000172

OCR Text: Drugi srpski ustanak i Rusija
Veliki rutki rarod pruiio je вео- - V. DANICIC septembra ruki ambasador u Tur--.
cenjitru pomoc srp.kom narodu u Jtoj Italinski predao Je turekoj
njesovoj borbi za slobodu t nacio- - I vladi notu po srpskom pitanju u
nalnu s.ezavisnost u prvoj polovini njepovoj borbi protiv Turaka za fcojoj J Rusija 2ahtevala da ee i- -
XIX veka. Ta pornod j pretstav- - ие vreme od 1815 do 1830 po- - J j,uni уц cJan RukureJiop upo- -
IjaJa odlucujuii faktor kako za dine". wnu Diplomateka interxeneija Ku- -
vrem. Prvop rrpekop utanka pod Teror i ugnjetavanje, skrnavlje. ' ejje prisilila je Turku da ubrza
rukovodstvom Karadjordja, tako i --nj. cati i du-Hoja- nta Srba, koja prepovore o miru. Ovop puta Tur- -
za vronf Drupop ustanka pod ru- - su ciruli Turci, nisu bili u stanju ci nisu mopli da dadu umo prazna
kwvodetvom Milofa Obrenox-ic- a i da zastrafe narod. IJivii ucesnici obecanja. Oni su morali da dadu ♦
posle njepa se do konsolidacije uetanka Jirom citave zemlje knli Srbiji autonomtju kao to je to za- - s unutralnje nt-zavisno- cti Srbije. su oruije i нгао su cekah znak da htevao Ilukureki mir. Taj zaht-- v j
Danainja jupoeluvenska rtiim- - pa ponovo uzmu u ruke. U septem- - , je bio iznet i u kasnijim notarna J
eka propapanda na eve nacine po- - bru 1814 jr. izbila je buna protiv , Rueije. Mir izmedju Srba j Turaka ♦ kuaa da falsifikuje istofiju . Turaka koja je nbuhtatila niz o-- bit je zakljucetu Srpski narod uz ,!
drko klev-c- e ruski narod. Ah eu krupa Srbije. Na celu bune je bio , podrku Rueije postipno je vainu
uzaludni evi ti pku;aji faUifika- - aktivni ucetuk Prvop uetanka ietorijeku jtobedu. j
tora. Mnopobrojne istorijfJce cinje. Hadli-IToda- n Gliporijevi. Bunu jnhailo Gavriloic ovako je pi- - j
nice pobtjaju eve laine izmiAIjoti- - eu upuili Turci. J ao n torn mini: I
ne prodanih piekarala i povore o Reni zbop Hadii-l'rdan- oe "l oxnovi ovaj mir knji ce ee !
opromnoj ulozl ruskosr naroda koju bune Turci eu pojaali teror. Kr.-- i „vaplotiti u hatir-rif- u od 1k'{ nlje {
je on odigrao u borbi erpkosr na- - i в ша potocima. Nanl je odlucic del anv Drugosr Uetanka. Taj J
rod a za Jobodu i nezaviinost. на e ronovo e oruzjem u rukama je mir nacinjen na temeliu koii je t
J-Janae- tti apnl 1815 podine (2-- 1 bori za evoju slobodu. [ podipnut a velikim irtvama naro- - , apnl po novom kalendaru) uJao je U proWe 1815 godine Slrom ci- - , dnlm td 1804—181Л podine, I taj
u istnriju грчкоЈг naroda kao dan tave Srbije vrene su priprrme za ! je temelj: oml clan ПикигекоЈг '
pcetka I)ruir7 nn,,l'0fJ ustanka. ustanak. Na celo utanka tavio i Utrovora, kojim je Rueija zajem- -
Taj untanak e upe?no zavrSio ц. МИоч Obrenovid. 11 (23) aprila £ila autonomiju rpskom naroda u
Sultannka Тиглка dala je izvcsna 1813 ulii.e na ituriJJ kupSti- - i Kntnlcama Karadjordjeve Srbije. i trava unwkom nanxlu, ali je bilo tii u Tako-- u MiloA je bio izabran Da nije bilo te fdredbe te "kotve
potrebno joi citavih 15 K-ii- na pa za vodju uttanka. U?enlcl kup- - spaenja niti bi Ruija imala '
da Turka konacno prizna unutr- - Itin- - u e raziJIi naredbm: pravo da intenenile u rpko-tur- -
Jnju nezavinont Srbije. Ta txrba "Svako oruije u ruke i nek tuce rVotti Pponj. niti bi Tortn zazirala
srpskoR nartwia za nvoju lobodu i TuWina Kde jra vidi". od Ruije, niti bi Milo! imiio mo- -
nezaviimoM odvijaia ке uz utrrom- - l'.xVtkom maja untanici u raz- - rucnosti da razvij nvoje piol- - [
nu raznovmnu pomo knju mu Je nj, Turke kod Palt-iu- . Ta pfbe!a noti. niti bi mu one to pomople".
ukazivao bratAi niki пагк1. j. potiiirla borbeni duh nanxla. Va- - Tako e uz ротоб i podrSku Пи- -
lrutri rpkl utanak j loirini fan faktor za proirenje uetanka ije zavriio I'ruiri srjiki untanak. 7
nastavak i zavrfetak Гп-о- ц urtan bila j nnda na pnn Rueije. Ve-- Srbi iu dobill izveenu. joS veomn
ka. L'Kpeian razvitak utankn j ' ra u I{uiju prejala Je кгса boraca neznatnu autonomiju. MiloS Obre-- I
b!o mojruc zahvaljujuci tome Jto Ta lobodu i ulivala im uverenje u , novic bio Je otavljen za claiiotr
su tekovine Гп-oi- r untanka iiile za- - ' jobodu. I kneza Srbije, pri njemu je bila
fikiirane u VIII clanu ItukureJkoir i Lkor ixle iob-d- e kxl I'aleza, itorena Narodna kancelarija, a
mirovnoR usovora klopljenojj iz- -
jn-tko- m juna bill u о1о1км1јеп1 ' eamovolja Turaka bila je unekoll-melj- u
Kunije i Turske. Го!агеас i Karanovac. U bitci j
ko oirmniena. Ali u u Srbiji joJ
Ukljuclvanje u Ruko-turk- i i na Hublju utanici nu potpuno raz- - uek ostale turcke pa i dpahije.
Rukure;kl usro4r pocijalnojr Да- - bili turki odrel i zarobili пјецо-- kadije i muelimi.
na o Srbiji imalo Je ofrroman zna- - vo komandanta Ibrahim-paJ- u. , ]tj0 je potrebno 15 irotiina upor-ca- j
za citavu kaeniju borbu вп- - All pored nvih tih uepfha plo ne borbe Rueije da bi ie o!i{rurala
fkog naroda za nezavisnoet, na- -
, £aj utanika bio je veoma t-la- ic. I prava rpkofr naroda za koje e J
pone, za vreme Drujfojr uetanka Turci eu naernuli na Srbiju ea kru- - on borio. I tu tvar je Rueija dovela ])
koji je ucvretio tekovine herojeke pnim enapama. do kraja. U 182Л g. Rueija Je u A- - 'I
deeetoKodilnJe borbe Irvojr uetan- - Drujri uetanak Je mojrao da po- - kermanekoj konvenciji tnilucno za- - j
ka. "Кал to bl teJko ta bilo oI ' utiirne uepeh jedino uz pomo epo-- htevala od Tureke da iepunjava u- - IJ
dobitaka 1глчг erpekoir uetanka i lja. Kao 1 za vreme I'mK uetanka ( Move Пикигеекор inira i da da au- - '{
bezdrujfoK (knez-MlloAe- va od 1815 Auetrija Je odhila da pruxi pomoc tonomiju Srbiji. Ali je bio potre- - ij
irodine). — pieao Je poznati letori- - ' uetaniclma. Metemih Je piao au- - ban joi i rueko-turek- i rat 1828 —
ar S. Novakov№, — tako nl Drujri j etrijekom imperntoru da Srbima
uetanak ne bi mjrao nl poetojatl , ne eamo Ito ne treba pruiatl nl-b- oz
Гглчцса i bez rueko-tureko- if kakvu pomo nefro 1 u elufaju ne-Ilukurek- kojr
ujrovora''. NovakovW juepeha uetanka ne treba im davatl
ne ukazuje lucajnn na teitnu vezu i nklonlJte na auetrijekoj teritorijl.
izmedju Ггл-oi-r i Drueoir erpekojf ! Kada Je neumornom borcu za erp- -
pa turekl feudalri
na tih
1804 g. erp.
— K. Marke
pod evoju
uetanka. Ieto tako oA ne podvlnei eku etvar protl Matljl Nenado-ic- u
, je pomou dva rata, u dva urovo- -
elucajno da e Drujri uetanak ne bl . poJlo za rukom da doblje audijen- - j ra Je utvrdila unutranju nezari-mojra- o
nl zamieliti bez DukureJkojf clju kod auetrijekoj Jmperatora. no4t SrblJe. Ko je reJHo Jehoil
mlrovnojf ujrovora, tojf medjunarod- - on Je na eve molbe o pomodl doblo borbe u uetanku Grka? Ne zavere
nojr akta kojl Je utvrdio tekovlne Jedan Jedlnl odjrovor: MJa vam nl- - obune Ali-na- e pod Janjinom,
Гп-о- в uetanka. Drutri uetanak erp- - ta pomoci ne motru!". Sta vl?e, ne bitka kod Navarlna ill francu-nko- tr
narfnle, kojl je izbio u aprilu nuetrijke vlati eu hte da uhap- - ka armija kod MoreJe, ill konfe-181- 5
r bio je uj.iiii Inrba za i- - ee Nenadovica, al. je on upe I protokoll u Londonu, —
punjenje ikI trane Turaka ueoa ee eakrije. vec Dibi koji ee na celu ruke I
Itukurekic mira koji u ni po- - t Rueiji Je eet n novom erp- - armije preko Italknna epuetio U I
dlo prekrJili. utanku niiiila na iaevlin d.ilinu Marice". I Iekorietiv znuzetont Rueije u drug" n-ajfovan-je
NVnndovic e Operaclje rueke armije -- male eu I
krva-o- m ratu protiv Napoleona. ruekim diplomatima koji odlucujui znacaj za reenje i erp- -
Tureka J- - ucinila ee u 1813 g. eu ee nalazili u IWu .ele Ilek.-k- ' fcng. pitanja. Kr- - ruekih vojnika '
oruianom eilom uptavi etari io-- kontrn-ea- . Srbima je bila obecam ргоЦупц u rusko-turko- m ratu '
redak u Srbiji. l'rvi utanak je bio diplomateka podrka. Radl Hdupi- - ј28—.1829 (fodine bila je neoce-- '
ujruen. Turekl janicari I epahlj- - ranja diplomatekih koraka IzvrJenl njiv .joprino borbi erpekojr naro- -
racunali eu da motru elaviti po- b- eu vojnl na reel Prutu. ,ja Ia ,voju lobodu i nezavienoet. '
du. A!i Je njihova pobeila bila ve- - Rueki ambaeador u Carijrradu do- - jr j„reniljcnm ugovoru od 1829 g.
ma kratkojj veka, vlaet Im Je bila bio Je inetrukcije da zahteva bu- - tureka vlada je potTdila
veoma neeijrurna. Nacionalnooelo-- etavlajnje ratnih operacija protiv manku konvenciju. Hatilerif od
bodilacki pokret erpekojr naroda Srba. jr. — ItoriJki akt o etvara- - pretrpeo je eamo privremenl poraz. Rueka pdrka nduZevila je 1 o- - nju c rpke autonomne kne£e-ln- e
On ee morao raplameati e novom Srbe. Tumka vlada je oliu- - __ jeete direktni rezultat ojrromne
enajrom, olanjajuci ee na teko- - cila da zakljuci mir ea Srbima. bo.
vine Irvoj uetanka. jeci ee komplikacija Rueijom ako nomeke ruekop nanla erp- -
e%-- e jrubitke je po- - ола zatrali objaZnjenJe zbojr kre-- ekotn narodu.
znavalac erpekop nacionalnooelbo- - nja Ilukurekojr mira od etrane
dilackoj- - pokreta Milenko Vukice- - Turaka.
rtf Srbima Je otao jedan dobi- - Krajem avjrueta 1815 jrodlne u
tak, a on ee eaetoji u evecanom Carijrrad eu etijrli erpeki deputati
prlznanju Porte koje ee nalazilo u ta vodjenje prejrovora o mini. Njih
n'mom paraerafu Bukureko(r mi- - eu dobrw primili. Ali eu pri vemu
ra i koje je davalo Srbiji njenu tome Turci teiili da ee ojrranice
unutranju autonomiju. To ee nije minimalnlm uetupcima i obWanJi- -
mojrlo unittiti ni topovima. nl ч-- а- ma. Stvar umlrivanja Srbije pre- -
trom. Taj kojl ima medju- - puttena Je onim itim tureklm pa- - namini znaaj. epaJavao je za Jama protiv kojih Je erpekt namd
Srbe cak malo naeelje. koje je o-- uta oruljem u rucl.
lobodio IVii utanak, pruiio je U takvoj eituaciji rueka pomoc1
najvecu pomo knezu Miloiu u je cdijrrala odlucujuu ulojru. 18
kao Jto je ukazao u svojoj direktivi Arso Jova- -
novid.
Zlatar je ostao pozadi. Izubio so u haotiCnoj
jromili brda. Okru2avali su nas Jumadiski bre
luljci. zaobljenih i blapih oblika. Iza njih se u
daljini nalazila Buparska.
Toput zlatnih kolutova nizali su se tihi sun-an- l.
s Vetera malo prohladni septembarski da
ni. Dani puni jarkih i suncanih loja. puni slat- - kih mirisa zrelojr vofa je pozivalo na mir!
Kao da je I u samoj prirodi pritajeno iivelo
ono neizrecivo srecno predosefanje bliskop mir-nodopsk- op vremena.
Uskoro. uskoro cu se vratiti u otadibinu. —
maStao am. — u svoj kurski kraj' Hezuslovno
i pre svejra u kurski kraj ! Jeu li zdravi otac i majka? I uopste. kako je sada tamo u Ljpovu?
Da It je ceo starinski park, po kome sam kao
djak lutao i zamiMjao da sam pronalazaf
zomalja? Jcsetii. topole i hrastovi spajali
su voje pranje u raskoSne adore iznad niskih.
ali otpornih sibirskih klenova: kad se Izadje
bpod drvoreda. pred oima otvara Jirok vidik
vodoplavnojr plavi2a5to-sivkasto- p lupa. Tamo
je tekla tiha reka Sejm. u kojoj se iivopisno
1829 da najzad
prietanu lepunjavanje za- hteva. "Kada je izbila
eka revolucija pieao je
— Rueija je odmah uzela
zaJtitu uetalu raju I, podriavei
da rencije
ekom
ohmtio
da
manevrl
Aker- -
1R30
bodnla
se
%ft!t --wtlit !Д1гк JtftlAtM.l.tr- - t aItj.
, ...jin, 1'.'... ..-- , uiKi"i.)t'Kc I T-I..-
J--
e p.moi "Uza — pieao
,
—
upovor,
e
1
Sve
no-i-h
Kako Kanadjani stojc
sa zdravljem?
Statistika Dominion Bu-reau
of Statistics pokazu-je
da godiinje boluje —
od raxnih botesti — M.5
po to pucanstva. Naimc,
toliki j postotak onih koji
su proile jrodine trail ti li
jecnicku pomo.
jotrlcdalo vrbovo i jovovo sipraije i obronci sa
i nadnetim hrastovima.
I
Siroki Sejme, reko rod Jena.
Iz cudeenih tepkih pmstora.
I ValjaJ se ti. uUlaan,
' Ka puclni dalekJh mora.
Tamo, pod svodom neba plavog-- ,
j Sejme Hroki. Sejme rodjeni,
' Slaru zaviaja divnop
1 TI raznoeil po tudjinL
Eh. da mi je Sto pre videti sve to! Da vidim
vodenicu pokraj jaza. pozelenelu od mahovine.
trdesiirurno i sada. kao nekad. .iroko, raziprano vodenino kolo. klokocuri i uzdLuci kao da je
umorno. po iitave noci Tti u jovovom 5umarku
svoja opromnu senku. Gde li je moj drutr iz de
ttnjstva Kuzma, zvani "Bari?ek. ma5init na
vrialicl? Vrlo je po tri vapona iita za dan i tako
je veselo bilo s njim na kolhoznom rumnu; nje-pov
plas se uvek mopao 6uti Zajedno sa zvon-ki- m devojaikim smehom A zlatno zrnevlje te-k- lo je i teklo iz usta vrSalice u dzakove — je-d-va su stizali da ih zamene! Pa da vidim skolu
pde sam ucio. prostrane suncane ufionice i klu-p- u urezao perorezom. Da mi je da vidim iitav , taj nezaboravni svet detinjstva! Da mi je da '
0Z0RAVI6E, IAK0 JE SLOMUENO!
NaSem su stihu
sloraljena krila.
kaplje кгл-Ij- u
i nj'ome slova piZel
Nasoj majci
slomljeno krilo.
Ranjeno joj 5edo
u kri, na skutu.
Gdjc si,
primorkinjo vilo,
da vidiS Celjad
na velikom putu !
NaSem jo sokolu
krilo slomljen
i on se noktima
na strmine penj'o.
Vatrom mu bitke
oko upaljeno,
sree o krS para —
ne бијеб da stenje.
Хабој domovini
slomlej'no jo krilo,
јипабко, bijelo,
sve od krvi rumono.
Krilo je zomlju
kn'lju natopilo,
ozdravie kroz bitke
iako je slomljeno!
Stablu Slobotlc
nane su skrsene,
ialosne ko vrbe
one zemlji klone.
No stablo — narod
mo2e P da uvjene ?
Mo2c li nasilnik
satrt milione,
Rdje pjesma Slobodi
ko sunce izgrreva,
gdje nije u prsima
usrmsnula nada,
pdje so kr5i lome
kad narod zapjeva:
"Boj se onojr tko je viko
bez golema mrijet jada!"
Domovini drajroj
krilo je slomljeno
јипабко, do srea
eve od kn'l rumeno.
OzdravWe —
krvlju napojeno!
Ozdravide
kroz bitke —
iako je slomljeno!
Sreten JOVANOVIC
IOSLK III KONGUKSA
TAKOZVANOG "SAVKZA
KOMUNISTA- - S1UIIJK
Dijalof medju
partijeima
— Zdra-- o "kvaeac!
— Otkud to sad: kvaeac?!
— Proeto otud to Je Tito
na III konpreeu Saveia ko-muni- sta Srbije eve clanow
Sa-ez- a prekretio u "kvaeac".
— Km, lepo bopami! Onl
7amesili, a mi treba da im
Hudemo kvaac.
Definicija
"in — Tata, znal It ta
"Sf. lalnticki saez radnop
nar-Hi."- ". . . To je bietra
roda kojoj ee evaka iaba
vidi i iako je moie! ulovitl!
Otac: — Ostavi te pi u po-et
i. Treba JoJ da te cuje neki
II 111 O Г
udbal pa da napipai bajbu-kan- u.
Sin: — A ne loj ee. To
pile u novinama. N-a-J-m-u-d-r-
-i-j-a Titova definicija. . . Ne am eamo koji eu mu to zbe?
Otaci — Pa eipurno oni
to ra konferencijama top
"SociJalietWkop eaveza naj-x- il krekeiu.
U t u k
Jednom je Rernard Shaw priu-stvova- o
premijeri jednop oi evojih
komada. Ali utred burnop aplauza
zacuo ee zviiduk. I'o-t- o ee publika
uttfala, Shaw ee okrenuo u pravcu
rdakie ee zacuo zvliduk i rekao
— Gopdine potpuno ee elaiem
s vaeom ocjenom mora komada
Ali ta moiemo nat dvojica protiv
tolike publike?
vidim Moskvu. svoju akademiju, Ida ponovo
sednem u studentsku klupu.
Sada. otkada sam boravio u inostranstvu. pde
ljudi iive iivotom nimalo sliinim nasem, ja sa-svi- m drukdije oselam sve moje rod no. Istina.
naSa otadibina je opromna i svuda je divna. i
moj je iivot posvecen njoj ma pde proticao. ali
j me vile od svepa privla6i kraj pde sam se rodio
i odrastao. pde ce me osloviti nadimkom iz de-tinjstva.
za koji vie niko nipdc ne zna. . .
Mill zavicaju! Otadibino moja! Boreci se --za
tebe u dalekoj Juposlaviji. ja dajem samo malu
costicu onopa 5to ti dupujem. sto sam ti se za-dui- to
za ovu podinu dana na? neieljene raz
dvojenosti !
Sunana svetlost. brujanje suma kroz koje
smo prolazili. cias isprekidano promko. {as rav-nomer- no ljupko, i neino pevanje i cvrkutanje
ptica. topli mirisi dolina I sneina aveiina dale-ki- h
vrhova. donoena vetrom, miris sumskop
cveca i £isti laki planinski vazhud — se me je
to osveiavalo. snaiilo mi volju. radjalo u meni
osecanje zdravlja ! mladosti. i misli o lepoj bu-dunos- ti.'
(Kastavit 6e se)
il
„Mrtve stvari zavladale ni
zivim ljudima"
III. ta "eAima", a kapitalu na avlm
1 jrranama. I to je ilo eve do pod
U Kanadi naetupom ekonomske kunac 1953 jrod pa опва natrag u krize od 1930-3- 1 god. pa napred, 1930-3- 1 nod.
kapital je ucinlo u glavnome tri I Medjutim, u toku rata e ueta-zaokre- ta ili prevalanja iz jedne пол-il- o, da induetriji manjka porivo
trrane proizodnje u drujru. Za vri- - ; I to u ulju, kao I amom ratu. koji
Jeme krize, on ee koncentrirao u
zlatnu induetriju, kada je Amerika
podijrla cijenu zlatu i time dobila
monopolsko pravo nad njime. Zla-tn- a
industrija poela je cvjetati;
dizao e oko nje kapital, trgovina
ruela, radnici dolazili u ta mjeeta i
podizall etanve na rafun zapoele.
nja. krediti raeli na raun pro-eperit-eta
1 broj radnika ee iz dana
u dan povecavao; rudnicl poeli
raditi ea malim kapacitetom zlata.
Sa svih etrana ee idjelo, kako ee
J r iodi£u rudnici. I tada je u toj grn- -
ni prolzvodnje radilo u ?itnoj ze-mlji
oko pola milijuna radnika.
Ali kad ee uzme i oetala jrrana in-duetr-ije,
koja Je bila povezana ea
zlatnom produkcijom, onda mole- -
mo kazati i preko milijun radnika
bilo Je upoleno oko prolzvodnje
zlata. Induetrija kao traneportna
eredetva, porivo, drvo, j;ralje'In- - J ekl materijal, u kojejj ee uracuna-v- a drvo, cement, leljezo ltd. I ' IXilaekom II evjetekog rata, zla- - i
! tna induetrija padne; kapital e I poio koncentrieati u ratnu indu- - j
etriju, koja e u gianom sattoji u
produkciji celika. Zlatna induetrija
padne; cijene zlatu ostale do da-na- a
na istoin etupnju; krediti ne- - '
t iaju, viaiiuvi prazni, jvr u ruu- -
nici odlazili u druj;e gran pruiz-vodn- je
u kojoj e koncentrira ka-pital
i trovina padne. Zlatu ee od
viie proizvelo, a kupaca п.пш. '
Zlatni atupanj u odloj;i mcu ni-je
ee obietinilo, da ee mole ueta-novi- ti
na jednom mjeetu, nego ee
kre5e. kao i eve drutro u proiztod- -
Ji; ad iztiad cijene, ead iepod
cijene. 1 time oznacava, da je ono
roba, kao i oetala mba, anio ejaj-n- o
i nepromenjive bije, ali protne-njiv- e vrijednotl.
U felicnoj induetriji naetaje C-itavu
reorKanizacija, jrrade ee nove
tornice i uvadjaju ee novi
I najmwierniji etrojevi (ma-linerije- );
uzlma ee radnika na po-ea- o. Nije tu viie pitanje raee, na-rodno- sti, starotti ltd. "Svl dobro
doHM! Kapital treba ito viie rad-nl- h ruku, jer to rat trail u indu-etriji
I radnici dolaze u induetriju,
da zauzmu kontrolu u proizvodnjl
nad maJinama. Kn-dit- i J cijene
ekacu, kuce se jrrade, jer renin do-volj- no etanova 1 evakl zaj4?ak ee
moie dobro Izrendatl, Jer Je ve- -
lika oskudica naetaln ti etnnovlma.
je
nezdra%lja vrljednoetl,
vrljednoetl.
okolnoetlma propriteta
kapital.
SPORTSKE VIJESTI
uspjeh Hepbuma
VANCOUVER. — Kanadja-ni- n
Doup Hepburn potaio je
novi vjeteki dizanju
objerucnim itlacenjem
172J kp. Njepov re
kord. je poctavio proile
podine, pripodom svjetekop
prventva Mockbolmu je bio
16Ч.Л kp.
Bicikllstttka utrka
Varava-BcrlinPra- ff
L biciklietJckoJ
utakmJci Varlava-Iierlin-Pr- ap
prvo mjesto (u poretku pojedi-nac- a)
oevojio je Dalpaard
Danska), kojl Je 2230 km du
pu statu preJao vremenu И
saLa. 19 minuta 30 sekundi.
Drupo otvojio je Ruiic-k-a
(Ceh'oslovacka) 64;02:W,
ran Meenen (Belpija),
Gcho Francu eka). U mom
cadokom poretku pobijedila je
ehosloracka 1C1:45:41
Poljeke 1C2;170S. Danske, П1
jrije, Nizozemeke. Sorjetekop
Sareza. let. Njemafke. Enple-- k.
Пирапке i kombinirane
poJko-franeuk- e momadi
Sastav jugoslavenske
rcprezentacije na
svjetskom prrenstvu
u nogoinetu
flerad. — Jupoelarensku
reprezentaciju rvjetskom no-ропЧгк- )тп
prvenstru Sriear
koj sacinjarajn ipra!I- -
KralJ. Stankovie. Cm-kori- d.
Zekovi!. IMin. Horrat, Spaj. eajkoTfki, Blkort Man- -
STRANA 3
troSi tjr materijala na milijune
tona jrodtfnje. I ako eu minerolozi
dukazivali, da ova velika i bogata
zemlJa ne poejtniuje te eiruvlne,
prije top rata. Ali kapital iivotno
Intereiran u te eirovine, duo na
za njom. Za kratko vri- -
jeme poslije rata ee UKtan.ivilo, da
ova velika zemlja obiluje ea tim
sirnvinama u Intpatoj mjeri. po-kr- aj
topa nadjene eu velike naela-p- e
plina, oki ee danae vodi
rije. Tnko ee uetano-ilo- , da nitko
ne zna. Jto naa zemlja eakriva
evojoj utrohi, tako lupi. drk ne-istarii- mo
ili otkrijemo.
. St je bio vrfi manjak tim si-- I
rovinama induetHje, time je viSe
kapital bl„ zaintereeiran da ih do-blje.
I za kratko vrijeme poslije
I drupop evjrtekop rata, pa do da-- l
nae, doeeplo se prani proiz-- j
vodnje do te tocke, da ima danae
preko 2 milijuna barila na ekla-dift- u. kao vilak, koji ceka na
kupca.
Narn-n- a etvnr, da ee po!l-zan- je
uljevne Induetrije. moralo
(xxliiati 1 drupe prane pnizodnJe,
koje su tijeenoj vezi te induetri-je;
kao traneportl, refajneri, cljevi
ltd. Zatim podizanje etanova i o-et- ale trpovine, kno 1 potrehu sa
mih radnika prolzvodnjl, bez ko-jih
se nce nUta kretntl I kapital
pravlt.
Dakle, kad emo dolll do оле epo-znaj- e, kako ee kapital koncentrira,
I da nikada ne etoji na Jednom
mjeetu, nepo se uvijek kiWe na-pred,
I 4a njepov pokret toliko
znamenita i koliko se pokazuje je-dne
robe malo na triiltu I to ozna-cava
njezinu cijenu vlsoku, pre-m- a
tome za torn robom Je potra-Inj- a
л-eli-ka.
da od tuda nastaju
пЈерогН planovl u prolzvodnjl I te
hnicka reorjranizacija prohtvodnih
sredetava (maJtina). AH ml vldlmo
I to, kako je manjkavoet robe do
%-e- la do vlsokth cijena I da po-o- d
kod kapitala nattao taj, da se te
rob Ito rile prolzvodi, Jer se do
bro plaa. Kad Je roba do'la na
trflJte, onda se uetanoviln, da je
te rbe prevtJe prolzvedeno I da
nemlnovno mora past! el-Je- na
lepod vrljednoetl. Poeljedica
topa opet mole bltl da kapital bje.
£1 iz te prane prolzvodnje I kroz
vrijeme ee opet dodje, da robe
manjka. zato vldlmo kapital!.
Novi pridoUlce praditelji kapitala, ' zmu, da cijena robe Jednom Iz
svop i rane smrtl, dnev j nad a drupi put Iepod
no stiiu u prupama eelienu Indu Vec1 prema лтетеп-etrij- u.
Svima oao "dobro' ide j skim —
U Jt jr-- d ee ulaie kapital, evaki I zaetoja. MJ.P.
moie ila Izvuce vei C%-je- -
' (Natavit ( se)
Novi
rekord u
utepa
a etari
kojep
u
Tap. —
ui
mjesto
3.
a cetvr-t- o
(
Ipred
na
u
eri
B-a-ra.
e
potjeru
a
kopa
u
u
u toj
uz
u
u
on
J u
a
I
njezlna
te
I u
u
tula, Rujkov, Mitic. Milutinovic,
IJobek. Vukae, Zelc, Dvorni,
Tdilovanov i Pa pec.
Uspjesi Hovjetskih
hahista
U 3Iokvi Je xavrUno takmi-enj- e
za prrnet-- o svijeta u
ahu izmedju velemajetora M.
liotvinika 1 V. Smlelo- -. Ог-- о
neobicno zanimljivo i eadriajno
takmicenje koje Je trajalo skoro
dva mjeeeca zavrilo e sa ne
rijoSenim rezultatom — 12 : 12.
Prema ulovima takmicenja na zlr prvaka svijeta u Jahu I da
lje Je zadriao --eIemaJstor M.
Ilotvinik. CInJenica da se u tak-micen- ju za prenetvo svijeta u-sr- ela dva sovjetska eahiata v- -f sama po ebi uvjerljivo povori
o tr.azi sovjeteke fahoreV
fkole.
Tokom ore podine sovjeteki
ahMi eu uepje;no iprali n
mnopim medjunarinim takmi
cenjima. Na Rukureitantkom
medjunarodnom turniru. a kome
su ucestvorali eahieti deret ze.
malja, pobjedill ra mladi sorjet
ski mahtori V. Korfnoj It
Nelmetdinor. U Ruenos Aireu
sorjeteka ahoreka ekipa tokon
fiarta Je pobjedila eklpu Arpen-tm- e sa rezultatom 2f4 114
V aprila s-vjet-eki
Jahirli ra
iprali a Montorideu ahor-sko- m ekipom Urapraja. a zatim
Parixu s ekipom FrxziCBeke.
Cba takmicenja xarrlil ra
krapnom pobjdorn sorjetekih sahista. Sorjeteka ekipa pobje
dila Je a Morte-nde- a sa rzal--
tatorn 194
IS : 1.
4. a u Parira sa