000165

OCR Text: em--
1M
s
c
д
41
Bakterioloski rat u Korrji. Profesor bakteriologije Vei Hsi pokazuje
zarazene bakcile engleskom novinaru Alan Winningtonu.
'гдеилмЖ". ншда! а. ' гж. ,;у '
V
'IEl~ ИИх иив
'fr? ЈШ . f, ђ~У%Ау I 3 Z33IH
Profefcor IIhI pokazuje Winningtonu bombe I druge posude u kojima
su iz avijona spustani zarazeni insekti.
33 Savo
9 aprila u sali "Sverdlov" u Kremlju игибепа je Medjunarod;
na Staljinska nagrada "Za udvrJdenje mira medju narodima"
istaknutom javnom radniku Kine, neumornom borcu za mir,
prctsedniku Kineske akademije nauka — Kuo Mo Zuo, koji je
torn prilikom, teiedi da izrazi svoja osjedanja, proditao svoju
pesmu "Slava i dug":
r-- y
i dug33
vo SAD oconjuju se na 82
miliona kv., Kanade 51 mi-liona
kv., Norveske 20
miliona kv., Francuske
8,9 miliona kv., Italije
miliona kv., Nemacka
3,7 kv. Kao Sto se
vidi
samo da su najvece
nego one prevazilaze skoro
puta hidrorezerve svih
pomenutih zemaJja uze-ti- h
zajedno.
Staljina rodjenog ja vidim na blistavoj zlatnoj mcdalji.
No nisu samo mcni dragocenu tu nagradu dali,
Vec celom narodu kineskom, borcu za mir bez straha.
Cast za sve ljude na§e, puno Mao Ce Tungovog daha.
isto vremc to dug mi sve£ani nala2o.
Da ovaj ocenim гпабај гсб svoju trcba da kazem.
Borci za mir, ljudi obicni, srdac'no su me pozdravljali,
Mladici Kino pcsmama proslavljali
Pismo mi iz Fenjanga salje korcjski maliSan Kim Den
Son,
Na poklon traSi moj portret, аГ jednom zeljom je on, --
Kuo Mo Zo na njemu da bude medaljom staljinskom
pri torn.
On pise:
'"Staljinu, ljudima sovjetskim sreu zahvalnpst nosimo,
Dobrovoljce kineske smele, krv Sto nam dadosc pam- -
timo!
Voljcni Staljin mir znacl Sovjetski Savez Kina
Dva snazna brata, dva naroda, mir brane svim ljudima.
Gde je Kim Den Son, maliSan? Kako mi potresno on pise!
Dali ce dar moj dobiti? pozdrav da Г cuje vise?
Ne znam. Moida je pokosen kugom iz bombi kleti',
Intcrventa tog ameri£kog Sto nebom plavim leti.
Njcgova sudbina preti milionima dece nase.
No za bakterije postoji brana, zaStita od smrti strasne.
Da, mudri Staljin mir znaci. Mir zelje na zemlji ljudi.
No Saka gadova pohlepnih rat sprema magli studi,
Plete blokade, intrige, podlosti snujc,
McSa so Jivot naroda, zavade oplto kuje.
Ubice ove odavno ljudsko oblicje nemaju.
Da pale, тибе, sakate, da truju, bogalje to znaju.
No punim glasom nas krik so ori,
Poziva savest smelo da s' bori
Za 2ivot djece, za coveka,
Za pravdu za kulturu veka.
Ka2emo : tuci so treba, svi sloZni,
Protiv ubica, zverova dvonoini',
Protiv smrti, bacila
U igri, slasti,_gde-bilo- , svagda!
evo, pun odgovornosti, velikom робаЗси oshaSen,
Kazcm ja svijetu celom, k'o gradjanin borac kaScm:
Odlucnost naroda moga raste silnom poletu
zaliti nec"e prcgnuda za jacanje mira svetu.
Genij Staljin nam' pomoci ce
If borbi za mir, za prava.
Druibom naroda smoidena bice
Otrova crnih svakoja strava.
HIDROREZERVE SSSR-- a
Teritorijom SSSR-- a pro-line
vise od 100 hiljada re-k- a
koje su obeleiene i une-Sen- e
na geografsku kartu.
Njihova opita duiina preva-zila- zi
2 miliona kilomctara,
3to je preko 5 puta vece od
rastojanja zemlje od mese-c- a.
Prema proracunima spe-cijalis- ta
1.500 velikih nka
SSSR-- a rpspolaiu sa ener-gutsko- m
snagom od 300 mi-liona
kilovata. Hidrorezer- -
7rW!fr:
'A
—
—
— 6
—
miliona
hidrorezerve SSSR-- a ne
u svetu,
2 go-re
—
I u osobit,
—
tttavc
s
s
u
—
— i —
I —
—
u i
mrc2u
u
—
i
jada,
I
i
u —
u
rad i
RAD DRZAVNE KOMISIJE
0 DRZAVUANSTVU
(Prenos sa strane 1)
Slovena ili da li su saradjiva- -
li sa "komunistickim pokre- -
tom" u Kanadi, rekao je
sledede:
— Vece Kanadskih Juz- -
nih Slovena, §to se Ше Wel-land- a
i okolice, bila je hu-manitar- na,
kulturna i pros-vetn- a
organizacija. Sa torn
organizacijom saradjivali su
ne samo ogromna vecina Ju- -
goslovena, vec i druge orga- -
nizacije. Vecina mojih pa-rohija- na
bili su Jugoslaveni,
koji su bili glanovi VKJS.
Vecina 61anova crkvenog
pevafikog drustva bili su
6lanovi VKJS, moj organist
bio je clan VKJS. Ja sam
saradjivao sa torn organiza-cijom
i saradjivao je kanad- -
ski Crveni krst. Clanovi te
organizacije su dobrovoljno
isli u kanadsku vojsku, dru-- gi
su davali svoju krv za tfa-nads-ke
ranjene vojnike, ku-pov- ali
ratne bondove za vre-m- e
drugog svetskog rata.
VKJS prikupljalo je pomoc
narodu Jugoslavije u medi-cmi- ,
u staroj robi, u fondu.
Moja crkva im je sluZila kao
jedan od centara za ove hu-manita-rne
akcije. Ljudi ko-ji
su bili 61anovi te organi-zacije
bili su vrlo dobri ka-nads- ki
drzavljani i ja ne vi-dim
nikakvo zlo sto su oni
bili planovi VKJS.
— Ja apelujcm na drzav-n- u
komisiju da u vezi ovih
ljudi za koje ja svedocim
da povoljnc preporuke mi-nistarsk- om
savctu, zavrsio
je F'orester.
U vezi ovoga govorili su
joS neki. Govorila je a.dvo-ka- t
Mrs. Sara Goldstick iz
Toronta, koja je takodje
pretstavljala jednu grupu
povratnika. Ona je u vezi
toga rekla:
— Ja ne smatram da su
ljudi koji su bili clanovi VK-JS,
ove patriotske organiza-cije,
U(5inili ikakav kriminal.
Koliko ja znam o toj orga-nizaci- ji
ona je radila za vre-m- e
rata i posle rata vrlo do-b- ar
patriotski i humanitarni
rad. Ona ne samo sto je pri-kuplja- la
pomoc narodu u
Jugoslaviji, vec ona je dop-rinosi- la
pomoc i Kanadi. Ja
sa punim pravom mogu reci
da se VKJS mo2e uporediti
sa organizacijama kao §to
su Skotska nacionalna orga-nizacija
"Robert Burns"; Ir-s-ka
nacionalna organizacija
i Zionisti6ka organizacij a
koje su radile u istom prav-c- u
— sakupljale pomoc svo-ji- m
narodima za vreme dru-gog
svetskog rata. Pa ako
se ne 6ine smetnje ovim na-rodima
prilikom odlaska i
dolaska, zaSto bi se te smet-nje
cinile kanadskim Jugo-slovonim- a?
Koliko ja znam
Jugoslovene to je vrlo dobar
narod, dobri Kanadjani! Ja
trazim od komisije da se ne
cini nikakva diskriminacija
proma ljudima zato sto su
Jugosloveni i zbog toga Mo
su bili clanovi VKJS, vec da
im so prizna njihovo driav-Ijanstv- o
i da im se dozvoli
ulaz u Kanadu.
Advokat Ross, koji je po-mag- ao
Mrs. Goldstick, re
kao je prcd komisijom da on
zna slucajeve da je kanad-sk- a
vlada dozvolila ulaz i
priznala diiavljanstvo ne- -
kim Nemcima koji su pre ra-ta
otiSH u NemaCku i borili
se u Hitlerovoj armiji protiv
kanadske vojske i protiv na- -
Sih saveznika, dok se na dru--
gu stranu hoce oduzeti dr-2avljanst- vo
od Jugoslovena
koji su so s nama zajedno
borili protiv zajedniCkog ne- -
prijatelja.
Posle Ross-- a govorio je
advokat Brown, koji je za-stup- ao
priliJno veliku gru-pu
povratnika. On je
pred komisijom pro5itao ne-koli- ko
pisama u kojima se
isticu karakteristike pojedi-nac- a,
kao i podaci o njiho- -
vim vezama sa Kanadom od
kako su otisli u Jugoslaviju.
U pismama se takodje govo-r- i
i o njihovoj politi6koj ak-tivno- sti
za vreme njihovog
boravka u Kanadi. Brown je
profiitao -- dva paragrafa iz
pisma jednog povratnika ko-ji
glase :
— Dosao sam u Kanadu
kao mlad 6ovek. 02enio sam
se i imali smo 5etvoro dece.
Za vreme drugog svetskog
rata dobrovoljno sam stupio
u kanadsku rezervnu vojsku
— Bio sam £lan Saveza
Kanadskih Hrvata; clan Hr-vats- ke
Bratske Zajednice,
б1ап Veca Kanadskih 'Ju2-ni- h
Slovena; RadniCke Pro-gresiv- ne
Partije. Stupio sam
u Partiju jer se ona borila
protiv faSizma i pozivala je
narod da se bori protiv Hit-lerov- ih
nacisti(!kih horda,
za pobedu saveznickih sna-g- a
nad fasizmom. Posto je
moja stara otad2bina bila
prega2ena od strane fasisti- -
ckih armija, ja sam smatrao
za svoju duznost da s torn
partijom doprinesem op§toj
borbi protiv fasizma, kao i
za oslobodjenje moje stare
otadSbine.
"Ja sam proCitao ova dva
paragrafa iz pisma j e d-n- og
od mojih klijenata",
kazao je Brown, "jer zelim
da se vidi da ti ljudi nisu ni-kak- vi
kriminalci, vec dobri
kanadski drzavljani".
Brown dalje nastavlja:
— Upravo da ovi ljudi ni-s- ta
drugo nisu u5inili za Ka-nadu,
osim Sto su izrazili
svoje zclje da se povrate u
Kanadu, to pruia dosta do-kaz- a
o njihovom patriotiz-m- u
prema Kanadi. Ovi ljudi
su dali za Kanadu 15, 20 i
vise godina najboljeg svoga
iivota i oni zasluiuju svaku
paznju od strane na§e vlade
da prema njima ne sme po-stup- iti
kao prema nekim kri-minalcim- a,
bez razlike nji-ho- ve
politike aktivnosti i
pripadnosti. Zabranjivati
njima da budu clanovi svo-ji- h
organizacija ili ciniti im
smetnje i poteskoce da ocu-vaj- u
kanadsko drzavljanst-vo- ,
mi bi ucinili jednu veli-ku
nepravdu prema ovim
ljudima i mi bi se udaljili
od svojih principa na koji-ma
se zasniva nas na£in zi-vo- ta.
Eto, ovakve karakteristi-ke
su davali neki advoknti
na§ih povratnika o njima i o
organizacijama u kojima su
oni bili clanovi. Sa ovim iz-lagan- jem
advokata i popa
Foreetera, sa pismima nasih
povratnika, osvetljeno jo
ime VKJS i rad koje je ono
vrSilo. Oni koji su bili 61a-no- vi
VKJS i koji su sada,
nemaju se 5ega stidcti vec
samo ponositi, jer su zaista
(iinili svoju duznost kao do-bri
i napredni kanadski dr-iavlja- ni.
Medjutim, bilo je i onak-vi- h
koji su se stideli da ka-z- u
da su bili £Ianovi VKJS,
sluJili su se neistinom i pri-laz- ili
su stanovitim reakcio-narim- a
kao puzavci samo
da im isposluju da dodju u
Kanadu. Oni koji su bili sve-sni- ji
i koji su znali da komi-sij- a
ima sve njihove podat-k-c
o svim drustvenim i poli-tiCki- m
kretanjima, govorili
su uzdignute glave istinu
bez razlike na ishod rezul-tat- a
o njihovom driavljan-stv- u
i hoccli ili necc im se
dozvoliti povratak u Kana-du.
Dakle, sve ovo pokazuje
da je komisija sa svojim ra-do- m
skinula masku i otkrila
pravu svoju nameru, da poli-tic- ki
diskriminira Jugoslo- -
vene-Kanadja- ne zbog toga J
Sto su pripadali VKJS, da
im na taj nacm ponisti nji-hovo
drzavljanstvo i ne do-zvoli
dolazak u Kanadu.
B. Stevanov.
Iz historije nasih
Uloga Rusije u oslobodjenju Srbije i
obnovi srpske drzave u XIX veku
(Nastavak 2)
Ta gnusna delatnost faSistifkih
"istoriiara" nema granica. U Stam-pi- ,
preko filma i radija ti izdajnici
i kosmopoliti sve idee gnusno
klevecu jugoslovenske istorijske
liinosti koje fu istupale za prija-teljstv- o
sa velikim ruskim naro-do- m,
koje su volele ruski narod i
pozivale da se od njega u£i i u
tesnom savczu i prijateljst-- u s
njim videle zalogu slobode i na-cional- ne
nezavisnostl svih ugnje-teni- h
bratskih slovenskih naroda.
Ali, ma kako besneli i ma kako
se dovijali podli titovski falsifi-kato- ri
istorije, njima nikada ne£e
podi za rukom da iz sccanja j'Jgo-slovensk- og
naroda isdupaju tu ne-ospor- nu
istorijsku iinjenicu da je
ei u praskozorju njegovo borbe
za zivot, slobodu i nezavisnost pro-tiv
turskih porobljivaJia, za vreme
najteiih iskuienja njegov jedini
pouzdani prijatelj i saveznik, je-dini
sigurni oslonac bio veliki rus-ki
narod.
Koristeci se time ito su sve sna-g- e
ruskog naroda bile zauzete bor-bo- m
protiv Napoleona, Turska je,
pogazivSi VIII dlan Bukareikog
ugovora, verolomno napala na Sr-bij- u
I uguSila u krvi prvi srpski
ustanak. Tada Kusija nije mogla
da pruzi pomod Srbima. Ali poSto
su Napoleonove horde bile prote-ran- e
sa teritorijp ruske driave,
Kusija je ponovo postavila na dne-v- ni
red srpsko pitanje. 1815 godine
buknuo je drug! srpski ustanak.
Ustanici su se, kao i ranije, obra-til- l
za pomod Rusije. I to je bilo
potpuno prirodno, jer, kako su
isticali K. Marks i F. Engels, u
uslovima najsvirepijeg turskog
ugnjetavanja "... ruska ротоб
je bila jedino utoiilte od turskog
ugnjetavanja . . . " (na istom
mestu, str. 394).
Zahvaljujudi diplomatskoj inter- -
venciji Rusije, drugi srpski usta-nak
bio je krunisan uspehom. Me-djutim,
da bi Turska definitivno
priznala tekovine srpskog naroda
bilo je potrebno joS 18 gcdina
energidne diplomatske i vojne in-ter-enc- ije
Rusije. PoJetkom okto-br- a
1825 godine na zahtcv Rusije
u Akermanu je bila zakljufena
specijalna konvencija izmedju
pretsta-nik- a Rusije i Turske. U 5
61anu te konvencije i u "I'oseb-no- m
aktu", prikljuJienom njoj, Ru-sij- a
je energiSno zahtevala od Tur-ske
ispunjavanje 8 dlana Iluku-reiiko- g
ugovora. "Visoka Otoman-sk- a
Porta, govorilo se u 5 flanu
Konvencije, leeil da Imperator-sko- m
Ruskom Dvoru da novi, sna-z- ni
dokaz svog prijateljkog ras-poloie- nja
I brizljivog staranja o
tafnom poitlvanju utlora BukureS-ko- g
ugovora, bez sumnje ce itvr-5i- ti
sve odluke jredvidjene u 8
£lanu tog Ugovora koji ee tide
Tumac sfranih rijeci
Avangarda (francuska) — pred-nj- e
trupe, prve borbene linije, re-do- vi.
Avantura (latineko-francusk- a —
pustolovina, cudeeni dogadjaj i
smjell podhvat.
Avijatika (lat.) — zrakoplovstvo
ili vazduhoplotvo.
Agilan (lat.) — brz, hitar, окгл-ta- n,
eposoban.
Agitacija (lat.) — pokret, kome
ianje; rad na predobijanju nekoga
za stranku.
Agonija (grfka) — samrtni
borba; ropac.
Agresija (lat.) — napad, nasrt-ljivo- st
Agronomija (lat.) — nauka o
poljoprivredi.
Advokat (lat) — pravobranilac,
pravozastupnik.
Admiral (arapeka) _— knez na
moru, zapovjednik flote, najviSI
iin u momarici, pomorskl general.
Administracija (lat) — uprava
vlasti, vodjenje nekog posla.
Arrometar (gr.) — cprava za
mjerenje zra£nog pritiska.
Aeroatatika (gr.) — nauka o
zracnoj ravnoteii.
Azur (fr.) — plavetnilo nebesko.
Akademija (gr.) — visoka Sko-l-a
za nauke i umjetnost, univer-zite- t;
druitvo Izabranih naucnika,
umjetnika i knjilevnika.
srpskog naroda ..." (Juzefov:c
Ugovor Rusije sa Istokom, str.
61).
"Posebni akt", prilozcn 5 illanu
Akermanske konvencije, iSao je
dalje, proiirujuci i konkretizujudi
prava i privilege Srba, predvid-jen- e
8 clanom BukureSkog mi-ra.
To je bio novi korak na putu
pretvaranja Srbije u suverenu dr-iav- a.
Odluke predvidjene u konvenciji
Porta se obavezala da ispuni u
toku 18 meseci. Medjutim, osla-njaju- di
se na podriku niza velikih
evropskih driava koje su tezile da
uJvrste svoje gospodstvo u Tur-sko- j
i na Balkanu pomocu zlogla-sno- g
"status kvo", koje po definl-ci- ji
K. Marksa 1 P. Engelsa "za
hriJcanske podanike Torte znaJi
samo ovekovecenje njihovog ug-njetavanja
od strane Turske" (K.
Marks i P. Engels. Dela, knj. IX,
strs 393), Turska je pod svakoja-ki- m
izgovorima izbegavala izvrSe-nj- e
preuzetih obaveza prema Srbi-j- i
po ВцЈигекот ugovoru i Aker-mansk- oj
konvenciji. Bio je potre-ba- n
novi pobedonosni rat Rusije
protiv Turske 1828-182- 9 godine pa
da Turska ispuni te obaveze.
Jedrenski mirovni ugovor, potpi-sa- n
14 septembra 1829 godine, o-bave- zao
je Tursku da neodlozno,
u toku mesec dana, da Srbiji Si-ro- ku
unutralnju autonomiju. Iok
Turska nije ispunila preuzete oba-veze
Rusija nije povla&la svoje
trupe sa teritorije koju je oku-pira- la
u toku ratnih operacija.
Sultanski hatiierifi 1830 i 1833
godine, ti u istoriji Srbije najvaz-nij- i
dokumenti koji su fiksirali te-kovine
srpskog naroda koje je po-stig- ao
u toku dugogodiJnje heroj-sk- e
borbe, bili su direktni rezul-ta- t
rusko-tursko- m rata 1828-182- 9
godine. Na to su direktno ukaziva-l- i
klasici marksizma-lenjinizma- .
"Kada je 1804 godine buknula srp-sk- a
revolucija — pisali su K.
Marks i F. Engels — Rusija je od-ma- h
uzela pod svoju zaititu "ra-ju- "
koja je ustala i, podrzavSl je
pomocu dva rata, utvrdila u dva
ugovora unutraJnju nezavisnost
Srbije". (K. Marks i P. Engels.
Dela, knj. IX, str. 394).
Istaknuti srpski revolucioner-demokra- t
Svetozar Markovid na-Toii- to
je podvla?io da je "Rusija
ielela da se najpre potvrde kod
Porte prava narodna" (S. Marko-vii- ,
"Srbija na Istoku", izd. 1946.,
str. 91).
Na taj nacm, zahvaljujudi ma-terijaln- oj,
diplomatskoj i vojnoj
pomoci srpskom narodu od strane
IhrntuVoc rittkotr naroda. Srbila se
itbavila od najiJcg nackmalnog
i socijalnog ugnjetavanja turskih
asimilatora, pretvorivli ee u semo-staln- u
kneievinu, koja se nalasila
samo u vazalnoj zavienotti od
Turske.
♦
Srpki narod n!j ioi okuslo
pn-- e pkxlove svoje slobode, a po-hlep- ni
kapitalietivki grabljivd Za-pad- ne
Evrope ei su poiurili da
prigrabe u svoje ruke obnovljenu
srpeku dria-u- .
Engleski kapitalisti koji su do
(tada pruiali direktnu podrfku sul- -
tanskoj Turskoj za gufenje nacio-nalnooslobodilaf-kog
pokreta naro-da
Balkanskog poluostna, onda
kada su Srbi dobili svoju slobodu
iz ruku Rusije, teiili su da potcme
sebi Srbiju. Oni su pre svih dria-v- a
ubrajajuli tu i Rusiju, osnovali
svoj konzulat u Beogradu. Engle-ski
konzul, pukovnik Hocee, raz-i- a
je groznica-- u delatnost, na-stoje- di
da odvoji Srbiju od njenog
oskbodioca — Rusije. DoduSe, en-gleski
kapitalisti tada nisu us pel i
da potcme srpski narod onako ka-ko
su potcmili slobodoljubivi gr2-k- i
narod koji je dobio svoju slo
bodu takodjer zahvaljujuci podri-c- i
Rusije, ali srpski narod nije
zaboravio te podmukle mahinacije
engleskih zavojevaca koji su tada
pokuiali da stave svoju Sapu na
obnovljenu Srbiju.
Docniji dogadjaji su pokazali da
je srpski narod samo pomocu i uz
podriku Rusije mogao da izvojuje
potpunu blobodu i nacionalnu ne-zavisnost.
Poele rusko-tursko- g ra-ta
1877-187- 8 godine Srbija je po- -
iv in iniijij, npn'niif ,1
ijks.
STRANA 3 naroda
stala suverena driava koja se ko-nad- no
oslobodila turske zavisnosti.
U svojim dlancima o balkan-ski- m
ratovima V. I. Lenjin je ot-kr- io
istorijski uzrok zaito su se
rasuina pitanja Balkana relavala
ratom, koji je vodjen u interesu
burioazije i dinastija. "Glavni je
uzrok — ukazivao je V. I. Lenjin
— slabost proletarijata na Balka-nu,
a zatim reakcionami uticaj i
pritisak mocne evropske burloazl-je- .
Ona se plaSi stvame slobode i
u svojoj zemlji i na Balkanu, ona
teil jedino da se obogati na tudj
racun, ona raspiruje Sovinizam i
racionalno neprijateljetvo, da bi
olakiala sebi politiku pljacke, da
bi oteiala Slobodan razvitak bal-kansk- ih
ugnjetenih klasa" (V. I.
Lenjin. Sabrana dela, knj. 19, str.
19-20- ).
Te reel V. I. Lenjina jasno po-kazu- ju
korene reakcionarno anti-slovens- ke
politike ЈтрегиаИвИс!-ki- h
velikih driava prema Balkanu
i balkanskim narodima. Sadriinu
te politike sa cinicnom otvoreno-K- u
otkrio je u svoje vreme takav
pretstavnik engleskog imperijali-zm- a
kao Sto jo Dizraell. "Opasno
je, govorio je on, dopustiti da na
Balkanu dominira slovenska rasa
. . . " (Dr. Jovan Radonid. "Sliko
iz istorije i knjizevnosti", Beograd,
1938 g., str. 206). Imperijalisti su
uloiili mnogo napora da zadrie
razvitak balkanskih naroda i da
ih pretvore u svoje kolonijalne
robove. Time se objaSnjava ogrom-na
mrinja ugnjetenih masa slo-venskih
naroda Balkanskog polu-ostn-- a
prema plackaskoj politic!
burioazije evropskih driava.
♦
Istorijsko iskustvo naucilo je
ugnjetene naroda Balkana da ras-pozna- ju
svoje istinske prijatelje i
svoje javne i tajne neprijatelje.
Skoro pre 150 godina crnogorski
vladika Pctar I, odgovarajudi u
ime naroda francuskom generalu
Marmonu, koji je pokuJavao da
odvoji Crnogoru od Rusije, izja-i- o
je slcdede: "Ne diraj u moju
svetinju ... jer su Rusi jedno-ver- ni
i jednokrovni. Oni imaju to-pl- u
ljubav prema Srbima ... Mi
svi Sloveni imamo nadeidu i slavu
samo u Rusiji, vi madoluinl mrzite
Ruse a laskate drugim slovenskim
granama, a svaki, ko Ruse mrzi,
taj mrzi i sve Slovene". (V. S.
Djurkovid. "Odnosl izmedju srp-stv- a
I Rusije od 1185-190- 3 godine",
Beograd, 1903 g„ str. 39).
Istorija je opravdala -- еколте
telnje 1 nade ugnjetenih naroda
Falkanskog poluostrva. Veliki ru-ski
narod je bio i ostaje njihov
erni prijatelj I pouzdani zaitit-nik- .
I to vrlo dobro znaju mnogo-napaee- ni
narodi Jugoslavije koji
su se u toku citave svoje istorije.
na so pet venom iskustvu ubedili da
jo jedino ruski narod, Sovjetski
Savez, njihov istinski nesebicni
prijatelj i zaititnik.
Velika Oktobarska eocijalistidka
revolucija u Rusiji ukaiala je svim
narodima sveta, pa i narodima
Jugoelavije, put ka slobodi I sredi.
Sovjetski Savez je oslobodio naro-d- e
Jugoslavije od nemacko-faiis-tidko- g
ropstva. Jugoelavija je do-bi- la
sve mogudnosti za razvitak
po putu ka socijalizmu. Ali je iz-dajnl- fka
klika imperijalistidkih
lakeja liiila narode Jugoslavije
svih njihovih narodno-demokrat-ski- h
tekovina, otrgnula narode
Jugoslavije od %elikog tabora mi-ra,
demokratije i socijalizma.
Ali nema takve snage koja bi
bila u stanju da u sreima slobodo-Ijubiv- ih
Jugoslovena ugasi plame-n- u
ljubav prema svome starijem
bratu — ruskom narodu, prema
bratskim narodima Sovjetskog Sa-veza.
Istorija pokazuje da su si
pokuSaji antinarodnih vlada judih
klika, kojih je bilo mnogo u isto-riji
naroda Jugoslavije, da otrgnu
jugoslovenske narode od Rusije od
Sovjetskog Savesa, statno trpeli
neuspeh i da su se zavrSavali
Vrahom.
Tu sudbinu nede izbedi ni naj-podli- ja
i najomrznutija klika iz-dajn- ika
— sadainjih upravljae.
ugoslavije, faJistifka banda Tita-Rankovi- da.
V. Ksrasjor
kandidat istorijekih nauka.