000174

OCR Text: 'Л V'-VU'VVVV#VVV-
'.'VVVV VH#W# Л'ЛУ # VVVVV'-VUVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV-V'HV
VVVVVV'yVVVVV ------ -'"-- 'ЛУЛУА Braco Kanadjani jugoslavenskog porijekla, Savez
Jugoslavenskih Kanadjana vas poziva u svoje redove
$
Otpocela je petmjesecna катрапја Savez Jugosla-venskih
Savez je glavna progresivna sila na nasem jugosla-vensko-kanadsko- m dilackoj borbi.
Kanadjana za novo clanstvo. sektoru. On predvodJ u radu za mir. Savez Jugoslavenskih Kanadjana ce uspjeinije iz-vod- iti
Cilj je u redovima Saveza okupiti ive naie ljude i On podupire radnistvo u borbama za svoja prava i inte-res- e. te zadace ako se u njegovim redovinv okupe г
zene koji progresivno diiu, teze za mirom i napredkom. On pokrece kulturne i prosvjetne akcije. On se zilale oni koji se slazu sa tim ciljevima i radom.
Sada je vrijeme da svi takovi ozbiljno razmisle o za slogu i bratstvo medju nasim narodom. On daje mo-raln- u Popularizirajte Savez Jugoslavenskih Kanadjana!
pristupanju u redove Saveza. podriku narodima Jugotlavije u njihovoj oslobo- - Postanite njegovim clanom!
JUGOSLAVENSKO-KANADSK- I DEMOKRATSKI LIST
VOL. VI. No. 4-- 1 (160)
DR2AVNI STATISTICKI
UREO RAPORTIRA PAD
ZAPOSLENJA ,
I NADNICA
Drzavni statisticki ured u '
Ottawi objavio je podatke o
stanju uposlenosti i narinica
na 1 aprila ove Kodine.
Izvjestaj pokazujc da jo
inrieks uposleiiosti na 1 a-pr- ila stajao 105.5 pointa
prema 100.6 pointa na 1
marta, i 110.0 prije Kodinu '
dana.
To znaci da je uposlenost
u martu pala odnosno da se
povecao broj nezapolenih.
(Vladini ministri su vec u '
martu tvrdili da besposlica
opada)
IzvieAtni dalie nokazuie
da je poprecna ncdjeljna da su prekinuti preKovori iz-zar-ada
industrijskih met,Ju udruzenja ribarskih
kn opala sa $59.22 ! kompanija i ribarske unlje.
na S59.0C.
28.000 nezaposlcnih
u Torontu
Rroj lica koja su potraii-al- a
zaposlenje kod Natio-nal
Employment Service u
Torontu na 27 iznosio
je
Canada ii otpuAta 2.000?
Javlja se iz Montreala ia
je unijski predstavnik izja-vi- o
da poduzece aviona Ca-nadt- ar namjerava otpustiti
2 000 radnika do jro-din- e.
Vlada odbila poviSenje
staraCkih penzija
V federalnom parlarnentu
bilo ie predlozeno da se po--
penzije starim i sli- -
jepim osobama sa 10 na 00
dolara mjesecno.
se oitxo usprotivila.
V tome je prednjacio mini- -
star zdravlja i javne skrbi
Paul ilartin.
7.Л povionje je rlaalo Ifi
elanova parlamenta. protiv
SO {% liberali).
60.000 u holmcama
za umobolne
V kanadskim bolnicama
za umobolne nalazi se GO..
000 lica. kaze jedan izvje-5t- aj
iz Ottawe.
Dalje se tvnli da 50O.OO0
drupih Kanadjana pate od
zivcanih bolesti.
SPOMENIK
V MURMANSKf
___, __ Jke ф .sSSJHSaw
TORONTO. ONTARIO,
Novi apeli za zabranu
atomskog oruzja
radni-- !
u martu
maja
28.002
kraja
veaiu
Vlada
U Berlinu je odrzana
izvanredna sjednica Svjet
skoj; vijeca mira.
Usvojena je rezolucija
koja trail da se neposred-n- o
zakljuci ugovor o obu-stavljan- ju
eksperimcnata
atomskog i hidrogenskog
Ritrari na Pacifiku
spremni da §trajkuju
Javlja se iz Vancouvera
saveza Indijanaca i udruie- -
nja vlasnika ribarskih bro- -
dova o ovoRodiSnjim cljena-m- a
salmona.
Spor je u Klnvnom oko ci-je- ne "sockeye" — ribari tra-2- e
25 centi po funti, kompa-nij- e
nude od 17 do ID i pol
centi.
Ribari su izjavili da ce 19
juna prestati ribariti ako
kompanije ne udovolje nji--
hovim zahtjevima do to
dana.
Porast Strajkova
U aprilu u Kanadi je bilo
Л.1 strajka i lokuta, saopcava
federalno ministarstvo rada
Tim Jtrajkovima i lokuti-m- a
bilo je obuhvaceno 2.2S
radnika. a izubljeno ralno
vrijeme iznosilo je 21.fil
dan.
U martu je bilo IS straj- - ikoxa i lokuta. obuhvacajuci
1 7SS radnika. a tztrubljeno
radno vrijeme iznosilo je
1Л.915 dana.
Mladi liberal i za
zdravstveno osipuranjc
V Ottaxvt je odriana kon-venci- ja Federacije liberalne
omladine. Konvencija je za-trazi- la da se uvede zdrav-sten- o
osiguranje
Nova u prava unijc
automobilskih radnika
u Oshawi
Vnija automobilskih rad-nika
u Oshawi (kod Gene-ral
Motors) ima novop pred- - I Murmansku. Sojetski sjednika. tajnika i podpred-Save- z. podipnut je spomenik sjednika. Za podpredsjedni-saveznifki- m
vojnicima koji ka je izabran poznati ljevi-s- u
ratnopojrtrimnualtieripjraila pruevSoolevjnejtu- - irOvWa . pRroumthjeernfaord.se . obja-sk- i
Savez u toku rata. snjava nezadovoljstvom au- -
Otvaranju je prisustvovao , torr.obilskih radnika sa ra-- i
kanadski vojni atalej u , dom dosadainje uprave ko-Mosk-A-i, porucnik R. Ste-tj- a je is la desnicarskim pu-"wa- rt. tem.
FRIDAY. JUNE 1. 1951.
oruzja i da se zabrani u-potr- eba
tog oruzja.
U Oslu, NorveSka, odr-zana
je konferencija Sa-veza
druStava Crvenog
kriza. kojoj su prisustvo-va- li
predstavnici druSta-v- a
Crvenojr kriza u 1 I
Ottawa kriva
za tekstilnu krizu
ca je izvrsila bakterioloske
Za krizu kanadske tek- - i eksperimente na Rahamskim
stilnc industrije kriva je po- - otocima, Karipsko more, ja-liti- ka federalne izja- - vlja airencija Reuters.
vio je C.F. Woodward, nred- -
(sjednik Primarj' Textile In- -
stitute u Hamiltonu.
On je izmedju ostalo ka-za- o da je broj tekstilnih ra-dnika
od 1951 iodine opao
za 25.000. Do sada je zatvo-ren- o
15 tekstilnih poduzca,
a mnoiro drujrih je na rubu
propasti.
Woodward je rekao da
vlada ne ce da uoci situaciju
u tekstilnoj industriji i od-bi- ja da ista poduzme.
Kanadsku tekstilnu indu-strij- u
bijc uvoz jeftine tek-stil- ne robe iz drugih zema-U- a.
najvi.Se iz Sjedinjenih
Driava i Japana.
Pocctak sudjcnja
Valdmanisu
V petak poJinje sudjenje
Dr. Alfredu Valdmanisu. ( ни.ет laivijsKom mtnistru ,
i nacistickom kolaboratoru
za pronevjerenje S
driavnog novca u provinciji
New foundland.
Hokejaki tim Toronto
Maple Leaf ne ce potjetit
Sovjetski Savez iduce go-din- e, kako je bilo pred-vidjen- o.
Posjet je prijecila Ot-tawa.
Kao to je poznato, po-li- je
poraxa kanadskih
hokejista u Stokholmu po-rodi- la
se ideja da e po-ial- je kanacaki hokejtki
tim u Soxrjetskt Saves. U-pra- va Toronto Maple Leaf
je izjavila golovoal da po-ial- je
svoju moencad. Ma-ple
Leaf nije nog ao poil
aa put prije maja, a to je
tlo kaaao sa ove аеаоам.
rVdtavmkJ Maple Leaf
PRICE Г. CENTS
vlade,
120.000
zemlje.
Konferencija se izja-sni- la
za zabranu atom-sko- u
i hidroKenskop o-ru- zja
i "zaStitu" svili
naroda od posljedica a-toms- kih
i hidrogenskih
eksperimcnata.
' Hritanski hakteriolo£ki
j ckspcrimcnti
I Hritanska ratna mornari- -
i
U Braziliji raslc
ncraspolozcnje profiv
ameri£ke vojskc
U Rraziliji postoji veliko
nezadovoljstvo protiv ameri-бк- е
vojske koja se tamo na-laz- i.
Naro£ito eliko nego-dovan- je izazvao je pokuSaj
americkih vojnika da siluju
jednu mladu zenu, Cremilda
Francisca de Silva, n rradu
Recife, koja je bila toliko
ozIeljena da je prevezena
u bolnicu.
Narod negoduje ne samo
protiv атеНбке vojske ne- - I
Ko i protiv Vanrasove vlade. I koja je Amerikance pustila
u Braziliju.
Elcktricna cncrjjija
od atoma
Ministar trirovine Г Г).
Hi. we je izjavio u pralamen- -
tu. da kanadski nauenjaci
Vjt-- i Hu da oni mogu izgra- -
diti ..tomski zaoil za jefti--
nu p ?vodnju elektnciteta.
ovjettkih hokejista su e
sporazumili da se posjet
odgodi do iduce godine.
Upravilelj Maple Leaf
Conn Smythe otisao je ne-dav- no
u Evropu. Jedan od
ciljeva njegova puta je
bio to da se dogovori sa
predstavnicima sovjetskih
hokejista o posjetu Maple
Leaf iduce god inc. On se
povratio natrag u Toronto
sa izjavom, da od toga ne
ce biti nista. Rekao je da
su ga od iiljanja Maple
Leaf u Sovjetski Svu
odvratili predstavmScl ka
nadake vlade Loadasm.
"Kanadaki slulbenici n
"Pravdina" ocjena
zenevske konferencije
1'iutfd Press ialja da ie
miskovskn "Pravda" obja-il- a clanak u komc se kaze
da je Z-enevsk-a
konferencija
"prola prvi miljokaz na pu-t- u obnove mira u Indokini".
U clauku se dalje veil da
se britanska deleacija na
celu sa ministrom vanjskjh
poslova Edenom dosta oz-biljno
zalaze za postignuce . primirja. Medjutim, to nije
slucaj sa francuskom dele-k'acijo- m. koja samo ceka a- -
meridka naredjenja. I Pokunji da se ublaii na- - '
petost U JUtfoistocnoj Aziji
na.laze na otpor izvjesnih
amen6klh kruirOVU. koji SU
prvenstvono zainteresirani u
proSirenje rata
TRGOVACKI
PREGOVORI U 2ENEVI
Istovremeno sa pretresa
Iljem korejskojf kinesko i pitanja U ZeneVi Se Vode I
trKovadki jreKvori izmedju
predstavnika Narodne Re- -
pllblike Kine i Velike Rrita- -
nije. FrnilCUske i Zapadne
Njemacke.
j
Dogadjaji u Pakisfanu
J
I
, Centralna vlada Pakista-n- a je smijenila provincijal-it- u
iudu itocuoK Puktslaua 1 [To je bi a vlada ujedinjenojr , frotlta. koju SU podupirali I
komuilisti. Ona je ..I.zabrana I
na ргокгати opozicije ame- - i
: I
пбко-pakistansko- m vojnom
paktu I to je Rlnvni razlo
ZaUo je smijenjena.
U vezi sa tim U istocnom I Pakistanu su izvrSena velika . hnpsenjn. U centralnom di- ,
i
jelu Pakistana su iihapseni
vodeci filanovl Komunlsticke
Partije i drujfi istaknilti pro-- : tivnici vlade.
i
Radnicki okrc(
u AiRcntini
Radnicka klasa Argentine
vodi borbu za poviSenje na-dni- ca Izbili su mnogi Straj- -
kovi i usporavanje rada. U
tim akcijama samo u Ruenos
Airesu i okolici sudjelovalo
ie ok pola mdijuna rail
nika.
I
X
Londonu smatraju da ovo 5
ntaikjevupotugorndneoju,vrikjeamzaeo zjea l
Smythe dopisniku lista
"Telegram". Oni smatra-ju
mt
da je "svjetska situaci-j- a
vrlo napeta" i da ima
"vainijih stvari od hokej-sk- e
igre".
Ranije je isticano da bi
posjet kanadskih hokeji-sta
u Sovjet ski Saves abtilenju kanad-spkri-odo-n- igo zI
. i ovjetskog naroda,
to binbapioetkooartai.k. a.a uTbotaies-tnai---e t
oviito j Upravno, nije .
isprsvw tlfltwjt stano- - ; , Ј{в otavakih politicara. ' i1
OHAWA SPRUECILA POSJET KANADSKIH
HOKEJISTA D SOVJETSKI SAVEZ
Г Z TITO V P C) S J E T C, R C K O J
PROTIVRJECNOSTI UNUTAR
BALKANSKOG PAKTA
NAJ.VOVIJK: — IIEUTEKS JAVLJA DA Sf SJEDI-- .
KJE.VE DRZAVE I VKLIKA HKITANIJA ZATU.AZILE
OI) TITA DA U.Sl'OKI PKOslKE.VJE IIALKA.VSKOG
PAKTA U I'lWI VOJNI SAVEZ DOK SE NE UIJKsl
TKs?ANSKO PITAXJi:. JEU JE N'EZADOVOIJNA
1TAMJA.
Halkanki pakt stvorrn po dik- -
tatu i ui financiranje Wahiiiirto.
'na, pml.tavlja %eliku opanost po
mlr na Ha.kanu. On i.a za .,„ 4a
-- ujedlni" b4ffralk-- . atrnkf i
unkarski vhtPtiHlrfre i oitwcuii
Ktvaranje balkancke urmij, koja
bi ponluiila kako za agrrshne f-pr- aclje
protlv zcmalja sorijaliMi-ko- p
tabora, tak i prntiv jxitla
enih nanxla JuRosJavij, Grke i
Turske.
Heoprailxki. unkarvki i nti-nrk- i
upravljafi I njihoxi KkroMtclj na
7-aP-alu
ne Hede ri.Hi u хнЦЛапЈи
I nvaijenju -- jeiin%H . i-n-ep.-
i
"moti" balkannW fuvpi. Oni
nnrvtano zrkaju udarn4n
unajrom" triju armSja. Mwljutim,
to zveckanje ne ndaje I v- - н!ги1а- -
va ""ako takx-- u naini. kakx-- u hi
" micljatorl i potpiMiici Ual- -
"Ш""Ц jnjk juvana, dobila Je kon- -
N'iz finjenica o prnthrljnf.tl.kurt,nla u ПгЛоЈ. Pnilenje cijene
ma unutar aprewvnop balkanknir pr?koK pn1Je devaluaclje
axeza, na ppulanan.K .njetno Je potrodilo I rma.
kao prlmjera "uzajamnr nolidar- - . пјПо ,zvoz tur,koc duhana I Iza-notl- ". 4riivotpoktinrzujiuavenzeat.nbTi1un.-J-et oni onve-- -- I zvalo mjjuhne raprnve. S dru- - j p,, paV Btran(.t jupnjav!Ja oe po- -
Ztfm TlAl I tllllff _ _ _ w% rt — lit i t_ t -- _ a r.. 4_t
rK,KOVara tl.tnJama , mterepin,
n'ar.oda JuKlavlJe. Grk i Tur-- On im Je uz iH.m vladajuih
i ...... ....ti.ii,..™ Rn"t'"u' -- it.. "' i ""„"" "d Mrane amerifkih imieriJaUMa.
c ,. , ,.„. „„, '= ,„,
kan,kJ pakt ,,anag, „.rijuj. (.k„.
nmke (najre JuRoslaxJje, C.rikt-- i
Turke, Jer к,хеахаЈи ratni iz- -
daci l' P"'" tim- - пагпг" пл
utanox-nMx-- n, a utra — пмг11т%
... ., „ . „mo ratnu fc_
tantrnfu i krvoprolMe za raun a- -
men7kih lmerijalitn. L'z to, u- -
nutar Halkanskop pakta pontoji tu
tax-- plet hUtorijklh, teritorijalnih
protlx
janiara. tako je bilo
borbi protix- - porij- -
va?a, tako je i Natr,.anje
x-rh-ufki
i
kih Ma
Ijaju
putu
ranja
x-o- jnu
pnarom.
prfke x-!a-d- za
raflaze kod
turke koja mole
da Cinar nekad pn- -
ter-'--
U- -
iirlja
Crfke metod
_ p—o-_ -
!"ИЦа твнсв r"J:r.a
TnVi nrln 1ПО №iH tnr.
kill dok
kao mjr protiv
skeg
I Grfka i turka
Piu da unu- -
i'i". JakOR
uhanll
Sirwko
VrtflKlf
rrcun
tar pakta fine bs- -
„rSaJT SSl"" lUt
p!fe u svom
punom rntnih i nprijateljtva prema
nioie bitl linn—
dju na I . .
kao
I turke u
Ima uope minla
neMo Jto nf mole bit!?" Gr--
Fkl lift da
bez repuJianJa takih kao
;t„ j„ Cipra i
jUBolavfje na Krlku
pakt мто
i „„ ...пи.н
I olm navVdenih
i pakta Јм- -
nM„ „y ,
, koja je IIVO--
лкг, llrr„ jp prnJUI.
naclo
i !lwta ptokl.. x„ taj nafln,
na-l- a
ma Fvnja dxa
Medjunobna oko
чЈпе I kao
i
lako Je Gr-?V- h
paxcza, a
Jui;olaxiJa preko Oalkankop
pakta Attant- -
ki wwi, WanhiriRton ipak pri- -
i daje veu N'JoJ
je namjenjena i ulopa
I Atena i na
Jupoiaxiju kao
iji nari nema "dobni
i a Wa bHo
Imati puno
da tobof ne drupe
nim — kako e 1 1 ratio
Tito — razmimfw'lalenja
xezi a me!junarodnom
Grfki lint
leno "da £e rje.
r-i-noi SAD prema
' tfl
izraziti u ?r to drupu rtranu te
tolikn irtitan !
pHJate!jtx-- a batkai!- -
k;h
ra?tinu pak- -
ta i pot- -
raju da od
U rx-tJi- m ©nl prinu- -
djenf da grrrttT mlru. Jer narodi
r zele da buds
.итисш. ._ а_ та__птиг. mл.о —
i laire ixjar mira, I laso za- - liml t
areza rrKe-- a a da tzarem
Juir!ax-enk- r, I ramf лагоаа. кшч i rrtn tmin
koj! se lorv za nlr
narooa. I.
x-njno-pol-ittfkih
uprotnoxti. ra u
kojp ti na Itoku lako nelu-s- e
vjekoxima i dana I Ibeno. utojra u
do Juro. j km S tim e ulalu n!
i Krfki ne mnpi Kfki nl ju{ro!afnki
da je na trani a it" take. koja ne zbojf
ux-IJe- k x-U-ki
ruki nard, i oko Trta. Jol nije
narodi Sox-jctoko- p Sax-rza- . Tako je kao ЛЧх-r-t I!alkanVK
bilo u toku p-tto(joliJn-je
borl
zajelnifkotc nepnjatelja —
u
danan.
vladajuih Jutro"Iavije
Grke da I m preko %лп tax
avez na ax-rem- e- 'A'anhintrtonu u x--z
ankarnkim omanhjama — i laxenko-turki-h potxr- -
to protiv — naPazi djuje prema ' na revolt Titov put
pkoe i trbao
Teritorijaln1 rrke i je da ako ne I to
Turke film ""ipra i i uvjeri
I jucotaxen--
na Jegejuku
ke.-ip;- ju. taVodier
na
rulkanVosr #vru
роЈШЛси i Star
pr£ko-turk- a trvnja na pidrj?ju
teritorjalnih apiracija
novom Naetr.janja
pn'ajedmjnj C- -
pra n fertok otpor
burfoazij. ne
zaboraxriti j
padao Rultanima.
Kao poljdira
torijalnih pporova, pojario e
problem raclonalnih
pisjetaranje I га1јатапје
I rraVedmkosr it
... pota.o _j .._u_obis.f_aajm_enoi za
it rre tti 1мШ!
1апотпГкт. e Iz Jepet--
ke Makedordj. prereTrtivna
aspiraaja
uprarlJaHi. grodirarea
рготпвЈ raoeijavanj rtakedon- -
rMja.
ftnmpa otvcreno potoje mprotnoMi
rabme.
juvoia.
venklb
llalknskoK K
..Цјигј,.Г uvcnlniku.
pokllkn otx'orenojr
Grfkoj:
"Kakvn zbliirnje
Grka?. Doklcpnd po-tJ- e
pitanja pnblem Cipra,
Dodekaneza manjine Gr-fk- oj,
1!
"Elefteriia" ixlvla;i
pitanja
pitanje pretenzije
Makedoriju
Halkankl j xporazum
prob?ma, mwljj
„fe(nfcjma
ekonomk(. protlvrijeno- -
Tur,ka# pf,lnat
{1VflI„ ilvr
r„koxaTio umanjenje
Turka
w u konkurentklm klljeJtl- -
M?a-ezn!ka- ".
trx-enj- a ruko-VfM- le
politlfke ulope,
uzalamno nepovjertnje predtav-Ijaj- u takodjer Jabuku rnzdora bal-kank- ih "axeznikn"
flanira At1antk(r
takodjer ukljuena u
valno.t TumkoJ.
ortranizato--
Ankara pledaju
na nepouzdan
partnera. prsiot bi neobazrl.
%--o r""jeinje. ftezervi- -
potoje protfx.
"izvjeenlb
u Pituarl-jom- "
"Artr!" nedrotmf.
predridja e
rojatno pmtir- -
rl Wwnfm balkanke zemtje
ubudue o?tr1joj forml.
ilutnije
"olidarnoti ne- -
po-nutn- oc "aTeznika".
АггечЈти troJnc
njeeovih tajnth klauzula
pionici BaTkantkcff pakta pokula- -
prfkriju irrojili naroda.
Izjavama a
o
njiheTib zernatja
u raire
o 'i VraVe
n ne
budnort rrfkor
I !гзгг;ог1
PavileviC.
tx-aran- ju ajrrepixnih bJokoxa
HItoriJke uprotnoti, Srelnm i,
formirale, rukox-r]- a P.lVan-dolaz- e
nalnojr izraiaja. paktu. ne
laxenkl narodi upravljafi,
zatK.raviti njibovoj Itnlija,
utojao pora pojavila
partner
pakta.
turkih
hitier"Tkih
Ва1капкш ПаЈага prilikom njepove
pakta nametnu ponjete joro-ni- m
гмЈпоча,
ruVo(r naroda orakav ntav Turke
oprax-dan- i JutroIaveu Junt!ax-iji- . N'edaxtil u
crfk"ff naroda. Ankaru. Izmedju otalnr,
porovf ublaii. ottranJ,
burioazij Г- - nepovjerenje Wanblntrton,
dekaneja pretenzije
uprax-ljaf- a pre.ta
ozbil'nu prepreku pretxa- -
pakta u
(rrupaciju.
obnoxrita
turkim
nerijelnh
rranjina.
r.asilno
turkor
Т1атг1згтаса.
razma-tra- tl
Па1капкок
turkoC
rijenonti
mankirant