000155

OCR Text: Torontovski Slaveni odali su priznanje
narodiiom umjetniku Krsti Dafevu
Toronto. — Proslu ne-djel- ju
torontovski Slaveni
odali su priznanje Krstu
Dafevu, dekanu slavenske
muzike u Kanadi, prigodom
navrienja 80-godienj- ice nje-gov- og
kulturnog rada.
Da se xabiljeii ovaj zna-c4aj- ni
dogadjaj Torontovski
Stevenski Komitet priredio
je banket u potest Dafeva
i njegove supruge Sike.
Grupa njegovih ucenika,
sve prvoklasni umjetnic!t
dali su nekoliko divnih to-ба- ка
u potest Dafeva, uklju- -'
iiv jednu narofiito spjevau
pjesmu.
0 znateju Dafeva kultur-nog
rada govorio je John
Weir, urednik lista "Ukrai-nian
Canadian". U ime svih
lavenskih organizacija po-zdrav- io
ga je Ivan Bojcuk,
predejednik Kanadskog Sla-vensk- og
Komiteta, a u ime
ope eg kanadskog radnilkog
pokreta Tim Buck.
Buck je rekao da Dafevu
Americki Pakl mira
New York. — Na prosla-v- i
dana pobjede nad hitle-rovski- m
nrmijama u Evropi,
vile stotina ameriikih Sla
vena uputili su poziv Tru-manov- oj
vladi da zakljufci
Pakt mira sa Sovjetekim
Savozom, Francuskom, Bri-tanijo- m
I N. R. Kinom, da
obustavi nooruiavanje Nje-ma£- kc
i Japana i da prekine J
rat u Korcji kao najbolji
na£in da so postigne mir i
Liga demokralska podupire
apel "Bill Rights"
Toronto. — za demo-kratsk- a
prava podupire
za usvajanje jednog zako-n- a
o pravima gradjana
of Rights), izjavila
je Mrs. Margaret H. Spaul-din- g,
predsjednica Ligc.
Apel na fcderalnu vladu da
usvojiti takav zakon
uCinila jc jedna dclcgacija
liboralnih ljudi predvodjena
po profosoru Frank Scott-u- .
Mine-Mi- ll unija opet
Trail. — B. C. Labor Re-lations
Board odbio jc mol-b- u
United Stcolworkers uni-j- e
da ieta priznata kao
predstavnik radnika 5.000
uposlcnih kod Consolidated
Minning and Smelting Co.
na mjesto Mine-Mi- ll unije.
Prema tome, Mine-Mi- ll uni-ja
i nadalje ostaje kao
radnika. Ovo je
juzno-korejsk- im glayesinama
Tokio. — Vocina clanova
Juino-korcjsk- e skupitine
zatraiila je da Syngman
podnese ostavku na
duinosti ill
ce biti smjenjen. Clanovi
skupstine optuiili su Rhce--a
za korupciju i
Do pobunc u skupStinl do-il- o
jc prilikom ostavkc pod-predsjedni- ka
Lcc Si Yung-a- ,
nije htjeo
San Francisco. — Fred-sjedn- lk
Truman je mogao
sfMietti ernca Willie McGee
ali nije htjeo, rekao j--e Paul
Robeson. TramaRove edbi
j-an-je 4& p MeGe-- a po-kMi- ie koiiko mate vrijti
жЈеввгс rijett 4 je м м
pfWR
pnpada zvarje narodnog
umjetnika. On je naglasio
opcekanadski znatej kultur-no- g
Dafeva rada. Dafev ш-j- e
samo artist, nego
i veliki za radnicku
On je mogao stcct
bogastvo da je
p u t e m mnogih drugih
umjetnika, ali on je ostaa sa
radni£kom klasom, sa naro-do- m.
On nije stkao bogc-tvo- ,
ali je stekao postovartjc
i Ijubav hiljada i hiljada
ljudi ne samo u Torontu,
nego kroz cijelu zcmlju
To su potvrdili i brojm po-zdra- vi
koji su stigli sa suju
strana.
Dafev je primio mnogo
darova, a Slavenski komitct
се platiti putni trfosak njc-m- u
i njegovoj supruzi da
poejete svoje rodno mjest3
u Macedoniji.
Dafev je bio duboko dir-n-ut
izrazima postova-nj- a,
a ito tako i njegova
supruga.
Slaveni za
za prava
za of
Liga
apel
(Bill
dado
budc
pred-stavnik
Rhce
predsjednitkoj
teror.
Truman
enta-ca- v
veliki
borac
stvar. vc-li- ko
poao
ovim
sigurnost za amoriSki i sve
ostale narodc svijetat.
Na mitingu, odrianom u
Jugoslavcnskom Domu, pod-nije- la
je izvjcstaj delegaci-j- a
Amoriikog Slavenskog
Kongresa, koja je posjetila
driavnog sckretara Acheso-n- a
da protestira protiv na-orufa- nja
NjemaJke i da
trail sastanak ministara
vanjskih poslova velikc 6e-tvori- ce radi rijoScnja njo-maCk- og
problema.
Liga za demokratska pra-va
isticc da je ona jo5 u ja-nua- ru
ovc godine vladi upu-til- a
zahtjcv da na ovom za-sjeda- nju
parlamcnta dade
usvojiti jednu Dcklaraciju o
ljudskim pravima, izradje-n-u
prcma OUN dokla-racij- i,
ft potom da sc iz-ra- di
i usvoji zakon o pravi-ma
gradjana.
pobjedila u Trailu
druga pobjeda Mine-Mi- ll u
Trailu u noeto vile od godi-n- u
dana.
Uprava kompanijc bila je
iskoristila rovaronjc United
Stcehvorkers unije za pre-kidan- jc
pregovora sa Mine-Mi- ll
unijom za novi kolek-tiv- ni
ugovor, ali poslije od-lu- ke Labor Relations Boar-d- a
pregovori su ponovno za-poce- li.
koji jc izrazio nozadovolj-stv- o
sa Rhee-ovo- m unutral-njo- m
i vanjskom politikom.
On je kazao da Rhce po
stavlja za ministre nespo-sobn- c
ljude. "Od uspostave
republikc ja nisam vidio
jednog sluibenlka koji je
Imao kvalifikacijc za polo-l- aj
kojcg zauzima", rekao
je Lee.
spasili McGee-- a
stavlja "!alnedi svim Ame-rikancim- a,
narotito progre
sivdma", rekao je Robeson.
"Ako crnaiki nared meie
biti podvrgRHt legAlnem И.
eevwiju i tereru, ewda j U-koc- wn
amerHka dnme
kmdj mHI Агшо мцо
tmnm.'
Svadja medju
10.000 radnika pumarskc industrijc tra&j poviiku
TwreeW. — UhHc4 Kab-- тџ art will pwlatctim jre-- br
Wwiteri enija pwUriU m ш ТтгтЛт i Апфл
j Mktjev . м poriienj mjeatima. Unija tmii por-nAdn- ka м 10.000 radnika icu od 25 crnti na sat.
I'K j.,
L
BODJITE NA
0¥E
POSLEDNII KONCERT V.K.J.S.
SEZOKE TORONTO
ВВВВв 9 ш м ЧгхтШк ш вЕ чБвВкгПнВа ЈЦСрм V иР Л VBBBBHt
Na liki Je mladjl lamburatki ibor, koji (e uifretvoTatl na procramu koncrrta 20 mia.
Dva lamburaska zbora — slariji i mladji — uieslvuju na pro-pram- u. Grupa ruskih umctnika od bratske ruskc organizacij'e ta-kod- j'c
ce ucestvovali i uvelicali program koncerta VKJS. Pro-gram
koncerta ce biti jedan od najboljih naiih programa sto je
VKJS dosada priredilo.
Koncert se priredjuje u nedclju, 20 maja, u 8 sati uvece, u
nnsim prostorijama na 3S6 Ontario St.
Na sramni
(Ргточ м trine 1)
mena vodili w te pregovori Iia
xatvorenih vrata. Onda tu na-Jedne- m
na Zapadu provalill, da
Je juealovemlca vlada traiila
oruije. Strana Itampa, objai-njavaj- ui
imlaao ovo; diplomat-ko- g
"trika kale, da beograd-k- t
satrapl u danainjoj fituaci-j- i
narodno ne roogu doivolitl,
polto Je stvar otkrivena, da
pregovori propadnu I da je н
ovakvlm иtrikom, — ako ga
je bilo uopHe potrebno upotrebi-t- i
— Jugotloverwka vlada bila
prinudjena da priml ive wleve,
I one za Jugeclaviju najponlt-nije- ,
I one koji jugoskvenekem
nareda nameeu naje&i poretu
gkdl, zeja I krvi.
Danafctja Itttadje uepite od-liku-je
e time, Mo Je titovikl
re lgikm ltdaje i titled
pritfeka apelja primidjen da kl-d- a h ebe raine ukraae, iraeu-nat- e
na varanje I ibunjivanje
там, i Me ve jemije, dnni-j- e
I betUlJ ietupa pred ma
anva kao reiJm reatauraeije ka.
pHalKma faUatiekim meteda-ma- ,
kao reiim hdajnika, agena
ta i fpijuna zapadnih, a pre
ivega amertekih imperijalieta.
Ovo amrakriakavanje vWl
JMlI pirte hnjeapveeneVltarhiegveiedar,oek#pJtlaaje
da u JugWaviji navedno "nije
iaaiao nl jedan Met ta kieveta-- m protir SevJeUkeg Saea",
"n4je te megao odriati I nije e
odriao Rijedan gvr, a] najma-nj- a kferecija, na kJj bl
te htupilo pretir SevjeUkeg
Saveca" (dtiramo njegv tada-ifl- ji Намк u Berbi") a keji
danat pretir SevJeUkeg Save-i- a
petajmljuje od imperijalieta
ne tamo агеем! klevela I Kui-kanj- a,
nego I tepeve, ariene,
tenkevel
Ovo tamoraakriflkavanje vi-d- i
te 1 ii "teeretikih-- itiiva
gUveiina titevakeg reHma, ke-ji
su Joi do nedano pokutevali
da itdajnWkl prelax u Ubor In.
perijaHzflta efeaviju izvrtanje
1 faWflkeranJe marktkma-lenJinizM- a, trudeei e, kao ne-ka- da treekieti, da prTkatenki
dekawi da hi eni prari mark-Mt- i, dek bi art eetali treba4
da ae ufe od gerhigevtkft krra-ri- h kWvmra k Beegrada.
re4ekm" ialirim prertad}t
LJ u- -
e -- iifcr-gtaalw
каамгЦаНсти, Лчшчт
i iWiw aeprijaMJatv
aLtcidMiapatJiJaNtfttwmai, eda a
ЦПа кш
IMiJaitaaM, naJkeUtiJac m?- -
Maraaija i gei'nj
U
malih naroda". ("Sabrana de-la- ",
tveeka 28, ttr. 109.)
Nawprot tome, prettednlk
Titovog t zv. Trivrednog ta-ve- ta
t opunomoenik ameriikih
trustova u Jugeslaviji, Borit
Kidrtt, prema amerifkom littu
"NJuJerk Herald Tribjun" od
17. IV. 1951, izjavio je, da tu
ove "rueke teorije o ameriikom
kapitaliimu danat predmet
pottmcha". Araerifki iumalitta
tarn dodaje, da je Ittupanje Kid
riea dekaz da titovci odbacuju
ne tamo ufenje Staljina, nego I
Lenjina. Liet amerRkih magna-te
hvali iijavu Kidrifa, koji Je
dalje rekao da je "mgu£e ot-kri- ti
progreaivne I dragocene
riemente u razvoju kapitallzma
u SAD". (П)
Getpodin KkirM branl ame-rie- kl
Imperljallzam protiv Le-nji- na
kao tri tvih najboljih o#e-bin- a,
a to Je I razumljlve, Jer
je zadatak titevikeg pandura
da prinudl jugoalevemkeg rad-nika
i radnog eeljaka, da dirln-d- il
za amerifke milkmere 1 da
umire za njih.
Deegradika ''Derba4 okomila
te na depienika engleckeg liaia
Obtener", Sermana, koji nije
rrfMa ahtie, I koji Je primio za
gtev groi varaWke govere tl-tova- ea
o "putu u teeiJHtam na
jwg— tovenakwn teiu", o "berbi
pretir kttJaka", te napieae, da
ipak u torn ima mMa neeeg
Mneg lenjiMko-ttaljiMko- m
ueeJu o todjalUm na el.
NMeg Ukveg nemal — dere e
"Berba" na njega. Tako nte
mole narediM da napiie aamo
neko, ke vepMe ne zna jgele-vemk-e
prilike. N'egde te megu
navodno pejaritl nedettaei I
greike, keji znafe berbu pretir
kulaka, ali jugeaievenaka vlada
— uverava Ieгba,, — ne vodi
nikakvu berbu pretir kulaka.
-- Derba" dalje kale, da titevtka
JugoelaTlJa Ima drngi privrednl
eilj nego SovJeUkl Save,
I "u teme je jedan od glavnih
uzreka zbeg eega tmo ce ako-U-H
ta pedtikoffl rukevodttva
SevJeUkeg Savesa" (eMat it
-- Derbel).
Zaitta kak J megeee кни-nJte- Hi
JMgeolevtmko rukeved-tv- o
a Uk neMe, kao Mo je
iegradflj tedJHtmat Orakva
ttreravaRja dara4a tu м dea-d- a
AmetM I Kng(ekj mm u
a - _ m- - II— I i - - шш 0"fii4tii вваотц i шшшшрш ri ЛЛфН treja plat. Sada, da
РвЧ
MeWHaai
iraK da BjWr cOJ - t-Itad- aja witjaHift ai ва aala,
i , da aa m hai Лт
aWrjat- -
Ma It m tako Јаам ! та- -
Hjara am aaaa aaf
lawiici i laain IJaaf.
attoliae aa jl rererali lailjhriaa
stub
obecanjima o izgradnji ocija-lizm- a
u JugolaiJi, o putu ka
ocijalizfflu na Jugeelovenskem
telu?
Juno je 2emu tluie ove Mteo-retsk- e"
akrobatije beegradtkih
upravljafa. Onl te trude da na
Zapadu razblju tumnje, da ne
bi reti o ktoeijalizmuH mogle
biti thvaene ozbiljno. Trude te
tvim llama da dokaiu tvoju
pouzdanott amerRklm 1 englet-ki- m
kapitalietlma, da ih ubede
da ce oruije koje ae UporufuJ
Jugotlavlji biti upereno pretiv
Sovjetskog Saveza, narodnih
demokratija, protiv tabora to-cijaliz- ma, mira 1 demekratije, a
takodje I pretir jugoeteventkeg
naroda, koji je bio prevaren I
kome je bio opljalkan pled nje-gov- e
teike borbe. Titevtki It-dajfl- lei
puze danat pred amerW-ki- m
1 engleekim imperijalieti-ma- ,
nude Im e za ve prljave
tluibe, bet obzira na to Mo ce
na taj naHn raikrinkavaju pred
matama, Mo na taj плНп iilail
na vklelo cela ta Igra prevare
i obmane.
1'ertaje eve otNglednije one,
Mo Je na februartkom zateda.
nju Centralneg komiteta nate
partije pedvukao drug Getvald:
da te u titovtkoj Jugeelaviji
ttvara nevo tariite rata, da je
titevtka Jugeelavija ratal pro-vekat- er
u ttuttd zapadnih im-perijal+- et.
Takvo ttanje ttvari, da м Јч-gosle-eA- eki vlattedrM legikom
iadaje priidjeitl da beetklno
gate te Me N ranije pred ma-tama
pfopovedali, da tu prinu-djea- i
da e otkrivaju ne tame
kao klevetnW, nego I kao ne-prijate- 4j{
SevJeUkeg Saveca I
narodnih demekratija — koje
izdriavaju I naerulavaju im
perijaliatitkl petpaljivai — da
pri teme riaitki tkidaju matku
"odjalkta" I denote Jtiffoete
venskim trudbemeima neiired
vu bedu, glad, privredno ratuk
—- tv to neizbeino mora do-ve- ttl
mate radneg nareda u
keaflikt ta viadajveem titer-ker- n
kHkem. Uprkea falMM
kog terera, takvo' ttanje ttva-ri
mora neetbetae da zaoMri
unutrainJe-poHtKk- tt zategnu
test u Jagoetaviji.
To je jedna ttroaa ttvari.
Drvga ctraaa treri реИга u
JM-o- O M Rs-S- e ♦ aUkv-r-asft- Bt
Ва ВВВРВП1 вПЖрПИивШа ВаНаПацП9
Mata ttaaale aa ktaja ktajeea
aa afaai ittim eBJt-riaa- a, vae i
Wd t;tork Mfte a
JL I ove knature aed
dje aa ae aiaawirale,
laaiJtMaa јааЈклчп, kao Jel pee
tri aeatoe Weed. AJi ae
ii
kerak pe
i etkriva la-oa- da
dajaft i srmi, aa kra- -
CHqf
Hamilton. —- Ovdje je
u nedjelju odrzana ajed-nic- a
odbora za
diatriktni piknik
VKJS.
Na tjednici je zaklju-?en- o da te piknik odrii u
nedjelju 29 jala u Ilami!-ton- u,
na ittorn mjettu
AV
Juzno-ontarijs- ki dislriklni piknik VKJS
juino-on-tarije- ki
TORONTO WEST — SJEIttHCA ODSJ. 961 IIKZ
(Izbor kandidata)
Odejek 961 HBZ odriava svoju redo1tu sjednfcu u
nedjelju 20 maja, na 1579 Dupont St., poetRk u 10 sail
pnje podne.
Na ovoj sjednici birat cemo svog kandidata koji ce
se natjecati u izborima za delegate oeme konvencije.
(Biramo sa jo dva odejeka). Potrebno je stoga da svi
dlanovi i i!lanice dodju na ovu sjednicu.
Tajnik.
WINDSOR — JAVNO PREDAVANJE
U Ruekom domu na 1220 Drouillard Rd. odriade
predavanje William Kashtan, jedan od vodja radniSkog
pokreta Kanade iz Toronta. Tema predavanja bide:
"Da li kapitalizam i aocijalizam mogu jedno pored dm-go- g iiveti u miru".
Predavanje ce se odriati u petak 18 maja, u 8 sati
uvece. Prietup je svakom Slobodan.
Radnicki forum u Windtoru.
TORONTO — DECJI DAN 3 JUNA
U Torontu ce Kongros kanadskih Jona organizovati
proslavu medjunarodnog dejeg dana 3 juna. Toga dana
c"e se odriati mitinzi po celoj Kanadi na kojim fe sc dis-kutov- ati problemi dece: zdravstveno pitanje, dobrobit i
prava dece, kao i o fizidkom razvitku dece. Na 2 juna
odiiace se koncert u kojem de deca uiestvovati. Koncert
de se odriati na 83 Christie St.
Upozorava so sve organizacije koje su zainteroeova-n- c
za Mcdjunarodni de£ji dan da u6oetvuju u proslavama
i da taj dan ne prircdjuju niJta kako bi omogucili bolji
uspeh ove dedje priredbc.
DETROIT — ZAJEDNICKI PIKNIK
Srpski Napredni Klub "Vaso Pelagid", i Hrvatski
Klub "Sloboda", priredjuje zajednteki piknik na 27 maja
1951 na dobro poznatom mestu Welcome Parku, na П-vern-ois
i 15-- 2 Mile Rd. Na piknlku fe biti peicne janje-tin- c
i drugih jela, i dosta zabavc po na§om obicaju.
Za zabavu svira tamburaski zbor.
Svi nam dobro dosli.
Zajednicki Odbor gornjih klubova.
Lep uspeh koncerta tamburaskog
zbora "Slotoda" u Wellandu
Welland. — U proSlu eu-bo- tu
omladinski tamburaJki
zbor "Sloboda" priredio je
svoj poslcdnjl koncert ove
sezonc u Wellandu. Koncert
je veoma lepo uspeo. I po-red
toga sto je u subotu bio
Ion i tonal dan, lep broj na- -
Seg naroda iz Wollanda i
Port Colborne--a poeetio je
koncert.
Koncertom je rukovodio
Stevo Igcrtit?, uditelj zbora.
On je pretstavljao clanove
zbora koji su istupali kao
Sniicnjc radnoff vrcmena
u Rumunij'i
BukureSt — Rumunjska
vlada je izjavila da do biti
smanjen osam satni radni
dan za spccijalne kategorije
radnika iiji je posao napo-ra-n
ill opasan. Tako ce tele-fons- ki
i telcgrafski operate--ri
u budude raditi 7 sati
dnevno, radnici u industriji
ulja Sest sati, u proizvodnji
radiuma 4 satft itd. Radnici
fc primati istu pladu kao ra-nije.
ju ei-nM-ki, kao ptaeeaik, baet ta
rame peek amerikh heperija-Hat- e.
Takva je legiU tedaj.
Takar je pet trm МфЛл.
Taker je ttraiaa i gaean pet
l 1НЦ a4ewe4J4 1 lkfJPPPV Р]РЛ1ф
eteeeaeraje I Veijka 1eJterl- -
ea, УтЏ ae jel pre tri
афгегееаК _
eta, aaettaiaja eMal tttae--
te I rietalir
ptetir iaeajaiaa I
Jatelja. aaija knum.t jei
gdje tu odrlani piknici
proilih godina.
Odluccno je da te ne-potrod- no
otpocne ratpa-favanje- m
tiheta, izborom
handidata zu Ijepoticu
pikntka itd.
Tajn:k odbora.
soloisti, duet sa lepim na-Ji- m
pesmnma i {grama.
TamburaJki zbor "Sloboda"
i ako su u njemu Clanovi do-sta
mladi, pokazao se na
vrlo uzornoj visini u muziki,
peeml i igri.
Takodje je materijalni
uspeh bio dobar. Sav 2it pri-ho- d
je namenjon za svrhu
јабапја njihovog zbora. Ni-je
iskljufeno da bi ovaj mla-di
tamburaSki zbor uskoro
mogao zamenuti raniji zbor.
zenidbena ponuda
Trail m tkromnu ienu za tu-pru- gu da je aUra od W do 56
godina i da je Hrvatka Ш Srp-kinj- a. Ja tam GO godina tUr i
imam farmu aa 7Б akeri zemlje
bet duga. Farma mi Je jdmi
milju od Amheratburga, Onta-rio.
I'nra iena mi je umrla I po-treb- na mi Je upruga ill hiekl-nj- a
koja bi vodtta raeuna o kuH.
Zena keja to ieUretuje za ie-nid- bu neka mi Pfe i ako je mo-guc- e poialje njenu fetegraflju.
Zainteresovana neka te javi:
Jozef Crfrk,
R.R. # 1,
Amherttberg, Oatarie.
ce eke akvae 9КГ(к), eke Sev-Jeteke- g
Saveaa, eke veMfceg
11ВВВЈВД Д HNeBJt— aVBaBJPPBJHPB
HrfV-VJ- t ШШЛ PC RB9 Ш
MfM yffWlT WefPJw ЧнрК1ЛИ
prethr mkeja
Pe tri aeelaee afle Je маеае,
jegitiinataaV nai iiMin,
Qa tea rfeaeeaa citaeiai aiaeei
амајаеа eete ajaktea ee eejgo- -
(It IMa Rede prove"
ed M. IV. tMl.)