000121

OCR Text: ilVp ШНШШшшШРзВШхшгШШ '№& Ф41 'WWHiLJI ' " inJiBiiliH4Hl!ii. ,S4"fTr— - Л-ЧР- ~У -- чргауг.''
STRANA 2
fiSA NACIONAtXE SKUP5TINE ZA SPAS MIRA
Dr. Endicott o
ProologodiSnji sastanci u
Sheffieldu i VarSavi, kojima
jc prieustvovalo 23 Kanad-jan- a,
dokazali su prisustvom
2.065 delegata iz sviju ze-rha- lja
svijeta, da je nas mi-rov- ni
pokret stvarno postao
narodnim Ujedinjenim Naci- -
jama. ла nasem sastanKu
sudjclovali su i prcdstavnici
t'naroda kojima nije dozvo-Ije- n
prist up u prganizaciju
Ujedinjenih Nacija, kao na
primjer 150 rriilijuna obee-pravljen- ih
naroda Crne Af- -
fike.
Svjetsko Vijcce.Mira, ue-poetavlj- eno
pb varfavskom
Kpngreeu, proklamovalo je
fivoju odlufcnoei da spaeij
Qrgenizaoiju Ujedinje n i h
Nacija i da ju povrati ka svo-j- §j
pravoj duznosii kao or-Kaniza- ciju
za обиулпје mira
. ци1ш pregotora i u suglae-J- U
sa propieima odredjenitn
№ Povelji. U sidaAnje vrije-tj- p
0. U. N. ne Hraiava ovu
tilnoet, a na' amer&kom
-- krnitlneiitu паГагс e snaine
IIe koje su odluSne da joj
ne dozvole da jq punjava.
;Na primjer, stauovite am-or&- ke
publikacijc nopresta-n- o
zagovaraju "'rat protiv
kemunizma". Sam ameridki
predsjednik govori u torn
fchielu. General MacArthur
jc izjavio da 6e prcotatak
&og iivota provOsti "boreci
so protiv komunizma". Ali
Pftvolja Organizacije Ujedi-njenih
Nacija rabranjuje
bag takove govorc. U Altant-ak'- oj
Povelji, koja je pred-lioili- la
stvaranju O. U. N.
napisano jc:
"One (Sjedinjenc Drinve
i Vclika Britanlja — op.
urcd.) pottuju prav0 svih
naroda da izaberu oblik via
davine pod kojSm'ce zivjeti"
i "one zele postici najpunlju
saradnju medju vim naro-dim- a
na ekonomskom po-Ijii-".
Glava osma Atlantske Po- -
Nova etapa
Sveopltl pretest naroda KaUVo-Hje-,
pod rukovodtvom radniAe
kke i njene UjwKnjtn sodjalis-tk- e
parti je, protiv frankktffkog
refttma nije sMajtia ili tsotorans
xjav. Taj protest Isazvan je
itiasnim i(tttnim uslovima u ko-je
faMstifki reiim baeie narod.
Taj protest je resultat samopre-pOfM- g
rada Ujedinjene sodjalis-tlrk- e
partije Katakmije, kojej
loi(o sa rukom da, bet obiira na
ieotekl teror, probudl u radnitkoj
klasi i naredu Katalonije sveet o
neophodnosti aktime. brobe protiv
lWkJi degadjaji dokasuju d
je Prank nemeean da uniMi re-4hieiona- rmi ve4 i lju r4nW-- k
ккве, prekaljefie u duoj,
tiforMJ i herojokej borbi. Ge-r-M
Mrajk u Kstwiowiji pokasao
je- - takodje da awfrfo-snterieti- m
!4p)jivfttima rata nije bal tako
Isko кмМемвп) mUlili i kako
hn je obeeao Prank, d pretme
fifanee u topovsk nee, Derba u
Ka4a)oniJi, kja e fela kao po- kret protiv gtadi i skupoes, posta-l- a
je u itt vreme ttatsmom po-litir- ka borba upsrew protiv fran-kiam- a
i njegovtti amen4kiti po-krovfte-lja.
U borbi koja м rasvila krajem
februara i роМкет marts, Uje-dmje- na seijlteieka partija Ka-tafeni- je
pokatala м kao prava
partija radntfke ktane. Ona je or-KSnizor- aU demenstradj, vodite
je veliki agitaeion-- t rad u masama,
Mrfla je biljade leUV u kjima
su radniei posivali na generaM
trajV, uperen protiv frankMi kg reiima.
Ta ptva etapa berb sarrMla se
marta, kada je ttada, umemi-rva-a
rasmabom narodaog protes-ta- ,
ebeesta da neee povitrti trans-lrtn- e
tarife. Ova pbtda je po-kasa- ta
radmekoj k)i EtenMone
ok je mogul pretas na lira I ak-trv- M
bor bu protiv роШке gia
i bed, км rvdi fгИоЛ1
WttMo U IvrvfndMVMB I aVslCKzfllM
%tM je da se liri parota jsene-пЛш- гу
Mrafka.
U Jute It RMrta borba je po--
WW! I МкФММ ttVWti M MfaVf
PC PTVHWft CWRfll {tMSf p#
organizaciji Ujedinjenih Nacija
vcljc ka?e : "One vjemju da ju doc! do toga da napuste
svi narodi svijeta . . . mora- - J upotrebu tile".
MIRNA KOEGZISTENCIJA
Sama cmjenica da jc 0.
U. N. uspostavljena 1945
predpoetavlja mirnu koegzi-stencij- u
(istodobno postoja-nj- e
— ured.) dvaju sistema,
socijalizma i kapitalizma.
Dobro je poznato da je u
to vrijome bib zcmalja sa
kqmuniti6kom vladom. Pot-pisiva- nje
Povelje je stvarno
bilo svecano deklarisanje po
vladama sa razli£itim siste-mim-a
ckonomije 1 poliMke
idelogije, da su one odluene
da oslobodc svijot od opae-no#- U rata i da "poelignu ine-djunarod- nu saradnju". Sta
vile, ]H samom ovom pita-nj- u
unutrainjih promjena u
politiSkoj trukturi zemalja,
Povelja izri£ito zaoranjuje
ideoloiki rat, o cemu govori
Clan 2, toika 7 :
"Ova Povelja ne daje ni
u kom pogledu pravo Orga-nizaciji
Ujedinjenih Nacija
da se mijeia u pitanja koja
po svojoj sustini tpadaju u
unutrofnju nadle2nozt svako
drzave, niti zahtjeva od
flanova Organizacije da ta-ko- va
pitanja iznose na rjc-savan- jo
prema propizima
ove Povrlje".
Iz ovoga je potpuno jas-n- o
da je vecina tovje£antva
u pr&vu kad sastupa stnno-vilt- e
da ni jedna driava ili
grupn driava nema prava
da iskoriitava Ujedinjene
Nacljo za vodjenje rata u
cilju promjenc oblika vla- -
davine koji postoji u zem
Ijama kojcsuoriginalno pot-pisalo
Povelju.
Hat u Koroji, koji jc do
sada uniJtio vc6inu stanbe-ni- h
zgrada i ubio preko mi-liju- n
bczpomocnih civila, jo- -
sto bijedan primjer izdajc
ciljeva Ujedinjenih Nacija.
Misija Ujedinjenih Nacija
u
sivajuci stanovniltvo Parcelone
da ih podrH. U snak solkkrnooti
sa radnidma, u snak protests pro-tiv
frokitWke potftike mnogi
soptvi€l utvoriii su svoja in-dutri- ka
i trgevafta predsteea,
siuibemei velikih trgevarkih fir-m- i,
namesteniei i teWoniotkinj
pridruitli su se Mrajku. Citav
gradoki ii44 je samro. Cak ni fa-laflgiMi-
Hi
liotovi niou isaiii zbog
toga Mo su radniei edfeili da fa-de.
StonovniMvo ltareekme jc pre
ptai)o uliee. Odrfana j veliean-stven- a
demonstradja pod parole
ma koje su itralavale proteot n
roea protiv skupoee i njogev safc-t- v
sa loterivaaje Amorikanaea is
Radmvlia klata i tnteWniei Ka-taksaij- e,
israJavajuei мееапја truika I sfa4Wa eel ea-ni-j,
pokasaii su celom vtu svo-j- u
mronju prema frankismu, sve-j- u
voiju da se м pottiajavaju
diktatu amerifkog ImpecijaUsma,
diktat potpaljhrafa rata,
grneralnl fkrrtar HI £panlje
Borba u KatWI)i — U Je vi
isras narodmg protesta protiv
amerielwg рговЧгапја u ipanlju,
protiv teinj ameriekih imperija-Het- a
d panki narod ttkorMe
kao topovsku hntnu u koriet svo-jih
greoirnia ptaaova. lotevreme-no-,
ta je demonstrasija Hta otvo-ren- a
osuda kapHuianUk potkije
I anarhW.
kih vodja, koji su shtemaUki od
rieali meguenest borbe protiv
frankizma i time omogueaval)
ufrrWenje frankktifkog reKma I
uspostavijanje btkih veca Franks
aa anteriekim bnperijattttima i h- -
Horba radk klase i naroda
stava komuntsta koji s uvek tvr-d- M da je u Spantji borba msgufa
dnag puta, do borbe protfr fa- -
DHpI oWWl AlltHaaJMlA
U svettosti dosjadjafa u Katern-doviUe- ot
pooiedaieg reoeada OU.V
Ifcljafc BaVfc r i II iM Jt
— da Suva mir putem pro
govora i jedinstva velikih
sila — ponUtena je donaSa-nje- m odluke u odsustvu
Sovjetskog Saveza i Narod-n- e
Republike Kine. Sta vi§e,
odluka je zna£ila vodjenje
rata bez predhodnih prego-vor- a
ili sasluSanja okrivlje-no-g
po Vijecu Sigurnosti,
suprotno c"lanu 32 Povelje,
koji ka2e :
"Svaki 21an Organizacije
borbi spanskog naroda
desaesoeijaHstiekih
Ujedinjenih Nacija koji nije
clan Vijeca sigurnosti i sva
ka drzava koja nije clan O.
U. N., ako je stranka u spo
ru o kojem raspravlja Vije
ce sigurnosti, bit ce pozvana
da ucestvuje, bez prava.
glasa, u raspravljanju tog
spora".
Uat koji se vodi u Koreji
mora so smatrati za nnsilnu
intenenciju u unutrainjo
stvari jednog ponosnog, du
gostradajueeg i herojskog
naroda, kome je bilo obeca
no da 5e sam upravljati svo-ji- m
poelevima poslije 6etr-deset-godiilnj- eg
japanskog
ugnjetnvanja.
Kad je u janunru ove go
dine pitanje Koreje i Kino
bilo debatirano, kanadski
ministar vanjskih poslova,
gospodin L. B. Pearson, pro--(
maSio je divnu priliku. On
jo propustio da pozitlvno is-- 1
tupi za mirno rijp§enje pu-tor- n
pregovora. Indijski dc--(
legat jc rekao da je Kanada
imala priliku izmjenitl tok
dogadjaja da je stajala 6vr--
to. Gospodin Pearson je iz- -
nevjerio nade svih Kanadja- -
na. zakasnlvii na bus mira
i ncdostojno se popcvSi u
posljednji 6as na Trumano-v- a
ratna kola glasajuci za
zloglasnu i nepravednu op- -
tuibu da je Narodna Hepu- -
blika Kina "agresor"
Ipamkog naroda; sve ofiglednije
fe pokazuje provalija izmedju po-liti- k lada driava koje su glagale
sa iMvsjanJe u 0UN rezoluclje u
kori#t Franks i raipoloienja trud
benika tih tomalja.
U rlanku se dalje govori da dok
je Franko radn ljude koji se bo-re
sa s%Ja oMtevna prava bacao
u podiemlja ilegiasnih tamnka ill
ih jo presto streijao, laburisticka
viada u Eflglekj, pe njenont pri-mer- u
i preUodnik francuke re
publike Venoan OrW — prijatelj-sk- i
su mu pruiali ruk, rwdrei mu
svoje ttsktge.
N'sssprot evakvoj poUtM sarad-nj- e
desnOi soeJjalioU s pwtoklm
faMsmom, koju diktiraju mtperija.
Ikti SAD, trudbeniei i svi eeotrti
domokratl u Engleokoj, Franeu kj i drugim zemljama israsili su
svoju soHdarnoot sa antifrankia.
[ tiekom spanijom. Kao 1 u 1986 go--
dini, sa borbom ipafttkih tradbe-nik- a
sHvaju se u jedne tenje na-roda
da odbrane mir 1 demokra
tiju, raste njineva soiidarnost a
pankim narodom koji se borL
U Italiji su radniei, bez obsira
jna njmova poiitWka ubedjenja,
1 odlueno IsrazW svoju soiidarnoot
sa borbom naroda Katalonije i sa-hteva- li
su od italijaaske vmde da
prekine dipfomatske odnooe a
frankhtiekem spanijom. Snaina
manifeataeija pro)eterkeg inter-naesonaHsm- a
Ml je, ismedju osta
log, istupanje trudbeaika "Itpano
OUreti", koji su sahtevali od u-pra- re kmpanije da м u barselon-iko- j
fMijaH firme vrate na pooa
radniei otpuoteai sbog ufeoia u
НгаДи.
spaatki anttfalioti i bord Kata.
toaije sa doboimm sahvalnoWu sa-saa- li
su bratokom posdravu sm-dAjda- m
ovgaaisaetja narodoe Ki-ne.
I WW#re Mtfoi 1 RMMVTMpMvI iMf
da, drageg droffa Statjsna fome
da stvar Soanije nije dot nhm
prednvg i progrosrvBog eovtean-stv- a,
паШе m na edjek a irrfma
trudbenika eotog sveta, potfvaju Hi
dom.
Vocfje pokreta mira
DR. J. G. ENDICOTT, f njccov 80 g-c-rji
ct. c cj
mc zasjc:I..nja Mirovnog zbora
JEAN PARE, predsedatclj
svih zasjedanja Zbora, na
francuskom i englcskom jc--
ziku.
Korba u u
poiitik
koju ifro vodi
partija panij i
partija
Na ovu Mvg i h-kuet- va
po-no- vo
pred i
i njibtve
vodje, pred вле t
grupe I paHije pHaajc
i potrebe
1 fronta ra-- di
borbe protfv
frankizma i sa
Mrajk pokazao Je da
nije take cvnt reMm
kak tvrde njegovi U
su I Manovi
rada, re
I katotiei, radnM, sml-beni- ei
eak
htupali u jedmstvenom frontu i
naneii otbiljon porat
To je pevka da tre-b-a
akeija po
reioj Spam' ji ka sa or-- 1
sveopat borbe protiv i sa
Za Fro '
noma dntffog pot, jedmt put t '
je put borbe i I
Borba u nataie sva-- ( ki prtgi i
svakm ropub- -
Rkaneu мп preu na- -
rOQOflft 1 9MZn
Tli Si irfliMtZ I ч
NbbbpbbbbLP'bbbbbh
BHHbHHbVHI
HbISw' .lmlxKzVa.lllH!l
MARY JENNISON, sokretarica Kanadskog mirovnog
kongresa, podnosi izvjeitaj Odbora kampanje.
KaUloniji potpunsstl
potvrdjuj pravilnost je-dinot- va,
Komwnio-tWc- a
Ujedmjona
soHjaHttiflia Katawnije.
ubedljivog
stvernooti, Kompartija
portavlja sodjaliotWk
ммгмгШке tradbmike
repubiikanoke de-nwkra-ttk
JediMtva neophoda ob-rasevan- ja
Nationalnog repubti-kamks- g
demokratskg
organicovanja
uopootavtjanje re-pubU- ke.
Katalnki
frankitam
apoiogetL
KataWiji kemuttfeti
N'adonalae konfederadje
pubHkanei
sopttvenM preduteda
franktem.
dragoeena
pojaeavati Jedmotvo
predWv
zjamwovaaje
frankisma, tpeetavljatlje de-Rwkra-tije.
aTrgavaaje
jedmetva.
KatatoatJI
anttfalitikj rga-rdzaei- ji,
)pankom
odgvm9t
JEAN -- JULES RICHARD,
poznati knjlzevnik iz fran- -
cuskc Kanadc.
koji wmm svom sop#t venom is-kust- vu
ubedtH u npravimt poii-tik
wdja svojih partija, ne mogu
vMe da cute kada njihovi ruke-vodio- d
istupaju protiv ujedmjenj
koje zKta mar narod. Odriea-t- i
e od ootvarenog jodinotva u bor-bi
protiv Franka, Jedinotva, uevri-ea- g
u Katamniji krvlju antifrsn-kiot- a
— to znari pootati saiteeonik
fraakisma. Odredi se od ootvare
nja Jtdinotva u nadi da ee ropwb-Hk-a
biti uspootavljoaa uz pomoi
angto-amerieki- h bnperljaliota, kji
otvoreno pomalu Franka i hoee Ал
kkodote Jpankl narod sa Upov-sk- u
hranu — t snael hregfvati se
nad stradanjem masa, varaM na-rod
i dozvoKti Frank k}i м na-iad
u stuebi Amedkanaea da pret-v- ri
na&u temlju u semlju rajaaja
i smrti.
BfikasnoH poiitik jedinitva
btta je proverena na ddu i mase
su Je odobrm. UemHi da se to Je-dmot- vo
proNri, obuhtatiti ajtme
svu spaniJu — zmtei stroriti us-mv- e
sa pobedonoin borbu naroda
protfv frankiama, saali oujetfei
planove ag-amertt- kg Smped-Jottsm- a, uceti aeoMs u borbi sa
mir u ee+om ovtu. To ana tak-dj- e
pimagsH rasvljaaju edjuna-rod- n soidrti sa panoktm n- arod, Uja noie da prudi eft
kasau pomof a tftddadji frammr- -
za"J5 4ar#
(fz clanka Dolore Ibarari
ob)aljenog a lita "Za IraJ-n- i
mir, za narodna drmo-kratij- a-od
2MIMMI).
ZLOcINI AMERIcKO-ENGLESKI- H 1MPERSJALISTA
! U JUGOSLAVS I) TOKU II SVETSKOG RATA
Spljunska banda Tita-RankovU- a
naroiito u poelednje vreme poku--
, lava da obmane naie narode da
cu anierMko-engI- ki imperijlietl
' "oduvek" bili njihovi "prijatriir.
Jasno je da tu nema ni trunke is-t:n- e.
I ne samo to. AmerHko-en-gles- kl
imperijalietl w stari, ia-kle- ti
neprijateiji naMK riobodar-tki- h
naroda. Za to poctoje — mno-gobroj- ne ittoriske Hnjenke iz da-lj- e
i nfdavne proiiofrti i sadainjo- -
stL
Zloini amerifkih i englMkih
iraperijalicta prema naiim narodl-tr-- a
u toku drugg svetskeg rata su
ncbrojenL Cinjeoice potvrdjuju da
ji sv-- a njihova politika prema Ju- -
ANGLO-AMERIC- KI IMPERIJALISTI — UBICE
DESETINA BEOGRADJANA
Trudbeniei I4eograda nikada ne-C- e taboraviti knave dane proMa
(eta 1ЗД4 god. U Deogradu, koji
r id etnjao pod okupatorakom
uzmom, tih dena hiljde majki,
proktinjuli anglo-amrifk-e impsri.
lalistike vasdttine pirat, gnevno j uzd.sale posniee u nefee, govo-rcc'- i: "ProkMI daster
I'rema trudbenWcom BMgradu,
k ji r-- e herojvki borio protiv
r.-.aL-kih
okupatora, an#k-amrM- -k taduini gangsteri potinili su
tada teike zioMnc. Samo u jdnoiw
U8 maja 144 g.) od 1 traHovi-- t
h bombardovanja anglo amri?kl
4~pcrijaliti iu svojim sofwtvenim
rukan.a ubill preko 10.&) mirnih
beogradjana — mulkaraea, iena i
ncv.no dece.
1'rokop, Moetar, Swjek, Kara-burm- a, Cnenl Krst, Palino llrdo,
Cukarica, — tamo gde su iiveli
trudbeniei, — to su bili ciljevl im-perijalistU-kih
stoinaea. Tamo, na
radnifke kucerke, a ne na nemae- - [
VARVARSKA BOMBARDOVANJA NI5A
Iz sejanja trudbenika Nisa ni-kada
se neie izbrizati dani marta-scptemb- ra
1944 godine, kada so
Cnena Armija nalazila na doma-k- u
naiih granica i kada su anglo-amerikan- cl otpoeli sa svakodnev-ni- m
i zlstematzkim bombanlova-nje- m radntfkih kvartova.
Uvod u niz bombardovanja, ЛЈ1
se broj kamije popeo na 29, bila
su bombardovanja od C i 10 aprila
1944 godine. Samo G aprila pogi-nul- o
je preko 1.500 trudbenika, a
bila su ranjena samo 2 faMetitka
vojnika. Za vreme svih 29 bom-bardovanja
koje su izvrMli Ame-rikancl
ckoro potpuno su unittena
U
Krajem 1914 godine jedinice VII
cmladinske brigade oolebodile su
u CrnoJ Gori IHjelo PolJe. Poole
izvesnog vremena brigada je do-bil- a
naredjenje da Ho pre organl-zuj- e
priredbu sa narod ШЈекн
poljskog sreta.
Ilrigada je saopitila rukovodttvu
da je dobila obaveotenje da ne-prijat- elj
sprema napad, a pored
toga da je opaono sakur-it- ! narod
I borce na Jednom meotu, jer po-cto- jl
mogucnost da Ameriksnd
bombarduju grad kao Ho tu ve--f
bombardevali poioiaje naaih Jedi-nic- a
u Peiteru. Medjutim, iz Ha--
ba II korpusa je odgovoren da
j vrbovni Mab obavestio smerie- -
ku vojmj komandu da Je Dijoie
i PoIje ooiobodjeno, i da pomenutu
j priredbu i n-enarod-ni
skup treba
i organisovati po svaku eenu.
I'dredba Je trebata da poctn
ok 2 sata pool podne. Narod м
sakupie u eoatru grada. No, tad
U tltovKkoj Juzonlatiji pro-ttin- o
na 3.492 tanovnika dola-z- i
мто 1 Ickar, a u mnogim
rezovima na 1 Irkara dolixi
20—40.000, pa i vite tanovni-ka.
Ima retova gde uopSle ne-ma
Itkarai u Makrdoniji ima 6
takvih rrzova u Crnoj Gori
— 3, u Srbijl — 4, u ISonni I
Htrctgotinl — 16, (prcL 2S0..
000 tanovnika IlllI ne zna It a
Je lo pomoi).
V Sarajevkoj obladi na
5.288 Iena dolazi amo 1 poro-dilj- ki
krevrt, a na (00.000 ta
goslaviji bila usmerena na siabije-nj- e
i raibijanje narodno-otfebedl-la- ke borbe najih naroda, na ras-pirivan- je bratoubilatkeg rata, na
sistemaUko uniKavanje pravih
boraca za sktbodu Jugoaiavije, kao
1 na rasaranje na£e zemlje.
Tako je amerUko engUeka a1-jacij- a,
u saglasnoati sa Xpijunom
Titom, zverski bombardovala Beo-gra-d, Nii, Leskovac, l'odgerk,
S)avomki Brod, Kraljevo, Mari-bo- r, Kragujevac i druga jei neo-lbedjn-a,
kao i vej oskbodjena rata. Deeetine hiljada ljudi, iena
i deee naMo je nwta&ku smrt a
razvaKnama svejih raznrfemh do-mev-a.
HllJADA
ZLOCINI BIJELOM PCUU
ke kaiarne i vojne objekte, rrIo-amerikan- ci
u bacali smrtotwea
bomb.
Joi niau bile UMhle ni рпе ta-z- e
majki i ofeva koji вц bili lgu-bil- i
aveju deeu, ni suse eif©ai
koja su ostala bsc svojih KraAila-ca- ,
joi niu bile itvtrfwe ni prve
irtve ispod ruievina hlljad к6в
u kojima je Mveo redni eared, a
Bi-bi-- si je sa najvim cinismom
ftepitavao da su "ачг1о-ат- Л vaiduiM snag, na sMv маг-Ш-&
THa, uftsM bomlMKkvale
nsmatk vojne objekte u Bsogra-du-- .
Siebodarrici Iieograd je krvarto
dvoetruko. Mrinja prema faMsiie-ko-m
okupatoru spa Jala se sa mri-njo- m
prema angkvamerifkim sie-eineim- a.
Da e tih dana tamo na-- I
aiio neko od ovih slocineea i nje-g- a
bi snaUa ita sttdbitta kao i
mnoge hitlerovske dielate, sa ko-jima
su se bez pefttede ebraMma-al- i
rodoljubi Heegrada.
radnieka nazeljo u Palilull, na Cr-no- m
1'utu, Crvenom Krstu, oko
groblja i na Uubnju. Ubijeno je
preko 12.600 mirnih gradjana —
radnika i slulbenika, a sve palate
niike burioazlj ostale su netak-nute- .
Imperijalittitke ubice IWe su
cak dotle da su iz mitratjesa ubi-Ja- il
etanovnlitvo koje Je panieno
beialo od ameriko-engIeki- h bom-b- i.
Osim ieleznUke stanice i del a
ieleznie'ke radionlce citav Indus-trie- ki
poteneijal grada — nil fa-bri- ka
koje su radile sa nematku
ratnu masinu — o#tao je netaknut,
U toku ovih bombardovanja pog{.
nulo Je samo 34 faHotMka vojirika.
ou se pojavili amertfki алЧот, Ho
je uznemirilo narod. I'ne eska-dril- e
su proiie, a satlm su паЖе
druge koje su odjedanput otpofeie
da bombarduju grad. Stotinu bo-raca
VII omladinsk brigade bilo
je ranjeto i ubijeno. Uliee grada
bile su prtkrivene leievima iena,
staraea i deee. ftta se dosik pool
tega?
Dok j narod od rukevednaea
t ratio obavettenje da mu se objaz-n- i
saito su ga tagali i gvriil mu
da bude siguran od napada amerW-ki- h
aviona, dotie Je sioemeeka Ti-tov- a
banda udedk sa svojim oku-patorsk-im
i fetnttkim "savoznid-ma- H brd napad na ostatk VII
omladinke brigade. Amedtkl vas.
duoni gsKgderi vratiH su se u
svej bas. A stettae mjkl J
ootam bee svejih siaeva.
P. V.
(Iz liota "Pod zaiiavom
intrrnacionalitma"}
novnika le oblaftti ima amo 28
kvalifikovanih babica. Zato je
mrtnoet dree u oblaoti prrko
115. 34% dree u oblzMi naklo-njen- o
je ill bolttje od labrrku-lot- e.
Nedottatak njo#nonlJih
radnih I iivotnih unlova, glad
I nemaitlna, koje u titovci na-me- mo
izazvali u trmljl, utrok
a ave veeg raibolevanja trad-benik- a.
U Zenici, na primer,
vakodnevno bolaje prrko 100
radnika.
CINJEN'ICE RAZOKLIcAVAJU
Titorcima nije ialo do narodnog zdradja
raedicinnka
Published Tuesday and Friday.
in Serbo-Croatia- n and Slovenian tangu,
by Jedinatve Publiabing Сц 479 Queen St. W,
Tront 2-- D, Ontario, Canada. (Tel БМр+re 3--tf Bdor: Stjepan MioM
DuBf' Manager: VJm Orbtt 5bda4n rate: )1M per roar, ttM per R иЧтт,
ивА 8гч ter eeeettriv pr y+t.
AWft9TvvQ vS ltp-P"- we вВв ЧИВРЧ
IVwt Offire Department, Ottawa