| Note |
OCR Text: ЛјјјјррДИИИИИЈИИИИ
Г§ - t.
V
[ KOSTA STEPANOVIC I GOJKO
Како je
2)
RASTANAK S POSILNIM
Podvajajudi ih na tri grupe,
N u jednu nije odredio svog po-ilno- g
Stojana-Col- u Blagojevi-бв- .
lako je u Bosni znao da vik-n- e
na njega, ieleo je da go za-dr- ii
uza se. Ha iznenadjenje
svih, Stojan nije hteo viie da o-tlo- nt.
— Teiko ti je da mi budei
posilni, je li? — upitao ga [e
Oraia jetko.
— Nikakav posao nije meni
fefak — odgovorio je opancar
— nego mi je teiko da se ras-tane- m
od brata.
— A od mene des modi da se
rastanes?
— Moracu — oborio je po-gte- d
odrpani Cola Blagojevid i
dodoo: — Ja sam napravio Iju-cA- ma
hiljade opanaka, a dozi-ve- o
sam, eto, da gotovo bos
peSoSm.
— Ja sam joi u Bosni video
da se ti kolebai. Neka ti je sa
srecom, Colo! Idil Nisi mi vise
potreban.
Tako $u se zauvek rastali
Draza Mihailovic i opandar Sto-Jan-Co- la
Blagojevid.
Toga dana od Draze su se o-dvo- jili
potporudnici Dragila Bla-gojevid
i Dragoslav Dimitrijevic
i kapetani Ljubomir Grgid i Ale-ksand- ar
Vukovid, radio-telegra-fi- st
Saia Teodorovid i njegova
zena. Sa njima je Draza uputio
u Srbiju i sve ostale svoje prati-oc- e,
obidne vojnike, sem Milana
Bojata, koji se, u trenutku pod-vajan- ja
na grupe, pribio uz po-rudni- ka
Milana Jankovida.
Opraitajudi se sa potporud-niko- m
Dragiiom Blagojevidem,
bratom svog posilnog, Draza
mu je naredio da u valjevskom
kraju stvori centar za vezu i na-dj- e
Nikolu Kalabida, bivieg ko-manda-nta
kraljeve garde. Ka-peta- na
Vukovica uputio je u
cacanski kraj da tamo stvori
centar za vezu, a kapetanu Gr-gic- u
naredio je da pronadje po-tpukovn- ika
Dragoslava Radida,
nekodainjeg komandanta Cer- -
sfeo-majevid- ke grupe korpusa.
P© kuririma koje bi im slao na
ugovorena mesta, oni su imali
do ga izveitavaju o poNMc'kJm
prilikama i stonju u Srbiji.
Na rastanku, Drala je dao
oftcirima po dva zlatnika.
Obttni tetnici nisu deblli nii-t- o.
Cok ni odrpani i botonogl
Stejan-Col- a Blagojevid. koji je
Oraiu luJio celog lefa, nije do-bi- o
ni dinara.
CRNE SIUTNJE
Sutradan, pred mrek, DraSa, pt njegovih telobrofiiteJfa, po-rucn- ik
Jovo Plonirrfii i njegovih
dvodeset tetnika siili su u seta
Doljanid i spavoli u eeeklm
kvcama do tri iota l2jutra.
Ne cekojudi zoru, krenuli su
doljt.
Tridetefog septembra, oko
i#iri lata po podne, jedna gru-pe
vojoika, pritojena u zatedi,
epozila ih je na nouna dva
kilom#tra od druma. Ua skrovi-tor- n
mettu, Pianinfid i njegovi
ijtfdi bill su naloxili vofru.
Oroia je i tada imao srede.
Jedon vojnik iz grupe koja se
ptOitQ prikradati logoriitu Jet-n&- a,
uzviknuo je kad je opazio
PVO§Oi
— Ev® iht
Qeomenui! tim povikom. Pk
nWS6evi fctniti priputoH su i
tKco ronili dva vojniko.
Cim se pucnjava zoukr, noj-b- Hf
vOfne jedinice pojurile su
ke mestu sukoba, ali su stigle
kosno. Ook je Draza beioo na-f#- d
sa brodom Mojstorovic,
Miloftom Jonkoviem i Biogo-Je- m
Kovofem, Jovo Pktnin&l i
ri90vi jletnici iili su i2a njih i
pucoli (fim bi vojoici pofeii 6a
Ih sustilu. Zatim bi i somi poju-п- Н
nopred.
Dok je beioo od vojske, Dra-2- m
su mufile erne slutnje. Tada
se prvi put zapitao: da li su is-tini- te
rJotieve depeie ili se Sr-bi- ja
za pet meseci sasvim izme-nila- ?
Da li je ovo izdaja, pitao
BANOVIC
uhvacen Braza
se u Judu i gnevu, ili vojne je-dinice
ovako gone sve cetnike?
Sfa su znaJile one depese o ce-tnifko- m
raspolozenju srpskog
naroda? Kakav su smisao imale
vesti o partizanskoj vlasti u gra-dovi- ma
i 2emi2koj u selima?
Mufila su ga pitanja o vojs-c- i
pred kojom se nasao, ali i o
samom narodu. Ni u Srbiji se-Ija- ci
nisu zeleli da mu budu vo-di2- i,
a od komada hleba odva
jali su se tek kad bi im se po-dvikn- ulo
i zapretilo.
— Sta je ovo? — upitao je
Drazu, jedne veferi, Nikola Ma-jstorovi- d.
— Meni se 2ini da se
i Srbija prozlila uz ovaj rat.
— Nije vile od Bosne —
progundjao je Draza.
— Mnogo nas gone, Cica.
— Kad dodje nase vreme,
mi cemo njih goniti o5 vi5e.
Tako je teJio i hrabrio Niko-lu
Majstorovica i sve svoje pra-tioc- e,
mada je i sam uvidjao
da u Srbiji nece moci da se za-dri- i.
Potere i opasnosti bile su
mnogo vece od puJkaranja s
patrolama u Bosni. Na mahove
mu se cmilo kao da je cela je-dna
armija, Zajedno s naro-do- m,
bila reSila da mu stane
na kraj.
Vojne jedinice i oficiri Ozne,
koji su ga presreli blizu Kosje-ric- a,
bili su zaista reieni da
pretresu svaki kutak Suma. Jed-no- g
oktobarskog dana vojnici
su blokirali nekih petnaest kva-dratni- h
kilometara sume u blizi-n- i
Kosjerida. Pred vece su imali
da pretresu samo jos jedan
kvadratni kilometar sitnogorice,
ali ih je nepogoda u tome ome-la- .
Jaka kiia srucila se izne-nad- a.
DVOJICA SU VUKLI JEDNOGA
Ujutru, kada je vojska nas- -
tavila da pretresa 5umu, jedan
oficir Ozne nai?ao je na neki
zasetak. S praga svoje kude je-dan
seljak mu je doviknuo:
— Svratite caskom, majore.
Ja vas poznajem i hteo bih ne- -
5to da vam kazem.
Major je svratio.
— Ja sam bio fetnik i vi ste
me saslusavali i pustili kudi, —
rekao je seljak kad ga je uveo
u kudu, a zatim mu pokazoo ru-ko- m
kroz otvoren prozor: — E-n- o,
onde su vam se iinoi pro-vuk- li
oni koje gonite! OtiSli su
gore, uz brdo.
Pre nego Jto je izbio na br-do,
mojor je zocuo puenje i po-vi- k.
Ploninedevi 2etnici ranili
Mihailovic
su opet dva vojnika i strfeli niz
drugu padinu u joS guile su-me.
Jedna devojiica, iobanica,
do tada skri vena u 2bunu sit-nogorice,
pojavila so pred gru-po- m
oficira.
— Gde su, mala? — upitao
je devojc"icu jedan olicir.
— PobegoSe niz brdo. Dvo-jic- a
su jednoga vukli izmedju
sebe.
Oficiri Ozne dali su devoid
vise fotografija 2etnika sKcnih
Drazi I jednu Drazinu da ih ra- -
gleda.
— Da li je na neko jod ovih
fofograh'ja taj koga su vukli?
— u pi tali su je poste toga.
Cobanica je bez kolebofija iz-dvoj- ila
Drazinu fotografiju i re-kl- ai
— Evo, ovoga popa su vukli!
Znajuci sad pouzdano da se
u grupi Jetnika, koja je pobeg-l- a
niz brdo, nalazi i Draza Mi- -
hailovid, vojska je nastavila da
pretresa Jume.
BEZ TRAGA I GLASA
Cim je Ozna Bosne i Herce-govin- e,
dvadeset prvog septe-mbra,
obavestila Beograd da
je Draza Mihailovic' preiao Dri-n- u,
Jake vojne jedinice krenule
su ka Kosjericu. Ozna se nada-l- a
da c"e ga one, i pored toga
Jto su imale da obuhvate i pret-resu
veoma Jirok prostor, op-koli- ti
i uhvatiti. Kad su mu voj-nici,
uprkos tome ito su najbri-zljivij- e
pretresali svaku Sikaru,
izgubili trag, javila se sumnja
da je Draza umakao i dobro se
prikrio. Pored toga, tada se u-vid- jato
da bi bilo mnogo bolje
da mu vojska nije prepreflla
put, ved da mu je Ozna 2ak po-mog- la
da stigne kud je naumio.
Verovalo se da bi u Srbiji bio
mnog'o brze i lakJe uhvaden
nego u Sumama i klancima bo-sansk- ih
planina.
Pa ipak, slaba nada da £e
mu vojska uskoro ponovo udi u
trag, jos je postojalo, te su zato
I tada i pocetkom novembra
pretresane planine iznad Vile-grad- a.
Kad Draiino skroviite, I po-red
sve revnosti vojnika, nije bi-lo
otkriveno, odlufeno je da se
vojne potere smonje i prorede,
a da se Ozna pobrine da otkrije
gde se prikrio i pritajk).
Gde se Draia Mihailovid u
vreme tin velikin pofera naia- -
NAUKA Г VOUBl PROTIV "VUWK lilt. Г
Ere Jubel, urednik naucne rubrike "New York He-rcld-Tribu- ne",
napisao je za svoj list niz clanaka o
stanju borbe sa "ubicom br. 2".
Bududi da su ti {land u stvari zgusnut pregled sve-g- a
najvainijeg u veil s radom, mi demo ih u nekoliko
nastavaka u cijelosti prenijeti.
Rak moie nasfati u 50 triMjuna stanica naieg tijela. U sva-ko- m
trenutku, u svakoj od naiih stanica moze dodi do prom-e- n
kemijske ravnotele i do pretvaranja jedne normalne tvo-revin- e
u cudovii™ rast fumora.
Tada ona jedna stanica, koja se isprva n mole razliko-va- ti
od svoje brace u istom orgonu, podinje da mijenja svoju
ulogu. Dijeli se nodvoje, opet nadvoje, i opet i opet, pa se iz-di- ze
iznad drugih stanica.
Katkad ova nova lopta, kvrga, raste pologsno, godina-ma- ;
katkad brzinom kojom raste korov u proljede. Kod no-rast- e,
ta se neprijatna tvorevina podinje boriti s krvnim sudo-vim- a.
Ona oitecuje iivce, zatvara krvne Ble, izlviuje svoje
otrovne otpatke u zdrav covjekov orgomzom.
Na nekoj toiki svojega besciljnog, samouniitavojoceg ii-vot- a
— da, bo! tokvog, jer ona mora lumrijeti potto uniitava
biobiki svijet koji joj je potreban da bi preiivjeia — ta tvorevi-n- o
ito neprestano raste, razaiilj svoje djeUde u udeJjene of-gon- e:
u pluca, mozak, jetru, hrptenjacu i drug — gdje se oni
nastanjuju i opet nostavljaju rast.
Ove godine lijecnici de ustanoviti takve kolonije stanica u
tijeJima od npr. 450.000 Amerikanoca. Kod nekJh 6c rok dovr-ii- ti
napad na tijelo brzo i uzrokovati smrt — prividno — od
anemije, pneumonije, moidone kopi ili tixeta drugih bolesti.
U drugim sluebjevima bolest de nopredovati poioko, iz or-gan- a
u organ, a zrtva — desto bezbrilna — brinut ce se some
o svojem zivotu i svojim poslovima.
Tako de od 47.000 novih slucojeva roka piuca u svima
(osim 10 posto) rak savlodati svoje irtve u toku jedne godine,
a polovina od 65.000 zena koje su oboljete od raka dojke ostat
de u zivotu i pet godina poslije toga. To su samo dva primjera
velikih razlika koje postoje s obzirom na zlodudnost raka.
Za neke vrste raka lijecnici mogu samo da pipkaju po
mraku ili da se trude no druge nac"me — desto beskorisno —
NAJPRIJE NAUei CUTATI
A ONDA GOVORITI
Kod starog grikog filozofa
Sokrata dolazila su djeca aten-ski- h
gradjana da se uce govo- -
riifvu. Jednom prilikom dodje
tako i sin nekog bogataia i u
pita Sokrata da li bi i njega htio
da poducava govornistvu.
Sokrat mu odgovori potvrd-no- .
Na to mlodic odmah poce da
prica i Jto je trebalo i ito nije,
ponosao se'pred Sokratom kao
razmozeno dijete.
Sokrat ga je mirno sluiao i
posmatrao.
Kada se mladii vet dovoljno
napricoo zopifa Sokrata koliko
ce traziti koo nagradu sto ce ga
uSti govorniitvu.
Sokrat zatrazi dvoefruko vi!e
nego sto je napladivao od dru-gi- h.
Mladic se iznenadi i upita
Sokrata zaito od njega trazi v-ile
nego od drugih?
— Zato da te najprije nau-S- m
cutati, a onda govoritil —
odgovorio mu je Sokrat.
zio i krio, takodje je podrobno
opisao u svom dnevniku !etni-l- k
podnarednik iz sela Bijele,
Borivoje Tasic.
Sticajem okolnosti, i on je ta-da
bio Drazi i cetvorici njegovih
pratilaca domadin i zaStitnik.
Po njegovom kazivanju, dok
su se vojne jedinice lagano bli-iil- e
srezu viiegradskom, Draia
Mihailovic, njegovi telohranite-Ij- i
i porudnik Jovo PlaninJid sa
svojim ljudima bezali su nat-rag- ,
u srez viiegradski. Kad su
najzad stigli u guste sume iz-nad
Veletova, Draza je naredio
da se zastane.
Mala, zelena visija okruzena
visokim planinskim vencima,
Veletovo je prekriveno i okide-n- o
selima i zaselcima. Vise mi-lor- n
nego silom, i ta su sela da-l- a
cetnicima proilog rata mno-go
boraca. Draza je to dobro
znao, ali nije vise verovao ni
Veletovcima. Joi dok se vracao
od Kosjerida, odluJio je da se
ito bolje sakrije. Zato, Sm je
zaiao u iume iznad Veletova,
pohitao je da se oprosti od po-rucni- ka
Plam'n&'ca i posaveto-va- o
mu da se sto pre sakrije od
potera.
— I ja du to isto uilnlti, —
dodao je zomiiljeno, mada jos
nije znao gde bi se sklonio.
Istog dona, on se sastao sa
kapetanom Petrom Josidem, ko-ji
je, na njegov poziv, doiao na
Veletovo sa vog terena, na
drugoj strani Rzava.
(Nastavide se)
AFORIZMI
O Banker — to je covjek ko-ji
vom pozajmljuje kisobran
kad sunce sija a trazi ga nat-ra- g
u momentu kad pocinje da
pada kisa. — MARK TWAIN
0) Kad zene nocine covjeka
ovcom uvijek mu kazu da je lav
i da ima celiinu volju. — HO-NOR- E
DE BALZAC
O Mozak je divan organ koji
poemje da radi dim ustanete u-ju- tro
i ne prestaje sve dok ne
stignete u koncelariju. — R.
FROST
9 Knjige nikad ne dajem na
zajam jer ih nitko ne vrada. Je-din- e
knjige koje imam u biblio-tec- i
to su one pozajmljene od
drugih. — ANATOLE FRANCE
O Ako nista ne kazete, nece-t- e
biti pozvani da to ponovite.
— CALVIN COODLIDGE
Umirem uz pomod isuviie
mnogo lijecnika. — ALEKSAN-DA- R
VELIKI
6 O dobri, stari dani za ko-ji- h
sam bila tako nesretna. —
SOFIJA ARNOLD
MALE ZANIMLJIVOSTI
Australija je prva zem-Ij- a
na svijetu po proizvodnjl vu-n- e.
Ona daje polovinu svjetske
proizvodnje. U Australiji se uz-ga- ja
oko sto milijuna ovaca vi-se
negoli u ijednoj drugoj zem-Ij- i.
Balet se usavriio u Fran-cusk- oj
u XVII stoljecu. Odatle
se prosirio i na druge zemlje.
Medju prvima koji su pot-vrdi- li
da bolesti imaju svoje pri-rod- ne
uzrodnike bio je Slovenac
Marko Plenfid jos u osamnaes-tor- n
stoljecu. Tada joi nije bio
otkriven mikroskop.
Ф Prve poznate bolnice na
svijetu uredjene su u Indiji, Kini
i Egiptu joi prije dvije tisude se-st- o
godina. Kasnije su podig-nut- e
u Grckoj i u Rimskom car-stv- u.
MAGNATI
Magnati su u hrvatsko-ugar-sko- m
drzavnom pravu naziv za
visoko plemstvo, koje je na sta-leik- oj
Ijestvici bilo na drugom
mjestu, iza prelata, a ispred ni-ze- g
plemstva (zvanog obicno
caeteri nobiles, ostali plemidi).
Stalez magnata obuhvadao je
barone po rodu i barone po
funkciji. Oni su bili nosioci naj-viii- h
kraljevskih i drzavnih slu- -
zbi (palatin, ban, dvorski sudac,
vojvoda erdeljski, dvorski mar--
ial itd.). Pojam magnat ipak ni-je
dobio nikad odredjenije gra-nic- e
i imao je u pravilu viie
druitveni nego li pravni karak-ter- .
Magnatl kao naziv za vi-soko
plemstvo bio je u upotre-b- i
i u Poljskoj gdje je imao isto
tako neodredjeno znadenje.
Sl'YltKUFNOG cOVJEcANSTVA OBRACUN
da spase livote kod onih oblika koji brzo nopreduju, raka krvi,
zeluca i pluda.
Kod drugih vrsta roka lijecnik moze zaustaviti napredova-nj- e
bolesti uz pomod kirurikog zahvata, rendgenskih zroka ili
cak uz pomod kemikalija, kao ito se npr. radi kod raka koze,
rektuma, debelog crijeva, materrice i izvjesnih rijetkih slued-jev- a
raka oka.
Ipak, uspfkos novedim naporima, rak de uniititi 2ivote
280.000 Amerikonooa samo ove godine i stotl toko uz bok bo-lesti
krvnih sudova kao drug! po redu medju bolesti ma koje
uzrokuju najviie smrtnm slucojeva.
Medjutim, u ovom trenutku razvoja naucne hietorije mi
stojimo no rubu saznanja o stvamim uzrodma raka I O prona-lazenj- u
побпа na koji da ga konfroliramo ili molda i sprijeil-mo- .
Orudja biologije dostigla su od drugog svjetskog rata
nov razvojni uspon i prvi put mogu ravnopravno stoti licem u
lice misteriji raka.
DRUG! PUT
Medjutim, postoji i jedan drug! put koji vodi nizbrdo: uce-njo- ci
bi mogli otkriti da je rak, boi kao i smrt, sastovrri die 2i-vo- ta
i da de u najpovoljnijem slucoju nowka modi da se bori
samo za odgodjanje njegova izbijanja.
Je li nastoianje raka dio procesa starenja? 5to postojemo
tar4i, to rok zahtijeva viie irtova: kad smo u cetrdesetoj go-- '
dini — monje od detiri na 10.000; kod nam je sedemdeset —
gasi deset puta viie ljudskih zivota.
IM — mozda nas rok napoda samo zato ito se stotnc na-lozi- mo
u stonju u kojem moie da nastane, pa ito dolfe JMmo
to je veco vjerojotnost da de nas nopasti: kao da pfetezimo
stoput dnevno preko ulice dok su upaljena crvena svjetla, ne-presta- no
povecavajufi naie izglede da naletimo na outomo-bil- .
Nije nam poznato da li je toko.
Kako deceniji prokize, tako rak povedava svoju obghvat-nos- t.
Dok smrtnost od raka zeluca stoji na istom nivou, rok plu-ca
kod muikaraca uvelike se proiirio, a vedina udenjaka sma-tr- a
da je do toga dovelo povedanje broja puiocd.
Rak mafernice je u opadanju: u posljednjih 25 godina
smrtnost mu je opala za 50 posto. Medjutim, u posljednjih 30
s~ ? . gfcrjfiA. '.ми- - јјП
Jedinstvo, 21. juna 1963. — STRANA 7
"Sedc&ni danca u mag"
Piotilt tjalmi ilumi, xl 12. do 18. maja, zavje-rcni- ci
u Pfiitauotw cekaju na svuj drzavni udar:
jH'cdfijcdmk Sjcdiujenih 1) rzava trcba da hiide obo-re- n,
vhifit trcba da prenzmc vojna hunta a ameriika
demokracija trcba da bade zumijenjena vojwm di-ktatur-om.
'
Zavjcra koja .ш smislili vasinglonski novinari
Fletcher Kncbcl i Charles Bailey odigrava se u
knjizi "Scdam dana u maja 1917." koja je proUe
jeseni objavljena u New Yorkti.
Kncbclova i Ihiileijcva cpska zavjera ucinila
se, unutoc avini svojim litcrarnim slabostima, ame-ricki- m
citaocima veoma privlahia i oak vjcrojat-n- a.
Efektmi kolportazna mjesaviua utopijc i hislo-rijs- ke
rralnosti, smjcMena u topografiju dobro po-zna- tu
novinskoj i radio-tclcvizijsk- oj publici, pos-ta- la
je slager sezone.
U "Scdam dana u majit 1917." magnali teskc
imlustrije i vodjc amcrickog ministarstva oh ran c,
Pentagona, udruzuju se u zavjeri protiv predsjed-nik- a
Jordana Lipnana koji kao i njegov prethod-i- i
ik iz 19C:i. John Kennedy, putujc u Bev da bi sc
tamo sastao sa sovjetskim premijerom Fimcrovom.
Za razliku od Kenned yja, Lyman vodi uspje-Sn- u
politiku pinna Istoku: ski apa sa Sovjetskim
Savczom sporazttm o totalnom atomskom razoruza-nj- u
i daje yn ratificirati u Kony resit. Ali, prijc ne-go
sto ugovor stupa na sitagit, i SSSll i SAD nas-tavlja- ju
proizvodnjit atomskog oruzja.
Magnati indttstrijr, i ouako zabrinuti poras-to- m
nczaposlcnosti i zahtjevima za sve veeim nad-nieam- a,
Sinatra jit da ce popustanjc medjunarodnc
zategmttosti, za koje sc zalale Lyman, samo ugusiti
privrcditu konjitnktitru; vojnici, protivnici spora-zitm- a
o atomskom razt danju od samog pocetka.
Vojnici odl tint jit da predsjednika — kojeg na
osnovtt neke Gallupovc ankctc podrzava samo jos
slaba trccina biraca — silom odstrane s ditznosti.
Zavjcra, predvodjena scfom udriizenih genc-ralstabo- va
Jamcsom flattoon Scottom, cini sc savr-sen- a:
Scott je na sve jedinice sithozemnih snaya,
zrakoptovstva i mornaricc naredio pokitsnit uzbit-n- tt
vajviscg stiipnja "All lied".
Tcrmin vjezbe — subota IS. maja it tri sata
posit jf podne — znajit samo nckc licnosti.
Predsjcdnik Jordan Lyman, planirajtt zavje-rcnic- i,
otputit cc scne slutcci zla it podzem ni koman-d- ni
bunker gdje cc biti uhapscn.
Ali, vojni pne jitznoamerichog stila dozivljava
ncitspjch. Neki ustavit vjemi pitkovnik iz vojnog
opcrativnog odjcljenja pravodobno upozorava Ly-inan- a,
a komandant VI am cricke flotc stacioniranc
it Sredozemlju, koji se it posljednjcm trenutku od-voj- io
od zavjemika, salje prcdsjfdniku zapisnik
svojih pregovora s nrotnicima.
Vojnom tacnoscu ("11 1.9 sati i !) minuta gene- ral James Mattoon Scott izisao jc iz lifta Л . scst re-do- va
odlikovanja svjetlucalo je na njcgovoj itnifor-i- n i") zavjerenicki stf slaba dolazi it Bijcltt kitctt na
poziv svog pretposlavljenog. Lyman ("Poglcd mil
jc sctao kroz sobtt. Sjmstio sc na Kiscnhowcrovim
zastavama, na Kcnncdyjevu naslonjacit") pokazu-j- e
Seotttt inkriminirani zapisnik i primorava ga da
Zajedno s ostalim zavjerenicima podncsc oslavku.
Poknsna itzbitua sc odgadja, udara nana.
Umjrsto toga predsjcdnik u govoru preko te-Jeviz- ije,
koji prcnosi i sovjetska mreza (premijer
Fimerov: "Sistem Tclstara danas izvrsno fttnkci-onira"- ),
obavjestava narod o pcrsonalnint promjo-nam- a
u vrhu vojnog ritkovodstva. '
V svom osvrtn na ronian Kncbcla i Bailcya
"New York Herald Tribune" pise: "Nekn nitko no
k(K( da sc "Scdam dana n majit" kod nas ne bi Jo-fl- it
doqnditi."
S RAKOM
godina udestalost i smrtnost od raka dojke ostala je no itm
nivou.
Zbog svega toga neki udenjoci smafraju da ti promfen
Ijivi oblici roka govore u pri log teoriji da se kod roka ne fa
di samo o jednoj bolesti. Jer zoito bi se inace [edanput raz-vija- o
brie, a drugi put sporije? Zaito bi nopodoo jedan or-gan,
a ne i drugi? Zaito se brojnost sludajeva raka mijena?
OSNOVNA POGRESKA
Moie biti da se u onih 50 trilijuna stanica naiih
orgone i naieg tijela ista osnovna pogreika ponavlja mnogo
puta u razliditim organima. I onda ovisi o naiim natljednim
svojstvima i otpornosti naieg tijela da nadje tu sfaflidnu gre-ik- u
i uniiti je.
Slidno tome mi razKfito reogiromo na napad tuberkuloz-ni- h
bad la: neki de brzo umrijeti, drugi de teiko oboljetl, a ve-dina
nede mozda nikad ni primijetiti da su ti bocili ikad uil u
njihovo tijelo.
Stetitticofi su izradili pokazotelj prosjecne udestalosti ra-ka.
Ako ste muikarac, prilikom rodjenja imate izglede od je-don
prema pet da dete ga dobiti, a jedon prema osom da de-t- e
od njega umrijeti; kod zene je vjerojatnost da de ga dobiti je-dan
prema detiri, a jedan prema sedam da de mu podteci.
Kako se zna da li netko ima rak? Amer&ko udrulenje za
rak sastavik) je upozorenje koje sadrzi sedam oposnih signakii
neuobicajeno krvarenje iN kakvo aVugo izlijevonje Iz
bilo kojeg tjelesnog otvora
odebljali dvorid na dojci, kozi, jeziku ili ma tpifa dfygdje
rarta koja ne zacjeljuje na bilo kojem dijeki tifete
рготјеле u uobicdjenom redu mokrenki i stolice
promuklost ili stolon kaialj
probovne teikode ili teikode pri gufanju
promjene boje ili velidirve bradavice ili modeia.
No netfedu, ti signoli mogu biti i "odviie pouidoni" вкб
oznocuju da je ved odviie kasno da se spa liver.
Na primjer, ako poteikode pri gutonju nastaju zbog feka
jedftioka, izgledi da bolesnik proiivi joi godinu done pdsteje
kod mozda samo pet od stotine. Slidno je i kailjem oko je uzro-kovo- n
rakom pluda.
(Nastavit de se)
|
