000141

OCR Text: STRANA 4
""4W
ваааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааак-гваааааавааааа- г ввааааааааааааав9рвавааааааааааааааааааа i' 95вв1
р_ fffr аввАваввавг ЈВаваааааааааааааааааавааааааааааааааа
Sot jet la kulturna drlegadja Je lijep primljena i u kanadkim kulturnim krugotima. Xa lid: tlanoti
"jetke dtlegadje u druiUu a danotima Nadnalnojj baleta it Toronta.
Slu6aj Dr, Oppenheimera
(Nastavak sa str. J)
nje. Xeke od novina, i neki
od pisaca, koji su reicorda
radi, vec izjavili svoju opo-zicij- u
toj akciji, poceli su
klecati. I na to je reakcija
racunala, pa misli da 5e s
klecanjem kod burioazije i
sitne burzoazije natjerati i
radni6ku klasu da klekne
pred surovim propramom
krajnjc reakcije All na ra-dnic- koj klasi stoj! da nc kle-c- a
u borbi za mir, i borbi
protiv mahnite 5ovinisti6ke
reakcije, u borbi protiv pa-zen- ja
po ljudskim J demo-kratski- m
pravima, u borbi
protiv mahnite pro-fa5isti£- -ke politike, i u koliko ce ra-dnic- ka kla?a biti cvrsca i
jaca u toj borbi. u toliko ce
ona potaci ostale dijelovc j pucanstva da se takodjer o-- '
dupru krajnjoj reakciji. He- - i akcija racuna izvesti triumf, '
ali akcijom naroda to djelo )
so moic pretvoriti u jcdan
od njenih najteiih poraza.
je
je
je
I R O L J E T N I K O N C R T
u 9 u
ZBOR
UZ POMOO
IZ
Poletak 7.30
svi! i
S 1 u z i t e sc kod koji
u
ZA SLANJE NOVCA
I PRODAJA MFKARTA ITD.
AALJKM poVlonr vlh vrta, nnlvllr x KANADE, rivurno. brio
icИaprвravтnoVciol,adnraufltMhnr.i(ncMnea)..1 dPAarjovrdimoanjeukmputeIlfzk£aaerlotjdrftlannztvtakikhf Ipadkroaolrbateirnn. kdNkuiahbKavallnlnjaaljdmau, tolno I Jupravno.
IIRANA u vr-i- ma neojjranlfeno SLOUODXO cd rarinr, va plarno do najblliih Ktaja primatrlja 1 to:
100 lb najf Inlje bljdo braJno UO
1(K lb nnjfinlje kukuruzno braino __-______-___- ___ g.5o
КИ1 lh tupannp јЛт $12.(И)
lbs najfinlji bljli Kriz __— $12.00
MJEAANA hrana u paktlma I %rliktm anduclma dlrrktno Iz
Kanad- - sv plaeno do poa primatelja i po cijeniku. SINGER
iva?r maine bz carine poam od $155.(N dalje. IUCIKLE
najboHe Auatrljake PUCII I STAYER od I37.&0 do I55.WJ. kLoIlJiEkoKOirVodE Je apvoajkeodvinriance. felMl,AbSzT, casrirnr,. Klla I najfinij ulj
NOVAC u amerifkim dolarima i dlnanma aljrm dlrrktno
rpRorAbimoZmNatOeil:jhimriatanootomIvjeruurnuonn.edoubfrckzreoaniifkeonjoej pkoozjleajdkeilonnnlci.lmZaaaaztonr%ml elpjertivrpeardrimjluajuutvelljjeaкk.а
una pred tralite upute. .
TRAttTE cijenike I upute, koje Vam e daju Ifprarno, brzo
litdl.optnoolove. Za akvaekopozIaokoennIkui alpurgoepirtaldiodnraejdijiurujurnijzea ptrrfofoterkacfkijee
i 1ргатпои оогаше e poio oaofo amciii za vaXI rad
koje obaljam preko ZS (rodina u Kanadi. Iiite Joi danaa na- -
GEORGE Rep
1462 Bishop St, Rm 1 Montreal
Paragvaj —Urupvaj 4:1
Montevideo. — Xopometna
reprezentadja Гагакткј koja
a kvalifikacljama za rjet-k- o
prvenatro eHminarana od
reprezentaeije Braiillje napra
vila je ogTotnno iznenadjenj
pobljediTi u prijateljfkom au-re- tu
reprezentadja Urufpraja.
prraka vijeta, a 4:1!
Utakmka od'frrana na ta-dio- nu
u Montevideo pred lOrt.-(m- h)
(ledalaca.
Vejvedina— Radniki
3:1
mfgrmi. aprfla. — Pred
ft.000 axledaUca u Beoarrada
--Wjrodina" iz Notoc Sada po-bijed- ila
-- RadaUkT м 3:1
(2Л).
_ atk_- -'
404p40ww40W4404pW4W440W44ww44444044mW444P44P4p4w4#444pv
E
POZOR WELLAND
I OKOLICA!
Savez Jugoslaveflskih Kanadjana priredjuje
koncert, NEDJEUU MAJA, Ukrajinskom
Radniikom Domu
XASTUPA SAVEZXI TAMBURASKI
GLANOVA "SLOBODE"
TORONTA
u uveter
Oodjiti Povkiti znanca prijaWj!
oglasuju "Jedoinnishtvu".
NJUSTARUA NJUSIGMNUA
A6ENCUA
POKLONA,
UK)
prema
onako
SIGMUND
21.
otocima
I Kalki.
23, P.Q. dan
MilaiM. — Xa trkallHu Vigo.
relli Milanu velikoj medju-narodn- oj
priredbi atali au se
u dohvatnoj rolnji Fautto Cop-- pi
i Hufo KobleU Pobijedio je
Koblet. koji je 5 km. pretao
rremenu :1C dok je Coppi
bio za 40 metara
TTemena 5:20.0.
Xofromeiiui prvenstva
cvrsaekih zemalja
ltahjt Jurentua 41, Floren-tinFe,
rtaIneteart40Liiltled.. Reims. Bor-deaux
43 boda. TouIIom 3.
rfcfl—ait Tituha encWako
prraka x 154 oerojio j West
Broravich Albkm pobjedirli
Preaton North End 3:2.
dopisu pista dupa
vrijeme
себЈе pojavljuju saope-nj- a
izpradnji vojnih baza
otocima,
premda po mirovhom upovo-r-u
Italijom otoci trcba
ostanu demilitarizovani.
Iz dobro obavjcstenih
otocima iz-prad-juju
skladu spora- -
zumom koji 1953 podine
vlada
nrmiiu
Rodos,
preuredjujc
Hiciklistika
zaostntka,
Dodekancskim
fedjunarodri sahevski
studentski (urnir
me-djunaro- dni ttudentfki
lljeded
rvzultati:
0,5 Cehoalovaka—
EnjrWka 2:1 SSSR—
Bufarfka Prmncuaka
momjad
Ikotaldh
francaakih
GimnasUka
Prankfart. Na relikom
natjeeanja irim-naat- id nartupali
erropakil) zemalja
pobijedio Va-lentin
Murator
prraka Njema-ek- e
Staldera bodora.
FraRCuskfr-sovjits- ka
kuifuma sandnja
lz Pariza javljaju da se iz
ISovjetskop Saveza povratila
je nastupila i Le-njinpra- du. Predstavnici ove
umjetnifke skupine,
djeluje vec podine, "Nation's Business" Kine.
pohvalno su posje-t- u
Sovjetskom Savezu.
Istovremeno sa
se pnpreme za nastup sov-jetskop
baleta Parizu, za
potoii veliki interes.
saradnja iz-me- dju Francuske i Sovjet-skop
Saveza vri se na tome-lj- u
upovora kulturnoj sa-rad- nu zakljucenom prole
podine.
Porast uticaja Generalne
talijanske konfederarije
radi
"Unita" da su
kandidati Generalne
janske konfederacije I
, (GIKR) postipli znatne us- - I
' pjehe na ponovnim j unutraAnjih komisija
I poduzeca Sjeverne Italije. j
' U hrodopradilistima "Kan-- I
tijeri navali riunite I
adriatiko" Monfalkone
I (provincija Udine), ra- - i
I de sedam hiljada
GIKR ciljeva normalizacije
su
"OM" za maSina
jkandidate GIKR
86.2'"
Novo krsenje mirovnog
ugovora s Italijom
list u j droma. Tamo je Izpradjena
iz Atene piSe: po-- tri hiljade meta-sljedn- je
u stampi ee ! ra i 50 za
sve
o
na
s ti
da
lz
nn _n-.rn!- n mn ao i.tnl na rt
objekti na tim
sa
je
S"
SPORTSKE VIJESTI
talijan-ki- h.
povorili
kulturna
izborima
za
plasalo
bombardere.
radnika na
aerodrome,
za municiju
za
Predpostavlja sc ce na
.In !ГГ1
izprade
pove- -
lorn Bartom. U na sa
objekata
n; od aero--
0l. Je poceo
ahoraki
momiadAi turnir kome
pnroa; dana
Finaka
prema
U), la-la- nd 3:1,
Norveika— aftar.
ljena od
VJ2.
kom
deet
prrak USA.
SSSR) S§-4-5 irpred
Bantza 570
57Л5
koja
271 vrlo caj soju
tim vrc
koji
Ova
List piSe
tali
rada
nizu
delo
pdje
rad
jc
"U
3ke 500
da
r1#VTi
ba
celu
kim
Amerikanci
zcmljiMa
vlada
pitanje
top zemljista.
je pripre-mn- e
200
njemackih inlinjera, peolo-p- a
su
stipli Grcku
zatntere-sovan- e
torn da po mo
otocima da iza-zva- le javnop mnl-ienj- a.
planovima amerKkih
strajajaka. treba
nad ровопккв
era.
RAZVITAK MEDJUXARODXE TRGOVIXE
Trgovina SSSR.
uliva velike nade
U februarskom casopisu luti. Ista Je stvar, kad uvozi--
orpa- - mo ili iz Ш
te- -
za
na
na
na
na атепбке trpovinske iz Poljske. S drupe Moskvi, iducepsep- -
more natampan je cia-- 1 strane. industrija i i tembra, radi prosircnja tr-- nak Harisa. Cla
nak je napisan razdraze-no- m tonu zbop perspektiva
prosircnja sovjetske vanj-sk- e
trpovine. Autor clanka
pretenciozno-senzacional-no- m
stilu iuri da svi-je- tu da je upravo
trpovina socijalizma
"pravo tajno oruije Rusije".
On poksava da svojim a-mcric- kim citaocima superira
besmislenim
njem vece vanjsko- - ce omopuciti se
veze tivizira francu- -
Saveza toboie skih Poljsku, Cehoslovacku
ti se. pocev 1918 djarsku indonezijska trpo- -
za (tj. ne, osjeda vacka delepacija. U
nego porudz- - nju se da Indonezi- -
ca da. bine tim
za da mona isirovine
siju francuska istice:
vama
Zasto
medjunarodnih veza SSSR-- a
HJava sna apctita Herberta
Harisa njepove
nike iz "Nation's
Sta ih bi francuska
kandidati dobili citaoce popledu so- -
preko U vanjske odnosa izmedju
je "a?e jedne strane.
izo" koji dnje vrijeme SSSR
kandidati GIKR suUporazume pla- -' Ua
pla-'anji- ma Francuskom. Kine. drupe".
sova sluzbenicima jlijom, Indijom,
U zavodu Grtkom, Nore-- izradu
plasaca.
Talijanski "Avanti"
siroka metara
Preko
rade
novih
ekloni-st- a
vojsku.
trpova-Ic- a
su privrednim
To bio
poslovnih
trpovinskih
veza sa zemljama deokrat-sko- p
pokusavaju da
unutrasnje
Rodosu biti konkurencije
nmnrlAlrs
drupe
Jkom,
prupa
SSSR-- a odraz
strane
Bctlov
visoke tari-f- e,
kojih
zastite
svoje trii&te
otoku drupe
e"ij.-- '"Ji!" ~..... one .-- -. (Jlt..it..tut.. u4iunnt—,u."."-"- "-.iU3 jSkopstaJn„a,.„.j J_ ,„ ze- - тепкапс! oa y tim 2emijama sve
vojno-pomors- ku se vi$e
zaklju£ila prcka salzu za razarae i za pomoc-istrijsk- ih
vojnom brodove. se zalihe robe, sma- -
Ateni na Celu sa penera-- 1 urupa атепскш pre Kin -- — --.- —- .-- —
skladu tim ameri2- -
Ur-- avijatiiarima Turnerom k
su na iz- - i koja je A mnopi
Lcros, ni ra- -
I
I
u u
u
u
— U Oalu
na u
Svedska— 1
2),
—
4.-0-,
1 irr?a
—
u
na aa
prrad
I j
л
bndora
Helmutna a
1 tTicarake Јоаерћа
a
j
u Moskvi
—
o
u
u
o
u
u
preko
i i
If
u
V- -
-- —
nr
Lcros rejon za acrodro-- da nc iz
maslinjacima
ргбка
ekspropriaci-j- e
Sjedinjenih Dr-ia-va
vojne radove Dode-kancskim
preko
"arheolopa", koji
pri-ki- h
vlasti.
bi
odriale
radova Dodekanc-skim
bi
revolt
Vojno-pomors- ke vojno
otoci-ma
prema
vojnih
a ka--
aala
sa
ko-,celul- ozu u — poijopri--
u
u
saopci
zemlje
strah tvrdje- -
i
a
f
i
i
izmedju
krupova
zemalja
pomodu
i
I'
T u
u ze6a. Kao posljedica
ave novi i novi rad- - Sjeainjcne nonunlufu
preuzelc sebe Pajlonom, zaposlenih.
jos zaposlenih
me-djunarod- nAm
dnika live u strah
parcele
pod
u
u
pucnosti u tajnosti
Kalkia.
Saeckomr
Herberta
vanjska
zastoj".
Nedavno
u
ponovnop
Ustvari,
dislocira- -
milijuni
normalne
veze
politikom SAD. nji-h- o
oprani-cavanj- u.
trpovine zemljama
toka.
Pi5u6i je potrebno revi-dira- ti
industrijsko-trpovaS-ki- h
financijsko-berzanski- h Francuske. nedelj-ni- k istiie:
"Francuska imala
korist od
izmedju
mi maoffo u
nikc
Savoz pozvao
zem-lje
povore
vrecta moiru na njih i
u SSSR-- u i Kini trzKtc
, za Poriv JO ucinio
zvoda Ekonom- - ( na
listovi sve ceSce ,skop i vijeca Uje-pis-u. na o tome Ca- - sovjetske porudibine na
olaksavaju
trudbenika Rubea i
(tekstilnih centa-r- a
Francuske). A j porudibine izpradnju
brodova najskorije vri- -
da sve jeme da ak-trpovin-ske
Sovjetskop djelatnost
"posta- - brodopradiliJta u i
neposrednija ma podi- -
I o
SAD), otkri- - i je
u i elektrokabel, sprcmna
poduzecima Ze-- kauuk i
ima cih ubrza denre- - Гчог).
u Sjedinjenim Drza- -
proirivanje
i
.vila
SAD
broj indu- -
ratne
topa
tamo
oitro
koce
aa
Ш ra
proi- -
K.
na
"u
ja
"Ta
rad. . . dijela u
kad se nad zavod
ozbiljna
он
da sve
u od
plasova. vjetske
I zavodu . je u poslje-- zemlje, s
Saveza,
dobili o trpovini i narodne demokracije i
medju s Ita-- 1 s
Arpentinom,
72,вТ.
kladista
oruije
strane
o
oficira,
zrakoplovne
zemlje
mnopim
drupim
je zemlji
industrijalaca, zavrfeni
prepovori po
pitanjima
Finske. je sve
od
kapitali-sti£ki- h iivotne nuz-nos- ti
uspostavlja-nj- a
tabora.
zakon, carinske
od
amencke
i e .Ј„._ .. л
bur2oaskim
jjama.
misijomjne davaju
l -- -
s
miliju-pradnj- u
vojnih izabrala drupih
u
izabrali
i raz-mat- ra
otocima
i
Kodosa I
I
demo-kratsk- op tabora.
nezado-oljstv-o
razvitak
normalizo-vanj- a
odnosa
bloka. Kabavljaniem
hroma. krzna.
i-rancu-sKe
KOvine
jetskop Saveza. svojih
deiepat sjednici
da dinjenih Xacija.
tkanine po-loz- aj
saop5e- -
program u
stampa
porudibina
znatnop
zavoda.
nadvila
porudbiiiH pokazujo.
sta
trpovinskih
"Djelo- - poznato
maSine Sovjetskop
medju
i
i.l.CU,C.,...u. u,vHmir
je
i
Jejalcec
Sovjetskoj
trpovinsku
. .
.
'
.
Xa veoma vaian zna£aj
talijansko-sovjetsko- p trpo-vinsko- p ukazuje
list di Ro-ma".
"Istocnoevropske zem-lje
— istice on — uvijek su
sluiile u i trcba da
slufe u kao trzi-st- a
za prodju O-dustaj-anje
od tih trzista je-dna- ko jc samoubojstvu i o- -
po--
sve
da
Dro--
I
I
da iduci
mopu koji- -
od
(?')
kaie
koji
pak
nika
бОг
da
zema-- I
86.9
bora- -
iave
naie
i
od
i
ja taj rat
sve
jc
da od ostvarenja u na
kuje smanjenje j Medjutim, 8'? i
je da je —
383 hi- -' U nc
j
xoji ave
nc j vise od
Svaka
je zna-tne
koji za so--
povlace
dopunske sna-p- e
£esto potpuno mi-jen- ja
uslovc,
kao na u neve- -
lud Loustroftu"
porudibine,
uslijediti,
procvata
hiljadama
prinudjen
"sporazum izmedju
Arpentine
zaraiavajuci
krajevima
robe
Sovjetskop
demokracije
aacionalnu industrija.
pomalu
nezapo--
Ј2ЕшвЗджа
SSSR poziva
americke
salju trgovacke predstav--
u
Latinsko-americk- e
svoje pred-stavni- ke
na trirovacke
izmedju Sov-nad- ju
plasman
socijalnojr
primjer.
Turkuena
zakljucila
kontraktc
zemlje
Francuski
irapkin
Indonezija trgova-- j
cku deleaciju u zemlje
narodne demokracije
Indonezijsko ministarstvo
poslova izjavilo
ce injesec poci u
opasnost
sitrurnost
nuklearna izvrSenju sovjetske
SSSR-u- ", toboze. na zemljama
sovjetski tiRovinski izpradjen prodavati
Business"?
prisiljava varaju
industrija
trpovine?
milanskom
zakljucio
radnicima
milanskom Danskom,
izpradnji
usjevima,
rocpo-dar- e
Epiptom
driavama.
enpleskih
shvatanja
zloplasni
monopoli
diskriminaci
namjeraaju
smanjuje
narudiba,
атепбкот
sporazumom
posjetila
na'otok
izpradnju
salje
Trpovacki
Lebanona SSSR--a
saopOenJu Loba-nonsk- op ministarstva vanj-skih
poslova, Sov-jetskop
Saveza Lebanona
novi
koji predvidja
iznosu Л
milijuna dolara.
Mm Koreji zimlja
НШ, gMi i гаагмја
Uslijed rata, dupotrajnop
pazdovanja
lisinmanovskih la-ke
koji otpoceli
uslijed Ju-z- na
se u
vecep rasula.
Ekonomija Juine Koreje
zna6ava bijedu za talijanski razorcna. Prema podaci-narod- ". 'ma juznokorejskih listova
stampa proizvodnja mctalurpijske
podvlaci sc odnosu pred-sovjetsk- ih
porudibina "обе-jrat- ni nivo iznosi svepa 7,3,
nezaposlc- - industrijc
poznato ] prchrambenc
februara 19,7Cc,
u maloj Bclpiji bilo niSta boljem stanju
Ijadc nezaposlcnihl nalazi лс poljoprivrcda
"Industrijalci se Juine Koreje.
vratili Moskvc kriju pati bijedc pladi.
zadovoljstvo. u ovoj potiini, prema prcu- -
firmn
bom zaposljava-nj- e radnc
likoj sa
poslije
posalju
Koreja
jmanjenim juinokorejskim
podacima, iivot-ni-h
iznosit pre-ko
200 hiljada
seka sek iznosi 150
180 kp). Istovremeno lisin- -
manovci izvoze milijun
'seka pirinca Japan, osu- -
opcavao je dopi- - djujuci stanovniStvo Juine
snik apencije France Prcssc. Koreje na plad.
je novost za ! U velikoj bijedi iive Ju-nes
u toku mnopih i inokorejski trudbenici. U
dina izjavio je j zemlji raste nezaposlenost.
ma koji се sluiiti kao aero-- Rube posao. Mora se uzeti nik opdine prada Loustofta. N"a hiljade ljudi se
ODZ,r IO aa ftre- - oz- - na uncuuw ,.-otoku Rodos Tdrom za reaktivne Ipvce i za POJcno гојеике porunzome - nue
potignuti
prraka
skladilta municiie PoSto su J vojne voai nacavaju uraj nciaposieno- - isuuesiuiLu, wj ucbhusic- -
mobilisala
i
poziv
koje au
cilj
ne
haze na
da
petevi-m- a
Pi§uci
imala
vecep
normalnih
njep trii.Ua kapitalistickih vjesno su objavili lisinmanovel, pre--
list "Da !y masuje dva Oko
U tim potpuno Sketch" pise: "Porudibine milijuna lica nema nikakvih
su prirodni sve veel zahtjevi koje je vec dobila prupa fsredstava
iiroke iavnosti zanada da se Dredstavnika enirleskih fir-- laze se bukvalno na ivici
uspostave poslov-n-e driavama
Ujedno se na Zapadu eve
ceSce izraiava
vim mjerama na
koje
Is
da
politiku.
orpan
i
krupova
"VI francez"
dva
naf-t-e. azbesta
uMjedeli
sovjetski
S.
vu-ne- ne
sovjetske
osipurava
radnicima
Dobijena
trcnutku,
opasnot,
izradjuje
podracja
dvo-stru- ku
sporazuma
talijanski "Popolo
proslosti
buducnosti
robe.
I
ni
su
iz i
svoje
sto
primjer,
"To
prad
n
I i
.
mi i drupe koje
ce njih do-ve- st
се do novop
onih industrijskih prana ko-je
rade za izvoz 1 osipurat ic
rad ljudi na dupo
Bez obzira na zlobni ton.
isti casopis Busi-ness"
da prima
da je
SSSRa i izvriio
uticaj u svim
Juine Amerike i
ulio velike nade".
Sve ovo potvr-dju- je da iz
Saveza i zemalja
narodne ne pu- le
ve£. njen
razvitak i
latinsko--
da
Moskvu
Sovjetski je
vanjskih je
Ma- -
je
(denartman
istomiilje--
uovor
i
Prema
izmedju
zaklju£en
upovor, raz-mje- nu robe u
—
ameriCkih oku-pato- ra
su
i "pomoci" SAD,
nalazi sta-nj- u
Belpijaka takodjer
industrijc
kemijske — 11,-nost- i". industrijc
pocctkom
SeljaStvo
ckonomskc
namirnica 6c
3 milijuna i
(1 do
i po
u
londonski
najljepsa
po--
predsjed- -
u izbacuju
—
proizvoanje
Komanda
i
Tijme".
zemalja. Enpleski milijuna. 4
uvjetima
za opstanak i na- -
s
bi
bi
—
—
vrijeme".
'"Nation's
je
oiipledno
Isporuke
naprotiv,
smanjuje
iz-medju
je trpovafiki
ncdostatak
smrti od pladi.
slenost stanovni.Uva u zem-ljama
kapitalistickop svije-t- a.
U tome se sastoji kvali-tet- na razlika izvoza iz de-mokrat- skih zemalja od ame-rick-op
izvoza koji je dobio
naziv "izvoza nezaposle-nosti- ".
zivot svakodnevno poka-zu- je da se americka politika
blokade i embarpa raspada.
da ona nailazi na rastuii ot-p- or
u svim zemljama. Veli-ko- m
broju ljudi. koji zdravo
misle. postaje ocipledno da
ta pblitika ne pomai popu-Han- ju
medjunarodne nape-tost- i.