| Note |
OCR Text: Ј
' "Pi- -
VQJISLAV GACIKOYIC: Bozuri па ivadama
(Osvrti na poeziju Marka Vranjesevica)
(Xastavak 2)
A sa tim teskocama zivota u
masama so podizalo i nozado-voljstv- o,
javljala korupeija i po-ec- la
da nagriza temelje drzave.
U novooslobodjonhn krajcvima
kao da so pooelo desavati nclSto
slicno onome sto se po Balkan-ski- m
ratovima dosavalo u Make-donij- i,
— samo sada nije bilo ni
Apisa da so ulivati za balMak i da
zapreti (vojska jo jcdnom zatra-2il- a
od radikala da tamo prcsta-n- u
sa slaiijpm slabog cinovnis-tva- ),
ni Mlade IJosne ni drugih
boraca da zadnnaju "uoinalom
zcmljom" i da povedu borbu za
bolji --zivot. Pesnik kao da jcca
nad njihovim grobovima:
I izgubise $e najbolji medj njima
U vrtlogu straSne i krvave hajke,
! ne slutedi da de posle svih pobeda
Dnog kruha prosit samohrane niihne
majke;
Ne slutedi da de ovo kuzno doba
Prezreti bijedno zanosa njihovih plam
I mjesto nesrednom Covje ku
Teletu zlatnom podidi hram.
Njogova jo sva poezija okrc
imt.1 rodnoj zemlji. On peva o
svojini scljachna, o svojini plani-uniii- a,
o svojoj rodnoj Krajini,
koja o opot da so i minulog rata
zaogrno toskom krvavom halji-noi- n,
i sa cijih 'e krovova da so
opot izvije plauicu u nobo i odje-kn- o
tezak krik naroda planina-jn- a.
Sviropa sn bila muoilista ko-ja
zcmljom posojaso ustasko hor-de,
ali sn bila najsviropija ona u
ncsrecnoj Krajini. Tn sn ostala
jos i danas innoga zgarista, na
kojima jo oganj i noz progutao
ncvinn dccu, pokosio ljudc nasih
sola, i sa gomila Ijndskog ]oj)ola
vctar razvojao prah citavoin Po-sno- m. To sn bili najstrahovitiji
prizori u nasoj istoriji, najtezi
ndarao koji jo ikad zadao nasoin
narodii u njogovoj proslosti; lo-nia- ca koja so nikad nece zabora-vit- i,
kao ni ona n Spaniji. Nikad
dotad Krajinom nijo ])rotoklo
toliko krvi, nikad ]o nasim go-ram- a
nijo odjoknuo tuzniji i bol-ni- ji
lolok od toga. Trebalo jo spa-li- ti
nesrconu jwstojbinu Potra
Kocioa i razoriti jo do toniolja.
U torn straliovitom viliorn nosta
6o i njogovog spomonika, koji jo
podsooao narod na njoga i na
njogovo borbo za slobodu i pravo
Ijndi. U tim vatrama i okrsaji-ni- a naroda sa tim liordamat koji
nisu prostajali Krajinom, lskri-stalisa- ee
so proza i ]oozija Bran-k- a
Oopica i sinnti talenat Skcn-dcr- a
Kulenovica.
Pesnik Yranjo.sevio kao da
jos i pre nogo sto je Drugi svet-s- ki rat i doao kod nas, naslu-cuj- o
te velike bare kojo su o£e-kiva- le
nasii zemljn. Zato on jos
tada peva o vojsci eiji "pobedni
hod" dolazi i n pesnickoj viziji,
kao i ]esnik Lei- - e - k a
s e b r a , vidi zvozdu "Veliko
Pudtioo"; peva o Spaniji i nje-iii- m borbama za slobodu, eiji lie-roiz- ain zadivi ceo svet, pa o su-v- oj i dalekoj zomlji Ktiopiji, eiji
))esak pri stopala. A u posled-nje- m rata -- e da za])eva o Srbiji,
koja je i ovoga puta bila "dignu-t- a zastava krvava" i "vjesnik
zore" koja dolazi. Jer ta Srbija,
kao i u doba Karadjordjevog
ustanka,
Svjetilja je u pomamnoj burl,
Rujna baklja ito je rasplam$43va
puna strove vjetrovita not
U to vrome sva jo nasi zemlja
obavijena tamom. Xad njom se, kao noka zla kob, svugde vije
"kukasti ki-st'M- T svojoj poenii
I e d a n o d m n o g i b , on
peva o svojoj ]orobljenoj Otadz-bi- ni iz till dana, i daie nam sliku
njenog glavnog grada, ijim plo-enici- ma odjekuju koraci osvaja-cki- h annija. Г njeiiiu je sve tu-zn- o
i sunmrno kao u grobu. A
kad gradskim ulieatna zamre
"koraka bat", sve se zaogrne je--
zom. 1 ada
I
sablasno promice . . .
Prvi $nieg
I na najviioj zgradi,
Crven s kukastim krstom
Mrski vije se stijeg.
A sa tim istim '4stijogom' en
jednoga dana na voseli i mirni
grad
Vedor kao ratcvetan vrt,
Ogromne tice 2eli2nih krila
Doletlele nosei u kandzama
PustoS i imrt.
Та "stijeg" se .svugde sreta
okupiKinom zcmljom kao noka
avot, iiiuia strave i groze:
S tim ttijegom idu
Kod kopoju mrtve
Stotlne njih u jedan grob.
Iz till stiliova nas kao udar
lnaljom iznonada trgne pesnikov
krik i '2al" za zcmljom:
Nesrecna zemljo moja,
patni£ki rode moj.
U 1140111 svotskom ratu Emil
Arerharen jo pevao o razorenoj
]3clgiji; a i pesnik YranjcScviu
sada ]eva o razorenoj svojoj
Otadzbini. Ali naseg ])osnika ni
u tim stradanjima i pomruina-m- a
ne na])usta vera. Iz njegovih
stiliova nas najednom ozari na-d- a. ]z te "teke i krvave jave"
on osluskuje kako so pod Mo-skvo- m
л'0(1о krvavi bojovi, od ui-ji- b
])obeda zavisi sve, i u vizija-m- a
gleda "niilione" "kako stu-paj- u
cilo otud", kao noka volika
i gusta jata proletnib ptica:
I zadivljen slu$arn
slobodne zemtje dah.
Sad beskrajne drumove nj&ne
kolone prekrile sure
Sto u boj jure
da grudima zadrze
oklopne horde,
da bedem neprobojni budu
Moskve, tvrdjave gorde.
Pred vratima se njenim bije
poslednji odluJni boj.
A posle till osluskivnnja, ]o-sniko- va
misao luta i ncku "cu-desn- u sliku stvara" i zainislja
kako, "daleko tamo",
Nad mirnim sneznim vrhom Urala
plamti rujna, velika zora,
dok u krvavom bljeeku pszara,
u prasku granata,
trese se,
puca,
lomi stara
zemljina kora.
Kad posle toga proeitnino nje-go-vi
])esmu G o v o r i Mo- skva iicini nam se da nam so
da nam je taj grad tako blizu,
da rukama dodirujomo vrhovo
njegovih kubeta, da jo on isto
tako nas koliko i JJeograd, i da
nas vise nikakva tudja silo neco
odvojiti od njoga.
Posle tih pesania Marko Лтга-njesev- ie je nedavno ojx't objavio
dve zbirke: jioeniu O 1 u j n a
z e m 1 j a (Ш(), i (' u j e ni vojsku (1!)G7). Prva je sve-sk- a
posvoeena nasoj Otadzbini,
druga Pedesetoj godi.Mijiei So-A'jet- a.
Xjegova poema 0 1 u j n a
z e in 1 j a sva je u zainahu i
tresku, sva u plainenu, sva se di-n- ii, sva je buriia kao i njogova
Otadzbina, u kojoj su vreniena
nemirna, okrsaji ljuti i bitkc od-luei- ie
i krvave. Pesnik nas u tini
svojini toplim stibovima jiodseca
na njene dane ropstva i prohuja-li- h
stoleea, i veli:
Crne nofi crnji danl.
Noi — tegobne, mutne sJutnJe,
dan — orgije tudjinove,
hati razuzdanl.
. Tek Sto zora muZne snova
s o£iju odagna,
joi muJnija svane Java.
Crne nofi a jo! crnfi dani.
Tz till stiliova obasja nas neSto
kao i iz Xjegoseve poezije:
Slutki zemlja. Kad sve zamre
u nodi tudjinske,
iz dubine junackog stoJe&i
ko da arokdu puSke neye&injske.
Zemlja tvru'a, krvo pokopana
budrra sluSa la veilke ietve
slusajudi srcem.pumh rana
"Jum lalosni robinje Neretve".
(Nastavide se)
r
UZ 25. MAJ Veliki dan
Pitas se ti, maisko sunce,
ko je to pnje nego ti
unio radost dana u ulice, u evijele
u dimnjake. u ljude, u zivot?
Danas fe s tobom sijati
milioni ociju, radosna zelja
nodi te na lieu osmjeh,
Japtade slaba i jedra na vjetru,
kliknude sirena sireni,
kovo2 kovacu —
danas se rodio Titol
I jutros je mladost rukama rodoiti zarobila
sve druge rije£i i stopila ih u rljeko
koja hrli dolinama mira,
drumovima radosti i mostovima obdanja,
da stigne pradena rukama miliono,
noSena treptajem proljeda,
u svakom sreu i u svakoj ruci,
tamo gdje £eka on — Titol
I sijaj danas, sunce rascvjetalih majeva,
i sijaj ne dudi se
Sto je donas najljepsi dan
nad malom zemljom vrletnog Balkana.
Jer, s tobom te sijati milioni o£lu,
s tobom de cvjetati osmjesi radosti.
I kada kreneS dalje, reci svakome, ko zato cudo upita,
danas je rodjendan Tital
Zasjade radost na licima, na dalekim obalama
bliskih, bijelih i crnih, umornih i ranjenih,
jer velik je dan kao ova zelja,
najljepSi maj u svima — rodjendan Tita!
M. Jahid (Muja) ZABUN-A-Kad
sam se tog vedrog pro-ledn- og
dana vratio sa lekar-sko- g
pregleda u preduzede, na
ulazu me dodeka vratar. Imao
je tako saosedajan pogled kao
da mu se na kolenu sindid ge-generat-nog
ljuljuska. . .
— Ne morate, druze Miko,
— rede i uhvati me nezno za
ruku — da se upisujete u knji-g- u
dolaska na posao. Ni da-nas,
ni sutra, ni prekosutra. . .
Pa i ako zakasnite, ja du to na
svoju odgovornost nekako sre-dit- i.
I u kancelariji su svi bili lju-baz- ni.
Steva koji je Imao sto
preko puta mene odmah ml
predlozi da zavrSi i moje pred-met- e.
Cak nije spomenuo nl
bodove za prekovremeni rad.
Sekretarica Perka mi je mimo
ustaljene prakse dobro zasla-dil- a
kafu, a umesto obidne vo-d- e
donese mi na posluiavnl-k- u
Stuc originalnog "Knjaza
MiloSa". Onda me pozva di-rekt- or:
— Druze Mlkb — otpofe
tronuto dok je s vremena na
vreme belom maramicom krl-lor- n
brisao odi i okretao po-gled
na drugu stranu. — Ja
vas molim da zaboravite onu
moju kritiku. Ispao sam, da ta-ko
kazem, nedovek prema va-m- a,
pravi mufljuz. . . A bili ste
dobar radnik i koristan dlan
ove naSe privredne organlzacl-je-.
. . Da, da, dobrim delom
zahvaljujudi i voma zabelelili
smo vidne uspehe u poslova-nj- u.
. .
— NiSta to nije, drule. . .
druze. . . — promucah gotov
da zaplodem.
—. . . No, nadam se da de
sve biti zaboravljeno. Nego
kad ste ved tu, evo vam rele-nj- e
o poviSid, a danas du I sa
komisijom srediti I za vai
Stan. . .
— Ja. . . Ja zalsta nemam
redi! ... — O, pa to je naia Ijudska
duJnost. NaSe je svefo nadelo
da brinemo o dlanovima koJek-tiv- a.
A sod — pruii mi direk- -
tor ruku — otidjite lepo kudl
pa se nekoliko nedelja dobro
odmorite.
Sam sebi nisam mogao da
objasntm ove iznenadne izlive
razumevanja brige. pak, se,-n- u
mi kroz glavu, Sansa je
sansa i treba je kako valja
iskoristiti.
r t ( Pred vratima direktorove
kancelarije dekalo me je jo5
jedno izneeadjenje.
— Iz nose kase — dodeka
me sindikalac Bata —t .uzeli
smo zodnju "efkavieu'.'. Idemo
Miko, Jz ovihjStopa ldemok da
se, u nekom kofandetu dobco
nabarimo. Ej, bre,toUko smo
zojedno a joi . nijedoon .,.
r PJ5re pgo Sto sam j кгедуо
predao sam svu poStu do zad-nje- g
akta, moju referentsku
knjigu i dva pedata. Stevi sam
poklonio moj upijad i pikslu iz-radje- nu
u duborezu. Neki po-zele- Se
da se sa mnom rukuju
i izljube. . .
iMeseci su prolazili. Ja sam
dobio stan, dobio bogme i na
vagi I dobro se odmorJo. Jed
noga dana me pozvaSe u pre-duzede.
. .
— Je li Miko, doceka me
vratar naroguseno. — A t
onako?
— Sta, "onako"? — zap?
tah iznenadjen.
— Nisi umro?
— A Sto bih umro, brate
mili. Kome ja smetam?
— Ha ha ha, spreman dova
pa isfolirao od prvog do po
slednjeg. . .
— O, o, — nasmeja se 1го
nidno direktor kad udjoh. Evo
najzad i naSeg "bolesnika :i
. . . Vidi ga, zadrigo k'o bik a
mi mu traiimo zamenu u jeku
najzeSde borbe za reformu. .
— Jzvinife, druze direktore,
pa. . . Ovaj, vi ste me poslali
da se ma!o odmorim?
Glavni podize glasi
— Znam, ali mislio sam to
je teSka bolest i nedeS modi da
se izvudeS. A sad — napolje!
I da mi do subote podneseS
izveStaje o nesvrSenim pred-metim- a,
inade. . .
Eto, tako se to dogodilo.
Varna drag! ditooci, stvarl si
gurno nisu jasne? U redul
Onog dana kad sam bio na
lekarskom pregledu neko je
proturio vest u preduzede da
sam oboleo od raka. Ta neu
mesna Sala doprinela je da
dodje do izrazaja ono pravo
ljudsko razumevanje I da do-bije-m
poviSicu, stan. . .
Istina, rentgen je pokazao
tamnu senku, ali to je bila
gaza zaboravljena prilikom
operacije mog slepog creva. .
Pera Sredkovld
Na nekoliko posljednjih
sednica Amendkog udruienja
za unapredjenje nauke raspra-vljal- o
se o mogudnostima po-stoja- nja
zivota na udaljenim
planetima naSe i milijardama
drugih galaksija. Po miSljenju
dr Karla Sagana, poznatog
ostronoma s Harvardskog sve-udiliSt- a,
visoko razvijene civi-lizaci- je
planefa Salju nam, mo-zd- a,
radio poruke o svome po-stojanj- u.
Ako to dine, "one se
koriste nekom kraj nje jedno-stavno- m
Sifrom, koju bi mogla
razumjeti svaka budala". Vrlo
je vjerojotno da visokot (azvi-i- e iiot postaji na jednom
.plonetu koji okruzufysvaku
Joiljpdjtu, zvijezdw istakao je
dr Evrmr M. Hafner so Rode-stersko- g
sveudiliSta. S obzirom
Jedinstvo, 31. moja, 1967. — STRANA 6
Dvades.'t i pet godinu od smrti Nikola Tesla
Veliko ime u tehnici
Ovoj godnn vec sc navrsava 2f godina od smrti
nkvioellpaikisoIagelosl,aludgoPokosluoavvJeaunjgspkooisvloaadviisjutuo"iJi esJdvirieontmssktvisovi"ientFmuiiljtaok neNsi-o oi-gani-zira-no
Jislu poje ramzvzaojuVi upltuutrnoihd dmosatnigiiaonsjtaacinjua elokiti)-otoch-nsicvk- ee tcno naprcdo. Xikola Tesla nije so zdobio sa veliko
ime samo onako, on je dao ninogo za ovu elektro-tolmik- u. On je l osnivac modcrnu elektrotehniku.
.™°a ,J,('s,a S( 14Klio ч nliani Ilrvatsku. On ni- sjiozelraahnsieolaeskkoolnovnaanu,einelznoavnoozmsoezlailnaecd, aaltiaavelljiukbaolvjuuboovvajoj jn-emin-pmnkaraeourankokonntmseljra,
e.voamnole einjsjeeleoa,vonsjlaojeuosogriovktraeviatlnoaiakjteimd,jgimessleaaansaoto,ikrgajone,,apuorsbocvcinlcmeaoikasnlpsoaeubo,nodbadianmsvsoviaitesivltensroe-osky--a,iili sbailaneijdiezemvjaecmlkiakaa. ljSiuvvbaeaklviikakd.oanXnjenngajouovcgioovidajtcclthjsuntvbikoouv.jeXkbojinilhoonpvauuncoi zi-vo- tn
i put je bio pun sa zadovolstva i ljubav kon na- uperoi.izvDoadnaasu Tfeasblarieji,e psiomstbaool annaiblneimnognoa iivroelnikajdborcoij,
jMi-M.nuj-i-
кпша u razvuoK na i'lektrotolinii'ki svet.
nas vMeliiksamnokgooj rjdei saamuojoodsnnoovi asvniajept ojneatgaomrodsnsao ovaj pro-ucuvan- ;ie Xjihovi ])rnoananjdaoueciiiasu mpirsilsaufuni oulekstvroakteihniiircokniajdpoukt,. u svaki aparat, elektro-aiara- t, iorinjo od najobif-ni-h
svakpi aprsoenadjodovkselnenssvkaikho lesatavlrao.nTstevsola, juo spvraLksiutungnaoU, on je uvodnik na niodernoj tehnici, koj jo skrenao
cpurdvnjo)ozaovoavj aejleskvtertotsothanmirki iJupguots,lopvaennia'osmvoo spvoedanriljloi
velikan na elektrotelmiei za ovaj svet.
Xikola Tesla pokraj duboko riivsto na eloktro-tehni- ci on opet se euvstvovao Jugosloven, Sto je bio
i ostao njihov idol.
F najtcskih dani na jugoslovenski narod on ni-,- lc ostao otsutan od svojoj domovini. On so poeit i
ljubav zastao jo na strani jugoslovonskog naitxla.
) o H)41 god. Xikola Tesla jo bio u Ainerici ali on
jos je bio Jugosloven dok i gradjanin na svetu. On
je bio yoljen u svetu i njegovih nauciiih otkritija da-nas
oni slu.o podednako na svih ljudi, na sve nanxlo
i drzave u svetu.
Tme Xikola Tesla inozemo videti na limogih
elektro-aparat- i, radio i na nmogo fabriciio izradnje. Ovo nno zasluzuje da budo velikan na elcktro-tohni- ci u svetu.
Gornan JovanovsU
Toronto
Poucna knjiga
SADIK SADIKOVIC: NARODNO ZDRAVLJE
Knjiga koja je izaSIa prije
rata i ved naveliko poznata
kao i njen autor, smatrana
oduvijek kao dragocijeni pri-rucn- ik
u svakoj kudi, ovog pu-ta
dozivljava drugo potpunije
izdanje sarajevskog izdavad-ko- g
preduzeda "Svjetlost". To
govori da je ova knjiga stekla
veliku popularnost kod narod-ni- h
masa, kao Sto su njenu vrl-jedno- st
potvrdili i naudni kru
govi. Naime, iscrpnim analiza-m- a
dugo godina ispitivana je
istinitost i praktidnost savjeta
i recepata autora knjige. Pisa-n- a
pristupadnim jezikom, ra-zumlji- va
za svakoga, knjiga
nije plod nekakvog vidovnja-ka- ,
koji se u svom poslu stuzi
praznovjericom, nego je pro-izvo- d
upornog i dugo provje-ravano- g
iskustva na polju na-rod- ne
medicine.
na to da samo u sazvjezdju
Mlijedni Put postoji 100 mili-jar- di
zvijezda, a da postoje
milijarde drurgih galaksija,
svemir, u izvjesnom smislu,
vrvi od zivota na visokom stu-pn- ju
civilizacije. Medjufim,
planeti na kojima takav iivot
mole postojati fantastidno su
udaljeni — desecima, stofina-m- a,
tisudama i milijunima
svjetlosnih godina.
Profesor Hafner obrazloiio
je metode pomodu kojth bi se
poruke mogle Sifrirati a da ih
asfronomi i drugi ucenjoci no
Zemlji prepoznoju. Jedna od
metoda bila bi koriStenje mo-duliran- ih
prirodnih radio-emi-sij- a,
vodikovih ili htdroksilih,
kojima bi se izmijenila valno
duiina, tako do se no Zemlji
Polazedi od postavke da je
ljudski organizam viSe prllogo
djen biljnoj nego zivotinjsk©}
hrani, autor insistira na lijde-nj- u
vedine bolesti travomo,
koje i jesu, kako se tvrdi u
predgovoru, najdeSde sirovlna
za fabrikaciju lijekova, same s
torn razlikom Sto svjeze Ijeke-vit- o
bilje ima one sasfojke ko-ji
se preradom gube. Oeim
biljnih lijekova, koje prepero
duje kao sredstvo za lije&nfe,
autor insistira na disto prek-tidni- m
savjetima u pogWu
odrzavanja opSteg zdravstve-no- g
stanja, kao Sto je bavlje-nj- e
gimnastikom, odrzavanje
mjera u ishrani, pidu, uiiva-njim- a,
domoru i radu. Knjiga
zasluzuje da se nadje u sva-kom
domadinstvu.
M. J. MJ
SVEMIR VRVI OD ZIVOTA
prepoznaiu kao neobidne. Dm-g- a
metoda bi mogla biti upO
treba neke smiSIjene, sraduna
te Sifre brojeva koji bi izraze-va- li
fizidke zakone svemira, te
tako bili dostupnl svakome
udenjaku.
Medjufim, razmjena saople-nj- a
i znanja zahtijeva vrle
mnogo vremena. Jer ako hi
neka visoko razvijeno civiUza-cif- a
postojala na kakvom pfa-ne- tu
udaljenom detrdeset svfef-losn- ih
godina, naSa poruka bl
do njega putovola barem &
trdeset godina, a toliko bl tre-bal- o
i dekati na odgovor. Ta-ko
se, dakle, borem osomde-se- t
godina mora dekati no tele
Izvjesnije saznanje o mogu-de- m
postojanju zivota u sve-mir- u".
|
