000129

OCR Text: LIST JUGOSLAVEXSKIH
God II Bro) 175
RAZNO IZ SVIJETA
Francuaki lucki radnici
n avim lukama oaim Cher-bourg- a odriali au 24-at- ni ft raj k it protests protiv
rajera koje poduzimlje vlada
da ekr&i radnicki otpor ame-rttku- m
naoruiaianju Fran-cuk- e.
Prigodom odrsavanja
koaferencije amertfkih dip-mat- a
u driavama Juine
Amerike u Ilio I)e Janeiro,
Uraail, doalo je do burnih
pretuamerickih demoeatra-eija- .
U мпнил Kio De Ja-neiro
uhapieno Je 70 lica.
Katolitki biakup i
Teakinga, Vietnam, uputio
Jo apel katolieima avoje
MakuHJe da ae prikljuee
NarodoeriobodHakeJ voj-a- ei
Vietnam. Diakup Je U-jav- io
da on ne odoferava n-da- vnu
napinu iilavu u kojoj
ae poziva katoltke u berbu
protir komuniama.
U Sovjetakom Saveau
ove Rodine liRradit ce ee 19
vdikih aportakih aUdiuma,
vclikl broj aporUkih palaca
i kupaliita. Najveci stadium
izgradit Л e u I.enjingra-du- ,
koji ce imatl 76.000 aje-dal- a.
O U opiim Uborima u
mjeatu Mouhet, u Kronen-ko- j,
odrianim 19 raarta, ko-muni- ati
au dobill avih 13
mjreta u gradkoJ upravi,
dok au u liborima 1947 do-bi- ll
samo G mjesta.
Poelije bijega ix Saigo-n- a
(u Vietnamu) americkl
ratni brodovl au se uputill u
Ilangkok, Thailand (Slam),
all tamoinja Itampa pife da
bl obzirom na dogadjaje U
Salgonu bilo bolje da ne do-laz- e.
Holandija je priznala
Kincaku narodnu republiku.
KomunUtlcka partija
like Ilrltanije uputila je
apel britanxklm tranaport-ni- m
I luckim radnicima da
odbiju ukrcavall oruije i
ralni mat-rij- al za Malaju.
U IWgifl au bHe le-WHmatr-actJe
protiv novratka
kralja 1ropofda, koji je pro-M- e
rata saradjtvao a nje-нмШ- т
okupatorima.
C Amerirki alatenaki kon-frr- w
HMitio je piam© E#n-ralao- m
sekretaru UW nje-pi- k
Naeija Liu, poduplru njv rtJdlK vrie-nj-e
Ira i priananie hhe-- k
narwdne rep".
rVl-ral- no vij- - kristo--
vA etkava u SAD, oJ , pmktavlja W mllioa mm-rMk- ih
proteatanaU Bearato
j vjarnika da se snt. a и Htkad м upotrtM hklro- -
bomba.
i)r. O.O. Jene, btUu'
-- k Bfwjak, kJi J iwdj--та- о
u prailj+fiju atm4
bembe. odbio j И ra41 na prtjjn М4ИГи bl4 Trr drafft MriU m
омкШ ртЦ IhUmi
i ak4( atwMUff nasja.
C U Bugarakoj aa i—SJi-- м searTes tracMata, JM
m rrUH MJMMtta aa Vatt-)r- a MUelK
C Ive4aki mini-t- ar vaaj-aU-a
i-aat-ova
Ovatoa Ua#e
Js lajavio 4a §ли1акава-ajarav- a
ea naatavi msiU--ваф- м
Kratral-Me- ti ш --
aa aa taker mira 1 rata. IW
м-мк-от MctttnUaoatl ire4-- U
vta-l- a mrfltrtva атаји м
im-rijaiiatM- of-i ia- -
koka MMrataa- - e--
taetoa-- r Mrajka u It44Jt W-- 1 It dhapea ?jWD Uca. Ke-ттТЈт- ЛЏ 1XaU j
kaaaa da De Oa+porUa-r- a
▼ИИИав ИЧЈ ИВ awWM аав
taattaaa fl-aj- aal sPmi fnvajumMЛпeааnл a1MПЈiaЧWгТfLвтiaтaпxеMјк
C Odfeer vanjakth peatava
amerifk taatapaielte k4e
je prp#r-ri- -t d jedaa rr4i- -
та-а--ма-Д- ј еавтмтеЈцaaаj--L-тB п а&шaw aadae Krroa fo Marfcalora
ItaMja i Taraka ma pat
piaale vg' prijaMi-tva- .
Te srijateUeiraiij Je
рвТШажив 9Л #гИ1агТаИЧЧ ЈчШ"
ea-aaatfea-aaA
ei ШааНавваа ад-в-Ј- ш
kaje tretiaj paaNHU ka
rata baaa prtHhr 8MR-I- .
Od 84 aeatie ke w e
ИввтежваИ 1та% 1Г1 ИгоТвЧгежЛаШ Mtattka aeraptaaa kjt tm
iffl prtwi jsfti ОД pc рфлл&т
в Љ je tatraHfo da tm a
daiT-- si da ae poTrate natraf
м Ceheataraelce.
! Л1 JWBeCTrt'-- i 9-S-Q
Jap M
вмр kriWP dwvfii bvrvn
▼WavMli ilwAtfmtt
kafl aa MN aatehwl da
ka" H rtllake.
DEMOKRATSKIII DOSELJENIKA U
Toronto, Ont.. Americka okupacja
Alberte
GRADI SE VELIKI VOJNI AERODROM, ARSENAL,
LABORATORIJ BAKTERIJA I OTROVA
Edmonton, Alta. — U svom lzvjeitaju na provinajalno)
Iconvend ji Rodnidke progresivne partije, provinajski partijski
lider Ben Swankey je opiirno govorio o pretvaranju Alberte
u amenfku bazu za napadaj protiv Sovjetskog. Saveza
Svjetski kongres osudio
pripreme za bakteri- -'
olosko ratovanje
Stockholm. — IMrgati iz raz-ni- h
zrmalja prinutni na zanjeda-nj- u
Svjetkojr komiteta копкгека
prUtaliea mira primili au aa veil-ki- m
tRraianjem vijrat o pripre-mam- a
za bakterioloko ratoranje
u Kanadi. VI jot je proMtao Dr.
Kndicott, prrdnjednik Kanadnkofc
kongrraa mira, koji je prinutan
ajednlri. Svjrtaki Lomitrt Je osu-dio
kanadftke pripreme. O tome au
odmah izvjeSlene mirorne organ!
zarije u atlm zemljama u atljftu.
SrjeUki komitct kongreaa prl-alali- ca
mira je zakljuHo da ae
drug! arjeUki kongrea odrli u HI-m- u
15 otkobra.
Jedan od najvainijih gotora na
ajednici SvjrUkog komiteta bio je
go or LouU Salllant-a- , generalnog
aekretara Svjetoke frderacije Ired-unlj- a.
On je rekao da u borbi za
ocutanje mira propaganda nije
dola, ec au potrebne proturatne
akrlje. V tome trrba da prrdnjafi
radnifka klaa. U avim trornira
ma I urt'dima potrebno je organ!-zova- ll komitrte za obranu mira.
Mine -- Mill unija prikljucena
Svjetskoj federaciji
Poslije iskljucenja International Union of Mine, Mill and
Smelter Workers iz CIO i Kanadskog kongresa rada (CCL).
agenti reakcionarnih vodja CIO i CCL pokuedlt su unijeti za
bunu medju ctanstvom pricama da je njihova unija osamlje-n- a
i da zbog toga nee biti moguoa da provodi uapfeinu bor-b- u ш zaititu njihovih totteresa. S tim oraumentosn naroflto
su se гсшпеооЦ u Sudbury.
Medjutim MmavMiU unija
nije oeamljena. Ona ima pot
poru brojnih drugih unija, ko-je
ne odbbravaju cjepofku po-Uti- ku
reatoc-narn- ih vodja QO
i CCL U proflom broju "fedln
stva" zabiljeteno je nekoUko
primjera takve potpore Na
drugom mjestu, Mine-Mi- ll uni-ja
je postaia dio veUkog s-rjet--
skog
tredunifmkog pokreta.
Prema vijesttmg b Parisa,
Mlne-М-Ш unija ) primljena u
Metaleko-inftnjersk- u sekciju
Medjunarodne federaci)e tred-unlj- a
Ona se povezala sa
mocnim sindikalnim pokretom
svljeta koji broj 70 mihona 61a- -
radnika 1 ascMe
UE.
Ugovor obuhvaca tvomtos
Gajnerat Etactric u Toraatu i
н паааао je ypoast-n- o
5 500 radnika.
radnia u
torontovskim tvorna-дв--д Ge-neral
dabik su seaa-ruen- je
radnog vrssssna sa U
na 42 radna sota tjedno a
im ostaje Ma, a radnid u
tvomid uPMerboro ssnanjenje
sa 45 saa коМго rode
43 To
Bodntoa 4.77% u
obashicaja.
Dobhreoe su I drug pofeoij-hc- m.
od kojih je msjvaiaija ve-c-a
stgurnost na poeiu puts
cvriceg ајтиа
tokoder
da ne ntase
ubrsavoti rod (speedup).
UMNeen je takodfw I
TLar d— Мтг 30 !950
Glavna tadka vojnih pripre-m- a
u Alberti je Edmonton,
gc) se u njrjvecoj gra-d- i
novi oerodrom xa koji
se rorfuna da 6 biti drugi naj-vec- H
1 nojmodernijt oerodrom
na ameri&om kontinentu.
Grodi м takodjer i orijaiki or-en- al.
Samo aa stomove oeob
lja tog areenala biti ee utro-fen-o
$4,500.000. Edmonton ta-kodjer
iluii za enabdjevanje
avih ameridkih vojnih bata u
ievernim krajevima Kanade i
Akki.
Swankey je rekao da po-stavlja- nj
uljevnih i
cijevl iz Edmontona u SAD
ima poeluiiti aa vojne svrhe
Jedna od tih djevi ima wvr-ii- t
u Superioru, drlava Wis-consin.
Gxi Edmontona do Pa-cifi-ka
ima biti poetavljena ci-je- v
sa ulje i poeebna djev 2a
prirodni plin. Poetcrvljanje cije-- vi
do Suporiora koitat ce 90
miliona doktra. St. Laurentova
vkida je pristakt na to
brojnih protests i zahtjeva
da djev aavrU u Fort WiHia-mu- .
kako bi se ulje moglo pre-radjiv- ati
u Kanadi
IMfU,
Prtmanje Mine-M-ill unije u
Meounarodnu federodju bed
unija potvrdlo je Henry four-dat- a,
sekretar Metoisko-infi-njersk- e
sekdje Federacije i
sekretar irancuske rederacije
metalskih radnika.
U svom pismu vodetvu Mlne-Mi- U
unite IcAirdoin kale: "Mi
tnaaet&o da se vi BMrate bo
rW protiv etonoiritih reakcio-narnih
radniflclh vodja koji iz
davaju stvar radnika. Zbog
toga mi joi vile djenlmo voJu
odvainost i vrijednosi zaclanji-vanja.- "
ОП ОПЕО- -
IS s рпе Me-- sl
ka W za ao
dtnu dana.
ПшнатпИп ie kela пгМШопп
da obnovi ugovor sa UE na
kon neuapjetih pokusoja
Carev-ev-e nternaao-naln- e
untte" da na svoju stra-n- u
dabQu rodnike u tvorntd u
UCje po--
bjedu u sporu sa
Bectrtc Co. Aje se
nalaseu Biockvtie i
Г аа tt i i i 1 N. toiamif-jna-e caapaenn gru--
pica u ttm totnicoaiia k
лра ym шкоп1ша oa ocMMiinri
predaiu untjeke cfanarme UE.
oil bajecl se da ce proa
na iea nacan kao General
Pobjeda UE u sporu sa General Electric
Posltje devet miesecnog pregovoiouja issaau ша)је etec-tricarsk- ih
(United BeeMeal) General Co.
sokljuoen je novi У.с4е1ИиМ ugovor. Zojkh-A- -) uoovoro pred
stovba veUbi pobfe-d-u za
г-аче-
гоого,
Ovuu ugovorom
Electric
pio-c-a
tjedno.
predasavita
za
s-antor- tteta.
Ugovor praio goran-ctj- u
kosapanija
tajnoeti
vojni
plinskih
uapr-k- ot
age-na- ta
KANADI
Vol П No 175.
Swankey ) govorio o pro
lazu ameriftih vojnih jedinioa
kroz kanadski t-erit-orij
na pu-t- u
za Alasku. Medavno su odr-fa- ni
veliki manevri pod tone
notn "Operation Sweetbriar",
u koj ima su ucestvovale i ka-node- ke
jedinice pod koman-do- m
amerifkih ohcira, dok su
kanadski oficiri bill kao "po-smatrac- i".
U Alberti se takodjer podiie
orijaiki laborolorij svakovrs-ni- h
otrovnlh bakterija za upo-treb- u
u ratu. Laboritorij se na-la- zi
u mjestu Suffield i kafe se
da ce biti najveci svoje vrste
na ameridlkom kontinentu
sa
Prema vijestima i
Trsta. Titova vlada nastojl da postigne sporazum
i sa Italijom Trsta.
Za sporatum izmedju Beo-grada
i Atene zautimlje se
ameritki ambaeador u Beo
gradu George V. Allen. Allen
je ovih bio na "privat
noj posjetl" u Ateni, gdje je
rasgovorao sa grckim minis-tro-m
vanjskih postova Pipine-liso- m.
Poejeiio je takodjer i
kralja Paula. Prije odlaaka iz
Beograda All je moo kon-{erend- ju
sa TltocR.
GMka Hampa je posvetila
veliku pcrlnju AUenovu posje
tu, isticuci da je on "veoma
pogodan" posrednik ismedju
Grcke 1 lugosiavije. Ta itam-pa
dalje ncajtalava da je spo-rasu- m
moauc "oko obe siran-k- e
uftne koncesije". s
Titov organ "Borba" oonosi
ДшнА u know kaie da je
soaaenja arflat vtooa reokd-onarn- a
i da ne mole doprinje-- ti
ucVrlcenju mira na Buikanu.
Na drugoj stranl floiiBi. josno
pokaxuje da Titova vlada ie--
sporazum sa Gtckocn.
U nedjelju 26 marta u Jugo-slavi- ji
su odiiam 'izbori ' za
"narodnu skupitmu Do da-na- s
(29 marta) nisu objavlieni
potpuni retultati Javljeno )e
samo da je Tito dobio nod-mafn- u
vednu gfczeova u cetl-r- i
idaoma okruga je on
kondldhao (Drvar. Titovo Uii
co. Split ti Tltoarad). Zattm je
da je u Beogrodu za
933%. Saratovu 99.3% Kale
se da da je najmanji
a titovce u
hbori su ourfcini pod uJo--
Iiiiakog terora. U zatvo-- l
ktWMjeiitooctont toaoii
nalaci se 100.000 komunis
ta i rodoljttba, a puKino je na
slobodu mHade eetntka i uesa-l- a
i povTooeno ba pravo gta-sa- .
Na izborima je astvoreno
potpuno jedinstvo tsmedfu Ti
tova tkmn i osatoka starih
resnoa. Veakl broj predetovni- -
ka starih burioaskih partija
етпакмао m na snnenoi ns--
n I oko je ШИГП1 kon
guoavao
ijieci- n'c. at sr аrмoвoАnвaжc!!i sMokZa&iaZwno aim or-zezaU- C
piedaki je sov ubra-n- i
novae untti To znafi da pri-zna- je
UE kao predstavmka
radnika u svojim tvorntogma
Hajka protiv SIaverta
u Windsoru
ZLOGLASNI HARRISON NASTOJI DA NAIIUSKA
OSTALE KANADJANE PROTIV SLAVENA
U "Windsor Star-- u od 7 marta objavljen je clanak od ne-govo- g
statnog kolumniste R.M. Harisona u kojem je izlivena гкгј-ve- oa
mrinja protiv napredmh Slovene u Windsoru. On je
prvo napoo Svesiovenski odbor zbog svoje aktivnosti za mir,
pa onda Ruski narodni dom i Ukrajinski radnicli dom. Po-red
Slovena napoo je i nopredne Madjore i njihov dom. Sve
je to obojadisoo u crvenilu u koje donas krupna itampa bo
jacks svakog pojedmoa, svaku organixodju ill parriju koje se
izjosne za bolje fivotne uslove radnog naroda, protiv bes
poslloe, koji se izjave za mir a protiv rata
Titovo pogadjanje
Grcima, Talijanima
ucestalim iz Beograda, Atene, Rima
sa grkim
monarhofaeistima u pogledu
dana
to
gdje
rzabda
U svom histericnom napadu
na nopredne Slovene, Hori- -
son nostoji da ixazove mrinju
tod drugih grodjana i, mof- -
ckr, eventualno, Hziclci napad
na nopredne Slovene, njihove
organixocije i domove. On u
vezi toga u samom pocetku
svoga napada kaze sledece
"Cudi mo kada ce se
Windsor probuditi. Cudi mo
kada co se Kanada probudi
tL Mere poduzcte za odbra- -
nu protiv sovjetskog napada
na Kanadu dobivaju krup
ne novinske naslove. ZaSto
se ne daju krupni novinski
naslov! ita so radi na Drou
Hard Road-- u — gdo Sovjcti
Ima takodjer nekoliko vijes
tl o pregovorima Tita sa De
Gasperijem u pogledu Trsta.
Jedna vijest iz Beograda ka-fe
da je Tito ponudk) Italijl da
se zakljuci sporazum na baii
sadasnjih okupacionih zona,
t.j. da zona "A" pripadne
Italiji. a zona "B" Jugosiaviji.
Medjutim predstavnlk talijan-sk- e
vlode portce da je Jugosta
vifa podnijeki bilo kakve prl-jedt- og
Italiji.
Potnati dopisnik "New York
Timeea" C.L Sulzberger javlja
iz Aleksondrije, Egipot, da mu
j blrll rdbanski kralj Zogu
soopcto da je Italija predkAla
Titovo) vlodi da Joj prepusti
Tret t. j. obe zone, a Itoltja da
ce lugoaJaviji dotvobti "slobod-n- e
ruke u Albaniji".
Nemoguce { red koiiko su
tacne sve ove vijesti, ali se si
gurno mote zakljuciti da po-sloj- e
neki pregovori i pogodja-nj- a
i da isttma komuje Wash-ingio- n.
visnih" kandidata, istih nije
bilo Reakcija je lednoglasno
poduprla Titov refim Opozid-j- u
su dali samo svijesni radni-- d
i patrioti, mtemadonalieti,
koiiko im je to bilo moguoe ob-ziro- m
na teror
Тгшпи popuslili zivci?
Pronose se vijaeti da su
predsjedniku Trumanu popu-h- li
fivd i da je to raslog ito je
oasao na аопоауевш оишаг и
Ftertdu.
Kubanski 1м "Hoy
o tome opmrar
vamngasnskog dbpmntka. koji
kale da je u Wash-inoto- n
opoe posnoto da
je Truman otHao na odmor po
natoou svojih ltjet!iiika, koji
osuiljno boje zanjegovo zdrav- -
Dopisnik "Hova" kale da je
Trumanova rasdiaisnoet po--
Jtodnjm mjesed poetoia joko
upadUtva. Toko na
kod je dobio vtiest da je pot-pkv- m
sovjetsko-ktnee- ki ugovor.
Truman je too da "dere pa-pt- r,
boos ttntarnice i raoi is-ra- se
koji se radi ptMojnosti u
stamp! ne mogu dtirott
Dopisnik "Hoya" tvrdi da je
amerifta itranpu domia nare-dten-je
da ne pile inlta o sto-nju
Trumanova sdravlja
Jugoslavenski „lzbori,,
pilpremaju sabotaiu u svim
fabrikama u ovom gradu
kada Joe (Staljin) dune u
lovacki rog".
On dalje govon kako se do- -
zvoljava da kraljevska poita
pod dridvnim znokom raznosi
pisma i drkulore za saxi Sve
slavenske konierendje (odrza
ne 19 marta — napomena do
pisnika); kako su RCMP "vesa- -
ne ruke sa danainjom slepom
pohtikom vlode", koja toboie
ignoriie "opasnost" od na--
prednih Slovena, pa veli
'. . . Pripreme za rninira- -
njo naiih automobilskih fa
brika u slucaju Treceg svet
skog rata su u toku. KonJercn
cija IzvrJnog odbora Sve--
slovcnskog saveza Jo truba
za pczivanje na sastanak
revoludonara u Ruskom na
rodnom domu na 1220 Drou
illard Rd.. u nedclju 19 mar-t- a.
Za laliti Je da so takvo
akcijo nemogu sprcciti".
Iz gornjih dtata se vidi ka-ko
iz Harisonovog clanka kip- -
ti reakdonarna i iovinlstklka
mrinja protiv Slovena. Heka
niko ne pomisli da je ovaj na
pad Harisona uperen samo
protiv naprednih Slovena, pro-tiv
komunista. Takvo mMUjenje
ne bi bilo ispravno. On je
uperen ne samo protiv Slove-ne,
vec protiv sveg tronoro
djenog naroda u Kanadi. Ta
kav stay protiv Slovena i stra-norodjen- og
naroda u Kanadi,
nije samo "genijalnost" Hari-sona,
to je opita politika ka-nadskog
i americkog krupnog
kopitola protiv rodnicke klaee
1 protiv progresivnog konad
skog naroda u орЛе. To je ce-paclta
politika protiv rodnic-Id- h
unija; to je politika slob-ljen-ja radnia kkms u borbi
a mir, u borbi za boiji fivot.
Napad Harisona na Slovene
je delo ratnohuikaclce poUtike
angloamericltih imperijaliela
da unesu zabunu ) mrinju me-dju
narodom, jer ratna kam-panj- a
je uperena bai protiv
stovertsxin патоаи t naroaa
novih demokratija u Evropi.
Ona je uperena protiv Sovjet-skog
Saveza, Poljske, Cehoslo-vaclt- e,
Bugarske i drugih. Upe-rena
je protiv Madjarske, Ru-muni- je.
Kine. Zbog toga se u
Harisonovom napadu takodje
~-Д-Р- 1 4kfuil№ ЈШМЈ Л
in i УгГпгШћММШпТГтг iirfj i Л
pominje i madjorsku Of#om-zodj- u
i njihov Dom.
Ovo nije Horisonov prvi na-pad
na Slovene i na organi-zadj- e
stranorodjenog naroda,
a nece biti ni poslednji. Njegov
napad na Slovene i na drugi
stranorodjeni narod treba da
bude truba za poziv na okup
svih Slovena da jedmsrveno i
zajednicki sa ostalim napred-ni- m
i miroijubivim snagama
kanadskog naroda povedu
borbu za svoja detnokrotska
prava, borbu za mir i sretniji
iivot naroda uopite.
Harison u svom napadoc-ko- m
clanku pomlrj kako se
u ruskim, ukrajbiskim, madjar-ski- m
radnickim domovima de-si- o
"pijanfi" i u "pijonom '
stonju se ljudima govori o
"marksismu". Govori kako se
na prozorima, na dovima tih
domova uvek mogu videti pla-ka- ti
za pozivanje na mitinge
gde govore istaknuti komunis-t- i
itd Nije moaoo a da ne
prizna da su domovi svakom
prilikom kada se odrfaju ban-ket- i,
svatovi ili slidno priredbe
dobivali zakonite doevole od
provindjalnih vlaati. Ljuti se
protiv isdavanja tih docvota
naprednim organizadjama, a
da se toboie neda nekim "des-nicarski- m"
organizadjaraa.
Mofda je Mr. Harisonu krivo
Jto kod "levicara" ne doktzi
da i njemu pruie po koju ca
lieu "marksiima", pa je vero-vatn- o
zbog toga ljut no samo
protiv naprednih slovenekih
organisadja, vec i na provin-djoln- e
vknti.
Da 11 je Mr. Harison rekao
sve ita je video na proserima
i na zidovima tih radnicklh do-mova?
Ne. On nije sve rekao.
On je sakrio neke "plakate"
od citaoca njegovih clanaka u
"Staru". Ski j on sakrio od
svojih citajaca? Sakrio j pla-kai- e
koje je isdoo Crveni Krst,
oko se ne vara, 1945 godine.
No tim plakatima Kanadskog
Crvenog Krsta stoje imena Iju- -
1 di, clanova slovenskih organi--
zacrja i njihovih domova, koji
su davali po 10 i 12 puta svo-ju
krv za vreme Drugog svet-sko- g
rata. Davali su svoju krv
ranjenim konadskim vojnid-m- a
Iz tih domova je ottlao
oooor osWraaodaJ) jaASkkadAHAiM-- i u %жм a-nad- sku
armiju,- - oni su biti cen-ta- r
slovenskih oiacadjactia i
nose u ratu protiv Hitlera Mu
olinija i fapana Dakle, Mr.
Harison jo sakrio ove cinjeni-a- s
pred svojim fltaocima. On
je bio svestan da bi isnaisojem
ovih dnjenica, potucto obratne
rezultate kod svojih citatoca.
(Prene na streni 3)
Bank of Montreal prima prelplale na
Tilovski list u engleskom jeziku
i
Za tirenje titomke propagande u raglr+ko goToreelm
zemljama atijeta lull lit MJugolar rortnlghtlM, Sud-- Л po
Torontu, u Kanadu dolazi prilifan broj log li-t- a. Aalje ae be
pla (no, kao i o-ta- la tltoTtka atampa. Primaoei u Toronto za
koje mi znademo nlu ae ni preplatlli niti au laa--t traiili, nego
au mnogo iznenadjeni da im ae Xalje.
U po-ljed-nje
vrijeme titomki agenti na otom kontinenta
poduzrli au mjere da jot tlSe prolire taj li-- t. Tako je potnati
reakcionarni li- -t filobe and Mail" ovih dana (21 marta) ob-jav- io
ogla kojim ae trail pretplatnike I prrprodavate u Ka-nadi
za "Yugoslav Fortnightly".
V nijno-ljt- m broju "Yugo-li- v Forthntghtly" na pr-- aj
otranki objavljena je vijeat o ardatnom doeku amerUkog am-baaado- ra
n Iteogradu, George V. Aliens, zajedno a njegovom
likom, a na aamom trhu atranlce nalaze ae Inntruktlje na koji
natin fitaoei mogu da ae pret plate.
Tako iitaorl a Kanadi trebaju da poSalja pretplatu na
Hank of Montreal, Montreal, a titaoci n SAD lto na Rank af
Montreal u Ne-- r Yorka. Citaoei u F-ngle-koJ
mogu ae pret
platitl preko Barclay'a Dank Midland Rank.
Onrui ae na to kanad-k- l radnUki lit "Canadian Tribune"
veli I
".Mele li netka zami-li- ti jedna kanadka banka da prima
pretplate za nekl pregreaivnl Iit iz Sovjetakog Saveza 111 bH#
koje narodne d-molr- acije?"