000206

OCR Text: Trideset hiljada na slovenskom festivalu JemnItvO
3l
VOL VII No 53 1580)
JUGOSLAVENSKO-KAHADS- K! DEMOKRATSKI LIST
Na Kongresu je ojacano jedinstvo
Slovena za mir-z- a Kanadu
Iz govora Glavnog sekretara Saveza
Jugoslovenskih Kanadjana
Na kongresu kanadskih Slovena u imc Saseza Jugosloenskih
Kanadjana govorio je Bogoljub Stevanov, Glavni sekretar Sacza
PozdravivSi goste delegate iz bratskih slovenskih zemalja u Evropc
— SSSR-a- , Cchoslovacle, Poljske, i bratske delegate 12 Urugvaja 1
SAD, ostalc delegate u Kanade, on je mcdjuostalom rekao
"Mi, Juini Slot em — srpskog, hrvatskog, slovenalkog i drugog
s!ocnskog porekla doseljeni iz Jugoslavije i Kanadu, organizovani
i okupljeni oko najih dcmokratskih orgamzacija i naJc Stampe, uvck
smo teiili da nase istonske veze ne samo ocmamo, nego da ih jo$
vise pojacamo sa ostalim slovenskim grupama u Kanadi. Za to inu
istoriskog razloga, jer se nai demokratski pokret rodio s organiza-ctjam- a
ostalih slovenskih naroda, a narociro uz pomoc bralc Ukraji-nac- a
i njihovih organizacija i domoa. Mi smo uck, kao potoma
Jura j a Kriianica, Dositeja Obradovida. Preierna 1 drugih istaknutih
prcteea, gajili ideje za slovensko bratstvo i jcdinstso, svesm da smo
1 mi jedna od grana velikog slovenskog stabla.
"Sa tim tako znac"ajnim i duboko urezamm idejama u na!im srn-тл- ,
sa velikom zeljom da se slovensko bratstvo ne samo ocuva, nego
da se ono jo$ vise ojaca. joi teinje medjusobno upozna i pot tie, da
bi tako jedinstvem u£inih soj sec! doprinos u borbi za mir, za kul-tur- ni
1 ekonoimki naprcdak naSe noe domoMne Kanade, za fazvi
janje pnjateljstva izmedju naie zemlje 1 zemalja nascc porekla —
doJIi smo na ovaj Kongres slovenskog bratstva.
"Oog meseca, braco 1 scstre, navriice se punih 14 godina kako
su narodi Jugoslav ije. okuraieni i inspirisant hcrojskim otporom na-roda
Sovjetskog Saveza 1 drugih slovenskih zcmalia protiv ncmaikih
faiutiAih agrcsora, podigh opiti narodni ustanak u celoj zemlji
protiv stranih okupatora 1 domac'ih izdajnika Ucreni da se bore za
pravednu stvar, za oslobodjenje svoje zemlje, da se nalazc na zajed-nit"ko- m frontu sa ostalim slovenskim narodima, poli su u borbu za
geslom izrefenim po velikom ruskom vojskovodji Alcksandra Nev-sko- m:
"Ko j niaiem k натл preJrt,
Taj te cJ ntata 1 poginuti'"
"To gcsloj je pre desct godina potpuno ostsareno.
'Zajedno sa ostalim Slovenima u Kanadi pozJravlli smo stvara--
nje antifaJistilke koalicije zapadnih driaa sa Soetskim Sasezom, u
CNastavak na strant 2)
Velicanstvena manifesfacija u Palermo parku
U proslu nedelju (3 jula)
oko 30 hiljada kanadskih
Slovcna manifestovalo je
Dan slovenske soh'darno£ti u
Palermo parku. Jo3 iz ranog
jutra narod je робео dola-zit- i sa nutomobilima, auto-busim.- a ea svih strana Ka
nade i Sjedinjenih Amen- - kih Driava.
Oko 2 sata posle podne
povorka od nekoliko hiljada
mnrJirala je kroz park do
spomenika Taras Sevcenka.
U povorci su bili i prosti iz
slovenskih drZava iz Evrope.
kao i jrosti iz Juine Amerike
1 Sjed. Amerfckih Driava.
Svi su oni poloiili vence
pred spomenikom i projro-- vonli nekoliko redi U ime
Kanadskog slovenskojr ko-mite- ta venae je poloiio H.
Okuljevft. jedan od vodedih
ljudi Federacije Ruskih Ka-nadjana.
Posle obavljene ceremo
nije nastali su jrovori i kon-certn- i
program U projrramu
su uestvovale sve kulturne
grupe slovenskih orpaniza-cija- .
Medju njima uJestvo-- vala je inaJa omladinska
grupa sa svojim orkestrom
'Sloboda Pored ostalog
programa oni su u svojim
novim kotimima odigrali
nekoliko naih narodnih ko-la,
za koje su bili dobro na-gradje- ni od naroda sa bur-ni-m aplauzom.
I pored iestoke
TORONTO ONTARIO. THURSDAY JULY 7. 1955
sedeo i pratio svaku tadku
na programu, pozdravljao
ucesnike u programu. Nakon
su se izradjele sve grupe, na platformi je nastupio
gost iz Cehoslovaike BoguS
Hnnak. saloista i umetnik
teatra u Bratislavi, koji je
otpevao nekoliko pesama pred 30 hiljada dusa. Silno
je bio pozdravljen.
velikom naroda, odnose
koji
dana
banket pocast gostiju
strane delegate na Drugom
kongresu kanadskih Slove-ne.
Ka banketu
vi5e 600 dusa Na
banketu takodje dat lep
program Kvartet ienskog
pevackog Federa-cije
Ruskih Kanadjana otpe-vao
divni ruskih
narodnih pesama- - Cuvena
bivsa Sofija
Romanko, otpevala dve
pesme. posle nje opet
pevao BoguS Hanak. Pesme
bile stojedi
sa burnim klicanjem apla- -
uzom.
Tako je zavrsen
slovenski festival
Ridmdka Pregresfma Partisa
поганнгап 28 kandniata za deta- -
гзе£с provxfalne izbore prerin--
jcff akatcnemana. Prtmndjalni
Pчг~ L CO mAi E= . vf
DELKAlS-ffisi- SiS
John IWijd, fi!ani rkretar Kanad-ко- г !огпкок komiteta, daje iztr£taj Pozadi njrg
poiornicu u ROti Kvrope i clanoi I'rrzidijuma KonRrena,
KADIMO SLOiNO
ZA NASIH XARODA ZA 3IIR, ZA XAROD KANADE
lilijun Kanadjana slavenskoi? porijekla
predstavlja uglednu i odliCnu sekciju
nadskojr naroda, sekciju koja znatno utje-i- c na kanadski druStveni zivot taj uticaj je iz godine godinu to ve5i.
Ukrajinci, Poljaci, Rusi, Slovaci. Make- - donci, Srbi, Hrati Bjelorusi, Cesi, Bugari
i Slovenci, svi ovi slavenski narodi, dali znaajni doprinos izgradnji Kanade. Oni
i danas daju matorijnlni i duSe-vn- i doprinos za svoju Kanadu. U zajedni-cko- j suradnji i sloinom radu po opdim in-teresi- ma Kanade demo i dalje biti ve-lik- a sila izgradnji пабе nove domovine,
sila koja de zajednici sa ostalim narodi-ma
Kanade raditi pravcu mira, sigurno-sti- , napredka opdeg dobrobica naroda
Kanade.
Dok se Kanadjani slavenskog porijekla
smatraju neodjelivim kanadskog
Oko 8 sati uvece ' i podriavaju dobre sa osta-paviljon- u,
tek ovih } ''m narodnostima, se zalaicmo i za пабе
otvoren, priredjen je slavensko bratstvo i solidarnost gradeci
u sa
i
je prisuatvo-val- o
od
je
drustva
je nekoliko
radio-pevadic- a, je
a je
,'su pozdravljene
i
, kanadsko- -
(
u Saskatchcwanu
I (e
1
и
~ 6'" ' , " .BT ЋЉЖ Г¥1
I
ka- -
—
u sve
su
u
mi
u
u
u
i
! dijelom
u
je mi
Kulturne centrove Koji povezuju starije
doseljenike sa novim i njihoom ovdje ro-djeno- m djecom i tako i
omogucavamo njihov srastaj sa kanadskim
iivotom.
Snaga koja nas lavene dril povezane
lc2i u nasim tradicijama i kulturnim na-sledjim- a. to kao i u velikom dop inosu
kojeg slavenske nacije doprinasaju stvari
slobode, mira, kulture, -- nauke.
i socijalnog napredka u sijetu.
Mi se ponosimo sa doprinosom kojeg nasi
narodi daju kanadsktj zemlji. Mi smo
spremni da i dalje i da
kanadski javni iivot sa nasom
kulturom koja je bogata i koja je nase
veliko nasljedstvo.
Kanadjani slavenskog porijekla! Obave-iim- o
se da demo u naSim raznim nacional-ni- m grupama, u naSim razlicitim organiza-cija
ma, traiiti izraiaja i mogucnosti zajed
cc 2S kandidat I nJe saradnje za stvar koja Je svima nama
toliko draga.
Obveiimo se. da demo saradjivati i za-jednid- ki uzdizatl naiu muziku. nase pje-sm- e, nase plesove, rukotvorine nalih na- roda. Obaveiimo se da demo usduvati naJ
jezik i na?e demokratske tradicije, da lemo
Vrudine , parlaxnenat Saskatcboraaa asOi , Siriti i UDOZnavati se xa плДлт i narod je na otvorenorn polju "od ч sjedala. litearturom kako bi usduvali
PRICE 5 CENTS
2?4al,."p-lfpj- R
POZIV KANADSKIM SLOVENIMA!
"ТТг'А
'. r
Koncreu. na
It
KANADJANI SLAЛrE:SKOG PORIJEKA ZAJED-XICK- I
DOBROBIT
ogroman
upotpunjojemo
is
jednako-pravnos- ti
doprinasamo upot-punjujem- o
Xominirati
hotratim
miroljubivom
nas ponos i historiju nnSih naroda u Ka-nadi
Uzdignimo nas kulturni rad do najvi-si- h visina, izmjenjujmo izmedju sebe пабе
kulturne tekovine jer to ce biti od velike
koristi za паб daljnji razvitak.
Obaveiimo se. da demo se boriti, Zajed-no
sa ostalim iskrenim Kanadjanima, pro- tiv anti-slavensk- e propagande svagdje i na
svakom mjcstu dok se potpuno ne isko- - rjeni iz kanadskog zivota, kako bi postigli
punu jednakopravnost i punu mogudnost
nasih naroda da se nesmetano ukljuduju u
opdi iivot Kanade.
Nasjojmo da pomognemo nastojanja i
napredak naSeg naroda, pogotovo pomog-nim- o
novim doseljenicima, torn novom pri-liv- u slavenskog roda u Kanadi. od kojih
su mnogi jo3 bez posla i bez sredstava za
iivot
Odstranimo razlike. odstranimo sve $to
naSim radnim ljudima smeta da zajednidki
rade za ove plemenite ideale — za dobro
naSeg naroda.
Budud smo mi Slaveni i Kanadjani, na- - lazimose u pogodnom poloiaju da moiemo
biti tumadi, da moiemo biti most preko
kojeg bi razvijali poStovanje i bolje razu-mjevan- je izmedju naroda Kanade i ala
venskih naroda u Evropi Kao takvi u bo-lj- oj
smo mogucnosti da budemo tumadi ielja nasih naroda za uspostavom boljih
i prijateljskih veza, za uspostavu trgo-vin- e
i izmjene kulturnih dobara; da raz-vijam- o odnose mira i objasnjavamo stra-hot- e rata da bi sezajednidki boHH protiv
ratova i destrukcije Nema sumnje narod
Kanade de to pozdraviti i zbog toga mi smo
pozvani da, budud smo u takvom poloiaju,
radimo na poboljsavanju odnosa i razu- - mjevanja svim silama.
Mi iznad svega hodemo mir i prijatelj-stv- o Izmedju Kanade i slavenskih zemalja.
Mi to hodemo zbog toga, jer smo svijesni
dinjenice, da demo na taj nadin saduvati
nasu djecu i kanadski narod kao cjelinu
od terora i strahota koje ratovi za sobom
povlade Mi smo svijesni da su to osnovni
interesi naroda Kanade. ali budimo svije-sni
I toga, da su ratne strahete izbjeiive i
da de naSa djeca biti uscuvana ako se us-posta- ve prijateljske veze i mirni odnosi
(Nastavak na strani 2)
Vise od 500 deleg-at-a na II. Kongresu
kanadskih Slovena
Velike patnotske teznje ka-nadskih
SloNena za mir 1 pnja-teljstv- o
sa zemJjama sxga pore-kla,
tzraiene su na Drugom ka-nadsko- m
slovenskom kongresu
odrfanom 1 i 2 jula u Torontu.
965 delegata 1 posmatraa,
ukljufiv 1 30 prctsta-nik- a Slo-venskih
komiteta iz SSSR-a- , Ce-hosIova- Ae,
Poljske, Juine Ame-ik- e,
Sjedinjenih AmcnA.ih Dr-iava.
zakljufili su svoje zaseda- -
nje sa manifestom koji poziva
na Jire jedinstvo za promicanje
dobrobiti 1 ponos naSih naroda.
za mir, nezavtsnost i napredak
Kanade.
PozdraIjajudi delegate 1 fele-- ci
im dobrodoilicu u istoriskom
gradu u kojem ei iie od 30
godina zne м$е od 100 hiljada
Slocna. John Bojuk, pretsed-m- k
Kanadskog Sloenskog Ko-miteta.
rekao je: "Ovaj Kongres
pru£a forum za SIovene-Kana-djan- e
da diskutuju o pitanjima
koja su od zajedniAog inttresa".
On dalje nastavlja: "Na олот
farumu mi treba da nadjerno
zajedniko tlo koje nas ujedi-njuj- e.
i sa toga tla da sebe pret-stavi- mo sim ostalim Kanadjani-ma
i svoj ostaloj natoj brai
Sloxenima."
Pretsednik je prctstaio poia-sn- e
goste iz s!oenskih zemalja
u Exropi, kao i iz drugih dria-va
ove hemisfere. Pretstavio je
goste pretstanike Sloenskog
komiteta SSSR-a- . Serge) Pilip-iu- k,
urcdnik 'Slavjane" i Vadim
Kirsanov, profesor Moskovskog
drianog unixerziteta, prctstav-nik- e
Cchoslovaikog slo enskog
komiteta. Jan Vodika. llin par-lamcn- ta:
pretsednicu Cehoslova-.o- g
udruienja za kulturne od-nose
sa stranim zemljama Ma-rij- u
TrojanoMi t Dogu! Hanak,
soloista u driavnom teatru u
Bratislati; prctstas-nik- e Pojjskog
slovenskog komiteta Waclav
Kubacki, profesor Krakovskog
univerziteta i Edmond Osman-fi- k, katoIiJ poblicista i pi sac;
Pretstavnika Slovenskog komi-teta
м Urugsaju Miliajla Mihaj-loviV- a
Roslika.
John Boid, glani sekretar
Kanadskog Slavenskog Komi-teta
dao je glavni izseitaj na
Kongresu. Njegos gosor je
mnogo puta bio prckidan sa bur-nim
aplauzom. "Ako nas je isto-nj- a
iJta naufila", rekao je Boyd,
"to je da se u prijateljstvu i
mini sa slovenskim driavama
moie obezbediti prijateljstto i
mir u celom ssetu. Politika pot-strckava- nja
mrinje i rata protiv
slovenskih zemalja ne $amo i4o
je opasna, nego bi ona docia
do neizbeinog poraza samih pot-strekiva- a".
Karakterilai dalj, Boyd je
rekao- - "Prijatelj stvo izmedju
eng!cko-gevore6- h i sloscmkih
driava, klju je istoc'no-zapad-no- g
prijateljstva z mir i za
dobrobiti ssih aaroda."
Izralavajei poirovanje pre-n-u
Kanadjanima, Slavenima i
Skvemma-Kanadjanim- a palih u
ram, on je jzjasio "Samo pro- -
duienjem pnjateljstva koje je "
emogtt&fo pobeda nad faiizmom
moie opravdati irrve koje u
date u Drugom svetskom ratu,
samo takvo prifatrljsti meie
obezbediti nu'r хл koji je dato
тШопа ifvota."
Govereci o 88-e- j god+injid
kanadste Konfederaoje, Boyd
je izjavio: "Mi ttefuno za je-dinstvo
i nezavisnest nase ztm-ht- .
гл etstranfivanfe gwienfa
koje mcttlki firunsski j mdti-stris- ki
mortepoti. pehttfari i
raditafmi. бве sa nalora zenv
h©ra Mi sfojtmo kao granrtm
aid z raarnjanje kanadske hmJsi-Jtrij- e,
trgovine i Vulture za na
rod Kanade Mi. koji smo po-roog- h
podizanju oe zcmlit iz
pustinje, stojtmo na strazi za
njenu buducnost — to je nasa
budufoost 1 budu!nost naie de
ce"
Govorcci o stvartma koje nam
daju nagu u smislu jedimtw
slovenskih naselja i orgamzania
koje Sloveni poseduju, on kazc
"Glavni elemenat protoplazme
koji daje iivota nafun oei'ajima.
jeste ponos na nase naslcdie
nase tradicije, doprinos koji su
ucinili naSi narodi u izgradnji oe zemlje 1 pored ssega. naJ
ponos na clicansteni doprinos
Jinjen po slovenskim narodima
od vajkada, a naro6'to u naie
reme, za humanu kulturu, mir
nacionalnu jednakost i soojalm
napredak."
Sergej Pilipuk, pretstavnik
komiteta u SSSR, pozdraxljajui
Kongres kanadskih Sloscna re-kao
je: "Cuje sc snaini glas
naroda za mir i ucvrS5ianje od-nosa
medju narodima a mitinga
iz Helsinki. Taj poziv inspirisc
narode svih rasa i zemalja, sih
proefsija u dru?tvenom ih otu,
svih politician i verskih vero-лапј-а,
u zajedniVkim naporima
zx odbranu mira protiv rata"
Gost iz So jctskog Sa eza go-sor- io
je o nekim Kanadjanima
koji su bili prisutni u sali, koji
su videli sa ssojim Ovima da
narodi Sovjetskog Sascza icle
mir i energitno rade za njegovo
pojacanje. Sojctski narod ima
osci'aje i dobru olju, seliko po-Jtovan- je
prema tim nad jama, a
medju njima talentovani i indu-stris- ki
kanadski narod.
On poziva na proJirenje seza
i saradnje na kulturnoj razmem
njcgOMh zemljaka i naroda Ka-nade
i Sjedinjenih Amcritkih
Driasa. 2clei dobar uspeh ra-du
Kongresa, izrazio je sojc
eroanje dx ic poziv sa Kon-gresa
nai(fi na dobar prijem kod
Sloena kako u Kanadi i SAD,
tako i kod Sloena u Evropi
Jan Vodict.a, vodja c'ehoslo--
. vacke aeiegacije, gosono je o
zajednickoj medjusobnoj pomoii
izmedju slovenskih zemalja u
Es ropi.
Profesor Andrij WoloJm, biv-l- i
profesor istorije i ekonomije
na Detroitskom uniserzitetu i
St. Michael's College u Vermont,
govorio je o vainosti slovenskog
pokreta o stvaralalkim i politi-Zki- m
aktisnostima nacionalnog
pesnika Ada ma Mickiewirza.
fija ce se stogoditnjica prosla.
viti u celom svetu ose godine
Michael Mibajlovic Roslik
iz Urugvaja. govorio je o vainoj
ulozi slovenskih naroda u nje-gos-- oj
zemlji u borbi za mir. On
je izjavio da w slovcnske orga-nizadj- e
u Unigv-aj- u sakupile
180 hiljada potpisa na Apel za
zabranu atomskog oruija.
Profesor Waclaw KubackJ, sa
Krakovskog univerziteta i Kato-W- ki
pubJkivta i pisac Edmund
Osmaniik, stigli su drugi dan
Kongresa. Pozdravljajuc! Kon-gres,
profesor Kubacki govorio
je o dago postejevfim kultur-nim
i bteralmm vezama medju
Slovemma. "Dana Jevemki na-rodi
the u pnjatcJfStvu i razu-meva- n j. te veze su se ©facale u
kori mh sfesTnskth nadja;
rekao je profesor KubackJ.
U ime SleveAskeg keimtcta
PoJfske, en je uruAo peklen Ka-nadsko- m
sfesenskem кетнет
a wmotn, kao tfnboJ pefkog
txtn&g berofa iz Drvgeg svet-ske- g
rata. UraSvanfe leg po-kle- na
narod je srojefi peeravio
bwrmm apfauzem.
Dr G. Maria&a. Mtakmrti
Sleren-Amerikan- ac i pregreMvni
(N'astarak na st 21