000131

OCR Text: ЗШјД ~ r.L=grKterfft&-'%iff- i
-- st-
STRANA 7 — Jedlnstvo, 19.
AW# KXJIGE:
Posljedoja
j n , И1 t Deoita iv
Ive Mihovilovid:
Autor ove knjige je popu-tern- i
komentator jugoslaven-skl- h
litova ("Spectator"). On e
tastavio ovu knjigu od 76 mo
jaika. U njoj se prikazuje pre-vro- t
u Italiji 1943. godine,
tmenjivanje Musolinija, njego-v- o
robovanje i bekstvo, te nje-gov- a
600-dnevn- a "vladavina"
no delu severnoitalijanske ma-rionets- ke driave, kao i njego-va
smrt.
O ovoj temi i do Mihovilo-vic- a
pitano je mnogo, a pile se
I danas, pribliiavajudi se ovom
historijskom probtemu iz raz-ni- h
aspekata. Pa ipak, ova
knjiga ima svoju originalnost
i privladnost, posebnu intere-santnos- t,
koja proistide ne sa-m- o
iz nove koncepcije, iz ob-(ainjava- nja
dogadjaja iz vile
aspekata, pomodu materijala,
uzetih od vile outora, nego i
iz toga ito se ovde prikazuju
i ditto novi materijali, naroc
Ito se tide smrti Benita Musoli
nija.
Materijal, suoden je u ovo
knjizi oko £etiri-pe- t dogadjaja,
odnosno tema.
1943. godina, iskrcavanje
zapadnih saveznika na Slciliji
dovelo je u krajnju krizu tali-jons- ki
faSistidki sistem. Time je
zavrsen u historiji talijanskoga
naroda jedan period i podlnje
drug), upravo padom faSistid-ko- g
rezima sa nemackom ori-jentadjo- m.
Dogadjaji ove knji-ge
poclnju zapravo na ovoj
tadki.
Kriza faSistickog sistema u
1943. godini doSIa je do izra-zaj- a
preko dve paraielno orga-niziran- e
zavere protiv Musoli-nija- .
Talijanska burzoazija i za-veren- icl
oko kralja (Viktora
Emanuela III), za koje su ne-ka- da
faSistidki sistem Dudea i
nemacko prijateljstvo znadili iz-la- z
iz krize i obezbedjenje im-perijalistid- kih
osvajanja, sada
na pragu poraza nastojali su
spasiti Ito se joS spasiti dalo,
a to su pokuSali postidi zrtvova-nje- m nemadkog prijateljstva,
Musolinijevog faSistickog siste-m- a
i samog Musolinija. Medju-tim- ,
to joS nije znadilo i to, da
su oni imali zelju, da likvidi-roj- u
faSistidki sistem uopde.
Nasuprot, planiranim prevra-tor- n
oni su nameravali saduva-t- i
njihovim interesima odgova-rajud- i
faSistidki sistem, samo
sada u bojama italijansko —
anglo — ameridkog prijatelj-stva.
Ti zaverenid su bili za-pravo
razni Musolinijevi sarad-nlc- l.
5to se tide dakle odstranjiva-nj- a
Musolinija sa dela driave,
u torn pogledu medju zavere-nicim- a vladala je potpuna sa-gtasno- st. Razlika se javljala
upravo u tome, Sto su kralj Vik-tor
Emanuel III i zaverenid oko
njega nastojali da vlast preda-j- u
u ruke generatu Badolju
(Badoglio), a faSistidke glave-Sin- e
su htele izabrati doveka
na mesto Dudea izmedju sebe,
predavSi u ruke kralja iznova
glavnu komandu nad vojskom
i joi neka prava. Na delu
"dvorske zavere" stajao je
kralj, a na delu zavere faSistid-ki- h
glaveiina Dino Grandi, biv
Si ministar spoljnih poslova i
talijanski ambasador u Engle-sko- j.
Grandi je hteo dodi na po-loz- aj
ministra — predsednika
Italije.
Realizacija planova protiv
Musolinija i prijateljstva sa Ne-mackom
zapodela je onda, ka-da
je Dude — posle sastanka
sa Hitlerom u Feltre — 24 ju
la 1943. godine sazvao Veliko
FaSistidko Vede (Grand Cons
glio del Fascismo), koe u toku
rata do tada ni jedanput jo!
nije sazvao. Na ovome saveto
vanju, koje je trajalo ce!u nod,
faSistidka opozicija, na delu so
Grandijem, oborila je Musoli
nija: od 28 delegate 19 nph su
glasali protiv njega, medju nji-m- a
i njegov zet — ministar
spoljnih poslova grof Cano (C-lone).
Doneta je odluka, do de
reienje Veda odneti kralu lidno
som Musolini, ito je omogudilo, da ga "dvorski zaverenici
uhopse.
Mnogi, sasvim do dnnns p-stavl-joju
pitanje, zaSto se Dude
nije branio, zaSto nije — od-ma- h
posle vecanja — dao za-vereni- ke uhapsiti. Prema jedno-glasn- oj tvrdnji izvora, to zato
nije udinio, jer mu je — prlli-ko- m njegove pretposlednje vi-zi- te kod kralja — ovaj obedao
da dvrsto sfoji pored njega do
krajo.
oprita, 1968.
Posledna avantura Bemta Mussolmia.
Stvarnost. Zagreb, 1965. 395 str.
Raznobojno prikazivanje ovih
dogadjaja pomodu memoara
daje nam uvid u onu veoma
slozenu i dvolicnu igru, koju je
tada vodio Viktor Emanuel
u interesu odstranjivanja Du-dea
i spasavanje svoje vlasti.
Od velike interesantnosti je
i materijal o hapsenju Musoli-nija,
o okolnostima njegovog
robovanja i o kolebanju Bado-Ij- a
u odnosu na njegovu sud-bin- u.
Drugi, uz pomod velikog
aparata objainjen dogadjaj u
knjizi jeste priprema i sprovo-djenj- e
Musolinijevog bekstva
od strane Nemaca, uz troikove
koji su podmireni krivotvorenim
funtima.
Munjevitom akcijom nemad-k- e
tajne sluzbe iz njegovog
mesta robovanja Dude je pre-bad-en
u Firerov glavni Stab u
Istodnoj Pruskoj, gde je imao
prilike da se na lieu mesta ube-d- i
o pravom karakteru Hitlero-vo- g
prijateljstva Musolinija je
ovde ved dekala njegova nova
uloga: trebao je postati "vo-dja- " "talijanske drzave", koja
se tada stvarala u Severnoj Ita-liji
pod nadzorom SS-genera- la Karfa Volfa (Karl Wolff), za-pravo
bez ikakvog samostal-no- g
delokruga i bez ikakve ta-lijanske
faSistidke drzavne mo-di.
Ovde se narodito istidu dva
Hitlerova gesta "prijateljstva":
On je — odmah posle stizanja
u njegov gjavni stab "oslobo-djeno- g"
Musolinija — naredio,
da se njegov dnevnik sa robo-vanja
fotografiSe, kako bi imao
uvid u njega, a za ditavo vreme
postojanja severnoitatijanske
faSistidke marionetske drzave
Volfu je stavljeno u zadafak,
da sistematski Salje najpoverljl-vij- e
izveStaje o Duceu.
Od 31. do 56. mozaika autor
prikazuje stanje u severoitali-jansko- j
marionetskoj drzavi. To
je zapravo ta "posljednja avan.
tura" Musolinija, o kojoj i sam
naslov knjige govori. Materi-jal,
koji se na tu drzavu (Repu-blik- a Sociale Italiana) odnosi,
bavi se upravo sa intrigama,
koje su stekle oko Dudea. Po-sebn- o
interesantan momenat
ovog dela knjige jeste sudski
posfupak protiv uhvadenih fa-Sistid- kih zaverenika i samoga
grofa Cana.
U to vreme mnogi su se du-di- li
tomu, Sto [e grof Cano, ko-ji
je u Velikom faSistidkom ve-d- u
glasao protiv Dudea i preko
toga pridoneo padu nemadki
orijentiranog talijanskog faSi-stidk- og
rezima, zatrazio pokro-viteljstv- o Hitlera i dopust da
dodje u Nemadku. Ovu njegovu
New York — Oko tri od
ukupno detiri padjenta, koja su
imala rak, osetila su
od nesnosnih bolova poSto im
je data kombinadja fenola I
glicerina putem injekcije u ner-ve.
Efikasnost ovog agensa za
umirenje bolova kod obolelih
od raka objavila je dr Rita
Goldman koja radi u
"Memorial sloan-katerin- g ken-se- r
senter" u New Yorku
Dr Jacobs ie zavi!a dopi- -
avaetura
lusoiinija t° a
molbu Hitler nije odbacio je-din- o
obzirom na njegovu zenu
Edu Musolini (Edda Mussolini),
all njemu nije oprostio do kra-ja- ,
kao Sto mu nije oprostio
ni sam Musolini. H-itler
je kategoridki odbio nego-v- u
molbu, da ide u inozemstvo.
Iz Nemadke grof Cano je do-Sa- o
u Severnu ltahu, gde su ga
uhapsili i izveli pred sud. Me-djutim,
on do posledniega nqe
preostao nadati se u svoi spas
U torn interesu "manevnrao o
i sa svojim Dnevnikom I n e
gova zena u interesu niegovog
spasavanja iSIa je do krcir : '
Joi za vreme boiayka u Hi
madkoj (Bavarskoi) pose'io e
grofa Cana bivSi ministar spol,
nih poslova Nemacke Kalton-brun- er
(Kaltenbrunner), hme
je ovaj dao naslutiti, da u n,e
govom Dnevnilcu ima ob Inog
materijala narodito u odnosu nn
lidnost ministar spol,
nih poslova Ribentropo Rib-bentro- p),
koji — ukohko bi
ovaj Dnevnik bio Jrampan
zbog iznesenih kompromitira
judih dinjenica, ne bi mogao
ostati ministar. Kaltenbruner,
koji je rodio na postizanu
pada Ribentropa, nastojao e
da dobije Dnevnik od Cana
Jedan deo je i uspeo a
drugi deo mu je bio obedan za
onda, kada bi se postiglo oslo-bodjenj- e
Cana. Nemadka tajna
sluzba je ved i pripremila bek-stvo,
kada je za celu stvar sa-zna- o
Ribentrop, te je kod H-itlera
unapred torpedirao akci-j- u.
Tako je Cano osudjen na
smrt i na njemu je izvrSena
smrtna kazna, a drugi deo
Dnevnika je njegova zena pre-ne- la
u Svicarsku.
Jedini dovek, koji je posle
propasti Kaltenbrunerove akci-j- e
joS mogao spasiti Cana, bio
je Musolini. Medjutim, ovaj to
nije hteo udiniti, delom zbog
licne mrznje, delom pak zato,
jer se nije hteo pokazati opet
"slabim" pred Firerom.
Mnogo je redi u ovoj knjizi
i o Duceovoj ljubavnici: Klari
Petadi (Claretta Petacci), a koja
je narodito u "posljednjoj
"avanruri" igrala valnu ulo-g- u,
postavSi sredstvo, preko
kojega je general Volf bio uvek
tadno obaveSten o Musolinije-vo- m
raspolozenju i stanju, pa
dak i do najintimnijih defalja.
Presudu nad Dudeom izvriili
su talijanski partizani, koji su
ga ulovili prilikom bekstva i
— izvrSili smrtnu kaznu nad
njim i Klarom — stavili tadku
iza "posljednje avanture".
dr Josip GujaS — DIuretin
sniku "Sajans dajdzesta", da
de idealni lek biti onaj koji pru-z- a
stalno, stoprocentno umire-nje
bolova i to bez ikakvih dru-gi- h
posledica. "Zadovoljni
smo", rekla je ona, "rezultati-m- a
koje smo dobili kombina-cijo- m
fenola i koja iz-gle- da
da je najidealnije sred-stvo
za smirenje bolova koje
smo do sada pronaSli.
nastavidemo rad na p.'O-nalazen- ju
tog idealnog sred-stv- a
Novi lek za umirenje bolova
kod obolelih od raka
olakSanje
Jacobs
Medjutim,
tadainjeg
dobiti,
glicerina,
Medju-tim,
Nepismeno 50
Aliir (Tanjug) — Arapski
specijalisti za opismenjavanje,
koji su odriali u Tunisu cetvrto
zasjedanje svog savjeta, odali
su posebno priznanje vladi ove
zemlje za uporni rad na opi-smenjava- nju
stanovniitva. Na
zasjedanju je iznesen podatak
da je od 100 milijuna Arapa
50 milijuna nepismeno, a od
ovih je svega 350.000 obuhva-den- o
raznim oblicima opisme-njavanj- a.
Od ovog broja u Tu-nisu
170.000 osoba pohadja
Skole za opismenjavanje, Sto
znadi da sve ostale arapske
driave zajedno jedva da daju
toliko sredstava za ove svrhe
koliko sam Tunis, dije stanov-nistv- o
broji 4 milijuna
koja
ko-ja
toga
duze
grad
koji
su i
Eyes lieva Carol Fred (21),
Brant (19), i
Eyes daje
(CB
FASHIONS A fashion house in Bulgaria is attempting
to crack European fashion and has come up with
these models for 1968. Left is a youthful dress for
of wool check cloth with stand-u- p collar, a broad
leather belt and a large pleat in front. Right is a velvet
style suit for sports with a jaunty beret and black wool
stockings to match the under trie acket. — TNS Photo
U
"Bogati stanovnici Njujor-k- a
poilnju da boluju od Cu-dnov- ate
bolesti, se mo-te
proSirlti po citavom svi-Jet- u.
UCenjacl su Je nazvall
"svjetlosnl slndrom", a uz-roC- nlk
Je tlvot na vlsim ka-tovi- ma zastakljenlh zgrada.
Simptoml su: nesvjestica,
nrprekidno osjcrianje da vas
neko pratl, de2nja da se u-vue- ete
u nekl mracan ugao
I neizbJtJna nelagodnost
prolzl Iz Sto Covjek
t radl iza modernih zldova
koji su potpuno zastakljenl.
Najnovlje 1 najskuplje gra-djevl- ne
u Njujorku su u ve-rji- ni
nebodcrl od stakla. LJu-- dl
poeinju da blvaju svjesnl
njihove nepiaktlcnostl tck
kad u njima provedu
vrljeme. Sekretarlce sele pl-sa- 5e
stolove dalje od prozo-r- a, stanarl stavljaju na pro-zor- e
velike tamne zavjese da
bi tako prikrill divan pogled
na i na mllijune sret-nljl- h
sugradjana stanu-J- u
u Jeftinijlm, all mraCnlJlm
stanovima.
"21vot iza zldova
izaziva nlz problema", ka2e
James M. Fitch, ar-hltekt- ure
Kolumbljskog unl-verzltc- ta
u Njujorku. — Ako
staklo doplre od poda do ta-vani- ce, stanari dobivaju ne-svjesti- cu, vruclna. pretjerana
svjetlost mogu, takodjer, da
izazovu nelagodna osjedanja
Ljeti ne donose olakSanje nl
Ovo stvaraoci voditelji popularnog omladinskog televizij-sko- g
programa Through the of Tomorow (Odima sutraSni-ce)- ;
s na desno: Hunter (17 god.), Harris
(Barney) Frayne Neil Andrews Wayne Thompson
(19). Odsutan je Bill Craig, star 17 godina. Program "Through
the of Tomorow" CBC televizija svake nedjelje po-sli- je
podne. CPicture Service)
milijuna Arapa
BULGARIA
the industry
two every-day
wear
military
worn
pullover
STRAH STAKLENIM ZGRADAMA
staklenih
profesor
Komentirajuci ovakvo stanje
i nedovoljno angaiiranje arap-ski- h
vlada u borbi protiv nepi-smenos- ti,
tuniski dnevnik "As
sabah" piSe: "Nepismenost se
mora promatrati u Sirem smi-sl- u.
Na primjer, politidki anal-fabetiza- m
arapskih naroda je
jedan od uzroka naSe deka-denci- je
i uspostavljanja u na-Si- m
zemljama despotskih reii-m- a.
Ekonomski analfabetizam
dini da Arapi ne znaju koristiti
svoja prirodna bogatstva i za-to
njima dominiraju drugi. So-cija- lni
analfabetizam dini da
Arapi joS iive u doba srednjeg
vijeka, Sto je uzrok podvojeno-st- i
ditave arapske zajednice".
uredjaji za Kimat:zaciju, Jer
ne mogu ukloniti djelovanje
dlrektnog zrafienja koje dje-lu- je trenutno.
Profesor Fitch Je rekao da
poznaje mnogo ljudl koji su
se usellll u skupe stanove sa
staklenlm zidovima, a zatim
se opet brzo isellll, Jer nisu
mogli da se os.obode osjeca-nj- a
da 21ve u staklenom ak-vari- ju,
pred odima svih su-sje- da, nl nesvjestice koju su
doblvali film bi se pribl!2'i:
staklenom zidu. Utvrdjeno Je
da se prilikom sjedeljki u
takvim stanovima, svi gostl
sabljaju uz naJmraCnlJi zid,
lako Je prostorija vrlo pros-tran- a,
NJuJorSki arhltektl, po pra-vil- u,
navode primjer stambe-n- e
zgrade UN. To Je vrlo lu-ksu- zna
38-katn- lca od stakla
i alumlnlja. Najjeftlnijl stan
s Jednom spavacom sobom
prodaje se za 59.000 dolara.
Pored toga, stanari moraju
da placaju mjesecno JoS 280
dolara za odrtavanje zgrade.
Stanovl lmaju prozore visoke
oko dva, a Siroke 16 metara.
"A pogledajte koliko Je za-vje- sa
preko dana navudeno".
kaze profesor Fitch. — Sta-klo
Je podelo mnogo da se ko-ri- stl
prije dvadeset godina.
A tek sada ljudl otkrlvaju
posljedlce. Ipak. zgrade od
stakla JoS se grade u Cita-vom
svijetu.
Jedan od najpoznatljlh
stambenlh arhitekata Wil-liam
Pelman Je potvrdio da
je mnogo stanara zahtijevalo
da im se vedl dio prozora
pregradl.
"Prvo misle da Je velican-sven- o
imati dojam da se njl-ho- va
dnevna soba uopde ne
zavrSava, all uorzo vedlna
zakriva vldlk zavjesama
Pretjerano mnogo stakla iza-ziva
osjecanje nesigurnosti i
gubljenja ravnoteie."
Ncki stanovnici zastaklje-nlh
zgrada, koji nisu znali i
za uzrok svoje depreslje, po-traz- ill
su pomoc psihijatara.
Oni su, uz konzultaclju arhi-tekata
pronaSli JoS jedan
slmptom — fotofobiju, Hi
strah od pretjerane svjetlo-st- l.
Nekl su, takodjer, tvrdill
da se stavljanjem zavjesa
patnje stanara ne zavrsava-J- u,
Jer im ostaje da zale Sto
daju toliki novae za vidlk u
kome posllle ne ttzivaju.
("US News and World
Report")
(3)
ZAMALO U KLOPCI
Siuca Volkov (tako se e
zvao ta sovetski obavestaac)
pokazao se kao epizoda u ko-joj
je samo za dlaku nedostaja-t- o da budem upropasten. Jed-no- g
jutra u mjesecu augustu
nisam pravo ni sjeo za svoj pi-sa- ci
stol u kancelariji koju sam
imao kao Sef IX sekcije (na taj
polozaj Philby je doSao joS
1954. godine) kad me je po-zv- ao
Sef (puk. Stewart Men-zies- ),
da mu se smjesta javim.
Kad sam uSao u njegovu
kancelariju, rekao mi je da
sjednem, a onda mi je gurnuo
pod nos nekoliko papira i re-kao
mi da ih proditam.
Na vrhu se nalazilo kratko
pi smo koje je ministarstvu
vanjskih poslova poslao iz Co-ngra- da
tadaSnji ambasador
u Turskoj, Knox Helm. U torn je
pismu Helm upozorio svoge
pretpostavljene da proditaiu
nekoliko priloga dopisu i 6a
mu onda poSalju svoje irstruk-cij- e
o tome Sto da poduzme.
Prilozi su se sastojall od neko-liko
memoranduma u kojima
se govorilo o stanovitim zbiva-njim- a
u generalnom konzulatu
i ambasadi u Carlgradu. Bili
su tu i zapisnici o nekim sa-stanci- ma
izmedju ljudi iz gene-ralno- g
konzulata i ambasade.
Iz svega toga mogla se ra-zabr- ati
slijededa prida,--
Sranoviti Konsfanfin Volkov,
vicekonzul u sovjetskom gene-ralnom
konzulatu u Carlgradu,
pnstupio je stanovitom Mr. Pa-ge,
svom kolegi i pandanu u
britanskom generalnom konzu-latu,
i zatrazio od njega azil u
Britaniji za sebe i za svoju
zenu.
Volkov je tvrdio da je vice-konzul
samo nominaino, a
da je u stvari funkcionor
NKVD-- a.
Volkov je dodao da mu se
zena nalazi u teSkoj zivdanoj
depresiji, na rubu nervnog sto-ma,
a Page je, oplsujudi ovaj
susret, dodao da ni samom
Volkovu nisu zivci bili u najbo-Ije- m
redu.
Kao podrSku svojoj molbi da
dobije azil Volkov je obedao
da de, ako njegova ponuda bu-d- e
pnhvadena, otkriti britan-sko- j
obavjeStajnoj sluzbi broj-n- e
podatke i pojedinosti o cen
trali NKVD-- a (gdje je, navod-no- ,
radio mnogo godina). Ta-kod- er
je ponudio da de izni
jeti detalje o sovjetskim obavje-Stajni- m
mrezama u inozemstvu
i o agentima koji tamo ope-riraju- .
A onda je joS dodao da, na
primjer, zna prava imena tro-jic- e
sovjetskih agenata koji ra-d- e
u Britaniji. Dvojica su u mi-nistarstvu
vanjskih poslova, a
tredi je Saf jedne kontraobavje-Stajn- e
sluzbe u Londonu.
PoSto je tako istovario spisak
svojih ponuda, Volkov je izvan-redn- o
energidno zatraiio da se
o njegovoj ponudi ne kaze ni
jedina rijed u bilo kakvom
brzojavu, upudenom u London.
To je potkrijepio tvrdnjom da
su Rusi razbili lijep broj bri-tansk-ih
kodova i Sifara.
OCAJNA SITUACIJA
Carigradska ambasada po-Stiva- la
je Volkovljev zahtjev i
poslala je u London dokumen-t- e
o ovom susretu jednim spo-rii- m
all mnogo pouzdanijlm
sredstvom: u diplomatskoj tor-b- i.
Tako je proSlo viSe od tje-da- n dana od dasa kada je Vol-kov
pristupio Pageu do trenut-k- a
kudu je sadriaj vrede pogle-da- o
u Londonu netko dovoljno
kompetentan za to.
Taj "netko" dovoljno kom-petentan
bio sam ja glavom.
Citalac sigurno nede pomisliti
da se pravim vazan, ako tvrdim
da sam doista bio i te kako
kompetentan da procjenim
vaznost i vrijednost ovog ma-terijala.
Dva sovjefska agenta u mini-starstvu
vanjskih poslova I Je-dan
agent u jednoj neimeno-van- oj
organizociji za vodjenje
kontraSpijunaJe! Merom pri-zna- fi
da sam zurio u ove pa-pir- e
neSto dule nego Sto bih
zurio da se nije o men! radik).
Trebalo mi je vremena da se
saberem.
Za to vrijeme glavom su mi
strelovito kolale misli. Odbacio
sam ideju koja mi je prva bila
pala na pamet, ideju da pred-iozi- m
Sefu oprez prema Volko-vu,
oprez potreban za sludaj
da se radi o provokadji. Takva
bi taktika s moje sfrane poka-zal- a
svoju nekorisnost ved za
kratko vrijeme, a kasnije bi me
Вш
mozdo сзк komprcmitira';,
Jedmo ' ? ccostaio з
kos' Rckio wf se kako rrn
ss i ni Ha „nrv igoz nj ne
sto od n a a v e c e vazno-st- i.
Rekao sam takodjer da mi
treba nesto malo vremena da
pronjuSim pozadinu ditavog
sludaja, ako se to pokaze mo-gudi- m,
i da onda, u svjetlosti
eventualnih novih podataka,
podnesem adekvatne preporu-ke- .
Sef se s tim slozio. Razgo-v- or
smo zavrSili s njegovom in-strukci- jom da mu se javim su-trad- an
dim dodjem u ured. A
da u medjuvremenu ditav ovaj
sludaj i papire u vezi s tim za-drii- m
za sebe i o tome nikome
ne kalem ni rijedi.
Uzeo sam papire u svoju
kancelariju, onda sam rekao
svojoj sekretarici da me nitko
ne smije uznemiravati, osim
Sefa, ako me kojim sludnjem
bude neSto trebao. Citalac de
sigurno razumjeti da mi je bilo
i te kako stale do toga da osta-ne- m
sam.
2ATEZANJE ISTRAGE
Moj zahtjev Sefu da mi da-d- e malo vremena da pokuSam
"pronjuSiti pozadinu slucaia"
bio je obidna laz. Bio sam go-tov- o
potpuno siguran u to da
o Volkovu nemamo ama baS
nikakvih podataka i da o ne-m- u
niSta ne znamo. On mi e
sam donekle pomogao kada
je, da bi povedao svoju vrijed-nost
u naSim odima, izrekao
svoje ponude tako maglovito
da nam naprosto nisu pruzale
mogudnost za bilo kakvo pro-vjeravanj- e.
S te strane mogao sam, da-kle,
biti donekle miran. Daka-k- o
samo stanovito vrijeme.
Medjutim, bilo je i te kako
mnogo razloga za duboko raz-miSljan- je.
A, i bez dubokog roz-miSljan- ja bilo mi je ved od prve
jasno da je vrijeme u svemu
tome kljudni faktor.
Zbog Volkovljeve zabrane
da se o njegovoj ponudi Lon-don
obavijesti telegrafski, ta
je stvar doSIa u moje ruke ek
deset dana nakon njegove po-nude
Pageu. Sto se mene tide
mislio sam da je njegov strah
pretjeran. Stvar je bila u tome
da su se naSe Sifre odnosno
kodovi temeljili na jednom si-ste- mu
kojemu je bitno obiljei-j- e
to da se svaka Sifra odno-sno
kod upotrijebi samo jedan
jedini puta. Ako se taj sistem
valjano i savjesno primjenjuje,
nikakvi napori protivnidkih od-gonetav- aca
i "razbijada" ko-do- vc
ne mogu mu niSta. A, na-S- a
disciplina u pogledu upotre-b- e
Sifre i kodova bila je stroga.
No, pomislio sam, ako to Vol-kov
node, ja doista nemam ni-
Sta protiv toga da se umjesto
brzih telegrafskih komunikacija
upotrebljava diplomatska vre-d- a.
"SAJNO, PHILBYr
A onda sam podeo razmiS-Ijat- i
o jednoj drugoj stvari.
Ovaj sludaj je bio tako delika-ta- n da je Sef insistirao na to-me
da ga upravo ja uzmem u
ruke. Medjutim, kada jednom
dodje u Londonu do odluke,
ditava de akcija prijedi u ruke
naSih ljudi u Carigradu. Naime,
ako se uzme u obzir sporost ko-municira-nja
u ovom sludaju
(posljedica Volkovljeva zahtje-va- ),
posve je sigurno da ja ne-d- u
modi voditi iz Londona ak-cij- u
i drzati niti u ruci, jer de
se raditi o akciji u kojoj de se
morati donositi odluke iz sata
u sat. Zakljudak: ako dopustim
da do toga dodje, ditav de mi
sludaj izmadi iz ruku. A to bi
mog!o dovesti do nepredvidje-ni- h
posljedica.
I tako, Sto sam viSe razmi-Slja- o,
to mi je postojalo jasnije
da ja moram sam otidi u Cari-gra- d.
Jedino tako drzat du kon-c- e
u rukama.
Sutrodan ujutro otiSao sam
na raport Sefu. Rekao sam mu
da mi doduSe imamo u naSim
dosjeima nekoliko Volkova, ali
do ni jedan nije naS ca rig rad-sk- i
Volkov. RekavSi to ponovio
sam glediSte da ovaj sludaj ima
gotemu potencijalnu vaznost.
PoSto sam tako u neku ruku
odsvirao uvertiru, rekao sam
Sefu da mi se nikako ne svidjo
Sto se komuniciranje s Carigra-do- m
vrSi tako sporo. Zato sam
preporudio da bi, po mom
skromnom misljenju, bilo naj-bol- je kada bi netko, tko je pot-puno
upuden u stvar, odletio u
Carigrad da na lieu mjesta pre
uzme sludaj u svoje ruke.
"Sjajno, Philby", rede Sef.
"Upravo sam to i ja zakljudio".
(Nasavif de se)