nala, draa gTuda, hrabra matL
Xa orom danu ratpoznaje pravu k£r ! slna
heroska I slavna naSa ot&dibina.
Pre dvanaect gcnilna udari na nju neman faSitta
pretvarajud sve livo u pujtoJ, Icrv 1 zgariita.
АГ finovi t kferi naroda naiih slavnlh
herejstrima kojim nema rarnlh
uttad&Je goloruki protlv crnih zveri
i ug-uH-Ie neman u rodjenoj krri.
U savezu sa Ruijom pobeda bi izvojerana
CrvenoaVraeJci doneSe sunce elobodno? dana.
АГ klika neofallsta, dolarsldh elugana
podlom Izdajom skratUe radost rvetlih dana
i purnule narod u ropstvo, glad i bedu
dok oni a Volxtritom joS sramnije? ropstva mrei prcdo.
Sruie, drugarice, borba ЈоЗ traje
sveta borba protiv Titove arhiizdaje.
Xas u borbl nadahnjuja svi narodl tveta
ta, ona je samo praredna oiveta
za izdajstra 1 zlo&ne
koja ie nad narodom 21ne.
Druie, drugarice dvojaka borba se nattavlja —
j-xl- na, protlv kliko Titovskog fallzma
druga, za nezavisnost Kanade od jenkljevskog kapltallzma.
I tunce tlobode ponovo e da alne
nad obadve sale drage domovine.
Putem Dratstva i Jcdinstra ml smo u mocnom taboru mlra,
udruieni idejom alobode i socijalizma,
mi mo, sa mnogomilionskim radnlm narodima,
protlv zverskog ameriikog imperijalizma.
I'utem Dratstva I Jedlnstra ostvariemo
eliku, mcxfnu i nezavisnu Kanadu
a naSim narodima povraticemo
izgubijenu slobodu!
РЕбЛ
(RecitoTano na Danu Dralstra 1 Jedintva
5 Jul, u Hamillonu).
Dodjelivanje medjunarodnih
premija mira
Zasjcdanje Svjctskop Vi-je- da
Mira (BudimpeSta, 15-2- 0
juna) usvojilo je odluku
iiria o dodjcljivanju Medju
narodnih premija mira i Zla
tnih mcdalja.
Podasna Premija mira do-djelje-na
jc Nikoli Vapcaro- -
vu, pjesniku i nacionalnom
heroju Bugarske koji je pao
u borbi protiv nacizma.
Medjunarodno premije
mira dodjeljene su: francu-sko- m
pjesniku Pol Eliaru;
sjeveroameridkom naudniku
U. E. B. Diboa; njemadkim
' filmskim reiiserima Martinu
Helborpu, Kurtu i 2ani
Stern; islandskom romansi- -
.eru lialdoru Laksnesu;
meksikanskom umjetniku-praver- u
Leopold u Mendesu
i njepovim saradnicima iz
kovi ipraliita ce
raziprati odu-?evljenj- em
hiljada
ljudi koji de Iz svih krajeva
dodi rumunjsku
prijestolnicu da
lar"; indijskom knjiievniku
Mulku Badzu Anandu. Sva-ka
od ovih premija iznosi
2,500.000 franaka.
Osim topa dodjeljene su
mcdaUc: francuskom
icarikaturisti zanu Efclu ;
dehoslovadkom pjesniku Vi-tczsla- vu
Nczvalu; enplcs- -
kom knjizevniku James All-drip- o;
brazilijanskom muzi-tar- u
Klaudiu Santoru; ar-Kcntins- koj knjiicnici Ma-ri- ji
Rosi Oliver; japanskim
umjetnicima: Tosiko Aka-mac- u
i Iri Maruki; francu-sko- m
kiparu 2or2u
iranskom knjifevniku
Alavi Bozorpu; rumunjskom
kiparu Stefanu Corvasiu ;
venecuelskom pjesniku Kar-los- u
Aupustu Lconu; dokto-r- u
prava Luisu Pe-rc- su
(Kolumbija); finskom
detama zidara dr.
Centar vese- -
NarriIo 10 sodina od Lobnih
junokih dana 1943 godine kada je
zajrdno hiljadama boraca. koje
je izdala titortka vrhuka poginuo
rhki patriot i lami partizanki
komandant Sara Кота?ет{&
Xikao iz redora onih radnih e
Ijaka koji u pod rukoodtom ra-dni- ke
kla odralno i odluno niz
godina pre rata vodili borbu za
demokratka ргата naroda, Sara
KoTafevi je u toku borbe naJih
naroda protir hit!erokomuoll
nijrvkih таглага izraMao If gen
darnog borca I komandanta.
Od prvog dana uotanka crnoeor
kog narnda, 13 jula 1911 godine
ftlarni komandant nije znao ni za
kakve prepreke i trah. I' najre-r-m okriaju, borbl рга u pra
— on je prri. lT juriSu na tenkore
— opet ргт!. Od namog niegorog
imena drhtali u faiti
u i beiali bezobzirre
kad Sata pored borce na juris.
So]im primerom. nalnlm patriot
kim OM'lanjem i hrabrou on je
nadahnjirao втоје borce na hertJ.
ke podigei "Kad je 5aa nama
— pobeda je olgurana, — goo-ri- ll
u borri. Oni ки probijali obru I' u kojp u zapadali pod priti
kom nadmonijrg neprijatelja ill
zhog irdajnikog rada Spijuna iz
titntoke bande. Satin poklikt Ju-H- 5.
mojl drugo4!, — hrabrio ih
je i ulUao nou nagu.
Fava Koraeti e odlikoTao du
Ixtknm mrznjom prema nlm do
maim idajnlcima, Гак{1ша I int.
{ prrijal!lima. Veliki patriota, Sava
je £r-.t-o i ikrrno verovao u brat
iki Sotjo tell Save, u n]egou
part'ju, u vrlikog Slaljina. Sje
borce je vapltavao u tome duhu.
On ih je Mikolio, gmoreci Im o ne
poh-diot- i SSSU-- a i njegote Сме-n- e
armije. "Crtena armlja je " na
ma pobjeda je nala! — bile u
tect „,0jjh neuMr.sj.ih
lobodu
IzveStaJ, livot Tim ya.e
lii Ilk
toil
o , poput s#. ....i
koji u u juriu nlobodu prkono I
Kledali timrti je utro--'
rlo Utinitu To domacih
kojim pono! .vaki naS
patriota, velikol borbi
i II
vot nrng ЛИ je Itin I
o Izdaji Titove bande. To
atraEna optulba r.Je, koja
je onda i-tr-ebila
i
i koja tinl I a oni
koji e i bore za ttmi polednjeg daha
bio vrran nlarni Sava.
I Izdajnitka grupa oko Tit a nta di
vlrlje. Sara nije imao niceg
nifkog m njom. On nije bio nvetan
njene jer nije bila nt
krivena. ali je uvidjao da kod 4.
eg neito nije U
tedu. 0tall repu
ja. pravilno hvatili til
Prosjaci pred
"Eplcnadom"
Zaprebadki "Xarodnl list"
pi5e:
Posjotioci "Esplenadc" i-m- aju
prilike veliki
prosjaka Staljina,
telom. Medavno jc sedam
prosjaka islo od to-la
ispru2enih ruku, traiedi
milostinju. Medju njima ima
"Taljer prafika kiparu Vajneu Aaltonenu. I mladih ljudi.
pod dje.
Sa- - je
par-- eza srce
mladih
bunkerima
podrizlma
rukorodtva
Bukurest priprema Festival omladine
vjeStadko tako-Bukur- eSt prctvorit festivalske pristaniStem
okreneS susredeS prekrasnoj
napredne omladine. prupama dlanova stvorilo oduscv-Xjepo- ve trpovi, radnidke omladine vrijedne
raspjevat
sijeta
udestvuju
Salan-dr- u;
Karlosu
podipnuti
ГевигаЈзкор
munjskih mladica djevoja-'k- a,
de mladi
Ija de najrazliditijih zemalja
ture sporta aupust". udvrstiti
odriavati djusobno prijateljstvo.
ske utakmice razne kultur-- Izpradjuje takodjer
velidanstvenom IV priredbe. po- - bioskop blizini
omladine studenata Bukureltu podiie redjene BukurestuI
prijateljstvo. veliki £0.000 de 800
Rumunjska omladina dalaca, ipraliita kolarku dalaca po svojim moder-- odazvala pozivu Centralnop odbojku Ijetnje pozo-- nim urcdjajima potsjedati
komlteta Saveza radnidke de da poznate sovjetske ki--
nacionalnop pledalaca. Od narodi- - nematoprafske
pripremu festivala. Xa top interesovanja biblio--
zadatak", piao Г1а
novi titoTkih Djilasa Pi
jade partizanki odredi
ture trojke tako
ttari likvidiraju
kod branio
obe5aati,
ne njegote popaljene do mo-ve
narod ne
ротјегепја prema partizankoj
koji mrirli Sau
lobodarko, koji dana памј
zemlji zavrli faizam, priprrmili
tzv. nje
hiljadama partizana
rukotodilaca.
Marta 1913
prvdloiili um brat "pre
primirju. Otaj na
MpregovoreM hitleroicima
mog vernog lugu Yladimira
poznatog encWkog plju
na. atao nemaikom
komandum dolinl reke Kame
rakljufio iiMrazumM. Okupatoru
bilo potrebno radi pregrupi
j-Iin- ica opkolja
vanja Tito,
pokrrte hitlerokih trupa. partizani
no bi noito poumnjali,
proturena kalui tolxile "Ti-to
prevari Xemce.
I'brzo pokazalo Tito
banditi, ne ncniatke fail
v6 partizane obmanuli izdali.
Tregovori okupatorom zatr
neprimetnim opkoljata
hjfm glavnine partizankih naga
dolinl reka Tare, The .Sutje
fke. Tito, njihota ban
da, razume икрекпо
kli. Л neprijateljokom
dolini utjrke, na ne
koliko ktadratnih kilometara,
vite 10.000 partizana
kojih 4.500 ranjenika.
Izdan opkoljen.
Kobjiimlea je pozaraijJae0pontapUrol . ;;.е.цno heroJfki, Ix.rbl Mraca,
vakl vako naredje-- domovine, pololio Je evoj nje. on nvojom ir!,rn r.tnik Kovaevit udarnom bo J. naiim narodima ca-.- nl O b.ijnlm heroja „-- n liana, borara h-r- ol.
ve. njceovim Јипагк(т ,.it.i a, I,-- ,.- zoaf, narod „tadibli
Je Mln, izdainika. ttio.ri
beroju
Utlna
partizana za nlobodan urecan
naroda. to
gnunoj
je
hlljade hiljade
patriota to danan
ma borill
je
komandant
гШл. nije
zajed
Izdaje,
na flogadja
Nijete
vidjeti
ovim J.
stola
popu- -
— i
° --— IC u pdje se U ovoj
se sa dini,
ulice I i i ruke ru- -
i
sc i i
u
dnim i
u
u
—
sastat se
bit Park iz
"23 vise svoje
kome ce
se
na festi- - ne Na
valu Ijani se ulice
za mir, stadion ale-- koji ple--
se
kao
o- -, koje raoci primi na
odbo-- 4000 sa ra omla--
— im je on.
pijuna i
da
u dvojke i
icaztali u umnju
njega. On je interee
rog naroda: Narodu a
braniti
to ve dovodi do
ојхГ.
I oni u i
u
u u ofanzhi klopku i
mu. i drucih
njihotlh
nemacki faiUtl u
a ц Titu
gotore u
uputio
Ve
bit
Velebit
u I
je to
nvojih
Djilaa I'ijade znali u
Da
doeti!i i
je
nararrava da
e u
te, i
a
Sili u --e
u
Itankotic!
u e iztu
u obrulu, u
proMoru
po.
Kinulo Je od
od
i ЈигКаЈиМ na
To u u
vao
reflma je
brlgadom u
Sa u. borcima
u
protiv
.lobodii nacionalnu
avimi(Mt hltltrKllti horHi
legendu. o IWII
o
ono do
ona
Me
s
ra- -
!
i
i u
i I
u
i u
i
i i
--e
u-- ~
—
те
u
V
je
It a,
м
za
не
da
e,
re za
м
u
nu, ne
nd
ie n.
nu ne
ra
prezaju da e hvale da je do narod
nog utanka donlo njihovom za
Hugom. Oni go ore a tome. Ileti.
dno hvale. PUu o Savi Kovafe
vifu. I'jJu o brrojlma koje u di-rekt- no likvidirali ili izdali. All ii-njen- ice
o nvojim zloinima nad njl
ma, nad naSim narodom, oni ne
mogu da tiakrlju.
Sava je narodni hero). Slava n
borbi na Sutj-c- i, podvizi i herol. мт pripadaju ммо na-rod
u, a ne ramnoj TitovoJ band!.
Svetan primer pat rot tm a hra-brt- tl na(eg omiljenog heroja Sa
vc lull kao pot trek nvim nallm
patriotlma u borbi va ntohndu na.
cionalnu neyavinot.
U UADIVOJKVIC
aplijcna knjiga u Sjcd.
Drzavama
Amoridke carinske vlasti
su zaplijenilc 20 komada
brosurc "Ekonomski problc-m- i
socijalizma u Sovjetskom
broj pred ho- - i Savozu" od V.
do
dc
koju izdalo "Jedinstvo".
"Jedinstvo" je o tome o-bavijc- Stcno
po "express"
preko koje su knjipe
upudenc.
se za
Gla-n- i prad P.umunije — svakom koraku т5е se pri-- dinu bit de veliko tokama. Posadjono je
ce ae j preme za dane, jezero sa za la-- , djer novo drvece
aupusta metro-- sre-pol- u
: . koju
ljeno
radocu i
italijanki
ljudi
opromni kul- - '
jol me--
se sport- - ;
! sirokoj prekrasno
, za No, primiti
za a
rilte, de
mladine i j palate
za za koncertnim salama
i
i
atanja i
partizana. Kankovi.
i
tet
i
njegoti
1
i
od
kojtma
I
polazio
I
i
I
I
partizana
I I
I
je
a-Ke- nciji
spomenici u parku kulturc i
, odmora, "J. V. Staljin kao
, i u parku kulturc i sporta
"Arlus". Posadit ce se pored
topa i 22.000 komada mla-do- p
drveca, 50.000 ukrasnop
liblja i 27.000 ibunova ruia.
! 3Iasovni miting radnika
u ToKiju
U Teldja j 29 Jana odrian pro- -
tettnl ndtir.g na kerne J t£estvo-- ralo &0J&00 IjadL Ucesnid sn pro- -
, tectoTaM protir viadiaog projkta
I zakoca, o ograai£aranja atra;ktrra.
Oni sa izjartti d fc te japanski
' prardonkidta.odlacso bonti protir tog