| Note |
OCR Text: #
i
A
(Nastavak sa st 1)
Mioiic je izmo mislene da
se veliki broj Ijudi okupio pod
berjakom "nacionalistiikih" or-ganizac- ija
iz daigih rcutoga
a ne iz odusevtjenja za plena-v- e
vodja i oni de s vremenom
slgurno napustiti tu sredinu.
Njima treba pomagatl da to
u2ine. U vezi s tim bMo bi po
frebno da napredni jugoslaven-ik- i
Kanadjoni odbace neke po-gres- ne
nazore o nacionalnim
osjedanjima Ijudi; nije svako
itticanje nacionalnih osjedaja
reakcionamo, dapade nacional-- ni
osjedaji mogu da budu
snaga drustva, o
ffrme svjedode dogadjaji u
teiji, Africi i latintkoj
merici. Treba se tako-dj- er
sjetifj da su napred-ni
jugoslavenski Kanadjani
sve do 1948. bili organizirarw
u organizacijama koje su no-til- e
rvacionalna imena, a tako
je bilo i sa itampom. Danas je
to sludaj s bradom kanadskim
Makedoncima. Pravilno gleda-nj- e
na nacionalno pifanje mo5e
6a pomogne da se jedan broj
naJih Ijudi oslobodi ufjecaja
onih koji ih vode krivim putem.
Najveca pofreba naJeg na-rod- a
u ovoj zemlji danas jeste
sloga kako bi se moglo pristu-pit- !
ozbiljnim druStvenim pot-hvatim- a
i akcijama, prije sve-g- a
na kultumom polju da bi se
zadovoljile kulfurne potrebe
nasih Ijudi i podizali mostovi
zblizenja", rekao je Aiosid, a
govor je zavrlio ovim rijedimai
"U pripremanju ovog sa-stank- a
upuden je apel [ednom
bfoju nasih Ijudi Sirom zemlje
da nam se prikljude u trazenju
puteva k slozi i pokretanju
akdja koje de nas okupljati.
Ako se ima u vidu da je vrije
rne bilo kratko i da su pripre-m- e
udinjene na brzu ruku, oda
ziv je dobar. Sigurno e da de
danasnja diskusija donijeti do-sf- c
dobriti ideja i prijed- -
Elitne Grupe su sastavljene
od pojedinaca koji su efektivni
donosioci odluka i koordinato-- ri
drultvenog sistema.
U razmatranju Ekonomske
Elite treba uzeti u obzir:
1. Pitanje naJina na koji
dolazi do regrutovanja Ijudi u
Ekonomsku Elitu i
2. Pitanje prindpa na koji-m- a
drultveni sistem bira ljude
u Ekonomsku Elitu (koja [e ba-za
Vojnoj, Politiikoj i svakoj
drugoj Eliti).
Odgovor na oba pitanja da-j- e
nam jasnu sliku i ogledalo
druJtvenog sistema svake ze-mlje
te sve i jedan "novi Kana-djanin- "
treba imati u vidu od-govor
na oba pitanja osobne
orijentacije radi.
U praksi, u kanadskom si-ste-mu
Ekonomska Elita je oka-rakterisa- na
koncentracijom eko-nomske
snage izmedju rela-tivn- o
svega nekoliko najve£ih
korporacija $ jedne strane i
prlncipalnih financijskih korpo-racija
$ druge. Ovo se speci-jaln- o
odrazava putem postav-Ijanj- a
ili "biranja" jednog di-rekt- ora
za obe, ili vile institu-cij- a
u isto vrijeme Ova vrsta
Elite nije potpuno drulrveno
homogeno obzirom na nedo-stata- k
osnovnih mdikac.a he
RAZGOVOR 0 JUGOSLAVENIMA U KANADI
IKBl
51
SS СУ o rad ait a II d
preo-brazavaju- da
loga Medjutim, sve to
treba smatrati samo po-derk-om
onoga Sto treba
da se uradi. Ideja sloge i za-jedn&k- og
rada treba da
dopre do svakog naseg
dovjeka u Kanadl I 6a
postane modnom nagom
naseg drustvenog zivofa.
Treba stolno drzati u vidu da
je noS covjek ovdje ujed'mjen
u svojim teznjoma, Sto proizla-z- i
kako iz njegova polozaja ta-ko
i njegova porijekta. Ono Sto
naS narod u Konadi danas di-je- li
je vjestadka tvorevma ne-zdra- vih
okotnosti, ali dolazi
vrijeme kad de ono ito nam je
zajednidko nadvladati ono Ito
na razdvaja".
U diskusiji koja je sli-jedi- la
sudjelovala je ve-di- na
prisutnih, proditani su
prilozi odbora itampe i
D. Jovanovida iz Vancouvera
i jo5 neki. Izniieto je dosta infe-retcmtn- ih
i korisnih misll i pri-jedlog- a,
o demu ie javnost
naknodno bit! obavjestena, pu-tem
"Jedinstva" i druglm ka-nali- ma
(neke materijale dono-sim- o
na ovoj stranici).
Na sastanku je bilo nekoti-k- o
Makedonca i njihovo izla-gan- je
polozaja i problema ka-nadsk-ih
Makedonaca, kojih
ima oko 80.000, od dega vise
od polovine u Torontu, primlje-n- o
je s velikim interesiranjem.
Vecina Makedonaca su iz Grd-k- e
i u Kanadu su dosli ne sa-mo
iz ekonomskih razloga ne-g- o
i zbog politike odnarodnja- -
LOUIS
nova kanadska opera
opjevan ovog velikog Kanadjanina, koji
svoje slobodu pravicu
godine). Ovo se smatra
sentenialnoj
Riel prenijeti CBC nedjelju
network)
(CBC-A- M
Pogovor na ekonomsku elitu
socijalnu strukturu Kanade
UZ U TORONTU
socijalnog i
opcVdruStvenog tipa,
te opisana na ovaj nacm:
Prvo 907 direktora koji drze
1304 od ukupno direk-forat- a
170 dominantnih kor-poracija
kanadske ekonomije;
119 od ukupno 203
9 banaka;
78 od ukupno 134
u najvedih osigurava-judi- h
(Insurance) kompanija.
Drugo, 23% od svih direk-tora- ta
u korporacija-m- a
predstavljaju utjecaj spolj-n- e
(U.S.A.) 10% su ro-dje- ni
u U.S.A. Elite
(8,4% su rodjeni Englezi) a
svega 9 od 760 uze-ti- h
razmatranje su u
"ostalim" zemljama u
neku dokaz "ravnoprav-ni- h
mogucnosti" za Kana-djan- e.
. .
Trece, oni koji su u
Ekonomskoj Eliti autematskl se
nalaze na vrhuncu
svih Elita obzirom da ulaze u
poslovanje direktno bez obzl-r- a
na skolu, sposobnosti itd.
ito stvara sistem "biranja" u
Elite po "socijalnoj klasi" ni
сети drugom.
Cetvrto. lako ie plu-raln- a
snaga lez 'ukama Britana- - iHSrVDMP
Pub shed very in Seo-CroaUa- n Slorcran languagti,
by Toi.r„:vo .a!Jng Ссшрапу 479 Quen Stret WmL
T.rcr.Je Onlorlo, Canada: telephone 3C3-154- 2 Ei'or Stephen M ssi; Eujc- - Uancyrt Iran Siaac
S-l'f-.-
j-'.tn ta;. {-- T" USA other co {3 00
Aj:- - c сз Uiocd ~.агш Port Oi!.c Dpt , Ottawa.
crd let f-crcc- r.t ci postaj tn cash
vana koju grdke
vlasti.
Brada su izrazMi
zetyu za zbHzavonje s ostalim
Jugoslavenima u Konadi ope-Nro- tl
da se njihovu
borbu protiv vojno — faSistid-k-e
dlktatwe u Grdkoj, koja
ugnjetava narod te zemlje i
ugrofava mir svojih susjeda
na Balkanu.
U diskusiji su iznrjeti mnogi
korisni prijedlozi, kao —
© Podizanje spom#nika Ni-ko- li
Tesli, koji je, po rijecima
jednog ug led nog Kanodjanina,
"vile razvitku Kana-d- e
nego svi od Konfederaoije
zajedno";
O Odriavanje jednog jugo-slavens- ko
— kanadsog kon-gres- a;
© 0nivanje jedne Fonda ci-j- e
(zoduzblne) plonifa;
O Kampanja za podizanje
domova, 3kola, osnl-vanj- e
foklornih i sportskih
grvpa;
O Da se vedim
organizira anketa o
naieg naroda Kanadi.
Donijet je zakljuJak da se
Pearsonu uputi pi-s- mo
povodom 100-godiinj- ice
i da mu se izraze
zelje i zalbe kanadskih Jugo-slaven- a.
Izabran [e koordinacioni od-bo- r
od devet ilanova koji ce o
diskusiji i zakljuJcima obavije-stit- i
pojedme organizacije i tra-zi- ti
pomoi u provo-djenj- u
u zivot.
OPERA NA RADIU
Nedavno je u Torontu davana Louis
Riel, kojom je iivot
je rodoljublje i zalaganje za i platio
glavom. (Objeien je 1885. djelo
najvelim muziJkim postignuem u godini.
Operu Louis ie Radio u 15. okto-bra
(CBC-F- M i ponoviti u utorak 19. oktobra
network).
i
KONFERENCIJU ZA IZMJENU MI5UENJA
mogenije posebno
korisnog
je
1613
u
direkto-rat- a
u carteriranih
direkto-rat- a
10
najveiim
Elite,
Engleske
direktora
u rodjeni
Jto je
ruku
sve
rodjeni
piramide
i
i
Kanada
zajednica, ekonomska
u
Ti'.iaf, and
Put
2B,
J3X and mlie. a' i Kail
sprovode
Makedonci
i
podupre
pridonio
ofvaranje
u mjestima
polozaju
u
premi-jer- u
Kanadom,
njihovom
RIEL
ca, koji u stvari predstavljaju
manje od polovinu kanadskog
stanovniltva. Svega 6,7% su
Kanadjani francuskog pori-jekl- a
i ako oni predstavljaju
tredinu kanadskog stanovnii-tva- .
Druge etnicke formacije
takorekud nisu uopce pred-stavlje- ne
u ovoj (i svakoj dru-goj)
eliti Kanade.
Peto, po vjeroispovijeti Eko-nomska
Elita izgleda ovako:
Anglikanska crkva ima najvecu
reprezentaciju izmedju svih
protestanata. Drugi se i ne spo-minj- u.
Sesto o politiJkoj afilijaciji
prosto je nemogude ustanovit
dali Liberalci ili Konzervativci
imaju vece predstavniltvo u
Ekonomskoj Eliti i obratno. Obe
ove Partije duboko respektira-j- u
snagu korporacija predstav-Ijeni- h
po Ekonomskoj Eliti i
obratno.
Kanadski Senat koji je glav
na veza izmedju politicke I eko-nomske
snage ima 17 Sena-tor- a
koji pripadaju vrhu pira-mide
Ekonomske Elite. Nov!
Kanadjani uopce nemaju pred-stavni- ka
u Senatu, isto vazi za
Novu Demokratsku Partiju
(NDP), radniJke sindikate, itd.
ZAKUUCAK
Nije tesko zakljuJiti kako se
ovih, i ako svega nekoliko po-data- ka
odrazava na ostali dru-Itve- ni
sloj ove lemlje.
1. Mogudnosti napredova-nj- a
Ijudi i zena sa skolom i dru-gi- m
sposobnostima koji su bez
veceg novca i ne udruzeni ko-ji
nisu rodjeni ili ozenjeni-udat- i
u Elitu bilo koje vrste su ravne
nuli u ovoj zemlji.
JEDAN
Odmah se namecu vise pita-nj- a
koja se uglavno okre&J
oko sredisnog: zasto mi treba
da o tome razgovaramo? Na
isto se nodovezuju i druga: ko
smo to MI? Da li je nas polozaj
toliko izuzefan, kritican ili krl-ticn- Fji
od polozaja ostalih etni2-ki- h
grupa u Kanadi, da mu se
mora posvetiti izuzetna paznja?
Ja sam ranije izrazio svoje
miiljenje da je zadatak prona-lazen- ja
odgovara vrlo obiman
i da se isti nalazi u domenu
socioloskih istrazivanja. U ve-zi
so ovim, ja sam pokuJao da
razradim upifnik sa raznim pot-pitanfi- ma
i dostavio ga "Jedin-stvu- "
sa molbom 6a se dosta-v- i
u2esnicima konferefKije.
Smafrajuii da sam ovim ka-zoo
samo jedan mail deo, ze-li- m
da to jo5 dopunim ovim
(ilankom.
Pre svega hocu da nagtasim
da je nuzno da se shvati da sa-mo
Ml mozemo da insistiramo
na iznoSenju naSih potreba, te-Sko- ca
i zahteva za njihovo ko
regiranje. Da niko drugi to ne-- ie
za nas da uJini. I drugo, da
Ml to mozemo da uradimo sa
mo u saradnji sa ostalim delo-vim- a
(na prvom mestu napred-nim- )
kanadskog drustva, a sva-kak- o
prvenstveno sa kanad
skim radnic'kim pokretom.
Da vidimo prvo ko smo to
Mil
Mislim da je ovo svima ja-sn- o.
Ml smo oni Kanadjani ju-goslovens- kog
porekla, koji smo
se okupili oko Saveza kanad-skih
Jugoslovena, njegovog
glasila "Jedinstva", Udruzenja
"Bratstvo Jedinstvo", i drugih
grupa i klubova koje se nala-z- e
rasturene u Kanadi i slede
slicnu liniju kao i pomenuta
druStva.
2. Diskriminacija po imov-Stin- t
nacionalnosti i vjeroispo-vijest- i
je oJigledna.
3. Ovo druitveno uredjenje
se sastoji u glavnom od ni-sko- g,
srednjeg i visokog sloja
od kojih se svaki ponovo dijeli
na isti nacm i mogucnosti pri-jela- za
iz donjeg u gornji sloj
su vrlo malene posebno danas
kada je sve u ovoj zemlji tako
dobro organizovano da jedan
sloj stoji, "ukoricen" tim vile
od kako zakoni o Emigraciji
strozije reguliJu useljenja. Unu-train- ji
zakoni na drugoj strani
poticu od najvilih slojeva te
svaki dalji komentar postaje
suviian osim nekih komentara
koji bi se mogli dati u pogledu
na slobodne izbore, itd.
4. Uprkos nepotpune dru-stve- ne
homogenizaeije Elita,
one su u Kanadi Sociologicne
grupe a ne $tatisti£ke klase dok
nize grupe ili slojevi, a poseb-no
novi Kanadjani, su neorga-nizovan- e
statistiJke klase a ne
sociologicne grupe te stoga
prolaze vrlo slabo cak i onda
kada se nadju u srednjem ili
srednje-viie- m drustvenom slo-j- u
.
5. Udruzivanje u cilju me-djusob- ne
veze i pemaganja iz-medju
Kanadjana jugoslaven-sko- g
porijekla je vile nego
neophodno;
Jugosloveni i jugoslovenske
organizacije koji su u proilosti,
sadainjosti i koji ie u budud-nos- ti
uftniti bilo sfa u ovome
cilju zasluiuju svaki respect
od sve i jednog Jugoslovena u
Tudjini.
J. V.
PRILOG DISKUSIJI O POLOZAJU
Kada procenjujemo situaciju
u kojoj se ovde nalazimo, po-trebn- o
je da se odmah u po
cetku rascisti pitanje naseg pri
padniifva. Ml ne mozemo da
govorimo ni u cije drugo ime.
Poznato je da u Kanadi posto
je i nacionalisfidke grupe, sa
raznim teznjama i programima,
koje su manje ili vise neprija-teljsk- i
nastrojene prema nasoj
zemlji, Jugoslaviji, njenom
radni(!kom ustrojstvu, i da to
svoje neprijateljsfvo izrazavaju
na razne nadine, ne uzdrzava
juci se ni od zIocma£kih akata.
To je svima nama dobro po-znato.
Ali tako isto znamo da
u ovim redovima ima i eleme-nat- a
koji su se tamo nasli ne
voljno, koji se razliftto dekla-risu- ,
kao i onih koji su "neu-tralni- "
(apaticni), kao i drugih
koji se ne slazu sa teroristid-kirn- ,
nihllisticloim i radom sa-snovani- m
na nacionalnoj mrz-nj- i.
Ove elemente bi trebalo
ubedjivati, trebali bi im rasvet-Ijavat- i
pravo stanje, i nasim
korjsnim radom pokazati im
gde je njima pravo mesfo. To
je i u duhu politike jedinstva
svih naprednih i pojedinaca i
grupa, te kroz ovo nasfojati i
1967. —
I STAVU JUGOSLOVENA
na povezivanje sa drugim na-predni- m
elementima u kanad-skom
drustvu. Ovaj je proces
vrlo stozen i tezak i zavisi od
raznih 2inioca, kako unufras-nji- h
tako i spoIjaSnjih. Bez ob-zir- a,
nasa je duznost da na to-me
radimo. Ovde treba jos ne-st- o
da se istakne, a to je da se
niJta ne moze postici izdva-janje- m
iz kanadskog duJrva,
kao Jto pomenufe nacionali-stiik- e
grupe rade, koje u stvari
stvaraju neka specijalna geta,
te i o ovome treba povesti ra-£u- na
u naiem opJtem radu
Mi treba 6a znomo da smo
deo kanadskog htell
to ili ne, na prvom meitu ka-nadskog
radnifkog pokreta,
i zato imamo i pravo i obave-z- a
da kroz ovo delamo. Narav-no- ,
posto se nalazimo u sre
dini koja ima svoje odlike, gde
postoje pojave koje su nam tu-dj- e,
sto je sasvim razumljivo,
nase potrebe i na$ su
bar u pocetku razliciti i odu-dara- ju
od onih koje Kanadjani
ostalog imaju. Iz toga
je i potreba za kon-ferencijo- m,
a u nedostatku de-taljno- g
ispitivanja, svaki ie
pojedinac biti u stanju da na
Provinei.jalni izbori odrat e'e sc
u utorak 17. oktobra.
Provincijom Ontario vec 24 go-dii- u-upravljaju
konzervativci.
Opozieione partijo kazu da jo vri-јсш- с
za ])roinjcnu.
Proniatraf--i ])olitickog zivota
ocjonjuju da bi konzervativci opct
mogli da dobiju, ali sa manje gla-sov- a
i manje zastuj)iiika u provin-cijaln- oj
Zakonodanmj skupstini.
Iakodjer se ocekiva znatno poja-eanj- e
glasova Xove demokratske
])artije; ona bi cak mogla da poti-sn- e
liberal e s iolozaja sluzbene
ojwzicije.
Tzborna kampanja dosad nije bi-l- a
narocito ziva i to bi moglo da po-godu- je konzervativcima. J)a li co
stanje promjeniti u preostalib ne-koliko
dana tesko je rec'i.
Sinatramo da su ovo glavna pi-tanja
u sadasnjim izborima:
114-0-, porezi — provincijalna
vlada treba preuzcti sve troskovc
izdrzavanja skola, bolnica, javnog
zdravlja i velfera (dobrobiti), ci-m- o
bi se olaksalo j)orezno bremo
ојнмпа (inunicijmlitota). Proyinci-j- a
takodjer treba snositi kajntalno
izdatke za izgradnju cesta i brinu-t- i
se za transportaciju izmedju gra-dov- a.
Da bi to bilo mogiice trebalo
bi pronnci nove izvore financija. U
tu svrhu trebalo bi izmjeniti jmsto-je(- 4
porezni sistem u skladu s ])rin-cij)o- m
mogucnosti j)lacanja. Treba-lo
bi uvesti porez na kapitalnu do-b- it
itd.
Trece, irovincijalna vlada trela
da se odluenije angazira u rjesava-nj- u
stambene krize u gradovima,
gdje se nalazi vise od G5 posto sta-noiiist- va. Provineija treba da po-mogne
izgradnju stanova za gra-djan- e
koji ne mogu da placaju vi-so- ku stanarinu, daje nisko-kamat-- ne
zajmove vlasnicima kuca da ill
jjoprave, a opcinskim upravama
zajmove za likvidaciju slmnova,
podizanje centara za rekreaciju i
poljopsavanje gnulova. Treba uve-sti
kontrolu nad stanarinom i osi-gur- ati
stanove ])orodicama sa nino-g- o
djece. Potrebna su i olxlanista
za djecu zaposlenib majki.
C'etvrto, stalni poi-as- t cije-n- a
pogadja л-рсч-
пи stanovnitva pa
bi trebalo uspostavit jedan odbor
za cijeiic koji bi пагоГ-it- o j)azio da
Jedinstvo. 13. oktobra. STRANA 3
drustva,
polozaj
porekla
mi
KANADSKIH
proiziila
neki nacin iznese svoje pogle-d- e,
zapazanja i iskustvo, ka-ko
bi se bor donekle mogle da
rasvetle pojave vezane sa na-ii- m
zivotom u danalnjem ka-nadskom
drustvenom uredje-nju- .
Trenutne prilike u kanad-skom
drustvu su povoljne za
rad na ostvarivanju nekih na-ii- h
telnji, jer su stremljenja
ilanova-proizvodja- ca sve jade
izrazena u pravcu ne samo
ocuvanja osvojenih nego i za-dobija- nja
novih sloboda. Ka-nadska
radnicka klasa kao ce
WtU3 sve je borbenija, i ona i
pored novih talasa pritiska
vlasti, direktne intervencije po-lici- je
sudova, zadrzava stece-n- e
slobode i uspeva da izvo-juj- e
nove. A onda, napori i bo-rb- a
kanadskih Francuza, rad-nidko- g
pokreta u Kvebeku, za
slobode i prava na samoopre-delenj- e,
njihovi zahtevi za do
nosenjem novog ustava, ma
koliko da je to jos uvek rudi
mentarno u odnosu na potreb-n- e
radikalne promene, stvara-ju
iiroku osnovu na kojoj se
moze pokusati izgradjivanje
ostalih naprednih delova.
D .Jovanovid
do jiorasta cijena ne dolazi zbog
monopolisticke prakse.
Peto, da bi sc uklonilo profiter-stv- o
]rovincija treba preuzeti auto-mobils- ko
osiguranje (auto insu-rance).
Sesto, male biznise treba zastiti
od financijskih spekulanata koji
im naplacuju uzasno visoke ka-inat- e.
Sesto, male biznise treba zastititi
ba ])omagati razvitak industrije i
novae koji se nalazi u provincijal-no- j
banci za Stednju trebalo bi upo-trebi- ti
za financiranje javnih ]ro-jekat- a.
I'rovincija bi takodjer tre-bal- a
poduprijeti stvaranje federal-n- e
korj)oracije za razvitak zemlje
(Canadian Development Color-ation).
Osmo, u Ontariu je jmtrcbna no-va
poljoprivrodna politika, koja bi
zahtitila farmere od monoijola i
osigurala im veci dohodak.
])eveto, treba uvesti nadzor nad
poslovanjem stranih kompanija u
lrovinciji. One medju njima kojo
nece da se pokoravaju kanadskom
zakonu treba nacionalizirati.
Deseto, postojece zdravstveno
osiguranje (medicare) je nedostat-ii- o
i jirovincijalna vlada treba po-dupnj- eti federalni plan.
Jedanaesto, jnovincija treba
pruziti vecu pomoc univei-zitetim- a
l studentima.
Dvanaesto, potrebno je demokra-tizira- ti
postojeci izborni sistem i
uvesti ]ravo glasa od 18 godina.
Trinaesto, treba neposredno sta-t- i
na kraj mijesanju sudova u sjo-rov- e radnika i j)oslodavaca (uki-nu- ti
sudske zabrane — injuctions).
Treba donijeti zakon koji ce rad-nicim- a
garantirati jiravo na orga-niziran- je
i da sudjeluju upravlja-nj- u
industrijom i komei-som- . Tre-ba
ozakoniti јпорогике Freed-manov- e
komisije o zastiti radnika
od posljedica automatizacije.
('etrnaesto, ])rovineijalna vlada
treba da se zala.e za novi ustav,
koji ce utvrditi ravnojiravnost
englesko-govoreei- h i frnneuskili
Kanadjana.
Mislimo da su to glavna pitanja
pred narodom ])iovincije Ontario
l n.iMiii ritaocima pi4pontcaino da
srlaajii za one kandidate koji si
za t z;.lau.
|
