| Note |
OCR Text: pf
HRONIKA
naseg vremena
MEKSIKANSKI ODOOVOR KUZNJECOVU
UsNfed loiih poitonskih veza (hvala budi gospodinu
KieransuB "HRONIKA" гЦ itigla no угЦете za pro!
broj, a nekl dljeiovi su zastarjeM za ovaj pa smo ih
ispustW. — Ured.
Mi no viie puta nopominjalt kako te proilogodini pom
"..' e u CehotlovolkO bo teiko rak-ron- o to zopodni imo-- z гп. koju en nijt mogoo da prtioli toko loko We .
- -- 30 pre toga dogodjaja tamo no metec dona orga- - zc . ,
., j - ia da opteni tvet i da impreiioniro ' zopiaii 'odne "a.e
. -- oilooftoj, po do podfu to гвоксцот Nisu se so~-- o
- i kotmonoti podigli no mttte, nego te р-еч-
еа' ',: I {no podigoo i no lt da И vrfc oko zemle i da s.c a
a 1 tamo gde mu p izgledalo dc ,e potle Cehos oace
a zam nautpeinie godjat'. a to ie Bukureit, dok ie
g'- - =sko propaganda kroz itompu nooata takvu d'eku
Z-jpa- du, kojo ie nt( zopamtila ni protte godine A ito
" '. o ointereiantnie, — to i da i to zopodna propaganda
' a-j- "j no tcenu izvela t (ednog rutkog pttco, do jot pomogne
„ .se-- u no tamo Cehotlovotte i njtnt tlobode, ntgo i u
.i- - --, rtfegove rodfone otodibint. a to r Kuznjteov, zbog
сз'ј p zopodna propogondo poeelo da likuf, koo do je
.ec prevmula fttovu Rutiu, a a njom i CohotlovoBtu i tve
,o elitti&e zemie. O torn koraku Kuznjecova do te (tavi
. sJwfbu noprijottljo voi# otaibme mnogo м pitol© i u
,: Witrfiktm i u drugim zemljoma, i da im direktno pomoie
a a rule. All norreiu lekatu ofctoo е Kuznjecovu piioc koji
r ni iz hmt ni iz oci(olittft.ih zomoljo, ntgo profaor
l tiMo u Mektiku, o ito ( novofnit, koji nij ni ko
" 10. Clonok it objavio u pontkom "le Mondeu '.
U uvodnim dtiovima tvogo ilonka, pttoc govori vile o
n-j- n tlucbu Kuznjecova, koji it monjt-vii- t poznot cVtootima,
r, j л petit toga torn pito: "Ono ito u tomt ivemu nitom
--.g- oo do rozumtm, veh on, to jt tvet o komt it Kuznjecov
-- j jo da 6t go nofi no Zapodu. On it, no primer, rtkoo da
"t do vidi nijtdnog tovitttkog funkciontra tvt dok Soviet-s'
Savtz ne da punu ilobodu Cehoilovaikoj i dok iz njt nt
r,.j& ivt tvoft voint snoge. Mogu li z toga zakljuftti, pita
-- ' ooet pitoc flanka, da on take ito noft itltti da vidi mjed- -
og imtftikog funkciontra vt dok Stdinjene Driave ne po
. j... ooltdntg voimko iz Vifttnama, koo i nphov poilednji
pew btftt" iz Latintkt Amtrike? Nect h it on uto toko
sjvetti to itdnim problemom lovetti, oko pruii ruku ntkome
--
-, i tngitikih funkciontra koi %u it pokazali tolarontni prtma
J Jno-Afnc1c- O Unii i Xodtzii, gdt it ludi trttiraju koo itoko
aao Ho mi crnt boje, i gdt in ubijaiu ako ito bilo pokuioju
da wiint zo ivoju ilobodu? I ito da it koft o pomoii, koiu
Vtiika iritonifo dap Niogan, da bi odbromlo koli2me nafte
kojimo podmtrute, 2imt indirektno doprtnoti trogtdii Biafre,
gdt dtco umiru od gladi ttotinoma i hilodoma, oko te to
mole vtrovott prtdiedniku mtdunarodnog Crvtnog krsta?
"Ito ct 6niti Kuznjecov koo poittn iovek, pita it opet
pfcoc togo flonka, kad it wca to irtuociom Lotinike Amtnke,
fcoja i tavlena litem pod konomiku i politiiku vlatt Sje-dtofrn- lh
Amtncih Oriova, i kojo te bori protiv nph? ito ce
n radJH kodo м twoii м tironiom koto davi coveka, kojo
fS boos no mukt. kojo go umitova duhovno motenjalno,
kofo go obija i kojo ie, noialoit, lin xopodnom otmoiferom,
9 do nt govorimo o onomt ito te deiavo no drugim mtttima ?
rNtoc toga itenko iznoti dotta razmh argumtnata, pa
njt uporedjenie to ontm ito te ia pucimo deiavo u driavo
- i lotinike Amtrike. "Mi drugi piKi Latintke Amtrik, vli
v S3, poznatemo probltmt u pogttdu izlogonja neriih idtja
o' ia kod one tmetajw nolim vtodomo. To it ono ito м dotilo
A-!'- tlu Kuznjecovw: on t iipovtdoo idtt koje it tukoblio-- .
i sa njegovom vlodom i kott tu prouzrokovalt njegov ilu- -
'- - A: sitwociia niit nimolo drukciio ni no Zapodu. U
giedj Froncuika, fngwtka, tvaicartka, koo i druge ztmlit
-- oe sj primtr onoga ito it zoitto odratovo ivugdt, a nt
. - ealno ottalog zapodnog ivtto Tu ne treba zobo--
- Grfku
Al prkoi vskocq te nphovt trtuacit, puci iz Lotinike
" .e msu s --lo prelaze "gvozdenu zavttu '. Mnogi od
- io viie vt e da se odreknu tlove, kOu denon to pre- -
l .a" e no - _gj stranu. Oni imou problema, teikoca,
" samrtnih ' ,-
-a kadkado
ie poitav
poznoiu ali oni ottajj
Moida oni nemaiu
. ji Anatok -- z"ecova, je it imoti pa noputtiti
ie- - de'e. o-M- . auci ih bez atofiito, btz otodlbine i btz
leoe tuacife, - - ie Kuzntov imoo. Uittmi, Kuznjecov je
--iapjs'0 iednu -- tcb'j stuociu On ima tve ionte da dobit
bo na Zapo u Ud'zo niego.e knjige 6 м predovoN no
Hi 13 y Sieo e- - "i D'lavo- - a
Ho ,du nopro. edan film c
e siaina .e D'sac u ii j"
'
.-
-l On znao oi p e
' o dIiv -- o-d vode, d- - tr
sc nie r : o i$ilen do '
ja zbeg earu teiku :
:s ez O'igov: kome te % .
i zatvor.
2 torn livot.
treba
s
j
:
Ako ztti, on molt da u
svom ttvotu. Nitgevo OuOu- -
i , puna poitovanjo, triumfo
"tgo it odluc'to do. koo ¥o
pobegoo a Sovjetikog So- -
ni, ftr ft trecom po nega
бМоои . A endo dotozi onai
itMO ft siven u шптко)
A~" ic i biti s-- a an koo p ~ komunnta lamo zato ito te
c--
.o. -- i,gne p -- ' svake neprovde, pa i ondo kodo te ne
s -- ie st nomm - A ono ito ie okrytno to ft biti protiv
-- . " o'h koi i - c o -- i same do'iv on cift naputtonje
.: e zmle i " ""ig a 5 a, c- - --" novco i ortol
0 --n navodimo nt treba nikokvog dalteg komentara
V a": Kmiecov da napwtti otodlb nu, da kntikuie ito mu
Ш ne 4- - i a a'i $e nie seo puitit t n-c- tit перпјвЦв кз,
rwle Ntfjc - o'ciib nv sac a' s :. ; stem, Jtr Ie preloti u
tatfefv 9Це :- - e- - ze~ e
Rim Vedfa Ivanov
e?e-- .- г '? — ST3ANA л
HO SI MIN: ONAJ KOJI ZRACI
Smrt Ho Si Мша tetak rubitak za vijetnamaki nerod. Ali en
.ima doita poobmh oda koji ce %--
д oditi u borbi do pobjede.
Na ovaj ilici vKiimo ("et%onru ud njih koj e spominju kao kandidati
as predijedn ka ITiokratske Repubhkf Vijetnam, premijer Vam
Van Don? (jfor, lijevoi (--n-eralni
krtar Komunintiike partij I Duan ртк'Лп k N'anxinf -- kup-' ne Truonjf f n (dolj hjevo)
i mm -- idr rj i gtreul NjfJ r Iiap
(TTS foto)
Obaveza pred grobom
Mancheiter, N H — Tragi
{nim dogadjajima u Vijetnamu
ovih je dana dodan i dogadjaj,
koji je 21-godii- nju Brendu Ge-ne- tt
uiinio udovitom i 14
mjeseJno dijete liiio oca
Richard E Genett poginuo
je 26. ougusta u grupi vojnika
c"iji je trok naiiao ra minu $je
verno od Sajgona Vojne vlasti
tu hljele Richarda pokopati uz
vojnu pofait — muzikom, go
vorom i poloienom zaitavom
na koviegu, ali je Brenda to
odbila. Svijett joj nije mogla
dozvoliti do onaj itti mililari
zam koji mu je oduzeo livot
prati njezinog tupruga i u
grob. Pokop je uredila soma
na tkroman i obifon nafin
kroz crkvu u kojoj tu se vjen
{ali. Ni Richard nebi htjeo
SOCIJALIZAM JEDINI INDIJI,
KA2E INDIRA GANDI
New Delhi (Tonug) — So-ciohzo- m
e nojbrii put za o-ttvore- nje
ciliova koie tme po-ttav- ili
— izjoviki ft Indira
Gandi no mitingu u Now Del-hij- u,
obrocajui te preditovnl-cim- o
rozWitih tlojeva ttanov-niitv- a
koji tu doili da joj izro-z- e
podriku za odlucan kurt
koi (в njena vlada uztla u
tprovodjtnju ntodlolnih tko-nomtk- ih
i druitvenih reform! u
zemlji. Indira je kao gbvnt cl
rozvoja navtlo hkvidaci-j- u
bede, podisonje potloienih
tloieva noroda i razvoj zootta-li- h
podruita.
Socializam je jedini put ko-- i
molt doneti blogostanje i
trecu za milione ljudi koji pott
— rekla jt Indira Gandi, pozi-vau- 6
narod no punu podriku
i aktivnost u borbi za oitvon-voni- e
cilieva Vo i s potlednph
nedel.a dob ' olefc sc o--,- ). do
drukJije — rekla je Brenda.
— Nagovarala tarn ga da
ne ide u Vijetnam. Htjela torn
radje da ga qledam u zatvoru,
nego u m'tvatkom sanduku. I,
eto, dogodilo se ono {eg a tarn
se najviie bojala — ovim je
rijefima Brenda izrazila svoj
teiak gubitak
Ali Brenda je ostala hra-br- a.
Govorefi kako joj nije sta-le
do zastave zemlje fija vlada
vodi ovako nesretnu politiku,
Brenda je rekla:
— Moj Richard je mrzio
vojsku i rot Amerika ne mole
biti straiar nad svijetom. Vec"
je krajnje vrijeme da se dokon-l- a
ovaj rat i nepotrebni gubi-tak
ljudskih iivota. Uiinit ij
tve Ito je u mojoj snazi da
pomognem antiratni pokret.
JE SPAS
lieve
d'iku nais h slova naroda
Govortci poslamcima Kon-grein- e
ttranke, Indira Gandi je
upotorilo da je uporede ia
znocajnim ekonomtkim nopret-ko- m
za vile od dve dtctnije
tndijtke tamottolnotti doile i
do poveconih tocijohih rozli-k- a
i politiAe zattgnutotti, ito
preti da tvtdt na nulu koritti
od tkonomtkog nopretka. Ittl-Iv- ti
da nocienalna polrtika tre-ba
da te zainiva na inttreti-umam- a
molog coveka, Indira
Gandi jt noglatila da jt upro-v- o
to te ttrane izroiena naj-odtucni- ja
podrika pregromw
vktdt i Kongremt ttronke I
iitaknut odlucan zohtev da ie
u prakti preduzmu potrebne
mere. Najmonie ito molemo
da uiimmo i no ito tmo oba-vei- n
i — jeste da svakom gro-- d
anmu Drulimo mogucnott da
I v i voton dostoin m Joveko
--— -- ela e Hdi'a Gandi
KRONIKA - NASTAVAK SA STR. 1
1944 mogoo utpeti tamo zohvoluuci ротоб Sovttttkog So-ve- a
On t nogtono da ft proiiogodiinia lucno kompona
imob da ratkme tovettko-£ehotlovo2- ki tavez, bez koga nemo
bezbednotti za cehotlovoku driavu Hutak je uputio oitru
opomenu tvimo koi bi eventualno neito nonovo pokuiali, da
ce tvi oni no6 na energicon odgovor to ttrane driovnog opo-rat- a
J :." 'rp-=-:- ~ --vjev1- ss velikim ioljenjem prwn
liena ie vest da i h#-ois- ki predtednik Stvernog Viietnama
HO Si MiO urrVC
U Jugetiov., bo -- . c so. e--
s. --viator vonitkih po-tlov- o
Andrtj Oremik: ~:g.-..-- ac e --a Tepoveem, MbiMem
I TWem. Opiimiii ixvitt . .---
.-~ prftmw.
Rim Vedja Ivanov
~e"~ .g- - e- - A . o.,
.: 0 is'.cnom kongresu u
.- - (gdr tu ie kemunitti
. z li, i njimo i on} mibra ne
. oopulamo ditkwtita o ko--
.- - 3i zmu. a doljt, do
'23 dteluje koo boroc zo
; ;codu tvojt рОгоМјепе Ztm- -
e to u — trcu ugnittoco. '3on toga odlazi no ikolova- -
'ii u Motkvu.
Tn godine kotnije nolozimo
go u Indokmi, gde otnivo rt- -
volucion: - nocionalni pokret
Tan Nit- - a nekoliko godina
'Zi ie, ?30 Komunilti&u
- j -- a; "e Koo viioki
-- 'zonz ;jni$ti{kt inter- -
-- "ale a e j e i w Kir , a to
:.ane - ,e liieno velikih
,--
ost zo z vat Biogrof go
ze pr„ ♦ po zotvorimo Ju- -
.--
a i (-;- -gkongc, po proce--
--"з gc e ga osudjuju i no
3"--t, ali oo c regovimo itpod
saka on - "0, su progret u
torn di . sviftta idtntificiroli
s paklom. Utput go gone i
francutki kolonijolitti, rotpitu- -
iu ucjene, trait irtvu zo giljo
tmu.
Svtmu je tome izbjegao,
tpreton u okciji koo i u orgoni-zoci- i.
Imoo jt tve vile prijo-ttli- o,
jer jt imoo tve joot po-kret- e.
A imoo jt tve joci pokrt-te- ,
jtr ih pomogoo organizi-rat- i
Oslobodiloiki pokreti no
Dalekom litoku nitu viie bile
sitnt iltgalne celije — koloni-lohzo- m
je bio previie teiok
da bi it borbom 20 promjenu
druitvenog ttonja bovili tamo
idtoloiki zanettnioci.
KROZ PATNJE DO POBJEDE
Kodo ie oruiiem nostupio
japantki imperijalizam. Ho 5
Mm ga nie docekao kao
pnhku da u njemu nade so-vezm- ka
protiv klaiicnog kolo-mializm- a,
konkretno froncutko-g- o
u niegovoj Indokini, ved
TOKIO 11,455.376
STANOVNIKA
Tokio (AP) — Mojveti grod
no svietu Tokio, imoo je 1 . ou-gusta
ove godine 11,455.376
stanovnika. Frema tluibenim
podacima, u Tokiu iivi viie
od 5,8 miliuna muikaraca i
vie od 5,6 milijuna iena.
USKORO
"EVANDJELJE
PO DEFREGGERU"
R rp AP — Dvo al osta
filmtka 'adna — reiiser O
tvoldo Civirani jCiviram) i k
par Tito Carpi (Karpi) ioop6'
iu da ce tmmiti tvOu vtrzij
ilucoja minhentkog bitkupa
Mamiaita Defreggtro, kon ie
koo nocittitki kopetan proveo
naredjenje o pogubljenju 17
stanovnika talijantkog tela
Filetto u Abruzzima. Natlov
filma bit ct "Evandjeiie po
Defreggeru ili Crni kopetan' .
Prit ie fllmtki producent poll-tko- g
poniekla Obert Adftrbal
tooptHo do ce i on tnimiti film
o Defreggeru da nomjerava
glavne uloge ponuditi Henri ju
Fondt, Marlonu Srondu i nje-madko- m
glumcu fteintru Scho-en- u
MUDRI SOLOMUN JE I DANAS
AKTUELAN
Pre izveinog vrtmtno no
jednom od londontkih mdova,
kodo pravdo (i poiicija) niko-k- o
nie mogla da odgonetne
6e ie dett &em detetu ukra-l- o
defji bcikl, tudifa je tpor
reio noizod tolomunski
noredre je do te bicikl prereie
na dva jednoko dela i evoke
Ntki koiu do i likom
raxreiivonja bicikip - no- -
Be vri$- -
nulo
Na O'Otiv To. ,0
chy,a. koi e t Joponom turo-djivo- o,
bUjeiso ie poen po po
en. Pokret Vijetmm roje okup-lio- o
tamo komunittt: bio je
to i --oki nt ootnota, koji ie
kra rota docekao koo tnoina
politAo tnoga, kodra do te
orgonixiro koo driavo.
look ttvari msu iile glatko-probudie- ni
francutki koloniio-liza- m
nie oloko otpnoo boga-t- u
Indokinu. Tu te Ho Si Mm
pokazoo tuptilmm driovnikom-n- t
odricu6 it otnovnih zo-hte- vo
{a oni te mogu tubli-miran- o
noii u niegovoj miili:
"Niita nije Vietnamcimo dr-oit
nego nezavitnott i dotto-jonttv- o
), on jt Porizu nudto
no&nt da te zoitite oni njino-v- t
intereti koji ne bi Uetili Vi-letnamci-ma.
PreeHogoo je a-utno- mni
Vijetnam u okviru
Froncutkt Unije, he te tmatra-l- o
mudrim oktom podtikog
reolizma. Ali Porn jt imoo
tvojt ptonove i po njimo jt po-tiupi- o.
I toko je doilo do rota
1946. godmt.
Od todo pa do 1954. godi-ne,
kodo ieneviko konferen
cijo tankcionirolo poraz fran-cutko- g
kolonijolizma. Ho Si
Mm je vodio ivoju zemlju kroz
teiko razdoblje borbi, potnji,
ttradania i na koncu — trijum-firo- o.
Moida nki drugi vodja,
lilen ljudtkih kvolittta kokvih
je imoo Ho li Min, ne bi iz-drio- o.
Ali upornott, bozirona
no jotnom toznanju da pobje-d- o
mora doti, ler tu dotadai-n- i
d'uitveni odiosi doili u кч-z- j
oa iH t eba dak-- a bf ne- -
Rame uz rame
(Nostavak so st 1)
nie i pobrkoo nphove planove
da pocepOu rodnike.
U tokvoj tituoeiji rodnici
Sudbury docekoli tu Labor Day.
lako dan bio tmuron i pa-dal- a
titna kiiica, u parodi ie
ucettvovolo preko 6.000 rod-mk- a.
No celu rodnika INCO
iioo je prettednik Steelworktrt
ипце Homer Seguin, a no celu
rodnika Falconbridge Min
prettednik Mirve-Wi- ll unije Jim
Tetter, loko tu ranije izmedju
ova dva tindikoto pottojale
mnogobrojne netuglotke, a
idne vreme i otvorena borba.
tog dona rozJike tu ttovljene
na stranu i rodnici dva tindi- -
IZ JUGOSUVIJE
RADNICI I
Prema najnovijim podacima
Privrednog vec"a gradske skup-itin- e
Beograda, za prvih iest
meseci ove godine beogradske
privredne organizacije tl su
otkupile 7.651 ulaznicu za po
zoriine, operske, baletske t
filmske predstave koje se odr-iava- ju
u glavnom gradu Pre
ma ugovorima, do kraja godi-ne
predvidja se otkup jo! oko
3 000 ulaznica
Joi 1965 godine, u vreme
relativnog smanjenja dotacija
kultumim institucijama (pozo
riita su, na primer, svake go-dine
dobijala po oko 400 000
novih dinara viie nego pret-hod- ne
a od tad uoola manje),
doilo se na ideju da se poseb-ni- m
fondom iz sindikalne 21a
narine, iz budieta gradske
skupitine i popustima, stimu-Ki- u
privredne i druae organi
zacSje da otkupljuju ulaznice
za kulturr.e manifestacije U
psJefku se sa skepsom gleda
lo na taj poduhvat, a i re-zult- ati
nisu pruiaK ohrabrenja
Posle tih mera, 1966. godine,
otkupHno je jedva neito viie
ulaznica nego godinu dana ra
ne (olo 3.000) pa su se vec
javNa miiljenja da razlogt
-- - .a. i" 'apori- -
_ :z~ e: ep oaa Pun re-- o
-- : опз-no- g isjstva, empi-ru- t
kon te znao konttiti pro-gresivn- im
dottignulima, ton-kocut- ni
tokticar koi se znao
brzo pnlagoditi ttvarnotti —
Ho Si Mm it vodio tedon narod
provim putom
JEDAN ODGOVOR I JEDAN
PUT: VIJETNAMSKI
No m nakon toga nqe Ho
Si Mmu bilo dano da se odmori
na lovonkama pobtede Koo
da" tt povijest 2eleia poigroti
itrpijrvoicu toga iovjeka i nje-gov- e
nocie: nattupila t ame-rik- o
toidoteska, orgamzirana
najtuvremtnijt, prtma tvim
pravihma vojnt igrt. Njtgova
ie zeml(a poitola metom bom
bordera.
Snrt je Ho Si Mine tprijeiib
da deiivi mir. Doiivjtt ce ga
njegovi grodjani — to jt neiz
bjeino. I znat ct toda da je
tvoroc te pobjedt onaj mirni
iovjek liljote bijelt brode I
prodomih iivih o&ju, koji je u
tvojem djelovonju digoo mo
rol jednoj porobljenoj nociji,
ixgradio jtdnu driavu, vodio
tri veliko rata, irui jedno
veliko kolonijolno corttvo, ob
hrvoo te itotitttfki nojtnozni-je- m
vojnom ttroju ttoljeca, ne
koncidirojuii ni neprijateljima
m prijateljima ni dijeW onoga
ito mu je bilo najtvetlijt: ne
zovitnoit tvojega naroda.
Nettala je t politiike pozor
nice tvijeta jedno veliko lii-no- st,
koja ce, kako joj i ime
kaie, i dolje zrofiti tnogom
tvojega morola
J. Palavrsic
Viesn k )
kata ma'iirali su rame uz ra-me
ta poroloma koie tu pro-gtoiav- alt
nphovo ledinitvo I
tolidomott u ovom velikom
itrajku. Taj duh ledinitvo i
tolidamotti izrattao t iz za
jedniike borbe protiv ittih ne
prijotelja. Komponije n mogu
viie do koritte netlogu izme
dju dva tindikoto.
Petit porodc odrion je pile
mk u kome je ucettvovolo pre-k- o
15.000 ljudi. 2nt i dica
tu naroiito uiivoli u ovoj tve
{anotti. Slotko pice, endvili i
tbdoled devani tu betpietne.
AVorol rodnika je odlican
duh nepo'iolebiv.
M. Grbt
KULTURA
zbog ?ega radnici u nas ne
posetuju kulturne priredbe ne
bi trebalo traiiti u finansitkim
Ziniocima, vei jednostavno u
njihovoj nezainteresovanosti za
ono ito im nude naie kulturne
institucije
No, od 1967 situacija se
iznenadno menja. Teiko je od
govoriti da li su tome razlog
promene u okvirimo privrednih
organizacija, ili, pak, prilago-djavan- je
repertoara intereso-van-ju
publike Bilo kako bilo,
1967 je preko dva puta viie
radnika iskoristilo dotiranu u-loz- nicu
(7.000) Da to nije slu-lan- o.
kazuju brojke i iz mi
nute godine: oko 10 000 rad-nika
beogradskih preduzeca
bilo je na raznim kultumim
priredbama
Inafe, prema nekim anali
zama, pravljenim na osnovu
podatoka iz 28 radnih organi-zacija,
ukupna sredstva koja
su ona uloiila za kulturu pre-maiu- ju
sumu od 1,300 000
dinara Najviie radnika pose-flva- lo
je pozoriine, operske,
baletske i fUmske predstave; a
ettaK novae je utroien na
knjige, novine i {asopise.
( Ekonomska Po'itika ')
|
