000210

OCR Text: f ' ifBPBJt" '"J We
bl-RAN-A
2
Iz historije radnickog pokreta B. C
SOCIJALISTICKA TRADICIJA
Iz brosure: "British Columbia: The People's Early
Story", napisao Harold Griffin
(Nastavak) L'mon u New Yorku zbog
gonSlpeoncujmeanelxdesjguuoekjreeadnoiidscneijomevaa5nUa prs-e- ejpatrfliltdslrtluWczkenelnngvo9ps-nt-ipilonl agгra.nvгka.SaЈ?ГnS0гoJcn.i..- -
a socijalistidka organizaci
ja. Njih su u novootvorene
rudnike ц podrudju Kooten-c-y- s donijeli ameridki rudari.
Njih su donosili ruski 1 ukra-j.nsk- i radnici kuji su gradili
zeljeznice Njih su u Sumske
kempe unosili Finci i Svedi,
a u ribarska naselja uz obalu
N'orvezani i Hrvati. (Napo-men- a
: Naselje hrvatskih ri-La- ra postojalo je kod uSca ri lfeokge sFtoraljseecra.jo3Tkorasujemsiguprrno-o
Ii naSi prvi doseljenici u Kanadi. — Ured) Njih su
donosili engleski, Skotski i
njemadki doseljenici, a u ru- dnike Cesi i Talijani. Razli- - dito tumadene, povrsno shva-c- t
ne i tumadene, ocijalistid-k- e ideje spojene s borbom i-zaz- vanom strahovitim izra-iluvanje- m postale su politi-dk- a sila diji uticaj na provin-cij- u
i cijclu zemlju sve viSc
laste.
Ponosna tradicija, Lsku-st- o stedeno iz mnogih izda- - in nnnnnnstliii'n Kni4io пгл.
tiv oportunizma, izmedju o-- ' n:h koji su htjeli reformirati
kapitalizam i koji su desto
puta sami bili reformirani. I onih koji su htjeli da uniSto Vm sv°Je m°c- - Ima,
lo ЕЛ,1;Жв.10-,Ж!1поу- . za- -
godinn proslog stoljeca kad
su SocijnlLsticke lige, po u-zo- ru onih u Ontariu. podele
iljelovati u rudarskim con-trim- n Kooteneya. u mjesti-m- a Slocan, Greenwood i dru-gima- ,
i u ugljenokopadkim
.srediStima na Vancouver Is-land- u, prvcnstveno u Nana-im- o, gdjc je 1898. osnovana
Rcvolucionarna socijalisti- cka partija.
Prvu socijalistidku organi-zacij- u
u Vancouveru osnovao je zeljeznicarski radnik Art-hur
Spencer, koji jo
iz Ilamiltona sa torn namje-rom- .
1898. on jo o-sno- vno ogranak Socijalistid
ke radnidke partijo i za bor-bu
na ckonomskom polju us-posta- vio je za-nntln- ski
i radnidki savcz
(Socialist Trades and La
bor Allience).
Osnovana u Sjedinjenim
Drzavamn pod Wor
kmjr Jlen's Party 187G. Soc-ijalisticka
radnicka partija u soiim prvim jrodinama je
suradjixala sa Vitezovima
rada. U njezinim rukama
se vodstvo mnojjih skuptina Vitczova rada.
Niezini clanovi su takodjet
radili u Ameritfkoj fcdernci-- Л rnla poslije njezinoj? -- suutka 1881. Ali podinj
1S0O. Samuel Gompers. koji
i.' zauzimao odlucuiuci jiolo-a.- i
u AFR. odbio ie dati d
до1и poslovanja tredunn-sko- m vijeu (Central Labor
Iz
) redu letor -- ; . -- -
гмга koia r :.e :: ~e
-.- - e umetr.fcc л д--' -- oda wtaknu'o r.e'~ On
~?e da ma snaa з.г r n ex He se to am in ccmcrr.
n-e- d uie Ubedluvu potvrdu za
- --.akaamo иргато soda i от-- j
pripremauci za 1ати
'-- te aodtfar.c Hnratekoa ne
-- i"oa karaitita u Zaarebu i
S-psk- og narodnog pozortita u
r.rvom Sodu
Vracanje na тоге prwxh do-3da'- a.
u aocbnu kada u ora
dva poxonfta otpeceka yofu
r- -. ?. u koia ce w ubrro proiiriti
. na druae naee kultume centre
. .zrati u jedmettren pokret. --
kva retroepekoja u istonju
nece no ridelo frtcnro mnoi-fv- c
prmera г.зс :-- vre ?vest
Tr4 134C за " -j--
-'- -
.- -
dve dere- -. "
i da Daniel De Leon, urednik
lista The People, glasila So-- cijalistidke radnidke partijc.
nije bio priznai za delegata.
Socijalistidka radnidka
partija je prekinula sve veze
sa Vitezovima rada i otpode-l- a otvorenu borbu protiv A-merid- ke federacije rada.
Gompers, koji je jedno vri-jem- e simpatisao soiijaliz-mu- ,
sprovodio je politiku su-radn- je sa poslodavcima sa
ciljem da od njih ishodi kon-ce-sij- e za kvalifikovane rad-nik- e na Stetu polukvalifiko-vani- h
i nekvalifikovanih. U-vidje- vsi da ne moze s'omiti birokratsku maSinu konzer- - vativnih vodja AFR, Socija
plirsitsidtukpailaradstnviadrkaanjupartpiojsaeb-nji-eh unija. To je dovelo do to-ga
da su se najborbeniji rad-nici
povukli iz unija, dime je oslabio cijeli tredunijski po-kr- et
i ojadan polozaj konzer-vativni- h vodja AFR.
Kad je Spencer 1898. a Vancouveru osnovao ogra-na- k, Socijalistidka radnicka
partija u Sjedinjenim Dria- - vama je bila na vrhuncu
je 330.000
ali Socijalisti6ki
dosclio
Godinc
Socijnlistidkl
imenom
nn-lazi- lo
natlijski i radmcki snvez je imao samo 20.000. Pojedine
sekcije partije poSelo su tra-zi- ti promjenu partijske politike prema tredunijama.
U Vancouverskom окгапки
je doSlo do rascjepa samo par mjeseci nakon je osno-va-n.
Godine 1899. Njujorska
sekcija partije, sa dozvolom
Konvencije, izauraia je novi partijski izvrini odbor od
protivnika De Leonove tred-unijs- ke politike. Ali staro
vodstvo je odbilo da napusti
tsivjaojopopdoiljocliinljae,napadvsoejej.e Npoavr-i komitct jo sazvao konvenciju
u Rochcsteru, na kojoj je bi- la zastupljena ve£ina nartij- - skog 61anstva. Konvencija je
pozvala bocijaldemokratsku
partiju, osnovanu 1898. go-di- ne od rnznih socijnlistikih
grupa izvan pod vodstvom
V. pri-iprovincijnl- noj klju6i Ljedinjenoj socijnli- - stidkoj radnidkoj partiji. O-v- e dvije grupe su odrtale
konvenciju u India-napolis- u 1901 , na kojoj je o-snov- ana Socijalistifka parti-ja
Sjedinjcnih Driava.
U Vancouveru je takodjer doIo do pocijepa i vedina
61anstva je osnovnla Ujedi-njen- u socijnlistiCku radnidk'i
partiju. koja je tra2ila sa-ve- z sa drugim socijalistidkim
grupa ma.
Konvenciji noe partije o-drza- noj
u Vancouveru 1900.
v ~ks 3": r ~x --
~ ' .r. z ;""
-- jva. ziri- .- c.n.-- . pcrormanJi
ега h-v-r- ta . crta Тзсг.о pre
!2C god;na u eve done leia (10
una), trupa ama-te-ra
pod nariavacn Letece dl-letans- ko
poca%ite daia je pr-т-и
pozoriinu pretstenru na hr
vatskom leziku. Kukul:emcenj
, dramu Juren i Soli'a" U6em-k- e
Joa'nma Bujica pocvah iu u
Zagreb rodolju&iro raepoleie-n- i
nirci. a tctj gJ mje vaicicc
! nipt arisen u nazneri da fednog
dana bude fcuriacujn U borbi s
'nemaSim sentkia druimo- -
raa. pteutcvu na
'eziku (j ftoiavftma') sala :
i3fr.? pctsticcmo d)stvo i bi--
t --;7-ve- l-s ioc-i.e-a ptevro- -
-- . w-"- i r- - rc r- -- Sra kee- -
РиКЛк1 rrrry T=day т.Л Friday
to Srbo-Croti- n and Slorenjtn titpaap,
by Jed.nrtro ГићИћ;пр Со 479 Qun St Wett.
Tor?!te 2-- B. Or.tario. СжглЛл.
Ttitphtm: EMplr г-Т- иГ Editor- - Stjepan MUAIL
Boir Млсгј Wan Stimie.
Sabeript!ec rae- - $6J4 p? TT-- VSA a-- d oU--r rsntr!9 f 00 vt yr Anthorirrd at 5ron4 Cla Mail Vt Off! Dept. Ottawa.
pnsustvovali su deleat, So-cijalistii-lia
sa Vancou-kih vdKeoornoiItjseelnateanydso,.dLlNuokawaekrdoanMvsaeuinncluajndjei pro-vincijaln- un izbonma Kandл-dir- a nLiakboVrWaCnilcolouuMnvcaeiclrC—laTinra,todessileuzabbneido pprrvoivisnoccijiij.alisti6ki kani,iat u
Smatrajuci tredunije ' no sisnjpeaioirokjcicuspeiijtomauipzlpiavodzaadamjliuuasa"ftsimavsuvvoeaouj"jenuj,eeikdjnoe£ruon,ulvogpaandoinxtaaospnKeea.hArrtamiddsaei
ppoolkitriefitkaihoppdietnaintoja". radn tk
staPvrlvjeeniioodgirnaencibillUjseudinuiespnt
socijalistidke partije u mno-pir- n mjestima, a list Lardeu
tagle, kojea je u Fergus
nu izdavao It. Parm Petti p
ebceen,i poorsgtaaon-.-je njezm poslu
Istovremeno s tim tredu-nijski
pokret u Vancouveru.
lktoriji i Nanaimo pojaca-va- o je pritisak na Trades
and Labor Congres of Cana- ddkaojenlvadetnnacoisjtip.oцdGuoVzdmainneceou1pv8oe9rl9iut.icknua u-- , nije su donijele odluku da o-snu- ju vlastitu Labor partiju.1
U njczinu izbornom progra-- 1 mu bio je zahtjev za osam j satni radni dan, obavezna I arbitraza, javno vlasniStvo I osnovnih industrija i jedin--i stveni porez. U programu jv ' takodjer bio i zahtjev za is-kljuSe-nje
Azijanaca. i Na provincijalnim izbori-- l ma 1900. nova Labor partija
Je najviSe postigla u Nana;-m- o Ralph Smith je ponovo i-za-bran
pailijskiu kgarnaddiudat u okrueua
South Nanaimo John Radcli-ff- e jc trebno samo 2 ! glasn
da porazi James Dunsmuira.
milijunera i vlasnika uglje-nokop- a, koji je postao pre-mije- r. Ostall radnifki kandi-dat- i
i Will MacClain od U-jedinj-eno
socij'alistiifke pai-tij- o dobili su vellki broj gla-sov- a, ali nedovoljno da budu
izabranf.
U provincijalnim izborima
isto godine Ralph Smith je
podnio ostnvku na clnnstvu u Kugene Dobsa, da so Zakonodnv
za-jednick- u
ncToeodskih
naaaaalnom
Nanaimo,
noj Akupstini da bi mogao knndidirati za fedoralni par
On bio ) neri.
sa W. A. Putee. urednfkom
lista The People Voice, slu
zbenog Trades and
Labor Council u Wlnnipegu.
spadn medju prve radnidke
dlanove parlamenta. LT do-punsk- im provincijalnim iz-borima
1901. u Nanaimo ji
bio biran socijalista Јагам
Hurst Haw.thornthwnite —
on je bio prvi socijalistfdki
flan Zakonoda,ne skup5tlne.
(Nostavit € se)
. _
-v- -3" - t" e
e .- - " - i jc "3 ' r-"- d
rj-- e r Tir.ri jl .тглг.о lir-vr~- 5
-- ic v-ad-asic
з .еа~з
- . т e ave зссипе rsle
:aqecake turne. e u pczcr.- -
' £tu na Iumrifcu.
B.з ie to poufna pretrodni-o- a zb.Tani;ma ko;c ce iz oeno-- e
praenemtt stanie rrran i do
pnneti reatecranju slobodar-sk:- h ter.,i rtaiprtte u zaarebo-tko- m
i noroeadekom centru, a
zattsi i v Pad tako-zvano-a Sahovoa apsoiuuzma t buntovao pfoavxtejBBQ&o ra-poioze- mo. narocilo omksdine.
stvanU su necumnjivo pcvoljnu
klimu xq вп od 24 novembrs
I960. A se toj dan, utred pre!- -
I stare izveenoo пеша&ое k©- - mada (zvoo te Pete? fon Se
pari"), revoWraail Zog?epSani
j' зoеtvгтoзfгeаnјeи epcreonvel ptsutcerslSta susamtue--,
d-inek- e pretstcvljoc da bi ;
, met fiajobm proetor sta?e pc--i
zomice u Gornjetn gradu oeio-- i
i boddi definitrvno sa igranje no
itmim. лљтлг&л £fsmm ji ! # mtf en гаеромвегца.
Hnrattski Sabor. pVedodeQ
Дгггшшгђ-г- т Ј:иглЈгг6еа.
Baftia ec no prro edfu П
y-3"-- .sa !a6: D-c-aio-
Sova ra-гез- Ч: rcrr-- ie re— z. sz.n:
3 ~- - г ' --3 c з e :з c~e~ -- з-
I
PriroJnt f'tpcit
TKO SU BILI METISI?
Metisi su lzmjesam Fran-cuz- i
i Indijanci — potom
ci prvih francuskih naseljc-nik- a
uz rijeke Red River
Saskatchewan, ozenjemh
Indijankuma. Sve do pod
konac proSlog stoljeca oni
su sa6injavali vecinu риба-nstv- a toga podrufija. Centar
im je bilo solo St. Ronifacc
u Manitobi. Davili su se lo-- ,
vom i zemljoradnjom. Pos-je- di su im se nalazili uz sa-m- u rijeku podijeljeni u du-g- e uske pnrcele, iza kojih
su se nalazili zajedni£ki pa-Snja- ci
i lovista.
darPuznaihpn2d0n0ihgokdrainjeavagoszvpa-noi- h Rupert's Land bila je
Hudsom's Пау Company.
Godine 18G9. (dvije godine
poslije konfederacije Ru-perto- va zemljn je bila ot-kuplje- na po britanskoj vla-d- i
za SI. 500 00 i time otvo-rc- n put za njeno ukljuccnje
u novi Dominion.
Kanndskn vlada je od-ma- h poslala survojere (mjernike) u nove teritorijc
da ih izmjerc i projektiraju
puteve. Suncjcri su prokro-jil- i mctisku zemlju i oni su
ICanndske
Kanada ima
provincije
ID provincra
lamenat. iznbrnn. bil© fell- - Zabrana 1947.
glnsila
oetaiima
шншескоа
П — oa
.
' Kincza koji su
Scotia i New Brunswick Mani-toba
uila 1870 British Co-lumbia
1871 Prince Edward
NIand IF73 AfbertT . Saskat
"hewan I9C5 Newfoundland
1949
NA USELJAVANJE
KINEZA
Ueelfovanjo Kincza u Kanadu
zabranjeno je 1923. Od 1923.
~"—~-"j- .~- na—dr.z p -- rcr ste
V'e. t za-edrs.S- ki datum e
to oetao samo imbolji Dra
roda. ротеввпа mnogim zoted-mfkiz- n oobinaaa i — ne cd
зтеоа — :stirn teoobnim putern
a za орвггети opstanak,
su do saznania koi Jce su
mocuCTtosti n;ihoTog uzaiam-no-o potpoeago2a Kulturno podree polGBate se kao
tie so takva nasto-ian-jc
Hronika ) naprimer aoptsalo
do se prvo aosssvsrae Hrvat-sko- g
norodnog VoenUita u Voj-vod- %ij
1 Sogradu П&623 pre-tveri- ks u aaledniScl. opftt soe
tanak Srbo i rirvcHa, u jaroo jfaiavane nuhove brateke so-Udam- oet: Iruoiativu so no-.ia-rj saiadrru cfcne i Odbor зв staW
no narodno posorilte . oenoran
1663 godme Sledi cenutak ko--u. rekao bih, do epekih roane
re u2tkie tde?u erusobne so
fodne: otvoran;u scene Na-rodo- og posofistc Seogradu
Sin jm memnbl bio sastsvlen
od ohimooa svih noJih narod
r.ost. pnr. tekst izoc-v- r- t e еа-з- г zaa-ebaf- k. alu- -
i t; e
? т" artrr. t јтгл- -
5-ra-
_-ia pcs.e 5-- i- -
Be u Rr 4b'
se pobunih. Pod vodstvom
Francuza Louis Riela zau-ze- li
su Fort Garry (danaS-nj- i
Winnipeg) i osnovaii
vladu. Iduce godine tamo je
stigla kanadska vojska. Me-dju
Metisima je nastalo ko-leban- je. Kiel se odlucjo pro- tiv borbe i presao u Sjed.
Drzave. Te godine Manito-ba
je postala peta kanadska
provincija
Godine 1885. doSlo je do
nove pobune Metisa koji su
iivjeli uz rijeku Saskatche-wan.
Opet je predvodio
Riel, koji fe na niihov pozi
dosao iz Sjed. Driava. Me
tisima su se prikljucui In-dijanci.
Ustanak je bio u-gus- en. Riel uhvacen i obie-Sen- . To je iznzvalo veliko
ogortenje medju Francuzi-m- a
u Quebecu, za koje je
Riel bio veliki patriota. Da-nas
to priznaju i engleski
Kanadjani i ka2u da je za
ustanak Metisa kriva onda-бпј- а vlada.
Riela su optufcivali da j"
htjeo zapadne krajeve i?ri-poji- ti Sjel. Drzavamn. ali to
nije bila istina — on se bo-ri- o
za prava Metisa I Indi-jnnnc- n.
do 1947. u zemlju Jo usclilo sa-- I
mo 8 Kincza — vecinom misio- -
je i Oroinalno (1667 чи jo uldnuta
.-- jr,
a-- i-
Ciornia KCCiaaa (UntariOJ. raaa so pusiuju arae ie
Donia Kanada fQuebec) Nova ditclji Ш djeca
'e
ZABRANA
п.
borbi
dosla
na
u
dramsc.
ih
postali Kanadsld gradjani.
Prvi rudnik lirnnijllilK!
Port Rad.uir, - pedrjeu
Great Bear Lake e prv, rudnik
urani uma u ICanad. ProSle ao-- d
ne u n-em- u ;e rad.lc 250 rad-nk- a
Danas ih ma 19C u -e- p-tembru prestaie svaka pro.r-vodn- a
— ostat ce dva cuvara i
nasih
naj-sahvalni- ie
e Гг'. -- 0i- тоа -
Saradna .zmedju S.'Da . Hr-vat- a
u obiasti pozornne ume-noe- tl nastavUa se. u razmm n-dovi- ma. kroz sve ove decena e
Srpeki ptsae Bromsiav Nuii
osscoo se u Zaarefc-- u kao kpd rroe kuoe Лзк mado je hrvav
skih autora evde steklo r ego-v- u popularnost Od 1901 oocL-n- e
— kada ;e u Zoarebu pnka-zo- n
prvi Nuiieev komod — do-ro- na su 24 njegova del Neka
od n)h doeegla su neokicns
nsok bro; preutaa. ko;ih
inaSe ukupno bilo preko hda-d- u Da i ne govonmo o Nuiice-vu- n
14пш dodinma. negovim
boravcusa u Zagrebu )avnun
tSt~apan;ima predavanjuna i proelavussa
Mnogo ie bilo pobor n.ka ove
pnsne vexe nabh kulrurmh sre-dt- a.
u desjof i bhfnoi proCo-- a railenim ssavom ipreddrum radon ovi su enonjivaL dis-tance
irraedru Zogreba i Beo--
Viadta. izxnediu Zogreba ; No
vog Sada i sbene druge Oru
su utrL stazu za punt razmah
takve saradn-- e danas
'-b.I-arrum
ae'lar m г.з т§-t- .
zzt~2t. fc. ±T -- zr. .r.pc- -
- c-cs.a-vorr.
cc 5 pcr.- -
Pogledi i
br. 1
i br. 2 ne
Kadase danas u en borbe-rfakto- r u pohtici Zapada. To
za mu i opstanak aniraiuiu
mJiom ljudi svih stale±a, ra
sa i boja, srpski "bramtelji"
jpaovdnrozaxpraejkuo poslivtijkiuh holardgnaonga
rata i sa nokim naro£itim za
dovoljstvora publikuju is-pran- ost pojedinih pohtiara
na Zapadu. Nemofjude je u-ops- te zamisliti da se takvim
snatco.nkomadamcoezoe svbetraznnitai dasrpbi
sledeci rat doneo zgariita i
pepeo i da odbrane od toga
ne postoji.
Milioni ljudi koji naselja- - aju nasu planetu. iz dana u dan soje redove sve tako dobro? ZaAto ne glcda- - cvrsce da bi jednojra dana strj.uihmfopaohduhvkaatoa upobboerbdiniczia mr i opstanak, a Srpska Nar.
sOedbtoranglae,dai jeodbnrnautio.drupa na
' ,irn.n.i .. ч..rл'tecr?ati sami o- - i konferencije na vrhu,
veil su bili 6ovecanstvo u ta-ka- v polozaj da se oceki-al- o najgore i umesto da se
to najgore svim mogucim
sretstvima spreli S.N.O. na-stavl- ja politiku ratova-nj- a i javno istupa kao pobor-ni- k grobova i smrti naravno
i protiv srpskog naroda.
NiSta nije tako glupo i smcino po tim listovima kao
to je dopis u jednom od bro-jev- a "Glasa Kan. Srba" gde
su "struenjaci", uspeli da
broje Sovjetske rakete i avi
i likn siroma- - je
Ato j
za, i deranja
za spas srpskog naroda da bi
neupuccn covjek pomuslio dj
i ti ljudi iele zaista dobro torn narodu, ali stvarnost bi bila
drukcTja bi, po
i politici kakvu
oni vode, doslo do rata. I Onda bi srpski narod stvnrno
srpski
Jugoslaviji.
Jugoslavije
naroda
dobrih
nnlnze
izracunnju 'bingo iSo1 duhm "„lri"
kuknjavo
politidarima
zalazu
"spasioci"
moiSla
'
Rulat, Djuic,
u
odnosno navodi poubijnli redima pisanje
smrti? mozemo
jednostavan. srpski ostali
u pod komunistidkim
njih spas
srpski j srpski
u narod
! drugo njihove njih nije
njihov medju nasim na- - rodom ovde bi
Jedni su
delu bivSim
Petrom. drug! ve-llk- u Srbiju sa
a narod Soli, , njih najmanjc tide.
Tolfko raspridali I pretatavljaju neki
,
kulturnog zivota naroda
100-GODISNJ1- CA HRVATSKOG SRPSKOG POZORISTA
JCDRIiTVO
mikjenja
Srpska Narodna Odbrana
misle dobro
srpskom narodu
'C7'Z""7rS""'"iU.r
№№№?£..,.
- —- - r -- -: aoa.ne u ' - -- j rcrovn.ku,
f- - --irz.'i'" c-Tzahf-te
Z--- ~r "гсо-- о r--f'- Ste tea- -
. .z ~er.?:z: do-sa- d
na.IepS. .de
oradn en h pozorta
Stevo
1Л1Л I TAKVIH 13ЈЛКЛ
ntda%-ni- h prijem-ni- h jednom
univerzitetu 70 kandidata odgovonli d
se Veli
Iiritanijom.
njih su izjavili da Grdka
Aziji, a je I-- a Hej prijefttolnica
N'edavno su i savjesni
njemadki djaci Pri-likom
prijemnog spita
12 kandidata je izjavilo d
ale nikad za
i Fridricha da se
poeljednji car Njemaca
Ilersfeldu So pojraa i-m- ali o njemdkoj
1933. godine. I neki
riski gimnazisti godina
lodgovorili su navodno
"Sta Tamerlan" — da je egzothdna riba.
neki
росераш na urupe i
Jkgaorumpbeiichecepdrseeadlmozikorajlejdncoajrsztounda.
kralNj . nOe dsblarzaenaneka se
jednog kralja, jer i toliko mnogo ima po e-migr- aciji da nemaju da rade. Mozda efekat, posle
toga, bio rcalniji гл
I dalje, Ce&to puta sam ci-ta- o kojekakvu podatke o zi-votn- om standardu Amenkc
u poredjenju istih pitao se : zbnaju bta ti ljudi hole kada je
ju svoja posla 1 ostave
ru narod da sam sebi
bolje uslove ±ivot.
Kada ovo kazem ne mislim
da 5im znstupam dana-§nj- e stanje u
v„innv,ii narod i sve ono sto ne valia
je
neku
iz- -
sada
sliku
po-st- o
su uradili i sa vama.
politicari. oni U
nede. iza tradicija, isto-ris- ke
i du5u
veAto i smiSljcno do-la- ze profita i ov--de
u emigraciji.
se moze
da se takvi ljudi bore
spas srpskog naroda kada
ovde njih na stotino
nezaposlenih Cime
ih pomogli? Takvim odno-so- m, prema Ijudima ovde,
moze postici nista jer su
one phia Heiawkii inme bobibeleinjsnkjae nikakva osim o- -
lalo dok I Snvez bfo nIma Jer njihovo
"V carstvo nebtisko." Sve go- -
vory. Pttu jeste samo njiho- -
bilo
ako srpskim
u
a
a
lidna korist.
oni hoce rat, oni se isti svim silamn,
mi hoccmo jer smo dovo-ljn- o upoznati ita bi i
bi posledica iza jednog
nuklearnog danas.
bi bilo lono i
bi se pomoglo srpskom i dru- -
i za uvck bio Slobodan od ii- - Kim narodima kada bi oval;
vota, ma da ni njih ne bi mi- - vi kao primer:
opita katastrofa Jevdjevic,
I Sta je stvari ublazavaju- - t Atn ih na vMearerkiovie i drugsieuzeli revol-c- e pa-takv- o i zastupanjc triotskim Opodlgitoikveor rjaczaranja i Mi- - i d: a"Ginnenmrood, i kakmouenscee sZleapiaduaverseaniAmsuerikomprednoбоs-t- rop stvom." To bi bilo veliko de-l- u, 5tn so tife Sta do no- - lo koje bi udinili za srp-sl- e biti , samo neka Amerika , skog naroda. Ah nisu oni to-dobij- e rat. Da li ce liko ludi, je njtma
rod posle toga biti baden I tjoedлnzкaoо psraeedrmmeanioonttoonslovikronermovapo7s.tnvnooa. cnialjneavenopcsnsoaottarkteiobjazimanauavkdeook.jemlrnnodgnzaea
videli јоч zn-losni- ju za Ju-goslav- iju na sa kraljem za
isto kraljem
Petrom da li to
se nf no
su so kao da
naroditi
I
— -- ve
z--i~s-
"3 se 17
--'".
; г:'з.,г азс
P'.iog i uza-ozn- ne
Oslofi£.
Prilikom
isp'ta na amer-cko- m poto
su Poljska granici sa kom nekoliko
nalazi dsae
Svicarske.
soebrukah.
na
lajpcwkom fakultetu
duli Napoleona
Velikog.
svih
zvao Hindenburg. U Dad
nisu
historiji
prije p-- .
od IS
na p;-tan- je je to
dok
S4i drugi rekli da je nadzvud-n- i
avion, bioskopeka
firma.
(
hko su
ne pnvoleti
tih sa kojom
pnre-men-o pozajmi
ta
bi
mnogo
srpstvo.
mi
na m.- -
stvara za
ma
jer
kao sto
gospodo Ne,
Oni
proSlosti srpskog
do
Knko podrazumc-t-i
za
so
Srba? su
ne
se
va
Da, za
aii
mir
kakvih
bilo
rata
Kako knlikn
na
jer
gledamo
ne
na- - jos
ne za
to
Za Srbe u emigraciji bill rneikdakon kdlanspautti kboojribmi ziade broah.
2ivot radnih ljudi, jeste vli ki po.duhvat koga treba el -- diti i pomagati. jer ce so sa- mo tako dovedanstvo oslebo-di- ti cksploatacije i postati gospodar soga rada. Sve to
postici za sada je potreba
samo MIR.
2iko Nlilovanovic
PUCANSTVO KANADE U
VmjEME KONFEDEHAajn
VT..ZQ
Odgovor
Ti St'"
(Nastavak ea str 1.)
mo amenovala etav amer -- kog delegata
Diefenbakerov odgovor k ne razlikujf od americk'.g,
brttanakog i franc ukog.
1 Premijer je izjavio da Ka- nada usprkos neuspjeha pr -- gvojevronraa onrrinazcionruuzaпnjгuвуoтsвtшajo. nja sa ciljem da ва "olnovi
uzajamno povjerenje izmc dizjruazIiostonkaadui Zdaapcaedap"r.egOenojro o razorazanju biti oAmovlje-n-i.
IfrUuUosvvomje ipzijeamviuo dparejme ijer So-vjets- ki Savez doao do zak-lju€- ka da zapadna strana ni- je ozbiljno zamtereeirana u
poetignuce sporazuma o ra zoruzanJH i da stoga ne pre-oeta- je drugo nego da s pita-nj- e podnese pred Generalnu
skup4tinu VS. Mnogi mis!s
Ha bi to moglo doaijetj bo-Ij-ih rezultata obzirom da ja
vecina driava-clanic- a UN oz- biljno zainteresirana a ovo pitanje i ameri€ki predstav-nic-i
nece moci tako lako
sprijediti sporazum.