| Note |
OCR Text: ттттишт Ј
STRANA 3 —- "о 15 o3ost3, 1969
JACQL'ES DUCIOS
Presudni
Surcdnik "Del Spiegela" in
fervjuiroo je Jacguesa Duclosa,
istaknutog rukovodloca KP
Froncujlce, koji je u prvom kru-g- u
nedavnih predsjednickih
izbora bio kandidat i dobio
velik broj glasova. Prenosimo
ulomke iz log intervjua.
Gospodine Duclos, Francuska
je dobila novu viadu i soda
je no podetku neve, vjerojatno
librolnije Pete Republike. Ka-ko- v it stav zauzeti Jacques
Dudoi, komunistidki predsjed-nidk- i
kondidat, prema torn no
vom reiimu i koko de se prema
njemu odnositi Komunistitka
portijo Francuske?
— Formula "Nova Peta re-publi- ka"
zvudi malo previse
tmiono Ako stt time htjell roll
do o danainfo ! utrolnjo
politika raztikovati od one ju-cr- ...
O To so mole pretpostovltl.
— Ne vjerujemo da 6i dodi
do bitnih promjtna. U otnovi
nova vlada brani iste interttt
kao i ttara. Radnidka klaia bit
de suodena i iitim teikodama
fcojt su poitojale i ia tarog
relimo. Nova it vlado, na
primjtr, ograniditi unutrainju
porroinju. Sto to znodi? To
znadi do it it povecati broj
nezoposltnih. Rodnidka klata
imot it, prtma torn, razloga
do м rozrocunava s vladom.
9 U Francutkoj dakle prtd-tto- ji
vruda jesen? Hod li to
biti reprize majskih dogadjaja
iz 1968?
— To je teiko rtii unaprl-je- d.
Majiki dogadjaji bill su
potljtdka ntzadovoljstva kojt
to toloiilo godinama — ne
tomo medju rodnicima, udite-Ijim- a
i studentima vol i modju
malim trgovcima koji u ogor-de- nl
zbog visokih porozo; i
modju ttljacima koji to osje-d- a
ju ugroltnima, jtr prtma
Montholtovu planu troba tli-minir- ati
sitan posjed.
Znodi li to da tt KPf no6t
ogroniditi same no zahtjtvt za
vilim nodnlcama ntgo da it
pod upitnik stoviti ditav kapl-talistid- ki
tiittm u Francuikoj?
— U dtctmbru proile go-di- nt
objavili tmo "Maniftst"
u kojtm j definiron "francu-tk- i
put u sodjalizam". Da bi
и tim puttm moglo krtnuti,
potrebon je norovno niz pri-vredn- ih
i politidkih mjera. Ali
IVAX MKSTllOYIC:
su veliki
™ ~e c созг-- о тез,и ce
42, Kaiu su-- a nastupo soci-- i
з i zom. Takve zreke prepu-Jtam- o
neodgovormm frazeri-ma- .
Mi jmo ozbiljna parti ja.
.
U proteklim izborima vi
ste alternative Pompidou —
Poher usporedili s izborom iz-mtd- ju
koge i koiere. Ali time
Jto ste svoje biroce pozvoli 6a
apitiniraju u drugom izbornom
krugu u krojnjoj ste liniji ipok
pridonijeli pobjedi Pompidoua.
— One o kugi i koleri nitam
jo rtkoo. Zaitta, morali smo
birati izmtdju gospodina Pom-pidou- a
koji 24i nattaviti de
Gaulltovu politiku — iako st
nt zna da li je on to uopdc
kadar — i politike trtde tile
koju smo ved upoznali u dttvr-to- j
kepublki i koju ne ielimo
ponovo podgrijavoti — u pr-vom
rtdu zoto !to su oni dovtli
do dtgolizma.
Unatod tomt vi stt svoje
napadt ravnomjtrno podijtlili
izmtdju Pohtra i Pompidou.
Moskovska itampa, noprotiv,
mnogo jt oitrije polemizirala
protiv Pohtra ntgo protiv Pom-pidou- a.
Mozda je Sovjttskom
Sovtzu degolistidka vanjska
politika bila simpatldnija od
Pohtrova tvropskog kursa?
— Sovjttska itampa iz ra-zumlji- vih
razloga ima vlastitu
optiku. Ali za not ne vrijtdt
isti rozlozi. Za noi odnos nije
bila presudna vanjska ntgo u
prvom rtdu unutroinja politika.
Mi smo zauztli josan stav i
protiv Pohtra i protiv Pompl-dou- a.
Da budt jasno, nismo
htjtli ni jednog ni drugog.
Poslije izbora Komunisti-dk- a
partija ostala je jedina no-dirnu- ta
snaga Ijtvice. Do li
vom je soda stalo do jtdinstva
akcijt s ostalim lijtvim stran-kom- a,
ili itlitt sebe predstaviti
kao jtdinu snogu Ijtvice, kao
komunistidku narodnu portiju?
— Za socijaliste danas viie
ne postoji perspektiva suradnje
sa sredinom. Prtma tome so-da
smo mi pozvani da se o-brati- mo
sodjolittidkim rodnici-ma.
Same rodnicima ill i vo-dja- ma
socijalistidke stronkt?
— U prvom rtdu itlimo ra-zgovar- oti
s bozom. Ako nas
bozo shvati, onda nas i oni
gore moroju slijtditi.
9 Koom vrstom komunizma
(Nastavak 1)
U ZATVORU NA SAVSKOJ CESTI
Toino u otam izjutra stigla je u kolima ustoika polkijo
i soopiita ml, do sam uhiden i da moram podi s njima. Upola
su trojko, o cttvrti je ostoo u kolima. Istovrtmtno su doili mo)
brat i dr Lomor." Ovaj potonji jt koji dan prije toga urtkoo
to mnom tostonak, a to zoto, jer je imoo podi "slulbeno" u
Svkorsku, te te ponudio, da mi ponese koje pitmo za prijcrielj
u inoztmstvu. Uzolud se je Lamer legrtimiroo kao driavni tojnik,
nitu mu dopustili, do ta mnom govori. Doputtili tu nemg I
mome brotu, do mogu biti tvjoded, da nije niito u4tfOo4no,
Џо ne bi bilo "tumnjivo ". Lamer me je zobeztknuto gltdoo,
pa upitoo
Hodete li скз idem njtmodkom posksnlku?
— To jo Voio ttvar, ali zar mislitt, do me ovi hopse box
njegovo znonja — odfovorio torn mi.
Dvojko ogonoto tu poWi iz priMmlja prttroiivori. rokevli
brotu i Lomeru. do se ne krodu po kufi prije neoo tv praHoi,
o onoj. koji mi je soopdio, do me more odmah ©dvesti, upozorko
me je, da wsmom ito od toplije robe so sobom, jer "tko mo" . . .
Sostro moje 2one je brzo donijelo nov krtneni kaput. Polkojoc
mi jo note rtkooi
— Ntmojte nov i tkup koput uzimoti. jer to za ovu priliku
nije zgodno, uzmite storiji, te neito dgortto i kokvu knjigu.
Moiote podi u svoju tobu. o mole i Vol brat t Vom.
On je ostoo ispred sobt, od'rto misiedi, da cw tvntuolno
brotu turrti neito u dtop.
It tutjodsrva su gWoli. krko sjodom u poikijsko kola.
U kolimo jt lofer bio odijeljon zotvortnim ttaklom i moj protiloc
mi jt potto odmah ispod fflota gavorit:
—Jo tarn, gotpodint. Dolmotinac u poJkijtkoj tarn-ttuib- i
jo o pottonka JugpsJovijo. oli mi je, vjtrupt "
nojtofi don u mojoj praksi. ICod tu mi doli nolog, da Vat
morom uhititi i predvottl, molio tarn ih, da mi umjotto toga
dodu dvo mietooB zatvoro. oli to r onoj for Ho rakaa e
itdoroo na mono: "smol tluiotS naedjne. inaaj lei hW
Ijen uzo zidi — Odvromo tlufta. poniuju6 ivo — fOvorto
je kroz wee.
Teinik u UJkom m n trtvu ranjfk h po' jvi.
principi
naf,e_3vce o'ivoci socijolisti-ck- e
radnike? Jednog jtdinog
komjn zma koieg — kao sto je
uostalom nedavno pokozala
moskovska konferencija —
vile nemo. Postoje ruski, ru-munjs- ki,
jugostavenski, kubon-sk- i,
sjefernovijetnamski i sje-vernokoreon- ski,
taiijonski i ki-nes- ki
komunizom. Kokav je u
torn rostrojstvu polozoj fron-cusko- g
komunizma?
— Dakle "rastrojstvo" je
vet" velika rij2. Rtii cu vom
ovo: nai je svijtt danas pun
proturjefnosti. Viditt some trn
u oku drugogo, a ne primje-cujtt- e
kladu u vlastitom oku.
I u kapitolistifkom svijetu se
no svim mogudim podruijima
susrecemo s velikim ttikoca-ma- .
Uzmite samo za primjtr
internocionalnu monttarnu kri-z- u:
to je boltst o kojoj se zoista
mole govoriti medicinskim iz-razi- ma
i koja jt samo jedan od
simptoma trulosti kapitalizma.
Naravno, postoje ttikoce i
u komunistiikom svijetu, ali
htio bin vom rtii: kod kopita-list- a
radi se o starofkoj mola-ksalos- ti,
a kod komunista o
krizi rasta. Komunistici se po-kr- et
iiri takvom brzinom da
su idtje Morxa za samo jtdno
stoljece prodrle mnogo dolje
ntgo krJcanstvo za 2OO0 godi-n- a.
Joi cu vom neito rtii o
komunizmu: prtsudno nije op-solut- no
slog onje, prttudnl su
vtliki principi.
9 Cinjtnica jt da jt star!
komunist Duclos zopravo uvi-jt- k
Moskvi odgovarao "da".
Rtkli stt "da" Staljinovu rtfi-m- u,
rtkli ste "da" Hruicovu i
kalttt "da" Brtinjtvu. Da li
stt u svojoj karijtri ikad javno
kritizirali Moskvu?
— U mojim memoarima o-bjas- nio
sam zaito sam ttk po-sli- jt
XX partijskog kongrtsa
(Nastavak na st. 4)
D. VIDIC PRIREDIO RUCAK
U CAST GROMIKA
Moskva (Tanjug) — Amba-sad- or
SFRJ u Sovjttskom Save-z- u
Dobrivoje Vidii priredio je
u utorak ruiak u fast ministra
vanjtkih poslova Sovjetskog
Saveza Andrtja Gromika i nt
govt suprugt.
Na ruiku su bili funkciontri
Ministarstva vanjskih poslova
Sovjttskog Saveza i suradnici
ambasade SFRJ u Moskvi.
Amerikanci zauze-l- i
novu strategiju
Moskva. — U vezi posjtte
prtdsjtdnika Nixona Rumunj-sko- j,
tjtdni list "Novoje vrtm-ja- "
objavio je komentor u
kome se izlole miiljtnje da su
Amerikanci zauztli novu stra-tegiju
u odnosu na sodjali-st&k- e
ztmlje Istoine Evrope.
Kako koze autor komentora,
ova novo strottgija predvidja
ne toliko ntposrtdno mijtt4snje
SAD u poslove socijalisHJkih
ztmaljo, koiiko "ukopcavonje"
u odrtdjene unutroinje proctse
koji se u tim zemljoma odi-gravaj- u.
Objainjavaju6 ovu
ttoriju, komtntator piit:
"Kada u Istocnoj Evropi po-nik- ne
ovaj ili onaj procts, ko-rist- an
Sjtdinjtnim Driavama s
to£kt gltdiita njihovih ntpo-srtdni- h
ili daltkostinih ciljeva,
zadafok ameriike politike so-sto- ji
se u tome da se "ukopa"
u njega, stvarojuii otmosftru
povoljnu za razvoj tog procesa
i za uvtcavanjt nastaiih ttiko-ca.
Na primjtr, ako u ntkoj
od socijalistiikih zemolja po-stoje
snage kojt, rukovodtii se
konjukturnim nacionalistiikim
motivima, istupoju za prtispi-tivan- jt
tkonomskt orijtntacijt,
na itttu uzajamnih vtza soci-jalistiik- ih
ztmalja, Sjtdinjtnt
Drzavt it ttiiti do st "ukop-caju- "
u toj procts uz porr.oi
odgovarojuc'eg trgovinskog u-gov- ora
i puttm uvodjtnja po-vlasti-ca,
poja2avajuii na toj
naiin pozicijt onih koji istupoju
za preorijentociju".
Komtntator lista u zaklju-ik- u
kait da st u okviru soci-jolistii- kt
zajtdnict, doduit,
ispoljavaju nocionalistiika ra-spololt- nja,
ali da ona ne daju
bitno obiljeije razvoju ztma-lja
Istocnt Evrope — i da su
se voiingtonski ttratezi prtra-cuna- li
ako igraju na kartu na-tional
isttfkih tendtneija.
t
Kineska itampa okvalificira-l- a
jt tumtju Nixona kao no-stoja- njt
Sjtd. Driava da dolje
porobljavaju azijskt narodt I
da realiziraju "reakcionarne
shtmt" protiv Kint. "2tn Min
2i Bao" u jednom kroiem o-svr- tu
kaie da je Nixon doioo
u Aziju sa loiim namjtrama —
za rat i agrtsiju. Takav zaklju-ia- k
kintski dntvnik izvlaii po-sli- jt
ukozivanja da jt poznato
ito jt svt Nixon dosad uiinio
u Aziji, toko da sada njtgovom
triku da dolazi u potragu za
mirom vile mtko ne vjeruje.
Uspomene na politicke ljude
Pitao me e jspj' za decu i sako e znoo po imenu Kad
som go pitao, koko to, odgovorio mi ie, da ne samo itc po-zn- a)
dtcu, nego i svt njihovt guvtrnantt, tt da jt dobivoo
nolog, do im udvara, kako bi mogao uz njih sjtditi i duti, ito
djeco govort, ne bi li toko tatnao, ito se u kudi govori.
— Na Vas tajna polkijo pazi joi, otkako ste doili iz Du-brovni- ko
i nattonili s u Zogrobu. Jedan agent je kroz cijlo
vrijome ttanovao natuprot Vait kud, a zadoda mu j bilo,
da proti, tko k Varna dolozi koiiko se je tko zodrioo, rtd.
Kod smo doili na "Sovsku cestu", toko tu zvoli onu koz-nionk- u,
uvto me je tluibujudm policijtkom dinovniku, rtkovi!
mu mojt ime. Ovoj j umjotto u mono glvdoo u pod, po и
okrenuo promo jednom prozordidu i gltdoo voni. Agent j
mold dtkoo, gltdajudi sumnjidovo u ltdja tog dulnotniko, pa
je onda traiio, do uzme u zapitnik, da me je i kada doveo.
— Ne trebo mfcokov zopisnik — odgovorio jc duinotnik,
ne okredudi to prema noma, t glosom, koji mu j zopinjoo u
griu. Agent j nolo uzvroriot
— Ali jo hodu, da st upiie gotpodmovo ime, a itto toko
i moj i dan I tat, u koji sam ga daprotio ovomo.
Ohrenuvii se noglo prtma uidifnutam to№du, na kome
j stojolo ovedo knjtfurino:
— Upitot du jo, kod nedete Vi, jtr jo hodu do torn pokrfvon.
— A ti upiii, kod mislii.
Nokon minwtu-dvij- e, pojovio te je jtdon rutavi uttaia,
krodeg zdepottog strvko, s izduWjenim oewno. izmedju kojih je
virio krotak, iirok nos, okrenut u zrok, te me je oslovio osorno
i zotim me poveo.
Sfufbwjudi duinotnik je pogledoo zolosno preko romtno
za mnom, kad torn izfozio iz prottorij. Kako sam kasnije duo.
zvao и je Ljubidid. o bio je pkrv, itrkljov dovjok, rodom iz Knino,
diju tarn ttstru od prije potnavoo. Bilo jo udoto za nekog
srbijonskog gentrolo, kogo jo nozivalo "moj srbijontki dgo",
o on nju "mojo beta fronkovka".
Tgponoti uttoia me je uvo w trdu dtliju od krojo. Jedna
neuaodna. tomna prottorijo. t visoko pottovlrtnim prooorfitom,
o kamu ie ttaklo bilo polupono. zidovi svi i srijovi, sad
od botono, s vtlikim mrljama od krvi. te na par mjtsto neito
slome, koja ;e tokod;e' b lo p'ljovo i k-vo- vo To ,e b lo svt, osim
IZ JUGOSLAVIJE
Oko 30 poginulih i 50 ozledjenih
Skopje. — Namone 30
osoba C pogmulo, a 50 ih je
ozltdjtno, od kojih se 17 na-lo- zi
u kritiinom stanju, kod je
motorni vlok, koji soobroce na
rtiaciji Skoplje —Gostivor na
75. kiiomttru pruge nedaltko
od itljetnijke stonke Bodovi-n- a
naletio na "odbjegle" va-gont-cisttr- ne
ttrttnog vloka.
Nttrtco se dogodila u srije-d- u,
30 juia, u 8 soti i 30 minu-te
u voter. Strahuje se da je
nesreca joi tela, jtr jt vagon
koji je direktno udario u citter-n- e
terttnjaka bio gotovo pre-natrp- an
putnicima. Nakon stra-hovito- g
sudara dio iinobusa
prttvortn jt u strovifnu gomilu
stakla i lima.
Na vijtst o ovoj katastrofi
odmah jt na lice mjesta potla-n- a
sva moguca porno!. Spasi-laik- e
ekipe radile su cijelu noi.
Svuda oko pruge pokriveni
plahtama i iatorskim krilima
Itiali su leievi poginulih. Scena
je straviina — buduii da jt
motorni vlak punom Lrzinom
NOVI ZAJAM OD
MEDJUNARODNE BANKE
Btograd — SIV je na svojoj
posljednjoj sedmci u julu
razmatrao pripreme za zaklju-iivanj- e
ietvrtog zajma s Me-djunarodn- om
bankom za ob-nov- u
i razvoj. Odluceno je da
se bonci prtdloii da krtditira
saobraeajnict Btograd —Novi
Sad, Sarajtvo —Ztnica, Pti—
Priitina— Nii—Bar i Bar—Ul-cin- j.
O odluci it biti obavijeitena
Mtdjunarodna banka I zatra- -
iit 6 se da poialje u Jugosla- -
viju mislju.
Zbog ove odluke SIV-- a u
Ljubljani je odriana izvanredna
sjednica Izvrinog vijeca Stove-nij- e.
iMjt kako nije bilo o-bavjei- teno
da it st na sjedni-c- i
SIV-- a razmatrati pitanje prl-jedlo- ga
Medjunarodnoj bond
za novi kredit za modernised-j- u
puteva — Vijtct je odlu-iil- o
da zatraii od Saveznog
izvrinog vijeca da ponovo
raspravlja o ovom pitanju I da
u ittvrtu pozajmicu od Mtdju-norodn- e
bonke га obnovu I
razvoj uvrsti i projekte za di-oni- ce
puteva Hoie—levac I
Postojna— Razdrto
i dogadjaje
naletio na cu'erne gotovo svi
vogoni iskoiiti su iz tracnica.
Lokie ranjtni putmci bjtioli
su glavom bez obzira pioieii
se do se motorni vlok tventu-aln- o
ne zopali i toko joi viie
poveca Uog'tino bilancu.
Najstravi6tiji prizor pruiao
je vogon motornih kola koji se
direktno sudorio sa cisternoma.
On je naprosto spljoittn Zajed-no
sa svim putnicima koji su
se u Skoplju i usputnim stoni-com- a
ukrcali u i'mobus. Koiiko
je osoba bilo u torn vagonu
joi nije poznato, oli prtma iz-java- ma
dtlurnog osoblja skop-sk- t
itljeznitke stanict vagon
je bio kreat — u njemu st no-lazi- lo
barem 50 putnika.
Svecana proslava
Zagreb. — VelUtlm inaro-drvl- m
iboroviina 1 drulm
vecnoUme u Ilrvatskoj I
Bwmi i Hercegovlnl, u n;-djel- j,
27 Jula, ]№0tavljeii4
u fodUknJtce utatvka. Otvo-ri- e
tu nove ceele, iolo4eTil
kamenl-temelj- ci buduelh
Skola, elckirinclfana ec4a.
Odrianc su moeobrojiic kul-tum- c,
aabavne 1 чогв
priredbe.
U IlrvatefeoJ Je proalava
Dswa usteti4ca bila jedna od
najavecanijih 1 najmaeovnl- -
Trazi hitno za
Zagrtb. — Gdjt su novci?
— pitaju tvorni&i radnici. A-k- o
st nt nadje hitno rjeionje
njima st iductg mjtseca nece
modi isplatiti osobni dohoci.
Gradsko sindikalno vijtct
Zagreba jtdnoglasno je zatra-Jil- o
da Skupitina grada odmah
prekine Ijttni odmor i po hit-no- m
postupku nadje rjeienje
za isplatu osobnih dohodoka
rodnicima ntlikvidnim zagrt- -
GROMIKO DOLAZI U
JUGOSLA VIJU
Btograd (Tanjug) — Na po-zi- v
driavnog stkretara za
vanjskt poslove SFRJ Mirka
Ttpavca, minister vanjskih po-slova
SSSR Gromiko sluibeno
de posjttiti Jugosloviju u po-detk- u
stpttmbra ove godine.
jedne odlomliene nogo o'i stolice Za cos st je pojovio uerovHlj
u posebnoi uniformi Visok, mrkoput dovjtk s upalim lelucom
i klepovim uiima, koja su izgledala koo krilo od iiimiia. Bit
dt mu bilo oko trtdtstt godina. Poglod mu jt bio ni prijozon ni
,otoron, a ltont, ono ito koiu "slulbeno". Zvao se je dr
Majcenid. Kad j uiao u deliju i pogledoo mene u njoj, zovnuo
je jednog ustaiu:
— A jetam li noredio do se zo ovog оофка odisti delija
i stavi bolja stamnjoca?
— Zo kogo je i dobro je — primijetio Џ tuponoti Mijo
od Imottkoga. koji j ttajao zo uttaie, t kojlm Џ upravHolj
fovorio.
— To nitu tvoji potli — rekao je uprovHelj btago — kdi
zo svojim postam.
Mijo to trmuo romonimo I okranuo s, pa poiovii hodni- -
— Pologano, gptpodtnt uprovittlju. a vldjet 6t se. Ho
tu fiji posli . . .
— Imod li koja drugo delija? — upitoo je upravHaij
slulbujudeg uttoiu.
— Noma, gospodine uprovmslju. nego ova protno, il ova
do nj, al u njoj tu trojko i jedan м oar koo joroe, kad mi
koiu gult. Druge tu punt ko Kpofc. to znooote, koiiko ih ie
dotjorano — uzvrotio je uttaia t Mijinim norjodjem.
— Onda dontsi vod i operi ovoj pod. odnesi ovu tlo-meti- nu
i donni neku slomnjodu.
Uprovittlj j stojoo. dok je ovoj mtrlom, zomodudi jo w
vodu — prao pod i iznio onu slomu. Zotim j tluBsujudi do-vuk- oo
neku slomu, opfivenu grubim, rijetkim vredoma, na koji-ma
tu te vidji krvovt mdjt i no vU mjotto w protipola
zgnjeotno stoma, vukudi j preko mokro podo do uoa зМ.
Kad me je ovoko mtbiiroo, povukoo to jt on i njtgov pomoonik,
o kljudor je itvono okrenuo kljudtm.
Pljetniva vtogo i zimo, o jo to noitpavon idudurto no onu
ttomnioeu u mom fcopwtu, to puii dgoretu za dgaietom, a bto
torn turto u aVep kutiju od sto komodo. SNaior od vmmim
no vrijome pogjedo po dufnotrt Vok rwpkw na vrotima, џт
drugovimo, koji tu protoz hodnikom, ioijivo dajavlJMiei
(Nostovit ce s
Polovica putmko iskrcala se na
ieljeznifkoi stanici u Tttovu a
ostoli su nastovili prema
Gostivoru. Medjutim, ni jedan
od njth nije stigoo na odredi-I- t.
Poginuli su ne se-mo-m u-las- ku
u ieljeznijku stonku
Bodovina.
Uzroci nesrtce na prwzi Te-tovo—
Gostivor joi nHu tftVf-dje- ni
oli se pretpolovlio do
tu se "pomohnitole" citiome
same orkodilt od jedne od
tertmih kompotkija koe su te
te vtceri krttaie u provcu Go-stivar- a.
Mtdjutim, nijt isklju-Ito- a
ni moguinost da su d-ster- ne
same krtnule iz Jeljtzni-ik- t
stamce Badovina.
se resenje isplatu zarada
joi
put
dana ustanka
Jlh poAlodnjlh godJna. Cen-trat- ne
proelave odrtane w u
Podfftriou, Lukovu, PlaMom
1 na M№-polj- mi u bHetnl
MrkojlJa.
Alrom Home 1 ИетсвроП-- n
odrtanl eu narodrri abo-ro- vt
na koJ4ma tu отогЈИ
naJttta4MtuUl rcvokiotonarl 1
]xHUrjke liottosa tc rapubll-k- e.
U Den'ontl Je proolavljeii
xavreetak modoniemoljc 6G
kiloinotara dufog puta Der-vonta- —
DoboJ .
bodkim poduzedima.
U obratloienju tog zahtjeva
istaknuto jt da momtntolno u
Zagrtbu ima oko 30.000 rod-nik- a
kojima st idudeg mjtseca
node modi isplatiti zaradjtni o-sob- ni
dohoci, jer su, kao ito
je poznato liro-rocu- ni njihovtfi
radnih organizadja vod mje-stci- ma
Wokironi. Uzrok tome
nije lost poslovonjt vod, koko
je istaknuto, opda ntlikvidnost
u privredi, odnosno nedovolj-n- o
efikasno i tnergicno rjeio-von- jt
tog probltma u djoioj
2tmlji.
Prema podocima koji su Iz-nes- eni
na sjednici, u Zogrtbu
ima oko 130 kolektivo s vkvp-n- o
oko 100.000 zoposlenih
radnika koja se noaie u stal-ni- m
ili povrtmtnim teikooama
zbog blokironih Iiro-гвбил- о. U
nojteioj situociji noloze se po-dvze-da
metelne i efektro-indu-trij- e,
koe tu u stvert notiecf
KKVOja cjetokupne zagrobnBe
privrede.
VELIKI P02AR U BEOGRADU
Btograd. — U jednom od
najvedih po2ara posljednjih
godina u Beogradu, ovih dona
potpuno je uniiteno centroloo
tklodiite beogrodtkog podu-2d- a
"Jugoektktra" no oboli
Dunova. U plamvnu tu nttole
vlikt kolidint ttlovizora, Meet-njok- a,
strojeva za pronjt nt-bJj- a,
rodto-aporo- ta I ottoie
tohnidkt root u vrijtdnottl od
ko 30 milijuno nov dmoro.
2rtova srodom nikt bilo, or
vi rodnki neito ronije nttpu-N- li
potoo.
Dok. ovo jovljomo vimk
poiora nij utvrdftn, tame te
zfta do ft votro zanvotiia nj-pri-ft
srtdnji dio hat dugucT
oka 100 merara i da to геМт
bnto roiirila.
Zohvoljwju6 tamo veWim
noporima votrogatoca, miMetje
i gradjono, sprijedtno je da po-k- tt
zahvati obliinjo tHadlltu
"AngrotoktHla" i "lumodikt".
u kojima tu te noiocik voHke
kolidme tokttilnt, odnoono ro-ж- пт
popimat rob.
Ittrolni sudoc, koji jt odmah
otvorio istragu, rekao j do zo
soda ne mole soopdffl nikakve
podatke o uzroku noweae. dak
I gentraini oireMor poajiMtOR,
okrueen tvopm wrarfsdebn I
— To ie vtlAo nooufcu za
noi kotoktiv . . . Ne znam ito
demo sutra rgdit
|
