| Note |
OCR Text: 1
STRANA 2Porast poreza i skupoce u
titovskoj Jugoslaviji?
V&c: V. KIRSANOV
' Гпргета za {casiranje rata na Jarde dinara, a t budietu za 1950
Kalkanu, kaj sprovode beograd - ell faJiktUkl upravJjaei oatvaruje
ве u uatevima pejaeane trke u na
orufanju, u uslovima militarisa-'cij- e
jugoetovenake ekonomike I
pretvaranja zemlje u plaedarm
, imperijalktiekih agreaora. Svim
ailama Titova klika uvlaei Jugo-r4av.j- u
u ratne avanture koje pri
pretnaju Valmgton i London.
Ispunjavajuei sa lakejskom ser--
iHneMu zloetnatke planove svojih
' gespodara titovci iz god is u go--
dieu poveeavaju izdatke sa pripre--1
tmi rata. Take u 1949 godini sa
csijeve rata Wlo je odobreno oko
,61 milijarde dinara a u 1980 go-dini
— vile ©d 1 milljardi dina-ra.
Za ovu godinu skupetina Je
odebrila na raeun ratnih rtanoda
iznee, koji saaeajao prevatilasl
Zajedno usete kredKe it prollih
dviju gedma i sa, rettte pripretne
odebrila Ш milijarde dinara, to
Jest vUe od 70% cafakupnog bu- - 'dieta.
Terete ratnih rashoda beograd-k- l
uprailjaei prebacuju na Idja
naroda. Гпо, titovci neprestano
.'ntdiavaju saradu radnika i nam
tenika i otro skraiuju ratJwde I
ru todjalne potrebe; drugo, po
Veavaju poreze, kako direktne,
tako i indirektne; trece, povea-Vaj- u
cene na robu iiroke potroJ-tij-e
I na zivotno namirnice.
Troile godlne beogrodski uprav
Jsil snizili su zaradu radnika I
"nameitenika vlio nego za 11%.
Oro im je omogulita da na rat
no dljere utroie Joi 9 milijardi
dinara. Koncem 19&0 godine, za-rad- a radnika JoJJq vise sniiena u
Vezi sa urodjenjem u celokupnoj
induKtriji nooga eiftenia otptate
rada. Gtavni smiao orog "sitte-ma- M
Jeste da se us najniiu zara-du
Ho Je moguce bespoltednijp
eksploatiki Jugoelovenskl trudbe-ro- d
sa rafun amerifko-engleski- h
'imperijalista. U toku prvih б-- 7
godina radnici, koji stHu on ill
Otni kvalifikaciju debivaju mini-maln- u
nadnku. Mctalurgijikl rad-#м'- к
ili rudar mora da provede u
induatriji Ita viae, na Utom pre-duze- 6i
najmanje 20 god ins, da
hi mogao dobitl nadnieu po najvi
£em razredu.
Traiei sredftva sa ratne pri
lretne, Titova klika grubo naru-ват- а
najelementarnija prava Ju-Koe+even- kih radnika I namelteni-ka- .
Tako u budietu sa 1949 godi- -
гш itdad sa soeijalno otiguranje
liiH su u noredjenju sa izdacima
i 1948 godini skreear.1 za 2 milt
I,
Pio: LADISLAV
U CehoslevalroJ Je na 15.000
epMhta, ed kojih avaka druga ima
втјм JwUnrtvenw . semi joradnicku
sadregu, kJa oUibvata sar U
dratni ihret (MUm opMin.
sadatek jedinetvenih semljoradiiM.
kih sadraga Je da u smM peto
ge4Uajg plana otaklavaju sen
1)и4пМта niikwr rad i da im
po-na- hi da аагхЦааЈми koMctiv-Hi- h
formi p4Jorhrrede prcdnk
eife na veliU poistf irveiMi tian-oar- a
eeatievaeiog fela. Zavra
.pa fedialae brine sa keasa
лмЦт semlK wthaaisadjii pa-ifii- if
reuiivg Mi 1мемтотаае
sadrwea н Uradi plansva pdk-- K lifwadja I otk, vaapre-dja)- e
Mljae I stable predskdj.
aa pr4ktbinti paiJoprhrred,
na pediaanje Intltiirneg I t-dl- -n#g nra r4a I sa 4akae ra-da
ekJ seal.
,
Tl newt sadari dakak --
Mrfjavajw Mitaaisafijti J-Jin-rt- v-irfh
semljwadaiUHi z4rga,
k4a se мга)а hradHi s ebai-re- m
na eteaje etaeaVoTalke paljv-pdrred- e
1949 gedfee, kad м Je
dtnetvene sewdjeradaKke sad-ntg-e
peMe prediratt na cenatlevaAo
tsete, Tada je vej na 2Ками t-rHe-riJu
repwWik bita sarrieaa
do шгЦл kfiakTrneJa Mraka
agrarna refarwa, kaja je zem)u
data aaiiiM, kJi na njj rade, tj.
aMm I sredajhs stjarira. Ta-- 4 n i e)MTalkK seat defi-MMwi- e
neetalt TreeepeaediHd I
fiaHamatAirmLa шЛ tшl VaVaM aaWaXa aU taa М. а-- и vim пш џ1 1- -
zmlradairi an ce чвИ na ает-Jlkl- m
IskMtvisM I мкгве sa
МавчМЦ Oft ft# СЧгуиН MMIM P
9ш PHWfte иС 14r)9fp Q99rA QOfV prtnitajratt s-- e teawrfn wedrne
agertnetegije I naeeCRe sa ne m#
ffi a pHaafw#ii yslMnaiJti tevaa
sfesstva, kea sa
a
1 godinu Jos sa 3 milijarde dinara.
. lies obzira na to, cd siromafcte
nadnice jugoslevenkih trudaenika
svakog meseca se oduzima 12%,
za takosvane "socijelne svrhM.
Militaristieka politika THeve
klike dovela je do poraata por-e's,
koji tvom svojom tt-iino- m da-V- e
trudbenifke inase Jugoslavije.
Ubrana ewnvi nuaih puresa u
180 gedinl pvt-fal- a me sa 15Cr
U pored jenju sa 1M9 podinom. N'a
taj nan is trudtanifkih diepova
— giavnih poreakih platila — bi-l- o
je isvaeeno na pripremu rata
20 milijardl dinar. Titovci u idu
indirektnih pons sa ir.dustrijsk i
robu iirrke pt.troJnje -- гси busn
i slovne proftte. U 1S7 icUim ju
goelovenski trudbtnici м u i Jj
wvih poresa na sku lu'adu c! a
re upotrebljtnu sa kupo i c r.r I
©phodne indurtrijiike if'e ,".- -
470 dinara, 1648 godine i'2
dinara, 1949 godine — CTO d.na-re- ,
a u 190 godini oko 800 dina-ra.
Sve ovo deveio je do toga da
trudbenik Jugoslav! je danae nema
mogucnostt da nabavi prcdmete
prvo potroenje. Cena vurnc£ ka-put
a rednjeg kvaliteta iznoel 4
mofw sarade kvalifikovanog
radnika, a cena Jedneg ara obid-ni- h
cipeJa dve глмпс plate.
1'oetkom ore godine titovci hi
JoJ dalje povisili cene na Indus-trijsk- u
robu Iiroke otroanJe, pri
krivajti svoju najnoviju pljackal-k- u
ineru toboinjim "zarodjenjem
u temlji lobodne drzave trgovi-neH- .
Svakoir.e Jo ipak Jacno, da u
daraiJnJe vreme, kada je mirnodop- -
ska induetrija Jugotlavije, koja cdrsra iivetnint pwtrebama na-rod- s,
smanjena I dovedna u ka-tattrofal-no
stanje, — re mole Li
tl nt TrH o stvarno ►Jobodnoj tr-govi- nl.
Ovaj trik bio je pot re ben
Titovoj klikl rad I toga da bl za
dvottruko podigla cene na masov-n- u
Induitrijsku robu (so, petrole-um,
iiblce ltd.).
JugoIoventkl trudbenkl — pri-zna- je
titovska itarapa — vile no
poseduju proda-n!ce- . I to nlje lu-cajn- o.
Njima je apeotutno nepri
tupaena industrijka roba za naj-nulni- ju
potrebu. Heograckkl 1 sa-grebat- ki
msgadnl pretrpanl u
obudom, koja Je pripela preko
"pomort" od imperijalista, all J
niko ne kupuje. Se se to doga-dj- a
u vreme, kada mnogl ttanov-n- W
grada 1 seta morajti da Ida
bosi, cak i u hladno simno vreme.
Vile od 7.000 sagreWkih ucenl- -
ka ne lde u Ikolu. poMo roditelji
msu u stanju da nabac deel ku--
JKNJIK (Ргпј,)
g'aN nl utlov za prtla.nk s nercn
tabilne priatne poljoprivrwlne
produkcije u malom na visoko
produktivnu kolektitnu poljopri-rredn- u
predakdjw na ч-eli-ko.
Zfcog
toga u poMi oonhratl Jediaatvuw
setaljeradnifke sadtvr1 koja м
daaas u CeheaWraAceJ eVIe na ale-Лее- а fetid ewwvaa tipa, prtnu
а%Аа-аа- и е4ач aWJaaaJaV- - aaaaAajkaW.tk aarta_
IJ, saprege i maUaa:
1. Xadrage, We s sawte sa-JwdalH- w
eHiJe м otbiaaje sia-ri- a
media, sajedaifld raaaisira-J- a p4Jke radeva, sajednlrki aa-treMJa- vaJ sadrafcn I prhratae
nialine i sapregu i gde ietva pri
pada aanoriaw. in-fMaW- lao ta
WW НВТв рвгРИе
2. JUdmae, kJe sajetaaiflii кЈа
kea siarih aiedja t graaita iaate-dj- u
pejedisih parrela, seatlja sa-JednW- ci eendjuj i sadaiHti tV
tru dde flans rtma м sseri, kaja
vdgevara rasmeHma njlai-- r
X Zadntge, Hfi (tattwi s sra
ju zem4Jv daM sadraat da se sa-JednH- U
eeradjHJe I frde Иапоте
nagradjaj tak, da se rlhed de-li
u meri ргама rad I
manjej meri deWJaKi areadu pre
ma braju kektara, kje м daM sa-drua- i.
4. Zadnige, ШЦ Haneti sera.
IJa predaM aadrtMi i ptM-- d se dM
ЈеЛаа prenta rad.
U prra tri tipa zeaalja aetaje
private tvejma eHaera. Dakle Ji
aWke sadrag seciJaMalMka te-rn
prettTadJatkih sadraga, Jer se
priiied deH kak preeaa rad, take
a pWWai IrnVfaVi IV WRMV рРРв
nA setaljeradnMkili sadraga k-gte- da
e--e- k: na fefa aadrage Je
prava, keja e saatojl H pret- -
Г' ""." Ш
tfffW'aMatafy ЈДТ ПЦ % Чк
HawsS-r- — w ЧИГ Mr ДааааашаСат'-- м
' L Ч
ч0 ~ ш "-79SwC'S-a-aaar
ш ааг . ч
О zaotaIotl jugonlovenske poljoprivrede oito govori primi-lltn- l
aUtern navodnjavanja, koji je aaturan iz vremena 4urikog
Ro.podlva.
Na lid: za uJnih Ijetnih meted polja se tiavodnjavaju po
moiu (tolka) dolapa, koji pokree ljudnka snaga.
tledinstvene zemljoradnicke zadruge i
njihova organizacija u Cehoslouackoj
0f4ti
тееаЈ
pu obucu. U gradovima i selima
DalmaoiJe ualed nedstatka obuce,
u ikalu ne odlail 17.000 takve de-r- e.
Takozvano "obeibedjeno snab-devanje- "
iivotnim namimicama
na osnovu karata za jugokvenke
trudbenike ne pretitavlja niita
drugo nego obienu fikclju. Mizer-n- e
norme mesa, masti, eera i
ostalih iivotnih namirnica wi se
duie vremena ne izdaju etanovnii-tvu- .
Zivotne namirnice mogu se
kupiti samo po crnoberzijanskim
eem ma na privstnom triiitu. All
oro triiite je nepriitupano rad-no- m
coveku. Titovikl list "Ilorba"
bila Je prisiljena da prima da su
triWkie cene u 1940 godini u pore-djenj- u
sa 1949 godinom, porssle
za 4-- Б puta. Da bl se Mo Jasnlje
pretstavila skupoca, koja caruje u
JugotlaviJi, treba dodatt, da w u
1949 godini triitne cene premaMle
cene it 194C godine sa 7-- 8 puta.
Sve ovo Jasno pokazuje da nad-nie- a
radnika I nameMenika usled
baanoalovnih cena na najnulniju
industrijaku robu, te na iivotne
namirnice, izgubila svakl svoj zna- - (]. Za obezbedjenje iivotnog mi
nimula, fak 1 najkvalifikovanijl
t-cJm- ka, putprct?ednika t tri doi
csam Manova (odbornika). I'prar
tl illw mm Vtl flitAlr tie 4t-- n tPi. 1
dine i to na g!anoj ekuprtini, ko-ja
Je najviti organ Jedinstvenih
semljoradnickih sad ruga i koja se
odriara svake godine najkaaije
do kraja febmara. Na njej se
oMfno prat rasa rad sadrge pre-llo- j
godini i o4obravaj piao%i sa
idaea godiaa. Pared apravaog И-bor- a
I glavne skupMiae Je organ
sad rage i Hanaka sedaka, koja t
aaiaje bar jedaam mt-- r i ka-J- j
aktiva prieaatvaja i aae s-n- e
sadraaara, kaje saae nl#a Aa-nle- e
sadrage. (MvrU arga Jedia-t4ve- №
saaUinidaie1.ia sadraga
Je nadaarai edaar, koji nadairava
rad sadrage a privridaaa. i flaaa
nsaie Mti svalti sesaljaradaik sva- -
ed 1 gadiaa. I-ril- atak sadraai Je
dakaU dfa-aia- a i taagadaa Je
I Mapaaje it saJrag- - I teas prill- -
пјеаачга Haatka aWaka, kaja is- -
1Мв€ IvV W 4vQ-- B aVCMa
Zadmga radi pa aaapred Isra-djeae- f рам i Hsta dMt, kada
aadraga law, sMi taaw, da --e
аЧвР aWala вИвХТИ lsW'a'
1 4vflV4t7 VvVlBrpyC HVVHHItI вЧаТ!
ma predaVHi I pbtlati Jedan
deo Utie daMti tde u resemd
fend, dragi dee na hgradnju pe-trajea- ja,
kaja м кагмаа pelja
pfffrwW IN aadrwaantw. Saaviai
Je prirsdaa, da Hanarl draatva
JugoaloveiMki radnik, koji ima po
rodicu od tri clana, morao bi da
zaradjuje 5-- C puta vKe nego da
nas.
Ako м xti reenom doda i to,
da u u proaloj godini titovci u
dva maha povedall tarifu na lelez-niko- m
transportu, kao I karte na
pomorskim i reinim parobrodi-ma- ,
tramvajima I nutobuslma, da
su za dva do tri puta poviiill ce-n- u
na dgarete i duvan, lekove
itd to pottaje Jasno, na kakvu je
oskudicu i stradanja osudjen red
nl narod Jugotlavije. Dedno vege
tiranje, a pre svega sistemstsko
gladovanje do krajnocti iscrpljuje
IJude. U zemlji se pojavljuju epi-demijs- ke
boletti. Narocito been!
tuberkuloza od koje po slulbenim
podadma svake godine umlre vi-le
od 100 hiljada trudbeniks.
Narod Jugotlavije dobro hva-ca- ,
da su do takvog bedneg po-loia-ja
zemlju dovdl falntUki
upravlJaM-skutonoi- e amerUkih po-tpaljiva-vfa
rata. Na vlaitltom
telkom itkustvu radne mate Ju-goslav- ije
detaze do uverenja, da
im jedino upoma borba pretlv Ti
to ve klike daje mogucnost za po--
vratak u tabor mira i demokratlje.
dobijaju takar deo itte dobHi,
kohko odgovara odradjenim rad-ni- m
Jedintcama. Svl poljoprivred-n- )
posluW su normiranl i rasdtije-n- i
u t zv radne jedinke, kaje s
neke vrste sajednifkog imeaava-teij- a
aa sve radove. Svaka sad ru-ga
ima na temeJj s4aa a je-diaatve- aim
semlJafadaWklwi sa-dragaa- ta
svaja pravila i paste-aik- ,
kaji sadrie ve radae i arga-niaadaa- e
priaelpe sadruge.
Dears rgaaisadja Jediaatve
aik semljaradiairkw draHava je
rasame se ed velike kadaii aJMw-vaa- t
rad 1 pretetavtja baau ajaW-va- g
uipttnig rasritka. Da k
tatttaaawfrtfaak-s- a Фвааи aJPWW1R RMWItVV . aFe-aT- w
aieVe sadrage keriate ne same ee
lakapaaj ea—levaekaj prhrredi
aega a pnrem red i макеш sa-dragar- a,
najeelje vidima k Haie-aka-,
da м 194 gadtae prikt-d-i
wnOkftenika praU sa 11%
pmaa 194 gadkd. 1Ш gadta
aa njMteri prvltadi perasM prema
1949 gedkrf sa daljlh 19, ne re-еамЈм- е!
u ta pdaede, kali ta seaa-IJaradn-W
ImaU ed predaje aavi-lak- a
haad ksnUgtnta.
al WaffWl Tв П © SVWMVsVVflWK anal
drage dakle pemal zemtpradi-dma- ,
drt hn ttvetni standard I
pretaUviJaJ pat, kejtm fe fefta-stav-ak- a
patjeprrvreda ttlet de И-sa- k
preduktfcmeg cdrea, kakav
MWftC KKbVCI PasMV ГштЧчЈСПве aW
ЈаМаНШ argaakkana petfaprf-vrtda- a
predakdja na veatka.
FASISTIMA OTVORENA VRATA
ZA UL.VZ U USA
Waakhvgt. — Pe Me- - aredb pe keJj e Ш1 k- -
Carnnwvw aekf№ zefera' zve}jen ukt faJieiima i na
Hjert h kit u Sjedinie
Driave "kwiwnfcUraa, fa. ; "keji w pre.lv eve
4ima i afetlflaM. h vt4- j- WH #&mvi t№
Sda je itiaa ova j partija.
GORSTM" „GLASA KANADSRIH SRBA" U
ODBRANI RATNOG ZLOCINCA GRUJICICA
rr
Nl jednog nacionalno sve
snog srpskog patriotu nije
iznenadilo otvoreno solida-risan- je
i odbrana jednog od
najvecih knopija srpskog
naroda od strane nekog
"Goritaka" (Glas Kanad-ski- h
Srba, od 19-IV- .) —
("Gorstak" je Bo2a Marko-vi- 6
— napomena urednie
tva). — Tu se "Gorstak"
"Glasa Kanadskih Srba"
toliko uneo u odbranu ovog
okorclog zlikovca, da je se-b- e
zaieta stavio "na svoje
moeto".
U momentu, kada je de-mokrat- ski lt "Jedinetvo"
uz pomod nekih poftenih di--
pijevaca uspeo da otkrije
zloglasnog Radana, i kada
sam kroz moj slunj hteo
ukazatt srpekoj javnoati pod
punom odgovornocu o nje-govi- m
zivotinjskim zlolini
ma 1 kada sam zajedno sa
drugim DP spontano dopri-ne- o
njegovom otkrivanju; u
momentu, kada doectine hi
Ijada njegovih, iskljuiivo
srpskih irtava traie od sva-ko- g
poitenog 2oveka da dig-n- e
svoj glas, onda kada smo
mi, sprcmni, da svedotimo o
njogovim zverstvima prcd
knnadskim vlastima 1 na-rodo- m da bi ga ova naJa no-va
otadzbina zbog zlodina
poiinjenih nad savezniikim
srpskim narodom vratila ta-mo
gde je zlo£inc poiinio,
"Glas Kanadskih Srba" pre-ko
"GorStaka" se potpuno
srozao u blato 1 lai, tvrdcci
da su irtve ovc zveri "ubi-ce- ",
da je list "Jedinstvo"
"hn-atski-, komunistiiki, sta
Ijinski. . ." jor pomaie de-mokrats-koj
javnosti Kanadc
da sazna da se Grujiiid pod
lainim imonom dovukno na
sramotu ove zemlje, i time
pruiilo pomod kanadskim
vlastima da uvrSc ono, Mo
su svedano i potpisalc o oba-vezno- m
Izrudivanju ratnih
zlodinacn.
Zaieta nije se 2uditi.
Ovakc "ilanke" posna srp
ski narod joi Iz "Novog
vromena", organa "spasioca
srpskog naroda" Nedica ili
su joa vcrnija kopija Ljoti)
eevskog biltcna "Zbora".
Тпбпо, kao i onda. Sta vi ni
ste demantovali fnkta o zlo-dinetvi- ma
Grujtfica i Komp.,
zalto no iznesete na&u
spremnoei da svedoiimo o
tome pred celim svetom, za-lto
ne pomaiete kanadskim
vlastima da s otanwe nepo
ieljenih go#tiju sa tudjim
imenima, a tad a bi i vi tad-n-o
doinali kom su "krva
ve ruke do lak4a. . ." Vi se
toga plalite, jer bi se otkri-l- a
centra la aastitnika oih
morwtrouma. I xato "Gor-Mak- "
u svojoj bedi isruei ko
liko je Wo za odbranu zm
lje ili kako je i e sa Gru
jiKdma otvorfo naeietima
put u zMnlju.
Evo rdjavog bnmioee, kn
ko cuva od "гамгемј sve-t- e
takovlfte srpake" krex sic t i№a del oveg mtAOK xlo-2i- M.
Grajtttt j' kriv:
I. Pre rata : Za zvwske mu i taoje, ubijanj, kocenj
kaiamat . . . deaatine hi
Ijada s-rpak- ih seljaka,
radnika i ifttetigtmeije.
II. Za vreme rata : Za dese
tine i der-ettB-e hiljada
mu&nih i ubijenih Srba
н DttMnoj HHci, Obfltte
vem Veftcu (Uprava Gra-tia
Beegrada) Glavnja-#- ,
Kvartovim, Sajmittu
patftapevskim k --voted
HI. Za tkzv. "kaaneaw eks-pedkij- e"
pe Srbi u dm-Mv- u
sa LMMevakfm eta
Mtft, depertaeiJH u Da
chau, Mathauzen ili rop-s- ki rad u nacistidku Ne
macku hiljade srpekih
rodoljuba. . .
IV. Za organizovanu hajku
protiv rodoljubivih srp-ski- h
oficira, njihovo hva
tanje 1942 i 1913 godine
i predavanje okupatoru,
samo za to Ito se nisu oda-zva- li izdajnicima srpskog
naroda Ljoticu i Nedidu
za "spasavanje srpetva"
po receptu koga preko
"rodoljubivog" "Glasa"
senirate toj srpekoj emi
graciji u Kanadi.
V. Poele rata: Za nastav
ljanje zlodinadkog rada
pod lainim imenima, koji
ma je obmanuo kanadeke
vlasti. . .
"GorttaJc" zna sve ovo,
ali "utopljenik se i za slam
ku hvata" i hoe da nam
proturi "trojanskog konja"
Grujicida kso duvara "svetih
tekovina srpekih", a "DP
iz MontreaJa" kao onoga
koji "nosi klicu otrova", or-ganizat- ora
"narodnog fron
ta", "ubicu nad srpskim na-rodom",
"voSto ubadenom
medju destite Srbc". I zaista
sami ste se stavili "na svoje
mesto" i to hotimice. I vi se
toga ne stiditc. ,
I mi demokratski Srbi DP
List "Flash" u broju od
SO aprila objavio je pismo
jednog kanadskog ratnog
vctcrana, koji osudjujc po
litiku federalne vlade pre-ma
ratnim zlodincima kao
Sto je Radan Grujidid. Pis-mo
u cijclosti glasi:
Sir:
Your paper is to be
praised for exposing the
far-cical
immigration policy
which permits Nazi Gesta-po
leaders and murderers
like the Yugoslav war cri-minal
Radislav Grujicic al
so known M Marko Janko
vie into the country.
There are thousands of
Nazi gangsters and cum
like Grujicic in Canada who
have entered in the stupid,
open door policy which al-lows
haven to Nazi war
criminals and collaborators.
Take the case of Count
de Rernoville who has been
ordered deported twice and
still remains in the country
through the influence of the
Quebec Liberal Party and
kaJemo vam "rdjavi" advo
katu "Gorstak", da smo pra-v- o
na status Dp imali mi, a
sto su dosli u ovu i drugc
zemlje I Grujididi, Sterici,
Gebelsoi sledbenici "zbo-ra5i,- "
ustaSki koljadi, crno-trojka- Si, "novinari" iz "Zbo-ra"
i "Novog Vremena", to
se treba staviti u "zaslugu"
izdajstvu principa OUNa o
raseljenim licima, kao i rat-ni- m
avanturistimav za koje
vi traiitc meso medju nama,
a koje nedcte nikada naci.
Mi demo za to, bez stra-h- a,
ponosno, sveeni da slu
iimo pravednoj stvari he-rojsk-og
napadenog srpskog
naroda, pisati o zlodincima
bez kompromisa i na taj na
din doprineti, da kroz demo-kratski
list Jugoslovcna u
Kanadi izadjc istina o vama
i vaiim gospodarima u pro-slos- ti
i sadainjosti. Za to vi
pretite, jer vam je vrude
pod nogama, a srpski narod
de se postarati da vam budc
i vruce. Sve ove dinjenice
dokazuju da je "Jedinstvo"
narodna, radnidka novina„
podjednako srpska kao i
hrvatska, a mi demo se po-starati
da istinitim podaci
ma doprinesemo njenom da-lje- m
uglcdu medju jugoslo-venski- m demokratskim isc-Ijenici- ma.
. .
DP iz Montreala.
Rafni veteran osudjuje vladifi slav
prema rafnim zlocincima
Canadian government's
the Roman Catholic Church.
What matter that De Bcr
noville was a Gestapo Chief
in France and tortured and
murdered many innocent
people. Blood is thicker
than water. But there was
no similar mercy when seven
Jewish refugees, victims of
Nazi persecution, were dis-covered
without passports
and hastily deported.
What was the record of
these staunch "democrats"
against Hitler? The records
will show that most of these
"anti-Communis- t" I). Ps
fought in Hitler's armies
and assumed the status of
D.P.'s when the war ended.
They are tall, strong and
healthy and do not show
any evidence of having suf-fered
in Nazi concentration
camps. It is high time labor
unions, veterans groups and
other democratic bodies
protested thks outrageous
immigration policy which
allows in Nazi.
Veteran.
Toronto.
sR &ШЈЖ& С1Ш
ЧШшШшШ ЗггшЧЈЈЈ 1 fviNo. }V--
M mm!
-- ' - МЈШуШ гц1'Г Hnrs
тшШМ гаванв --иалч ] '1га1
KspitalUti 1цта ее profile nego ikada a nintoriji. a na tah
Ijeve radnika za povitenje nadnice odgovaraja optnlbama da sa
"abvertivni". Пјака naroda je najvea subverzivno-4- . JedinstvO
Published TtKsda- -' and Fridar,
in Serbo-Croatia- n and Slovenian languages,
by Jedrnatro PubUthing Co, 479 Qaeen St. W,
Tarente SB, Ontario, Canada. (Tel. EMpfce J-l-4
Miter: Stjepan lkK
Bakii Manager: Vejm OrW
Ssb-trlaH- aa rate: 140 per year, IfcM per в nmths,
US. and etner eeantri-- t HAO per pear.
Aatnarked as seesad efaas malt,
Ге--t ОГПге Department, Ottawa
C
|
