000174

OCR Text: I '
'
. STRANA 4 — Jedlnstvo, 4. juna( 1965.
IZ TUGOSLAVIT:E MILAN N. BASTA: RAT POSLIJE RATA
Diskusija o najnerazvijenijim krajevima Like
Plltvice. — Osamnaestog
maja u Plltvlcama Je odrzan
sastanak opdinsklh predstav-nlk- a
opdlna Donjl Lapac, Ti-to- va
Korenica i Gradac, коЈг
spadaju u najnerazvijenlje
krajeve Like. Sastanku su
prlsustvovall 1 predstavnlcl
IzvrSnog vljeda lz Zagreba
Raspravljalo se o podlzanju
cvlh podrudja. Predstavnlcl
opdlna su lstakll da orijen-taclj- a
treba biti na poljo-privrcd- u,
Sumarstvo (prerada
drveta), turlzam i lev. Za to
postoje prlrodnl uvjetl. No
buducl pravel razvoja — pre-m- a
njihovlm rijedima — po-la- ze
od neophodnostl ubrza-nj- a
razrjeSavanJa ncdovoljne
razvijonostl saobradaja, komu-nalnl- h
1 drugih sluzbl. Bez
rJeSenJa tlh problcma nemo-gud- e
Je zamlslltl brzl razvoj
privrede kao 1 do inveetlranja
postojedih kapaclteta kojl se
moraju bazlratl na koriSte-nj- u
prlrodnlh uvjeta toga
podrudja.
S tlm se Je suglaslo prcd-ejedn- lk
Izvrinog vljeda Mika
Spiljak, kojl Je naglaslo po-tre- bu
lzrade konkrctnlh pia
"DINAR POTCIJENJEN I UVRIJEDJEN"
List "Sloboda" lz Mostara
u broju od 19. aprila donosl
dlanak pod naslovom "Dinar
— potcljenjcn i uvrljedjcn",
kojl doslovno glasi:
Devize — kao da su po-sta- le
devlza ovog proljeda u
nasem srezu. Kazu da su te-za- cl
u JednoJ herccgovackoj
opStlnl trazlll da lm se ko-pan- je plati — devizama. Moz-d- a
u tome lma malo kari-klran- ja. Medjutlm, ostaje cl-njen- lca da Je trgovlna u trcl
za devlzlma unljela ditavu
zbrku lz koje Je naS novae
— dinar, dlnl se IzaSao krat-kl- h
rukava.
Danas se u Duvnu, Livnu
i neklm druglm opStlnama ne
mogu dobltl krltldnl matcrl-Ja- li
bez stranlh novcanlh sred-stav- a. Prida se da Je Jedan
zemljoradnlk htlo da kupl
pet tona cementa, all Je dc-vlz- na sredstva Imao samo za
cetlrl tone. Petu Je tonu mi-sl- lo da platl dlnarlma. Doblo
Je samo cetlrl tone cemen-ta.
. .!?
I ljudl se, naravno, bune.
Vedlnt nlje krlvo Sto se u
odredjcnlm robama oskudlje-va- . Shvacaju ljudl sltuaclju.
All, nlje lm pravo Sto 1 za
naS novae ne mogu dobltl
ono Sto lm treba.
Idudl tragom ovlh prlda do-S- U smo u Duvno 1 Livno, op-Sti- ne
lz kojlh Je ponajvedl
broj stanovnlka prlvremeno
zaposlen u lnostranstvu 1 ustanovlll da se dinar stvarno,
nenamjerno 111 namjerno, de-s- to nadje u potdlnjenom po-loz- aju
u odnosu na marke,
dolare 1 drugl stranl novae.
Trgovinska preduzeda su
svakako imala svoju radunicu
kad su podela da otkupljuju
devizna sredstva od radnlka
privremeno zaposlenlh u lno-stranstvu,
Izdajudl im za to
garantna plsma za nabavku
robe po povoljnljlm cljenama. I
No, neka su, dinl se, u tome
pretjerala. Rijedkl "Brodoko-merc- ", a posebno beogradskl
"Jugoeksport" izdall su u du-vans- koj i livanjskoj opStlnl
tollko plsama, da nl danas
nlsu podmirill obaveze preu-ze- te u decembru proSle godl-ne- .
. .! "Jugoeksport" Je, re-clm- o, samo preko duvanjske
Zadruge piikuplo garantnlh
Prida Je gotovo nevjerojat-n- a, all Petar Ferendld lz Pu-le,
pomorac mlrovlni, po-sjed- uje dltavu hrpu paplra 1 blljcznica kojl dokumentlraju
najuzbudljivlje trenutke nje-go- va zivota.
— Cudno Je to — prlda
Ferendld, — dovjek posvetl
dltav zlvot moru, a na kraju
dogadjaje
dozlvi na kopnu. Tako Je bllo
sa mnom. U Londonu pot-kr- aj
1945. naredjeno ml Je
da uristlm 10 mlUJardl 1 350
milljuna dlnara. Mlsllm da Je
rijetko kojl dovjek dozlvlo ta-ko
neSto. Trebao sam unlStl-- tl
vlSe od osamdesct tona
novdanlca!
Evo kako je to bllo.
Godine 1945. kad Je zavrSio
rat, pristao sam brodom u
London. Jednog dana oktob-r- a
1945. pozvao me predstav-nl- k naSe vojne mlsije u Lon- donu 1 saopdlo ml neobidan,
all vrlo vaian i odgovoran
zadatak. Trebao sam uz po- -
no va.
Mlka Spiljak Je dalje na-glaslo
da Je danas najbltnl-J- e
razvltku tlh opdlna zdrav-stvo- ,
Skolstvo, elektrlllkaclja,
saobradaj 1 si. Na to se prl-J- e
svega treba orljentiratl.
Govoredi o razvltku poljo-prlvre- de
Spiljak Je rekao da
na Krbavskom polju treba
Intenzlficlratl proizvodnju Jed-m- a
1 krumplra, a posebno Je
potrebno razvljatl stodarstvo.
U Sumarstvu' potrebna Je
sadnja detlnara. Tome treba
posvetltl naj-ved- u paznju s
obzlrom na potrebc za celu-lozo- m.
U nastavku lzlaganja Spi-ljak
Je naglaslo da su ceste
ozblljan problem Like, a po-sebno
tlh komuna. Zbog toga
treba datl priori tet lzgradnjl
ceste Otodac — Senj, Plltvice
— Korenica 1 dalje pravcu
Dalmaclje. A pltanje ceste
Zagreb — Split riJeSit de se
kada strudnjacl lzraze svoje
miSljenJe koja Je varljanta
bolja u ekonomskom 1 osta-1c- m
pogledu — Udka 111 un-sk- a.
-
s
plsama u vrljednostl preko
100 mlllona dlnara, a vedlna
kupaca JoS nlje doblla robu.
Sada, nakon zamrzavanja cl-Jc- na, to se ovim preduzedima
svetl.
Ima tu dinl se 1 kojekak-vl- h
drugih zavrzlama, koje
Je teSko raspetljatl. All, raz-motri- mo polozaj dinara.
— Krltlcnl materljall kojl
stlzu preko "Jugoeksporta" 1 "Brodokomerca" (cement, cri-Je- p
1 slldno) ne mogu se do-bltl
za dlnare. To Je, navod-no- "
roba, namljenjena za lz-v- oz
1 za nju se mora ostva-iit- i planlrana kvota devlza.
Zbog toga se stlce utlsak da
se ta roba ne moze dobltl
za dlnare — rekao nam Je
dlrektor duvanjsko Trgovln-sko- g
preduzeda "LJubuSa",
tvrdedl da njegovo preduzeCc
strogo vodl racuna da lstu
robu lsporuduju pod Jednaklm
uslovima 1 za dlnare 1 za
strana sredstva pladanja.
Medjutlm, Jedan sluzbenlk
"LJubuSe" Je to na nedavnom
sastanku u Mostaru u lzvje-sn- oj mjerl korlgovao. Prema
njegovlm rijedima mnoge pro- -
Izvodne organlzaclje prodaju
robu samo za devize.
— Znadl, ako zellmo da do-blje- mo neke prolzvode, onda
treba prethodno da zaradlmo
devize, a Sto smo kuplll de
vizama ne mozemo prodatl za
dlnare — rekao Je ovaj sluz-benlk.
Ovakva sltuaclja Je skoro
upotpunostl llberallzovala pro-m- et stranom valutom. Proda- -
Ja stranlh sredstava pladanja
vrSl se manje-vlS- e otvoreno.
PrlJatelJ prljatelju prodaje
marke, franke, dolare. . . Sve ovo zbunjuje mnoge
naSe ljude. — Shvadamo —
kazu — da Je stranclma tre-ba- lo omogucltl kupovlnu na-
Se robe po snizenlm cljena-ma.
Medjutlm, zar se nasi
ljudl prlvremeno zaposlenl u
lnostranstvu nlsu mogll stl-mulls- atl povoljnljom razmje-no- m preko banke. A predu-zeda
koja zele devize neka ih
zarade od stranaca Hi stvar-nl- m, a ne nevldljlvlm izvo-zo- m.
Efekat bl vjeruje se, bio
Lstl, a dinar ne bl bio zapo-stavlje- n, potcljenjen.
mod drugova unl5tltl 80 tona
novdanlca.
Emlgrantska vlada nalazlla
se za vrijeme rata u Londonu.
VJerovall su da de se, kad
zavrSl rat, vratitl u zemlju
pa Je narudena u dvije en-gles- ke tvornlce lzrada novca
u razlldltlm apoenlma u vrl-jednostl
od 10 milljardl 1 350
milljuna dinara! Nakon Stam-pan- ja novae Je bio pohra-nje- n u trezorlma londonske
banke gdje se i zatekao kad
Je svrSlo rat. Trebalo ga Je,
Jasno, unlStltl 1 podela Je ne-obld- na "operaclja".
— Posao Je zapravo podeo
— nastavlja Ferendld — 5.
oktobra 1945. Novae emlgrant-sk- e vlade bio Je smJcSten u
okovanlm sanduclma. Bilo Je
1260 sanduka s novdanlcama
po 5, 10 1 25 dlnara, a 840
sanduka s novdanlcama od
100, 500 1 1000 dlnara. Za-jedno
s kolegama Buntljell-de- m
i Grzalijom svakl dan
smo otvarall delldna vrata
TITO CE POSJETIT
CEHOSLOVACKU I NDR
Beograd. — Na poziv pred-sjednik- a
Cehoslovacke Socijalis-tiik- e
Republike i prvog sekre-tar- a
Centralnog komiteta Ko-munistii-ke
partite Cehoslovacke
Antontja Novotnog, predsjedmk
Socialisticke Federativne Repu-blike
Jugoslavije i generalni se-krel- ar
Saveza komunista Jugo-slavii- e
Josip Broz Tito sa supru-go- m
ucinit ce sluzbeni posjet
Cehoslovackoj Socijalistifkoj Re-publi- ci
od 2. do 8. juna 1965.
Predsjedrwk e posjetit Nje-mack- u
Demokratsku Republiku
od 8. do 13 juna.
LAKSI TOTKES
U SARAJEVO
Saralevo. — Dvadeset 1
osmog maja u Sarajevu Je
zabiljezen potres jacme lzme-cH- u
3 1 4 stuDnla. sa eDlcen- -
trom u naselju Grbavlci, ko
je Je u iebruaru ove godine
pretrpilo znatnu Stetu od
potresa.
SNUEG U GORSKOJI КОТЛ-R-U I NA VELEBITU
Rljeka. — Dvadeset drugog
maja u neklm predjellma
Gorskog kotara i na Velebi-t- u
padao Je snijeg. Iako se
radl o planlnsklm predjellma,
snijeg u ovo doba godine Je
neobifcna pojava.
DO KRAJA GODINE
PET NOV1II ELEKTRANA
Beograd. — Do kraja godi-ne,
kako ocekuju u Zajed-ni- cl
Jugoslavenske elektro-prlvred- e,
росебе da radl pet
novlh elektrana. To su hldro-elektra- ne
— Dubrovnik, Glo-boCi- ca
1 Senj 1 termoelektrane
— Tuzla II i Kostolac II.
Ne racunajuci DJerdap, u raz- -
nim krajevima zemlje sada se
igradl 20 hidro i termoelek-jtran- a
1 toplana 1 sve one bl
trebalo da pocnu da prolz
vode do kraja 1907. godine.
NJihova ukupna prolzvodnja
iznosit 6e oko 13 milijardi
kllovat-Casov- a elektriCne ener-gij- e.
MILUTIN .AIORACA POSTAV- - IJEN ZA PREDSJEDNIKA
SAVEZNE KOMISIJE
ZA VJERSKA PITANJA
Beograd. — Za predsjednl-k- a
Savezne komlslje za vjer-sk- a pitanja Savezno izvrSno
vijece postavllo Je Mllutina
MoraCu, Clana Saveznog lz-vrSn- og vlJeCa.
DosadaSnJl predsjednlk Ko-mlslje
za vjerska pitanja Mo-m- a
Markovlc razrj eSen Je ove
funkclje zbog odlaska na no-v- u duznost.
Medvjedi na Konju-h- u
napadaju stoku
Tuzla. — Pojavom lijeplh
dana na Konjuhu su se po-Jav- lll
doporl medvjeda kojl
noc4i napadaju i kolju ovce.
Na Konjuhu su medvjedi
napall tor Mlrka Kuanovlda,
pastlra iz sela Tuhonja i za-kla- ll
25 ovaca. I pored dobrih
ovCarsklh pasa 1 hajke koju
Je organlzlrao s ostallm pa-stlrl- ma
Kudanovlc" nlje uspio
spasltl nljednu ovcu.
Medvjedi su noiu upall 1 u
staju Jednog seljaka u selu
Tohonju 1 zaklall dvlje krave.
I u druglm torovlma na ovoj
planlnl gdje pastlrl duvaju
stada ovaca, po lzjavl Suma-r- a
lma znatan broj zaklanlh
ovaca 1 janjadi, all lh selja-c- l
ne prljavljuju. Radl zaStl-t- e
ovaca 1 govedl od medvje-da
pastlrl s Konjuha su po-duz- eli
mjere kod lovackog
druStva u Kladnju 1 narod- -
ne vlastl, Jer su medvjedi
zaStlcenl.
"UNISTIO SAM 10 MILIJARDI I 350 MILIJUNA DINARA"
u
najlntcresantnlje
u
u
trezora, vadlll novdanlce lz
sanduka 1 tovarili lh u vrede
koje smo pedatlli 1 zatlm
specljalnlm kamlonom prevo-zi- ll
lz Londona u Snowland.
Tu se, nalme, nalazlla tvor-nl-ca za preradu paplra i ce-lulo- ze. Pustlll blsmo novda-nlce
u bazen sa specljalnom
klsellnom i ditavu tu masu
prevrtala Je mlJeSallca.
Radlll smo tako detlri 1 po
mjeseca. Posao Je, nalme, tra-ja- o od 5. oktobra 1945. do
11. marta 1946. I dan danas
duvam blljeznlcu, gdje sam
tadno biljezio kollko se san-duka
novdanlca dnevno unlS-til- o kao i broj eve njlhovlh
serlja.
Tu zavrSava neobidna prlCa Petra Ferendida.
NOVI AUTOMOIHLI
Sarajevo. — Tvornica auto-mobll- a lz VogoSda kod Sara-Jev- a
podinje proizvodnju no-v- og automobila marke "NSU-Pretls- ".
STETE OD TOPl-W- A
U SRBIJI IZNOSE VISE
OD 60 MILIJARDI
Beograd (Tanjug) — Repu-bllfi- ko
i Piivredno vljede
SkupStine Srblje prihvatlll su
na zaJedniCkoJ sjednici 28.
maja lzvJeStaj republifikog
IzvrSnog vije5a o poplavama
1 prijedloge mjera o dava-nj- u
posebnlh olakSica postra-dallm- a
na poplavljenlm pod-rufijlm- a.
Podpredsjednlk IzvrSnog VI-Je- da
Srblje Toma Granfll.
podnosedl lzvJeStaj, rekao Je
da prethodno procljenjena
Steta od poplava Iznosl vlSe
od 60 milljardl dlnara. Bilo
je 1 Sest ljudsklh zrtava. 2rta-v- a
i Steta bllo bl znatno vi-se
da nlje Slroko organlzl-ran- a akcija na obrani od po-plava
u kojoj su se narodlto
Istakle Jedlnice Jugoslaven-ske
narodne armlje, pripad-nl- cl
SUP-- a i Narodne milicl-J- e
1 Clanovl radnlh organl-zaclj- a.
21vot u poplavljenlm pod-ruCJl- ma relativno Je norma-llzlra- n
1 opasnostl od popla-va
ve51h razmjera su proSle
— rekao Je Granfll. Od po-mo- di
koju je dodljello SIV,
rezervirano Je 200 milljuna
dlnara za dJelomiCno Ппап-clran- je
popravaka vodoprl-vredn- lh
lnstalaclja, a ostalo
je dodljeljeno kotarima Va-ljev- u,
80 milljuna, Kragujev-c- u
215 milljuna, Kraljevu 380
milljuna, Leskovcu 110, Tito-vo- m
Uzicu 195 milljuna, Nl-su
10, Smederevu 15, Beogra-d- u
30 1 AP Kosovu 1 Meto-hlj- l
15 milljuna dlnara. Osim
toga, Republlcka zajednlca
osiguranja do sada Je za Ste-t- e
na oslguranoj imovlnl,
koje se cijene na oko 6 mi-lljardl
dlnara, lsplatila kao
akontaciju 903 milljuna dlna-ra.
Saobradaj je uspostavljen
na svlm cestama. oslm na
Ibarskom putu, na dionlcl
Mrcajevci — Kraijevo, na pu-tu
CiCak — Titovo Uzlce kod Ovar Rani p. na mitevima
SJenlca — Prljepolje, JoSa- -
шска uanja — uujanovac i
Titovo Uzlce — LJuboviJa. Sve
te ceste bit de osDosobliene
za saobracaj u najskorlje
vnjeme, osim aijeia cesie koo
Ovdar Banje za koju te bltl
nntrphnn nlro 3 mlp.'ipra d.T.
se osposobl za normalan sao
bracaj.
PREVRNUO SE AUTOBUS
SA 22 PUTNIKA
Vlasotnlce, 28. maja. —
Kod sela Svodja prevrnuo se
autobus autotransportnog pre-duze- da
Leskovca u kome su
se nalazlla 22 putnika. Auto
bus se survao niz strmmu
duboku 50 metara. Na mestu
nesrede Izdahnula Je Stanka
Radjcnovid, stara 55 godina,
a ostali putnicl su povredje-nl- .
SAOBRACAJNE NESRECE
U ZAGREBU
Zagreb. — U glavnom gra-d- u
Hrvatske bllo Je u aprilu
296 saobradajnlh nesreda, u
kojlma Je poglnulo 20, a te-- te
povredjeno 84 gradjana.
Steta na vozlllma prelazl 25
milljuna dlnara. Medju pogl-null- ma
1 teSko povredjenlma
bllo Je naJvlSe pjesaka, a
pJeSaci su prouzrokovall i
preko 60 saobradajnlh nesre-da.
Tokom mjeseca aprila u
gradu Je porastao 1 broj auto-mobila
za 1.20. Zato Je 1 pro-blem
parklranja, kojl Je ma-de
tezak, svakog dana sve
akutnijl.
Mesto Ljubljana Je lmelo
1. 1945 okrog 96.800 preblval-ce- v,
danes pa jih ima okrog
180.000 (vseh 5 ljubljansklh
obdin pa lma pribllzno 220.000
preblvalcev). Po
generalnega urbanlstld-neg- a
plana naj bl lmela leta
2000 okrog 360 tlsod prebl-valcev.
Leta 1945 Je bllo v lndustxiji
zaposlenlh 7026 delacev, leta
1955 18.141, lanl pa okrog
28.000 delavcev. Do leta 2000
naj bl ljubljanska industrija
zaposllla pribllzno 54.000
delacev.
Povprednl Je
leta 1940 porabil dnevno 193 1
vode, leta 1945 okrog 2301,
lanl pa ze okrog 300 lltrov
vode.
Leta 1946 Je bllo v LJublJanl
zgrajenih 119 stanovanj, leta
1950 403, od leta 1946 do 1951
pa skupno 1888 stanovanj. V
letu 1964 smo Jih zgradlll
2465, torej precej ved kot po
vojni v Sestlh letlh. Danes Je
v LJubljanl 46.000 stanovnj,
na preblvalca odpade 14,3 m.
Leta 1945 Je bllo v mestnem
Javnem prometu nad 15
milljonov potnlkov (tramvaj),
leta 1955 nad 28 milljonov
potnlkov, lanl pa so trolejbusl
5)
HVATANJE VRIIOVNOG
KOMANDANTA JUGOISTOKi
GENERALA LE1IRA
von Lehr vrhovni
komandant Jugoistoka 1 balkanske grupe
njemadklh armlja "E", zarobljen je bio
od 14. slovenske dlvlzlje JoS 9. maja, all
je zbog nedovoljne budnostl uspio po-bje- dl
lz zarobljenlStva 1 prldruzltl se ja-k- oj
njemaikoj kolonl koja se uporno
probljala prema Austrljl, lako Je pred
sobom lmala ne samo dljelove naSe 14.
slovenske dlvlzlje, nego 1 51. vojvodjan-sk- u
divlziju.
Evo, kako su se redall dogadjajl s Le-hro- m.
Po zadatku Glavnog Staba Slovenlje,
6. 1 11. brlgada 14. dlvlzlje krenule su
prema KoruSkoJ. Akciju tlh brlgada ob-Jedinja- vao
Je polltkomesar dlvlzlje pot-pukov- nlk
Ivan Dolnldar, danas general-maj- or
avljaclje. Brigade su se prebaclle
preko planlne Menlne 1 9. maja stlgle u
Savlnsku dollnu. Grupa Je tu bez borbe
zarobila njemadku kolonu od dvadesetak
automobila.
— Von Lehr 1 njegov Stab nalaze se u
selu Braslovada, sjeverno od Celja —
prlznao Je Jedan njemadkl major. — NJe-go- va
Je namjera da sve trupe prebacl u
Austrlju i preda Englezlma.
All, Lehr nlje lmao vremena ca ostva-r- i
svoj plan. Morao Je da prcgovara s
partlzanlma. Jedan njegov vlSl oficlr do-S- ao
Je u Stab kod Dolnldara 1 predao
poruku — general-pukovn- lk Lehr pozl-va- o
je predstavnlka Tltove vojske da do-d- je
u Braslovadu na razgovor. Lehrov
lzaslanlk narodlto se trudlo da usmeno
objasnl vainost tlh razgovora 1 nlje za-bora- vlo
napomenutl, kako bl bilo naj-bol- je
ako njemadke Jedinice propustlmo
da mirno napustc Jugoslavenskl terlto-ri- j.
— Prlstanem na pregovore, all ne u
Braslovadl — odgovorio Je potpukovnlk
Dolnidar. — Neka gospodln general lz-v- oll
dodl na pola puta u S. LetuS.
Njemafki uslovl neprihvatljivi
Tadno u odredjeno vrijeme Lehr Jc
stlgao na zakazano mjesto ргабеп Jaklm
naoruzanlm oslguranjcm, Stapsklm oflcl-rlm- a,
tumaccm 1 oklopnlm kollma. Oko
gostionlce kod mosta u LetuSu Nljcmcl
su postavill nekoliko teSkih mltraljeza 1
dekali dolazak predstav-nlka.
Dolnldar 1 jedan njegov drug pojavlll
su se bez pratllaca, naoruzanl samo pl-Stoljl- ma.
Lehr Je do posljednjeg trenutka htlo
odrtatl na vlslnl dostojanstvo svog Staba.
Protokol nlje bio zaboravljcn. Vrhovni
komandant Jugoistoka sa JoS dva gene-ra- la
1 pet vlSlh oflclra dodekao je Dolnl-dara
stojedl.
Lehr se predstavlo kad
rekao Je lmena svojlh suradnlka 1 obja-snl- o
podrobno kakvlm 1 kojlm Jedlnlcama
komandlra.
— A dime vi komandujete? — upltao
Je Dolnldara.
Ovaj se pravlo da nlje duo pltanje.
Nlje nl pomlSlJao da oda broj I polozaj
naSih Jedlnlca.
— Odludio sam da da stavlm na raspo- -
IZ SLOVENIJE
лШЛ.Ш 4 Л .. B iikl1
In avtobusl prepeljall v LJub-ljanl
nad 48 milljonov potnl-kov
Generalni urbanistldnl
plan Ljubljane raduna, da bo
treba okrog 1. 2000 v LJub-ljan- l
prepeljatl pribibllzno
150 milljonov potnlkov letno.
Leta 1940 Je bllo v LJub-lJanl
registriranlh pribllzno
700 osebnih avtomobilov, lanl
pa ze okrog 14.000 (v zasebnl
lastnlnl).
Leta 1952 Je na staro ljub- -
laganje marsalu Titu — nastavlo Je po-sl- lje
kratke pauze Lehr. — Predat du ve-- du
kolidinu oruzja I preuzlmam odgo-vorno- st
da de moje dete dlsclpllnirano
napustltl Jugoslavensko tlo.
Za uzvrat, njemadkl komandant Balka-n- a
zahtljevao je da se njegove trupe
propuste u Austrlju. Raspolaze sa oko
300.000 vojnlka i hranom za svega trl-det- lrl
dana.
— Neophodno Je brzo povladenje dok
su ljudl JoS dlsclpllnlranl — narodlto je
naglaslo. — U protlvnom nedu biti kriv
za eventualna nasllja 1 pljadku stanov-nlStv- a.
Piitom narodlto mlsllm na usta.
Se 1 detnike, kojl su u naSlm kolonama.
— Kollko blste oruzja predall
armljl? — Upltao Je Dolnl-dar.
— Sve rezerve 1 dio vojnldke opreme
— odgovorio je nadelnlk Lehrovog Sta-ba.
— All za odrzavanje reda svakl de-s- etl
vojnlk trebalo bl da zadrtl puSku,
a oficirl 1 podoflclri lldno naoruzanje.
Za prjevoz hrane uzet demo potreban
broj kamlona 1 na svakl kllometar ko-lo- ne oetavlti po Jedan tenk HI oklopna
kola.
Gotovo da se vrate kudama kao po
bjcdnlcl!
Dolnldar Jc imao dellkatan zadatak.
Posllje dugog uvjeravanja najzad Je na-govo- rlo Lehra 1 njegov Stab da krenu a
Stab Cetvrtc opcratlvne zone u ТороШ-c- u
radl deflnltlvnog zakljudenja spora-zum- a
o kapltulacljl.
Put Je bio teSko prohodan, pretrpan
vozlllma 1 ljudstvom. U prolazu su pre-sreta- ll narodlto vlasovce, prlpadnike ar-mlje
sovjetekog generala Vlasova, kojl se
na lstodnom frontu predao Nijemcima sa
svojlm jedlnlcama 1 kasnlje organlzlrao
trupe koje su se borlle na njemadkoj
stranl i u nasoj zcmljl. Onl su sada rao-11- 11 Lehra da ih ne prcda partlzanlma 1
Ruslma.
Oko pet satl popodne stigll su u To-polS- icu gdje su pregovorl nastavljenl. Nl-jcmcl
su shvatlll da lm ncma spasa. Lehr
Je prlsiljen da naredl predaju Jugosla-vensk- oj
narodnoj armijl 1 zaJedno sa cl-Jel- lm
Stabom ostao Je kao zarobljenlk.
Lehr Je pristao da izda svojlm Jedlnlca-ma
naredjenje o kapltulacljl. . . Lehrovo plsmo o predajl nlje nalSlo
na povoljan prljem kod nlzlh njemadklh
komandl. O tome najbolje svjedodl Dra-g- o Markovld, oficlr lz Staba Cetvrte opc- ratlvne zone kojl Je zaJedno sa njemad-kl- m majorom noslo Lehrovo naredjenje
njemadklm Jedlnlcama u Slovengradec J
Dravograd:
"Ved u Gomjem Dolldu zaustavlll su
nas vlasovcl 1 dugo nlsu htJeU da nas
puste. Sutradan u Smartnom, a narodlto
u Podklancu, podivljall kozaci-vlasov- cl zamalo nas nlsu poblll kad su dull da
noslmo naredjenje o kapltulacljl.
U Dravogradu Stab 68. njemadkog kor-pu- sa
dugo Je vljedao poSto smo predall
plsmo. Dok su vljedall stlglo lm Je pre-ko
radlja novo Lehrovo naredjenje — da odmah predju u KoruSku 1 predaju
se trupama.
Bill smo zaprepaSdenl! Nlsmo znall
otkud sada Lehrovo novo naredjenje, su-pro- tno prvom. Sta se dogodllo?
(Nastavlt de se)
Ljubljana v stevilkah
predvldeva-njl- h
LJublJandanln
General-pukovn- lk
Jugoslavenskih
"general-oberst- ",
Ljubljana
Jugo-slavens-koj
angloamerldklm
lтZшS!IжP&
IJansko letallSde prlspelo In
bllo odpremljenlh 188 letal.
Lanl pa Je na letaliSdu Bmlk
pristalo in bilo odpremljenlh
2134 letal, od teh 882 domadih
In 1415 Inozemsklh.
Leta 1952 Je v LJubljano
prlspelo 2297 potnlkov z letall,
lanl pa ze 75.862 domadih In
Inozemsklh potnlkov.
e tiPkni lot nn nsvobodltvi
so v LJubljanl odvzali smetl
s konjsko uprego. uanes una
"Snaga" 40 modernlh avto-mobllov-smetnja- kov,
v LJub-ljanl
pa Je 19.846 konvinsklh
posod za odvoz smetl.
Leta 1935 Je bllo v LJub-ljanl
porabljeno na preblvalca
150 kllovatnlh ur elektridne
energije, leta 1945 210 ur,
leta 1955 pa ze 770 ur. Lanl
Je prlSlo na gospodlnjstvo v
LJubljanl okrog 2400 kllovat-nlh
ur elektridne energije. Sta-tistic
radunajo, da bo priSlo
leta 2000 na gospodlnjstvo ze
nad 4500 kllovatnlh ur elek-tridne
energije.
V LJubljanl se Je po osvo-bodit- vi zelo zbolJSala tudl
zdravstvena sluzba. Se 1. 1945
Je znaSala umrljlvost novo-rojendk- ov
10,8 ?'.. leta 1955
Je ze padla na 3,56 ',. lanl
pa na 2,5 „ s dlmer Je Ljub-ljana
presegla cvropsko pov-pred- je.
Vodovodno omrezje Je bllo
I. 1945 v LJubljanl dolgo 185,7
km, danes pa meri 356 km.
Leta 1945 Je ljubljanska
pllnarna prolzvedla okrog
mllljon kubidnih metrov pll-n- a,
lanska prolzvodnja pa se
je povzpela na 7,5 milijona
kubidnih metrov. Od tc koll-di- ne
porabljo gospodinjstva
pribllzno 54 oj.